Fiskalni savet: Energetska kriza ogolela probleme javnih preduzeća

Energetska kriza je snažno pogodila Srbiju pre svega zbog dugogodišnjeg lošeg upravljanja javnim preduzećima iz energetskog sektora, navodi Fiskalni savet u najnovijoj analizi.

Fiskalni savet je ocenio da je Vlada u Nacrtu Fiskalne strategije za 2023. sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu predvidela stabilizaciju budžeta i umanjenje javnog duga, što je pozitivno.

Međutim, u Strategiji nisu prepoznati svi potencijalni rizici.

Vlada u Fiskalnoj strategiji nije temeljno objasnila uzroke krize u snabdevanju gasom i električnom energijom koja je Srbiju zadesila tokom protekle grejne sezone, upozorava se u analizi.

U Strategiji se samo načelni sitče da je to uglavnom bila posledica spoljnih činilaca. Međutim, sve analize koje koje je izradio Fiskalni savet upućuju na suprotan zaključak.

Osnovni razlog zbog kojih Srbija zimus nije imala dovoljno gasa i struje, odnosno zbog čega je bio neophodan vanredni uvoz energenata jeste dugogodišnje loše upravljanje javnim preduzećima u energetskom sektoru.

Najveći rizik u narednom periodu je Srbijagas. Ovo preduzeće je od decembra prošle godine do danas dobilo već oko 500 miliona evra iz budžeta, a i u toku 2022. godine bi iz budžeta moglo da se da više nego što se planirano.

Srbijagas godinama kasni sa izgradnjom skladišta gasa dovoljnog kapaciteta, a pritom je čak i postojeće skladište nespremno dočekalo grejnu sezonu.

Ovi propusti već su koštali budžet oko 500 miliona evra (oko 300 miliona evra u 2021. i dodatnih oko 200 miliona evra u 2022. godini) i vrlo je verovatno da već Srbijagas nastaviti da bude budžetski trošak i u narednim godinama.

Kao veliki rizik Fiskalni savet ističe i EPS.

„…ukoliko se prodajna cena struje ubrzo ne poveća i nastavi sa odlaganjem krupnih reformskih koraka, pitanje je vremena kad će ovo preduzeće (EPS) postati direktan budžetski trošak“, piše u analizi.

EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa struja mora da se uvozi po veoma visokim cenama.

U planu manji i rashodi i prihodi

Trogodišnji plan predviđa da će se poreski prihodi kumulativno smanjiti za 1,5, a neporeski za 0,4 procentnih poena do 2025. godine.

Umanjenje poreskih prihoda je pre svega posledica očekivanih makroekonomskih kretanja.

Sporiji rast privatne potrošnje od BDP-a, stabilna potrošnja naftnih derivata, postepeni pad potrošnje duvanskih proizvoda utiču na smanjenje učešća prihoda od PDV-a, akciza i ostalih poreskih prihoda.

Država je u martu smanjila i akcize na naftne derivate za 20 odsto, dok je do maja na snazi smanjenje akciza od 15 odsto u odnosu na inicijalni iznos. 

Iako Vlada planira da smanji i budžetske rashode u naredne tri godine, Fiskalni savet upozorava da bi zbog problema u poslovanju javnih preduzeća subvencije mogle da premaše plan već u ovoj godini.

„Tradicionalni korisnici subvencija“, Železnice, JP Putevi i Resavica, godinama unazad „usisavaju“ više novca nego što se incijalno opredeli budžetom, ističe Fiskalni savet.

Država i dalje troši mnogo i po osnovu kazni i penala, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

„Ukupna izdvajanja za ove namene u Republičkom budžetu za 2022. godinu predviđena su na nivou od skoro 200 miliona evra (bez troškova restitucije), što znači da se ovaj iznos duplirao u odnosu na 2015. i gotovo upetostručio u poređenju sa 2010. godinom“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Takođe, ukoliko Srbija ne smanji svoj javni dug, sadašnji budžetski rashodi za kamate od oko milijardu evra relativno brzo će se povećavati u narednim godinama zbog rasta troškova zaduživanja što će onda biti sve veći neproduktivni rashod države koji će vršiti još snažniji pritisak na javne finansije zemlje.