U Srbiji su u stanovima i kućama ugrađeni brojni klima uređaji, koji zimi mogu služiti kao toplotna pumpa tipa vazduh/vazduh, kao i neka vrsta rezervnog grejanja.
Mnogi stanovi se zimi zapravo i greju samo pomoću klima uređaja, zahvaljući dobroj izolaciji i stolariji, osnovnim preduzlovima za ekonomično grejanje i hlađenje objekata.
Kako za Klimu 101 piše, Borivoj Stepanov sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, u Srbiju od jednog izvora grejanja u mnogim domovima zapravo imamo dva, odnosno rezervu.
„Jeste da su ti klima uređaji malo naružili spoljašnjost objekata i nesumnjivo da je povećana potrošnja struje leti, i to baš onda kada naša Elektroprivreda planira redovna održavanja. Ali ovi uređaji su se već pokazali korisnim sa prvim hladnim danima, kada još grejna sezona kod korisnika daljinskog grejanja nije započela“, dodaje Stepanov.
Na nemačkom postoji jedan izraz: eierlegende Wollmilchsau, u slobodnom prevodu svinja koja nese jaja, daje vunu, mleko i meso.
Prema nejgovom mišljenju, ti klima uređaji, sa svojim mogućnostima i efikasnošću, nekako podsećaju na tu izmišljenu životinju.
Recimo da smo se odlučili na taj korak – kao i milioni domaćinstava širom Evrope, odlučili smo da ugradimo ne gorepomenuti klima uređaj, već toplotnu pumpu tipa vazduh/voda.
Kakve pogodnosti treba da očekujemo?
Da bi sistem bio efikasan, a samim tim i da bi računi za struju bili prihvatljivi, gubici toplote objekta trebaju da budu umereni, tako da bi se najveći spoljašnji minus mogao „pokriti” sa temperaturom vode od 55 °C.
Obnovljivi izvori spasavaju srpsku energetiku, termoelektrane će sve češće otkazivati
USLOVI KOJE ODREĐUJU SPOLJNE TEMPERATURE VAZDUHA
„Najveći spoljašnji minus je spoljna projektna temperatura, za tu temperaturu se sistem grejanja projektuje. Ta temperatura se javlja retko, ali sistem mora da zagreje i u tom slučaju, i tih par dana. Na primer za Beograd je ta temperatura -12,1 °C, za Novi Sad je nešto niža (-14,8), a za Sombor, još je niža: -15,1 stepeni“.
Temperatura vode u potisu od 55° C je značajno niža od temperature u tradicionalnom sistemu, gde iznosi 90 °C. To znači kada je ciča zima, onda tradicionalni sistem mora da isporuči vodu radijatorima temperature 90° C, a sistem sa toplotnom pumpom vodu od 55° C.
„Razlika nije mala. Ako je u sistemu grejanja sa toplotnom pumpom u radijatoru voda maksimalno 55 °C, tada objekat koji ova voda greje mora biti doveden u „energetski red”, tj. da ima manje toplotne gubitke od npr. objekta čiji su zidovi bez toplotne izolacije, ili sa prodorima hladnog vazduha na svakom koraku“, objašnjava Stepanović.
Kako objašnjava Stepanov, ako se ništa ne promeni u omotaču objekta, onda nam je ipak potreban klasičan sistem i 90 °C ukoliko želimo da se zagrejemo.
Godišnji gubici toplote po kvadratu grejane površine ne bi trebalo da premašuju 150 kWh/m2 (metru kvadratnom). Ukoliko premašuju, onda oni treba prvo da se snize kroz primenu mera uštede energije.
Na primer, prvi korak u sprečavanju gubitaka toplote mogu biti set zavesa i tzv. hvatač hladnoće (drought excluder). Drugi korak je da se stave zaptivke koje bi sprečile prodor hladnog vazduha kroz procepe oko prozora.
Treći korak bi bilo postavljanje izolacije, sa spoljašnje ili unutrašnje strane. A finalni korak bi bila zamena prozora, naravno ako budžet tako nešto dozvoljava.
Toplotne pumpe su kompatibilne sa sistemima sa podnim grejanjem, ali postojanje radijatora nije samo po sebi prepreka.
U slučaju da su radijatori prvobitno predimenzionisani postoji mogućnost da će raditi i sa nižom temperaturom potisne vode.
Ukoliko se ispostavi da ne mogu da pokriju toplotne gubitke u novom aranžmanu, menjaju se ili se dodaju dodatna grejna tela.
Po pitanju koeficijenta učinka (COP) poželjno je da je ta vrednost preko 3,5 i to na godišnjem nivou, a ako je ta godišnja vrednost ispod 2,5 smatra se da je sistem neefikasan, a ako vrednost padne na vrednost blizu 1, onda je neka greška prilikom projektovanja napravljena, i treba odmah reklamirati.
Možda i najplastičniji prikaz rastuće popularnosti toplotnih pumpi je i jedan nedavni, naizgled neočekivani događaj u sferi energetike.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Deonica puta Kruševac - Trstenik - Vrnjačka Banja na Moravskom koridoru dužine 30 kilometara danas je otvorena, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će građani moći da je koriste od ponedeljka ...
„Kompanija Starting odgovorna je za projekat renoviranja stanice Novi Sad i perona“ - To je rečenica koju je u svom dopisu od 3. novembra 2021. naveo konzorcijum kineskih kompanija CRIC i CCCC, objavio je Fo...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vrednost prvog dela programa stambenog kreditiranja mladih biti oko 400 miliona evra."To je 5.500 stambenih jedinica. Ako to uspemo da uradimo, produži...
Republički zavod za statistiku objavio je danas analizu podataka visokog obrazovanja za 2023/24 godinu. Prošle godine upisano je 249.768 studenata, na svim nivoima visokoškolskog obrazovanja, što je 1.260 st...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
