Srbija ima velike šanse da dobija struju iz obnovljivih izvora, pre svega sunca i vetra, kažu učesnici panela (Ne)iskorišćen potencijal Srbije u obnovljivoj energiji, koju je organizovala novinska agencija Beta.
Jedna od važnih činjenica koje se tiču domaćeg elektro-energetskog sektora je starost termoelektrana na ugalj.
Zoran Ilić, predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike, podseća da je u Srbiji najmlađa termoelektrana stara preko 30 godina.
„Raspolažemo setom oldtajmera, njih ne možemo tek tako da sređujemo, eksploatišemo ih svakodnevno, otkazivaće sve češće, rez delovi, funkcionisaće sve teže.“
Takođe, kako dodaje, nije lako ni nabavljati rezervne delove za takva postrojenja.
„Bez obzira na to, svi remonti su završeni, kapaciteti će biti spremni za zimu.
Potrebe za strujom su nam sve veće, danas nemamo dovoljno da zadovoljimo aktuelne potrebe, koje su sve veće“.
Ilić dodaje da sve veće potrebe za električnom energijom dolaze zbog naglog razvoja privrede, koja je sve veći potrošač.
ŠTEDNJA ENERGIJE
Kako ocenjuje, Srbija mora da gradi nova postrojenja za proizvodnju struje, a takođe mora i da štedi energiju.
„Štednju smo već pokrenuli kroz javni, privatni sektor, domaćinstva. Već imamo dobre rezultate, ušedeli smo negde oko 200 gigavat sati (GWh), što je oko 50 miliona evra.“
Cilj je kako dodaje bio da se potrošnja struje smanji za oko 15 odsto.
„Očekujemo da ti rezultati budu bolji, sve ustanove i institucije su dale svoje planove. Mi smo od početka do kraja zime uvozili 15, 16 pa i 20 procenata struje, kada su bili neki posebni pikovi u potrošnji.“
Ilić kaže kako ga raduje stanje u EPS-u, što se tiče kapaciteta, kao i stanja u vezi sa ugljem. Ipak, naglašava kako dobro stanje u EPS-ovim elektranama ne znači da one neće otkazivati.
„Deo uglja je uvezen, a sada se vade i ozbiljne količine domaćeg, iskopano je mnogo više nego što je uvezeno“, dodaje Ilić.
On kaže i da domaćinstva u Srbiji mogu da smanje i do 50 odsto potrošnju struje.
Budućost proizvodnje struje u Srbiji je u solarnoj energiji, vetroparkovima, hidropotencijal je već dosta iskorišćen.
Ilić napominje i da je Srbiji potreban barem po jedan projekat za skladišta energije, kao i za proizvodnju zelenog vodonika.
Ilija Batas-Bjelić sa lnstituta tehničkih nauka SANU objašnjava da su obnovljivi izvori energije nešto što je samo po sebi promenljivo.
„Ovo je istorijski trenutak za obnovljive izvore energije. Te izvore energije više volim da zovem varijabilni izvori, potrebna je fleksibilnost energskog sistema da ih prihvati.“
Kako naglašava, sa trenutnom cenom energije dolazi do izražaja balans, gde mogu da se sučele svi mogući izvori i da se oni ravnopravno ponude jednom energetskom sistemu.
Tu treba uzeti u obzir i energetsku efikasnost i na kraju treba optimizovati strukturu energetskog sistema.
„Kad optimizujete tu strukturu, onda je normalno da postoji neko dnevno tržište obnovljivih izvora energije gde njihova prednost i ekonomska logika marginalnih troškova omogućava da budu maksimalno iskorišćeni.“
Batas-Bjelić podseća da fleksibilnost i balansiranje u energetici nije ništa novo, to je izmišljeno u prošlom veku.
To je kako dodaje, bilo poznato i u vreme kada su pravljene krute elektrane poput one u Obrenovcu, ili čak kruće od njih, poput nuklearne elektrane Krško, koja se nalazi na granici Slovenije i Hrvatske.
Jedan od važnih termina je i takozvana upravljiva potrošnja struje, poput preporuke da se bojleri u stanovima i kućama uključuju noću, kada je struja jeftinija.
ŠTA RADITI SA VIŠKOVIMA ENERGIJE?
Viškovi struje, koji nastanu u proizvodnji, kako dodaje, mogu da se ponude Seepex-u (zajedničko preduzeće Javnog preduzeća Elektromreža Srbije (EMS), koje je operator prenosnog sistema u Srbiji, i Evropske berze električne energije EPEX SPOT) ili nekoj drugoj berzi.
„Zamislite samo šta vam omogućava neka interdnevna berza energije, to su sve opcije fleksibilnosti. Stara opcija fleksibilnosti je pumpno-akumulaciona elektrana.“
Viškovi struje iz vetroelektrana mogu da se plasiraju za zagrevanje tople vode. To je, kako Batas-Bjelić navodi, najjednostavniji način konverzije električne energije u tolu vodu, nema problema da se varijabilna energija pretvori u toplotu.“
Batas-Bjelić dodaje i da su termoelektrane često nepredvidive u proizvodnji struje, odnosno manje su predvidljive od solarnih i vetroelektrana.
Stvar je zapravo u tome, da je, kako objašnjava, teže iskopati ugalj koji se koristi u termoelektranama, nego dobiti struju iz sunca i vetra.
Koliko su uznapredovali obnovljivi izvori, govori i činjenica da je Evropska unija nedavno proizvela rekordnu količinu energije na taj način.
Batas-Bjelić ocenjuje da je i Srbija već uveliko mogla da proizvodi struju na taj način i kako naglašava, bila bi u mnogo boljoj poziciji da se to dogodilo.
On kaže i da upravljiva potrošnja postoji u domaćinstvima, privredi, kao i u termoelektranama.
Predstavnica kopmanije WV lnternational Serbia koja poseduje vetroparkove u mestu Alibunar u Vojvodini, Neda Lazendić, smatra da trenutno vlada kriza u vezi sa fosilnim gorivima.
Prema njenim rečima, proizvođači struje iz obnovljivih izvora trenutno se suočavaju sa problemima u utvrđivanju opreme koja je neophodna za proizvodnju.
To se odnosi na isporuku vetroturbina, solarnih panela i ostale opreme.
Samim tim, kako dodaje, teško je napraviti odgovorajuće proračune neophodne za realizaciju investicije.
Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, kaže kako je ta instutucija već radila na projektima energetskih zasada.
Reč je o gajenju brzorastućeg drveća, koje se kasnije koristi u proizvodnji struje.
Ti zasadi, kako objašnjava, mogu da se podižu na devastiranom zemljištu, poput onog u Rudarskom basenu Kolubara, kao i na poljoprivrednom zemljištu lošijeg kvaliteta, koje je zaparloženo i ne koristi se za proizvodnju hrane.
Takvi zasadi, prema njegovim rečima zahtevaju jedino navodnjavanje i to na zemljištu koje nije bogato podzemnim vodama.
Neki takvi zasadi već postoje u RB Kulubara i kako objašnjava dobro napreduju.
Konsultant za energetiku, Milena Milosavljević, predstavila je internet platformu Solarni kalkulator koja je namenjena investitorima u solarne sisteme za proizvodnju struje.
Osim pružanja informacija o tome koliko koštaju i koliko su isplative te investicije, ta platforma se bavi i motivisanjem investitora da ulažu u tu oblast.
Platforma je namenjena domaćinstvima koja žele da ugrade solarne panele i na taj način postanu prozjumeri, odnosno potrošači i proizvođači električne energije.
Iskustva građana koji su ugradili solarne panele i postali „prozjumeri“