Iinflacija u Srbiji nastaviće da raste još nekoliko meseci, najverovatnije do nivoa od oko 15 odsto, piše u novom biletenu Kvartalni monitor.
Nakon toga bi trebalo da dođe do postepenog slabljenja inflatornih pritisaka kako domaćih tako i iz međunarodnog okruženja.
Odluka Vlade da čvrsto kontroliše cene gasa, električne energije i osnovnih prehrambenih proizvoda jeste ublažila troškovne pritiske u domaćoj ekonomiji, ali na račun ogromnih gubitaka u Srbijagasu i EPS-u, piše u biltenu.
Posledica takve politike su i povremene nestašica pojedinih prehrambenih proizvoda (šećer, mleko).
Inflacija je nastavila da raste i njen godišnji nivo u drugom kvartalu bio je dvocifren – prvi put još od 2013. godine.
Visok rast cena hrane naročito pogađa najsiromašnije kategorije stanovnika koji za hranu izdvajaju veći deo svojih prihoda.
Visoka inflacija je globalni trend koji je započet još sredinom 2021, a u 2022. je naročito pojačan nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Inflacija u Srbiji je tokom ove godine ubrzavala iz meseca u mesec i prema poslednjim dostupnim podacima međugodišnji rast cena u avgustu iznosio je 13,2 odsto.
To je skoro tri puta više od gornje granice ciljnog intervala NBS (3 plus minus 1,5 odsto).
Ubedljivo najveći doprinos visokoj inflaciji dale su cene hrane koje su povećane preko 20 odsto (doprinos ukupnoj inflaciji od 6,4 procentna poena – skoro pola ukupnog rasta).
U poslednjih nekoliko meseci poskupljenja su postala široko rasprostranjena.
Bazna inflacija koja se obračunava bez cena hrane, energenata, alkohola i duvanskih proizvoda, u avgustu dostigla visokih 7,9 odsto.
Na tržištu rada nastavljaju se pozitivni trendovi povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti, ali dolazi do usporavanja realnih zarada pod uticajem ubrzanja inflacije
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu je iznosila 8,9 odsto. Ostvarena stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu jedna je od najnižih od 2010.
U Kvartalnom monitoru se navodi da su zarade u drugom kvartalu nastavile sa visokim nominalnim rastom koji je iznosio 13,6 odsto.
Međutim, usled povećanja inflacije, realni rast zarada se smanjio na 2,7 odsto, što je umanjenje u odnosu na prvi kvartal kad je bio 4,3 odsto, ali i u odnosu na 2021. kad je iznosio 5,4 odsto.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada, a među zemljama kandidatima za članstvo, jači privredni rast od 4,2 odsto se naredne godine očekuje ...
U proteklih godinu dana, u Srbiji energetika ima najbolji rast, stopa investicija beleži pozitivan trend, u očima stranih investitora smo stabilno poslovno okruženje, a EU nam ostaje strateški cilj - rečeno ...
Uprkos izjavama zvaničnika, radovi na nadstrešnici Železničke stanice u Novom Sadu bili su predviđeni projektom rekonstrukcije i adaptacije stanice koji je radio Institut CIP. U ovom projektu, do kog je došl...
Veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni novinara, a javni interes postoji kao ideal zbog kog mladi ljudi reše da se bave novinarskim poslom. Da je jako važno da mediji izaberu nekoga ko će ih finan...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
