Inflacija je u Srbiji posledica sistemskih, a ne sezonskih faktora

Celogodišnja inflacija u Srbiji će biti oko četiri odsto, dok će bruto domaći proizvod da poraste za 3,5 odsto. Iako je privredni rast bio solidan, a u drugom kvartalu dostigao puna četiri procenta, on se ipak poredi sa niskom bazom od prošle godine  – kada je BDP stagnirao, navodi se u danas objavljenom Kvartalnom monitoru. 

Pošto srpski BDP velikim delom raste i zbog privatne potrošnje (koju su podstakli rast plata i penzija) ekonomisti Kvartalnog monitora smatraju da visoka tražnja i sledstveni rast troškova verovatno održavaju inflaciju na komparativno visokom nivou.

„Glavni pokretač privrednog rasta u drugom kvartalu bila je domaća tražnja,  koja je imala međugodišnji realni rast od 5,5 odsto, dok je neto izvoz negativno doprinosio rastu BDP-a. Brži rast realnih zarada od produktivnosti, ako se nastavi u dužem periodu, imaće negativne posledice na inflaciju, zaposlenost i spoljnu trgovinu“, izjavio je Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora.

Na strani proizvodnje najviše su (ponovo) rasli građevinarstvo i usluge, dok je rast industrije bio skroman.

S druge strane, pad agrara ove godine zbog suše će smanjiti rast BDP-a za 0,3 do 0,4 procentna poena, a možda i više ako podaci budu lošiji i u drugom delu godine, kaže Arsić.

On dodaje i da će inflacija u Srbiji dugoročno biti žilava sve dok se produktivnost ne prilagodi ceni rada, a da je inflacija sada u Srbiji posledica sistemskih faktora, a ne više sezonskih.

„Prema visini međugodišnje inflacije u avgustu, Srbija je bila na petom mestu u Evropi – posle Turske, Belgije, Rumunije i Islanda. Kombinacija inflacije više od proseka u Evropi i fiksnog kursa ima za posledicu ubrzano približavanje cena u Srbiji evropskim cenama. Za stabilizaciju inflacije na niskom nivou, uz čvrstu monetarnu politiku, neophodno je da dohoci rastu u skladu sa produktivnošću, kao i da fiskalni deficit bude nizak“, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.

Fiskalni deficit je dodatno produbljen rebalansom budžeta i napuštanjem obećanog nivoa deficita od 1,5 odsto, te je sada taj jaz na 2,9 odsto zbog povećanih rashoda za EXPO, Nacionalni stadion i kupovnu borbenih aviona „rafala“.

Prema Arsićevim rečima ova fiskalna ekspanzija će imati veći uticaj u narednim godinama.

„Kao posledica rasta javnog duga ubrzano će rasti i rashodi za kamate, a vlasti najavljuju i snažan rast plata i penzija u narednim godinama. Ukoliko se planovi ostvare, deficit će u nekoliko narednih godina biti znatno veći od 2,5 odsto BDP-a, koliko je planirano Fiskalnom strategijom, a to će za posledicu imati ubrzan rast javnog duga,“ navode ekonomisti fakulteta.

Prema njihovoj računici, deficit će po rebalansu budžeta biti oko 2,2 milijarde evra, dok je zaduživanje države na nivou od oko dve milijarde evra.

Visok fiskalni deficit i brži rast dohodaka od produktivnosti u dužem periodu nisu u skladu sa sa fiksnim kursom i privrednim rastom, mišljenja su ekonomisti Kvartalnog monitora.

Budžetski deficit i zbog netransparetnih projekata, čiji su ekonomski efekti upitni