„Inspekcija mora da vrši nadzor i zatvori objekat kada vidi problem“: Da li je obrušavanje plafona u „Pinkiju“ moglo da se spreči?

Deo plafona na glavnom ulazu u Sportskom centru “Pinki” u Zemunu, srušio se u nedelju ujutru, samo tri sata pre nego što je trebalo da se održi takmičenje u ritmičkoj gimnastici. Da je stanje na ovom objektu loše, poznato je odavno – zato je i najavljena njegova rekonstrukcija. Međutim, inspekcija je, smatraju stručnjaci, morala da utvrdi da nešto nije u redu, te da bi objekat možda trebalo i zatvoriti dok rekonstrukcija ne bude završena.

Kako je javio N1, na fotografijama koje su se pojavile na društvenim mrežama, moglo je da se vidi da je staklo popucalo, a pisalo se i da su zajedno sa plafonom zapravo otpale i cevi, za koje se čak procenjuje da teže i do tone. Dan nakon rušenja plafona, ulaz u Sportski centar Pinki je zatvoren i postavljena je crvena traka koja upozorava na opsanost.

Do urušavanja je došlo u nedelju oko šest časova, oko tri sata pre nego što je trebalo da se održi takmičenje iz ritmičke gimnastike.

Da je zgrada “Pinkija” u lošem stanju – već je poznato. Pre više od godinu dana, u julu 2024, konzorcijumu pet firmi (Del ing, Tesla sistemi, Krip-inženjering, Gicomp, DBA), dodeljen je posao izrade tehničke dokumentacije za dogradnju i rekonstrukciju objekta Sportskog centra “Pinki”. Ovaj ugovor vredan je 60,5 miliona dinara, odnosno više od 500.000 evra. Tehnička dokumentacija obuhvata idejno rešenje, 3D prikaze, idejni projekat i projekat za izvođenje.

Kako se navodi u dokumentaciji koja je tada objavljena, vizuelnim pregledom uočava se da je objekat u veoma lošem stanju usled dotrajalosti i neadekvatnog održavanja.

“Procurivanje atmosferske vode sa krova, isparavanja sa bazena, neadekvatna ventilacija i dotrajale instalacije su uticale na funkcionalnost i higijensko-tehničku sigurnost objekta. Objekat je dodatno narušen neplanskim adaptacijama (pregrađivanjem i prenamenom prostora) pri čemu su se značajno suzile javne komunikacije (hodnici i hol) za posetioce. Neplanska proširivanja se uočavaju i na fasadi na nivou prizemlja gde su prostori koji su dati u zakup proširivani van gabarita objekta na trotoar. Fasadne obloge i velike staklene površine su u derutnom stanju i ne zadovoljavaju važeće norme za energetsku efikasnost zgrada. Krovni pokrivač i sistem za odvodnjavanje krova je u vrlo lošem stanju koje uzrokuje procurivanje atmosferske vode u objekat”, navodi se.

Iz ovoga se, dakle, zaključuje da je uprava “Pinkija” znala da je objekat u lošem stanju. Zbog toga se postavlja sasvim logično pitanje – ako je sve ovo bilo poznato, kako je moguće da je hala neometano radila?

Arhitekta Mahmut Bušatlija navodi za Novu ekonomiju da je problem što u našoj državi inspekcija ne sprovodi odgovarajuće kontrole.

Zadatak inspekcije

“Inspekcija mora da vrši nadzor javnih objekata. Kada se uoči problem, onda objekat mora da se zatvori, kao što je to bio slučaj sa Narodnim pozorištem”, kaže Bušatlija.

Konkretno, Narodno pozorište zatvoreno je u oktobru jer je inspekcija Sektora za vanredne situacije MUP-a utvrdila da ova ustanova ne ispunjava standarde protivpožarne zaštite.

“Konkretan problem u ‘Pinkiju’ jesu prevelike cevi koje su se otkačile i pale, pa tako srušile plafon, što je još teži problem. Tu je odgovornost države, jer je inspekcija morala da utvrdi da su cevi neodgovarajuće. Mada, ovo ne čudi, jer država sada teško da može išta da uradi, a da neki novac ne završi u džepovima ministara”, zaključuje Bušatlija.

Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže da bi se u “normalnoj državi” poštovali aktuelni zakoni, pa bi ovakve situacije mogle da se spreče.

“Međutim, nenormalnost je naša nova normalnost. Kada se pojavi problem, cilj nije da se on reši, već da se raspiše neki tender da prijatelj izvuče novac, ali ako može to što češće da se radi, kao na primer kada je u pitanju asfaltiranje auto-puteva koje se radi na svakih godinu dana”, kaže Dašić.

Prema njegovim rečima, zakoni postoje, ali se oni ne poštuju.

“Baš kao i u svakoj stambenoj zgradi, i u svakom javnom objektu treba da postoji neko ko njime upravlja i ko ga održava, sa nekim planom održavanja. Problem je što se u javnim objektima ne izdvaja novac za njegovo održavanje, a trebalo bi, kao što svaka stambena zgrada ima budžet u koji uplaćuju stanari. Pitanje je koji broj javnih objekata uopšte sprovodi obavezne godišnje analize. To je posebno bitno za škole, obdaništa, bolnice, gde su najranjiviji građani, ali mi se čini da naša vlast u svom rečniku uopšte nema javni interes”, zaključuje Dašić.

Nova ekonomija želela je da o ovom slučaju dobije više informacija i od same Hale “Pinki”. Međutim, na pitanja koja smo im poslali mejlom, do objavljivanja ovog teksta – odgovori nisu stigli.

Sprema se kompletna rekonstrukcija zemunskog Pinkija: Moguće i rušenje pa zamena konstrukcije