Izvoz organske hrane u Evropu velika šansa za Srbiju

Izvoz organske hrane na evropsko tržište je veliki potencijal koji srpska poljoprivreda još nedovoljno koristi. Zbog ogromne potražnje, Evropska unija dobar deo svojih potreba za organskim proizvodima podmiruje iz uvoza. Uprkos tome, samo mali broj proizvođača iz Srbije ispunjava uslove kvaliteta i količine potrebne za izvoz.

Na pijaci organskih proizvoda u Briselu broj kupaca stalno raste. Taj trend vidljiv je širom Evrope. U nekim zemljama prodaja organskih jaja i mlečnih proizvoda zauzima i do 20 odsto ukupnog tržišta.

„Evropsko tržište organskih proizvoda je vrlo interesantno jer se veoma brzo razvija. U poslednjih 10 godina tržište je udvostručeno, sa 11 milijardi na 24 milijarde evra“, kaže Eduardi Kuoko iz Evropskog udruženja za organsku proizvodnju.

Proizvodnja organske hrane u EU znatno je manja od potražnje na tržištu. To je šansa koju bi mogli da iskoriste srpski proizvođači orijentišući se na izvoz organskih proizvoda koji postižu mnogo veću cenu od konvencionalne poljoprivrede.

Uprkos tome, u Srbiji se na prste mogu izbrojati proizvođači sposobni za održiv izvoz na evropsko tržište.

„Proizvođač koji odluči da se bavi izvozom mora da zna da treba da obezbedi dovoljne količine, znači da zadovoljava i kvalitet i kvantitet i kontinuitet koji uzvoznici traže“, kaže Ivana Simić iz Udruženja „Serbija organika“.

Predrag Koluvija iz Jovanjice pokušava da udruživanjem više malih proizvođača obezbedi količine za izvoz i olakša pribavljanje organskog sertifikata. Koluvija tvrdi da mali proizvođači mogu da opstanu samo ako pređu na organsku proizvodnju koja nosi dodatnu vrednost.

Koluvija kaže da je otkupna cena mnogo veća, za krompir je tri-četiri puta, za ratarske kulture oko 100 odsto, za povrće 50–100 odsto.

„U zavisnosti od kultura, razlika je od 50 do 150 odsto“, kaže Koluvija.

Gazdinstvo „Zlatno zrno“ kod Sremske Mitrovice već više godina proizvodi organsko povrće i žitarice, a u planu je i prvi organski mlin. Kažu da je dosadašnja računica organske proizvodnje prilično tanka.

„Do sada sam bio previše optimista, a nisam obratio pažnju da i u organskoj proizvodnji mora da postoje sistem i pravila“, kaže Ignjat Jurišić.

Nedovoljna informisanost je deo problema, a neuporedivo manje subvencije za organsku proizvodnju u odnosu na Evropu ali i zemlje u okruženju umanjuju konkurentnost srpskih proizvođača.

„U toku 2015. najviše se izvozilo duboko zamrznuto voće, malina, kupina, jabuke i vrednost izvezenih proizvoda u 2015. godini je bila 19,5 miliona evra“, kaže Lidija Aćimović iz Ministarstva poljoprivrede.

Iako u porastu, brojka od 19 miliona evra i dalje je drastično ispod potencijala za učešće na ukupnom evropskom tržištu od 25 milijardi evra.