Javni izvršitelji, koji u Srbiji kao profesija postoje od 2012. godine, za neke građane i državne ustanove su spas, za neke noćna mora.
To zavisi da li ste izvršitelja angažovali vi da zakuca na nečija vrata ili je zakucao baš na vaša. Dešava se, ipak, da i jedni i drugi imaju iste nejasnoće u vezi sa radom izvršitelja.
Kada vam izvršitelj zakuca na vrata to izaziva nelagodu. Dodatno situaciju može da pogorša i nejasnoća oko plaćanja njegovih usluga, bez obzira na to da li ste ga angažovali vi, ili neko drugi protiv vas. Svoje troškove utvrđuju u skladu sa zakonima i Pravilnikom o tarifi izvršitelja.
„Ali, to nikako ne znači da javni izvršitelji mogu slobodno da utvrđuju troškove“, ističe javni izvršitelj Vujadin Masnikosa.
A, u praksi se, ponekad, dešava upravo to. Najdrastičniji primer je slučaj izvršitelja iz Beograda, koji je, da bi utvrdio da li dužnik ima račun u banci, dopis poslao na adrese svih banaka u Srbiji. Taj podnesak, prema Pravilniku o tarifi, naplatio je 1.340 dinara.
„Taj podnesak je poslat na adresu 32 banke i, prema mojim saznanjima, on je taj podnesak tarifirao 32 puta. Svakako ne može da se smatra, ako je on na svom računaru uradio 32 dopisa, da on ima pravo na 32 radnje”, objašnjava Masnikosa.
Građani, koji su izvršnom postupku poverioci, uglavnom angažuju advokate da ih zastupaju u naplati dugovanja. To znači da su advokati upućeni na saradnju sa izvršiteljima i rade u istom interesu. U praksi, i na toj relaciji ima nejasnoća.
„Pre nego što se bilo šta uradi, problem je u tome što stigne zaključak i naloži se izvršnom poveriocu da plati određeni iznos, koji je upravo taj predujam, koji je često i veći od glavnog potraživanja, ukoliko su potraživanja do pet ili 10 hiljada dinara, a problem je u tome što protiv tog zaključka nemamo pravo bilo kakve žalbe ili prigovora“, kaže Jovana Novak.
Izvršitelji često lično da dostavljaju obaveštenje o izvršenju. Tu uslugu naplaćuju u proseku 1.500 dinara.
„Dešava se u zaključku da je taksativno navedeno da je dostava urađena lično, a meni je konkretno stigla poštom“, kaže Novak.
I izvršitelji imaju nejasnoća o advokatskim tarifama.
„Često punomoćnici, ne mogu da kažem svi, ali pojedini advokati traže da za sastavljen podnesak od jedne rečenice im se priznaju po advokatskoj tarifi naknada za sastavljanje tog podneska, koja je u najnižem iznosu 6.000 dinara“, ističe Masnikosa.
Zbog činjenice da ne znaju šta, zašto i koliko plaćaju, to bi, možda, mogli da utvrde ukoliko bi analizirali pravilnike o tarifiranju usluga, istaknute na sajtu i jedne i druge komore.