Kad dekoraciju slatkiša preuzme mašinski inženjer

Svoj privatni biznis pravljenja i dekoracije torti vlasnica firme Eurowilt Radmila Gajić počela je nakon 1999. godine. Iako se ranije nije bavila tim poslom, uspela je da se snađe i nabavi neophodan alat koji je tada mogao da se kupi samo u inostranstvu. 

„Na ideju je došla moja sestra, ona je volela da radi torte i onda me je zvala da joj pomažem. Ja sam radila dekoracije“, počinje svoju priču Radmila koja je gostovala u podkastu nove ekonomije „Neću da ćutim“. 

Radmila danas radi zajedno sa svojim suprugom, a za Novu ekonomiju govorila je u podkastu „Neću da ćutim“, između ostalog o svojim iskustvima u poslovanju tokom pandemije.

Kada je odličila da se ozbiljnije bavi dekoracijom torti, uspela je da nabavi neophodan alat preko prijatelja vlasnika jedne privatne firme u kojoj je svojevremeno bila zaposlena.

Predlog da otvori svoju firmu stigao je od strane predtavnika firme Wilton, sa kojima je stupila u kontakt preko interneta.

„Novac smo pozajmili i uspeli smo da napravimo nešto“, kaže Radmila.

Foto: Nova ekonomija/ Radmila Gajić

DEO RAZGOVORA U KOM RADMILA OBJAŠNJAVA KAKO JE RAZVIJALA SVOJ BIZNIS:

Radmila kaže da je po zanimanju mašinski inženjer. Pre nego što je počela privatni biznis radila je u fabrici auto-motora u Rakovici i obavljala poslove pogonskog inženjera.

Fabrika je u međuvremenu počela da propada i Radmila je otišla iz nje putem socijalnog programa. 

„Ja sam u ovom poslu (dekoraciji torti) uživala, tu sam sebe prepoznala. Zanemraila sam sve ostalo što je bilo iza mene i krenula nekim novim putem, nikad se nisam pokajala“, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.

PROMENE U POSLU DONELA KORONA

Radmila sada prodaje materijal, ali i znanje za pravljenje torti, drži obuke za sve ljude koje interesuje taj posao.

Objašnjava da je situacija tokom pandemije korona virusa veoma teška za poslovanje, jer nema venčanja i sličnih događaja, za koje prave torte, a i ugostiteljski objekti slabije rade. 

„Mi smo povezani sa ljudima koji imaju restorane, bave se organizacijom svadbi, proslava, rođendana. Posle 17 godina uzlazne putanje, počinjemo lagano da idemo nizbrdo“, objašnjava Radmila. 

Kaže da ne zna dokle će ta situacija da traje, znamo dokle, ali se nada da će se sve zaustaviti i život vratiti u normalu. Rezervnih planova uvek ima, postoje neke opcije za druge poslove od ranije, jer svašta može da se radi. 

„Mi smo mnogo strpljivi, pa računamo, proći će. Ako ne prođe, verovatno ćemo se preorijentisati na nešto drugo“, zaključuje Radmila.

Naglašava da nikada nije imala problem da sa nekim poslom krene iz početka, jer potiče iz seoske porodice u kojoj nije bilo podele na muške i ženske poslove, pa je naučena da se snalazi u životu.

„Ne plašim se ničega, pa taman i da sutra u gradu na pijaci prodajem nešto. Znam da ću se snaći i da ću uspeti i da od toga napravim nešto“, kaže Radmila Gajić.