Kako pomoći mladima da izbegnu rizike savremenog načina života?

Internet i društvene mreže, nezdravi životni stilovi, opasnosti u saobraćaju i radna eksploatacija neki su od specifičnih rizika koji prate mlade u savremenom načinu življenja, a čini se da su sa naglim razvojem tehnologije posebno uzeli maha poslednjih godina.

Ovi rizici ugrožavaju bezbednost, a često i život – ako o njima pričamo i na njih upozoravamo, podižemo šanse da sprečimo opasnost ili bar umanjimo posledice.

Rizici u onlajn okruženju

Život bez interneta i društvenih mreža gotovo da više nije moguć, ali u korišćenju treba biti oprezan. Evo nekoliko osnovnih uputstava za izbegavanje rizika.

• ne otvarajte sumnjive mejlove, nelegalne pornografske sadržaje, “spamove” – oni često nose viruse koji mogu zaraziti kompjuter ili ukrasti podatke;
• izbegavajte/blokirajte osobe koje traže lične podatke, pozivaju na seksualne veze, podstiču na “izazove”, traže fotografije koje nas mogu kompromitovati;
• ne uznemiravajte druge, ograničite sebi vreme na internetu da ne bi došlo da zavisnosti, ne delite svoje eksplicitne fotografije, ne delite savete koji nekog mogu navesti na samopovređivanje;
• čitajte politike privatnosti pre nego što date svoje podatke, ograničite pristup svojim podacima na mrežama i isključujte „kolačiće“ kad god je to moguće;
• prijavite sve pokušaje nasilja na internetu, u ličnom kontaktu, neprimeren ili nasilan fizički kontakt ili drugi oblik nasilnog ponašanja koristeći sve raspoložive kanale komunikacije i lični odlazak u institucije.

Mladi do 24 godine najviše izloženi riziku od siromaštva u Srbiji

Rizično ponašanje u saobraćaju

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u saobraćajnim nesrećama u Srbiji godišnje pogine 115 mladih od 15 do 30 godina, a oko 6.300 bude povređeno. Među njima je najviše vozača, češće stradaju mladići nego devojke, a petina nastradalih nema vozačku dozvolu.

Vožnja bez dozvole, vožnja pod dejstvom alkohola, neprilagođena brzina, vožnja u stanju umora ili iscrpljenosti, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje – posebni su rizici za koje deca treba da znaju i pre nego što postanu vozači.

Prelazak ulice van prelaza, slušalice u ušima na prometnim mestima, kucanje i čitanje poruka ili razgovor preko mobilnog telefona na pešačkom prelazu – veliki su rizik ako smo pešak.

Skrenimo deci pažnju da – kada su u ulozi suvozača – ne prave šale na račun vozača i njegove oprezne vožnje, jer on može doći u iskušenje da se “dokazuje” i tako dovede u opasnost i sebe i druge.

Air Serbia imenovala novog člana Izvršnog odbora

Nezdravi stilovi života: ishrana, duvan, alkohol, fizička neaktivnost

Svetska zdravstvena organizacija (Global action plan for the prevention and control of noncommunicable diseases 2013-2020. Geneva: World Health Organization) smatra da najčešće nezarazne hronične bolesti dolaze zbog nezdravog stila života, odnosno zbog ovih zajedničkih rizika:

• Nepravilna ishrana je jedan od vodećih faktore rizika za oboljenja poput šećerne bolesti, bolesti srca i krvnih sudova, malignih bolesti i oralnih oboljenja. Neke od preporuka da bismo se hranili uravnoteženo: 1-3 porcije crvenog mesa nedeljno, 1 šolja mleka dnevno, ukupno 5 porcija voća i povrća dnevno (WHO. Diet, nutrition and the prevention of chronic diseases: report of a joint WHO/FAO expert consultation, 2003.).
• Redovna fizička aktivnost pomaže u sprečavanju i lečenju bolesti poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, srčanih oboljenja, ali utiče i na poboljšanje mentalnog zdravlja. Ne treba sedeti duže od dva sata ispred ekrana.
• Duvan godišnje ubije više od osam miliona ljudi, a među njima je čak 1,2 miliona pasivnih pušača (U.S. Department of Health and Human Services, 2020). Osim što povećava rizik za rak pluća i uopšte disajnih organa, udisanje duvanskog dima remeti normalno funkcionisanje srca i krvnih sudova.
• Zbog bolesti koje su uzrokovane konzumiranjem alkohola godišnje u svetu umre dva i po miliona ljudi! (WHO. Global status report on alcohol and health, 2011.) Dodatni problem je vožnja u alkoholisanom stanju, a alkohol ume i da pokvari prijateljstva, da utiče na učenje, i da pokvari dobre poslovne šanse.

Profit je skinut s trona, zdravlje je važnije

Radna eksploatacija

Po Ustavu Republike Srbije svi imamo pravo na slobodan izbor rada, i pravo da nam pod jednakim uslovima budu dostupna sva radna mesta (Ustav Republike Srbije, član 60, Sl. glasnik RS, br. 98/2006.). Kršenje radnih prava dovodi radnika u rizik od radne eksploatacije.

Evo nekih pokazatelja koje je Međunarodna organizacija rada izdvojila kako bismo prepoznali rizike od radne eksploatacije:

• Poslodavac ne sme da obmanjuje o dužini radnog vremena, zaradi, prirodi posla, uslovima rada, lokaciji. Ako obećava smeštaj, mora ga obezbediti u skladu sa obećanjem.
• Ne treba prihvatati rad “na crno”, rad bez ugovora, i treba insistirati na socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, i na pravu korišćenja bolovanja u slučaju zdravstvenih problema.Poslodavac nema pravo da nas prinudi da radimo pod opasnim uslovima – bez odgovarajuće zaštite, ili u opasnom radnom okruženju, niti da nas prinudi da radimo više radnih sati i dana nego što je propisano, gde nema pauze u toku radnog dana ili slobodnih dana tokom nedelje (Prilagođeno prema: ILO, Details of indicators for labour exploitation).

Ovaj tekst je deo projekta „Uspostavljanje informacionog sistema za prevenciju vršnjačkog nasilja – 4. faza“, koji sprovodi Udruženje građanki i građana “Centar za podršku ženama” uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Кao materijal za ovaj tekst korišćen je Zbornik radova “Mladi u Srbiji” nastao na osnovu istraživanja u okviru 3. faze ovog projekta. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njihovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva omladine i sporta.