U Srbiji se reciklira samo pet odsto građevinskog otpada. Ipak, postoje naznake da će se situacija popraviti, naročito u Beogradu gde se planira 40 odsto reciklaže građevinskofg otpada do kraja decenije.
Procenjuje se da je u Engleskoj u periodu od 1999. do 2005. polovina otpada nastalog nakon adaptacije i rušenja bila reciklirana.
„Za razliku od npr. plastike, građevinski materijali su mnogo dugotrajniji. Čak i reciklirani, imaju znatno manje narušena svojstva i dosta duži vek trajanja“, ističe za portal Klima 101 Ana Momčilović, predavač na Beogradskoj politehnici..
Iako su reciklirane sirovine u građevinarstvu jeftinije nego novi materijali, stanovnici Srbije ih često izbegavaju, misle da su opasne, kancerogene ili radioaktivne.
Građevinski sektor je odgovoran za 40 odsto godišnjih emisija CO2, 27 odsto nastaje pri operativnim aktivnostima, a ostatak (13 odsto) je rezultat ekstrakcije i proizvodnje građevinskih materijala, transporta do gradilišta, dopremanja opreme.
Prema proračunima Svetske banke, Srbija je tokom 2019. imala najveće emisije CO2 po glavi stanovnika u regionu. Sjajnu priliku da se to smanji nudi odgovornije i održivije građevinarstvo kojem i sami možemo da doprinesemo.
„To nije opravdano jer prema Evropskom katalogu otpada, 95 odsto otpada iz građevinske industrije nema karakteristike opasnog otpada kao što su kancerogenost i radioaktivnost, kao ni zapaljivost i reaktivnost“, objašnjava Momčilović.
Kako dodaje, ono što je opasno, moguće je detektovati na gradilištu u toku rušenja i pravovremeno izdvojiti u posebne tokove otpada.
Pored toga što korišćenje recikliranih sirovina smanjuje količine otpada, utrošene energije i troškove gradnje, smanjuju se i emisije CO2.
Ana Momčilović je kako se objašnjava, učestvovala je u izradi studije koja je analizirala ublažavanje karbonskog otiska tokom izgradnje porodične kuće za četiri osobe, površine 160 kvadratnih metara, u energetskom razredu C.
Istraživači su došli do saznanja da emisije ugljenika mogu da se smanje između 12,5 i 30 odsto ako se dom gradi od recikliranih sirovina u poređenju sa novim, nerecikliranim materijalima.
U Srbiji je tokom 2021. reciklirano oko tri odsto mineralnog otpada od građenja i rušenja, koji nije opasan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Sa druge strane, postoje brojni materijali koje je moguće reciklirati i potom od njih graditi: leteći pepeo iz termoelektrana na ugalj, slomljenoo staklo i plastika čelik, bakar i aluminijum.
Od njih mogu da se proizvode: cement, staklena vuna, pokrivači za fasade.
Izmene zakona predlažu i smanjenje doprinosa koji plaća investior
Tokom izgradnje kuće primarnim materijalima ispušta 164,6 tona CO2. Poređenja radi, za apsorpciju samo jedne tone CO2 tokom godine neophodno je 47 stabala drveća.
Ako upotrebite reciklirani čelik i ciglu iz građevinskog otpada, štetne emisije ugrađene u vašu kuću smanjiće se za 20,5 tona.
Ukoliko na projektu izgradnje uposlite radnike koji su od gradilišta udaljeni najviše 30 kilometara, karbonski otisak vaše kuće biće 111,4 tona – što je za skoro 55 tona manje od početnog scenarija.
Svakako, postoje određena ograničenja u primeni recikliranog građevinskog otpada – te se ne reciklirani beton ne može koristiti za noseće konstrukcije.
Kada se ranije u selima rušio neki objekat, a gradi drugi, ljudi su zapravo čistili opeku od maltera i koristili je ponovo.c Danas je ovakav način gradnje od vas udaljen samo jednu pretragu interneta.
„Na sajtu Kupujem prodajem može se naći takav materijal, kao i korišćeni crep. Tako se materijali ponovo upotrebljavaju što je još poželjnije od reciklaže”, pojašnjava Momčilović.
Na polju iskorišćenja neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja Srbija stoji znatno bolje nego kada je reč o njegovoj reciklaži – oko 83 odsto ove vrste otpada iskorišćeno je tokom 2021. za zatrpavanje i nasipanje.
RECIKLAŽA BETONA
„Kada se recilklira, beton se lomi u drobilicama i pri tom se javljaju pukotine koje pri ponovnom korišćenju u kombinaciji sa spoljnim uticajima postaju sve veće, te zbog toga ovaj reciklirani materijal ne može da izdrži pritisak“, objašnjava Momčilović.
Ipak, moguće je njegovo korišćenje za nasipanje staza i puteva.
Osipanje privatnih investicija u domaćoj građevinskoj industriji
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Deonica puta Kruševac - Trstenik - Vrnjačka Banja na Moravskom koridoru dužine 30 kilometara danas je otvorena, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će građani moći da je koriste od ponedeljka ...
„Kompanija Starting odgovorna je za projekat renoviranja stanice Novi Sad i perona“ - To je rečenica koju je u svom dopisu od 3. novembra 2021. naveo konzorcijum kineskih kompanija CRIC i CCCC, objavio je Fo...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vrednost prvog dela programa stambenog kreditiranja mladih biti oko 400 miliona evra."To je 5.500 stambenih jedinica. Ako to uspemo da uradimo, produži...
Republički zavod za statistiku objavio je danas analizu podataka visokog obrazovanja za 2023/24 godinu. Prošle godine upisano je 249.768 studenata, na svim nivoima visokoškolskog obrazovanja, što je 1.260 st...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
