Osipanje privatnih investicija u domaćoj građevinskoj industriji

Građevinsko tržište u Srbiji zabeležiće pad ove i naredne godine, a najveća opasnost za srpske građevinare je osipanje privatnih investicija, predviđanja su udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association). 

„Primetno je da strane direktne investicije u građevinarstvo značajno opadaju tokom ove godine, pre svega zbog opreza investitora da se u ovako nestabilnim okolnostima upuštaju u bilo kakve dugoročnije projekte, a posebno u situaciji kada je pozicija Srbije u ekonomskom sukobu između EU i Rusije nedefinisana i prilično neizvesna sa daljim razbuktavanjem konflikta“, piše u izveštaju koji prenosi portal Biznis i finansije. 

U padu su i privatne investicije domaćih investitora, zbog ekonomske neizvesnosti, povećanja kamatnih stopa i nepredvidljivih troškova.

Za razliku od Slovenije i Hrvatske, koje će uprkos krajnje nestabilnim globalnim okolnostima uspeti da u ovoj i narednoj godini ostvare rast građevinskih aktivnosti od oko 4 odsto,  Srbiji se predviđa da u 2022. i 2023. zabeleži pad u građevinskom sektoru za 6,7 odsto. 

Sa druge strane se javne investicije u građevinarstvo ne smanjuju, uprkos ogromnim ekonomskim neizvesnostima. Taj segment tržišta biće sigurno najveći oslonac građevinskoj industriji ove i naredne godine.

„S druge strane, rast cena bi mogao negativno da utiče na buduće ugovore i obim infrastrukturnih projekata, ako inflacija nastavi da raste uz dalji pad privredne aktivnosti“, navodi se.

Ove godine, građevinske aktivnosti su u drugom kvartalu pale za 7,6 odsto, a BDV za 6,7 odsto na međugodišnjem nivou.

Dva ključna razloga za loše rezultate su, kako se navodi u izveštaju Ministarstva finansija, ogroman rast cena građevinskih materijala i znatno manji obim privatnih investicija,

Pao je i izvoz građevinskih usluga za više od trećine, kao i broj zaposlenih u svim segmentima, izuzev u projektantskim biroima.

Stoga je sada već izvesno da će rezultati građevinske industrije biti daleko ispod prvobitno projektovanog rasta od 7,4 odsto, što će prema prognozama, zajedno sa lošijim rezultatima poljoprivrede, najviše uticati na slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog, prenosi portal Biznis i finansije.

U bloku 67a u planu crkva i stambeno-poslovne zgrade

Srbija nije direktno uključena u ekonomski rat između EU i Rusije, ali će rast cena građevinskog materijala i energenata, kao i političke tenzije u odnosima Srbije i EU neizbežno uzdrmati lokalno građevinsko tržište i njegove izglede, pre svega kada je reč o novim privatnim investicijama, navodi se u izveštaju.

Od visokih cena su još gore nestabilne cene, a stalno povećanje troškova repromaterijala već stvara probleme pri ugovaranju novih poslova u Srbiji, ocenjuje se. 

Građevinska preduzeća ažuriraju svoje ugovore kako bi prilagodila troškove događanjima na tržištu, posebno u projektima s dugim rokovima.

U 2021. troškovi izgradnje porasli su 8,8 odsto u odnosu na 2020. godinu, pri čemu su cene građevinskih materijala imale dvocifren rast tokom druge polovine godine.

Taj  izrazito negativan trend se dodatno ubrzao u 2022. godini, pa su cene repromaterijala porasle za 20 do 50 procenata i nastavljaju da rastu.

Na srpskom tržištu još nema otkazivanja ugovorenih projekata, navodi se, ali će pune posledice aktuelnih potresa moći da se sagledaju tek krajem godine.

Firma koja gradi Prokop planira i kompleks na Novom Beogradu

U Srbiji je stambena gradnja bila „neumoljiva“ proteklih godina, jer je u 2022. ušla u osmu godinu uzastopnog rasta.

Taj deo građevinske industrije  bio je njen vodeći segment, jer su cene rasle brže od troškova, kamate su bile na istorijski najnižem nivou i činilo se da potražnji nema kraja.

„Ovakvo okruženje će se sigurno promeniti, pa će i stanogradnja morati da se prilagodi. Činjenica da Srbija ima uzavrelu i rastuću privredu isključuje oštar pad u kratkom roku, ali srednjoročni i dugoročni izgledi su postali mnogo slabiji“, predviđa se u izveštaju.

Nakon poteza američkih Federalnih rezervi, Narodna banka Srbije je takođe počela da zaoštrava svoju monetarnu politiku povećanjem kamatnih stopa, što će uveliko promeniti finansijske uslove u narednom periodu.

Autori ocenjuju da je u Srbiji uočljivo i izrazito povećanje u nestambenoj gradnji poslednjih godina, mada su neki delovi tržišta usporili nakon perioda vrtoglavog rasta.

Niskogradnja je, takođe, zabeležila rekordne nivoe u 2021. godini, a analitičari EECFA procenjuju da će se po svoj prilici slično završiti i ova godina.

Višespratnice u Krunskoj: Šta sve krije nacrt koji je nestao sa sajta Beograda