Autor: Bogdan Petrović

Kako se Vlada Srbije „borila“ protiv inflacije?

Inflacija Paola Felix Meza

Inflacija u Srbiji 15% u decembru 2022.

Visoka inflacija je obeležila prošlu godinu. Posle više decenija niske inflacije došlo je do naglog šoka u skoro svim evropskim zemljama – inflacija je sa „niskih jednocifrenih“ brojki naglo skočila na 10% u evrozoni tokom jeseni; slični podaci važe i za SAD (maksimalna stopa je bila 9,1%), Veliku Britaniju kao i u brojne druge države.

Nisu sve države ravnomerno pogođene: Zapadna Evropa beleži jednocifrene stope rasta, gde je „šampion“ Francuska u kojoj je inflacija dostigla svega 6,1%. Tu „sreću“ Francuska može da zahvali državnoj kontroli pre svega cene struje; to je vladu te države koštalo na desetine milijardi evra koji su dati elektroprivrednom preduzeću EDF.

Najviše su „nastradale“ države Centralne i Istočne Evrope. Mađarska beleži inflaciju u januaru 2023. godine od čak 25,7%, a njen problem je i što je došlo do naglog pada kursa forinte u odnosu na evro. Pored Mađarske, „šampion“ inflacije su baltičke države (koje imaju evro kao valutu, pa nemaju pritisak kursa), a najgore je u Estoniji, gde je inflacija dostigla 24,8%.

Kako se vlada Srbije „borila“ protiv inflacije?

Iako je došlo do velikog poskupljenja cene struje i gasa na tržištu, u Srbiji je vlada držala veći deo 2022. godine cene tih energenata pod kontrolom. Cena za to je bila visoka, pa je iz budžeta direktno dato oko 1,2 milijarde evra (2% BDP-a) EPS-u i Srbijagasu.

Pored toga, ta preduzeća su imala i dodatne gubitke, pa je dug EPS-a komercijalnim bankama povećan za 50% u roku od godinu dana.

Vlada je istovremeno ograničila i cene osnovnih životnih artikala, kao što je brašno, šećer, jestivo ulje, dugotrajno mleko i još nekoliko artikala. Ograničene su i cene osnovnih goriva, bezolovnog benzina i dizela, koje se formiraju svakog petka.

Kako ne bi došlo do „bežanja“ artikala čije su cene ograničene odlukama vlade u izvoz, u proleće 2022. godine određene su i izvozne kvote za te artikle. Kako je Srbija veliki izvoznik osnovnih prehrambenih artikala u regionu, to je izazvalo određene teškoće u snabdevanju. Međutim, te mere vlade Srbije su brzo izmenjene, tako da je obezbeđeno uredno snabdevanje država u regionu. U julu 2022. su ukinute kvote za pšenicu i kukuruz, dok su za ostale artikle ukinute nešto kasnije.

Uvođenje izvoznih kvota je imalo pozitivnog efekta na građane Srbije, jer su izbegnuta velika poskupljenja hrane na domaćem tržištu. U trenutku kada su uvedene kvote, na svetskom tržištu je došlo do naglog skoka cena tih artikala usled neizvesnosti koje je doneo rat u Ukrajini, odnosno blokade izvoza žitarica i ulja iz te države.

Međutim, uskoro je došlo do kakve-takve normalizacije plovidbe iz ukrajinskih crnomorskih luka, pa su se smirile i cene tih artikala na svetskim tržištima, a vlada Srbije je mogla da ukine ograničenja izvoza bez straha da će domaće tržište ostati bez artikala čije su cene kontrolisane.

Pritisak na cene osnovnih prehrambenih artikala će se nastaviti i ove godine. Visoka cena dizela i mineralnih đubriva uticaće na troškove poljoprivrednih proizvođača. Ipak, puno toga će zavisiti od klimatskih uslova; prošle jeseni kukuruz je loše rodio zbog velike suše, dok su ostali artikli manje-više imali prosečne prinose.

Energenti ipak poskupljuju

Srbija nije mogla unedogled da drži niske cene energenata. Prvo je poskupela cena struje za privredu, koja je u januaru 2022. godine povećana sa 55 evra na 75 evra za megavat-sat. I to je bilo više nego povoljno, jer je u tom trenutku EPS morao da uvozi i do 15% struje po ceni oko 400 evra za megavat-sat.

Pored toga, značajno je poskupeo uvozni prirodni gas, sa 220 dolara za hiljadu kubnih metara na 380 dolara (cene se menjaju kvartalno) ali vlada nije dozvolila poskupljenje gasa ni za domaćinstva, ni za industriju.

Stanovništvu je tek od 1. septembra poskupela struja za oko 10% dok je za 11% povećana cena gasa. Privredi je od septembra struja poskupela sa 75 evra za megavat-sat na 95 evra za megavat-sat, da bi od januara ove godine privreda plaćala 103 evra za megavat-sat.

MMF „diže“ cene energenata

Krajem jeseni vlada je sklopila obavezujući stend-baj aranžman sa MMF-om u kome je predviđeno postepeno dovođenje cene struje i gasa na tržišni nivo.

Vladina politika niskih cena energenata u 2022. godini plaćena je u visini od 2% BDP, odnosno oko 1,2 milijarde evra. Subvencije za EPS i Srbijagas su planirane i ove godine, dok bi u 2024. godini subvencije mogao da koristi još samo Srbijagas. U 2025. godini to više neće biti moguće.

U stend-baj aranžmanu je precizno naznačen kalendar poskupljenja struje i gasa: struja je tako poskupela za 8% od januara ove godine, a naredna poskupljenje od po 8% će biti 1. maja, pa 1 novembra i još 1. maja iduće godine.

Kumulativno, struja za stanovništvo će poskupeti 51% u odnosu na cenu struje iz avgusta 2022. godine.

Gas će pored januarskog poskupljenja od 11% poskupeti za po 10% takođe još 1. maja, 1. novembra ove i 1. maja iduće godine. Kumulativno, cena gasa za stanovništvo i privredu će od avgusta 2022. godine do maja 2024. poskupeti 64%.

Cene energije podižu cene komunalnih usluga

Komunalna preduzeća su veliki potrošači energenata; toplane koriste prirodni gas kao energent dok su vodovodi veliki potrošači struje.

Nagli skok cena gasa i struje morao je i da se prenese na rast cena usluga komunalnih preduzeća. U Beogradu vodovod je podigao cene za 12,5% a toplane su podigle cene za 5%. Krajem prethodne godine, poskupele su i usluge gradske čistoće za više od 20%.

S obzirom da će se u narednim mesecima i dalje povećavati cene struje i gasa, izvesno je da će ta poskupljenja prenositi i na građane, posebno cena za centralno grejanje u gradovima (kao što je Beograd) gde se gas koristi kao energent za grejanje.

Iluzije Narodne banke Srbije o inflaciji

Utisak je da je naša vlast relativno kasno shvatila opasnost od visoke inflacije.

Narodna banka Srbije je sve do prošle jeseni u tromesečnim „Izveštajima o inflaciji“ žestoko potcenjivala rast inflacije. Sve procene NBS govorile su da je rast inflacije privremenog karaktera, odnosno da će već za mesec-dva uslediti nagli pad inflacije, koja bi (po tim izveštajima) do kraja godine trebala da se spusti na nivo od 4-5%.

Tek u novembarskom Izveštaju o inflaciji NBS je priznala da „nije sigurna“ šta će se dešavati u narednom periodu i koliko će trajati visoka inflacija.

Po zakonu, osnovni cilj monetarne politike NBS je kontrola cena, a ne održavanje fiksnog kursa dinara, na šta se de fakto svela monetarna politika te institucije.

NBS je tek u aprilu 2022. godine prvi put podigla referentnu kamatnu stopu sa 1% na 1,5%, iako je inflacija već uveliko prešla 9%. Od tog trenutka NBS je „stidljivo“ povećavala referentnu kamatnu stopu, iako je svima bilo jasno da je „đavo odneo šalu“ i da je neophodna oštra reakcije monetarnih vlasti.

Razlozi za oklevanje su očigledno bili političke prirode, jer vlast očigledno nije želela da „sputava privredni rast“, što bi bila jedna od posledica naglog povećanja kamatnih stopa. To oklevanje nije pomoglo, pošto je stopa privrednog rasta drastično pala u drugom polugodištu ove godine.

U EU inflacija usporava za razliku od Srbije

Značajan deo inflacije u Srbiji je „uvoznog“ porekla pošto je privreda visoko zavisna od uvoza i cena energije. Smirivanje cena energije u svetu donelo je i predah evrozoni, gde je inflacija je tokom jeseni u jednom trenutku prešla granicu od 10%, da bi u decembru 2022. godine pala ispod 10%.

Smirivanje cena je najprimetnije na zapadu kontinenta, dok je situacija neupredivo teža u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde su i dalje zadržane izuzetno visoke stope.

Ne treba se zavaravati da je Srbija „dobro“ prošla u odnosu države sa inflacijom od 20%, jer je to posledica državne politike veštački niskih cena energije, za razliku od baltičkih država, gde su cene energije „podivljale“.

Poskupljenja energije koje će se, u skladu sa sporazumom sa MMF-om periodično dešavati u narednih godinu i po dana, vrlo verovatno će podsticati dalji rast inflacije tokom ove godine, čak iako „uvozna“ komponenta inflacije značajno usporava.

Na rast inflacije u Srbiji uticaće i veliko januarsko povećanje penzija od 20,8%, kao i povećanje plata u javnom sektoru od 12,5% i minimalne zarade od 14,3%, što će uticati na povećanu potrošnju i odložiti smirivanje cena.

Rast budžetskih prihoda „prijao“ državnoj kasi

Inflacija povećava državne prihode, jer rast cena dovodi do povećanih prihoda od PDV-a. Ukupni prihod budžeta Srbije u 2022. godini bio je 1.915 milijardi dinara, dok je 2021. godine bio 1.751 milijarda dinara, što predstavlja rast od 14,6%.

Ako znamo da je po podacima ministarstva finansija rast BDP-a u 2022. godini bio samo 2,5%, jasno je da su budžetski prihodi nisu porasli zbog povećane privredne aktivnosti, već zbog inflacije.

Najizdašniji budžetski priliv je od PDV (oko pola prihoda budžeta) koji je porastao čak za 18,3% u odnosu na 2021. godinu.

Opasnost visoke inflacije

Visoka inflacije (koja će se nastaviti i tokom većeg dela ove godine) dovodi i do smanjenja konkurentnosti srpske privrede. Najveći trgovinski partneri Srbije su iz Zapadne Evrope, gde je stopa inflacije trenutno duplo niža; to znači da se u uslovima fiksnog kursa dinara drastično smanjuje konkurentnost naše privrede.

Visoka inflacija od 15,1% je razotkrila brojne probleme srpske privrede. To se dogodilo i pored niskih cena energenata koji su plaćena intervencijom države u visini od čak 2% BDP-a za pokriće gubitaka EPS-a i Srbijagasa. Pravi pokazatelj da srpska privreda nije reformisana niti izvozno orijentisana je deficit spoljnotrgovinske razmene od 11,4 milijardi evra.

Toliku rupu ne može da pokrije rast izvoza IT usluga i doznaka; ove godine su tome doprineli u ruski državljani koji su se doselili u Srbiju, ali to je samo privremeni efekat.

Visoka inflacija i snažan rast nominalnih zarada u uslovima fiksnog kursa dinara prema evru drastično povećavaju troškove naše privrede, koja postaje sve manje i manje konkurenta.

Povećanje penzija i plata u januaru, iako će privremeno olakšati situaciju stanovništvu, biće kratkog daha jer će poskupljenja struje, gasa i komunalnih usluga u narednim mesecima uticati na dalji pad standarda stanovništva.

Smanjena kupovna moć u jednom trenutku će sigurno dovesti i do smirivanja domaćih cena, ukoliko prestanu inflacioni pritisci na svetskim tržištima.

Veoma nezahvalno je proceniti na kom nivou će se smiriti „uvozna inflacija“; povećanja referentnih kamatnih stopa svih velikih centralnih banaka tek treba da pokažu pune efekte.

Da su energenti tokom prošle godine poskupeli kada je trebalo, inflacija u Srbiji bi verovatno tokom prošle godine dostigla nivo od oko 20% i počela značajno da se smiruje početkom ove godine; ovako ćemo na smirivanje cena po svoj prilici morati da sačekamo leto.

 

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.