Potpisivanjem ugovora o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama Evropske unije domaći prerađivači mesa sve više uvoze sirove proizvode iz inostranstva.
Najveći motiv za uvoz industrijskih klanica je niža cena od one koju bi dobili od sopstvenih, domacih sirovina. Cena sirovina u inostranstvu je drastično pala posle uvođenja sankcija EU Rusiji.
„Veliki proizvođači uvoze duboko smrznuto meso, polutke, to ne ide u prodaju u svezem stanju, to se odmrzava i ide u u prerađevine, uglavnom u konzerve. To je zrdravstveno bezbedno i te velike klanice imaju svoje veterinarske inpsektore. Jedino što je kvalitet očigledno nešto lošiji pa ima više vode”, objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.
Sa nižom cenom dolazi i lošiji kvalitet. Ali prosečnom srpskom potrošaču, u ovom trenutku, to je najvažnija stavka.
„Potrošači mogu vrlo malo da učine nešto konkretno da se stanje promeni. Mislim postoji problem neodgovarajućeg kvaliteta bez dostupnih informacija o sastojcima”, kaže Petar Bogosavljević, potpredsednik pokreta za zaštitu potoršača.
Stručna javnost je zbog toga saglasna da bi na robi koju kupujemo trebalo da piše zemlja porekla.
„Verujem da niko ne bi kupio argentinsko ili brazilsko meso znajući da se stoka tamo hrani GMO i nema razloga da potrošač živi u zabludi”, ističe Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Uvozno meso za potrošače jeste zdravo ali lošijeg kvaliteta. Loše je i za srpske stočare koji zbog sve veceg uvoza iz inosttranstva imaju sve manje posla te će tako, smatraju stručnjaci, postepeno dolaziti do gašenja domaćih farmi.
Za uzgoj biračkog tela?