Keserović: Trebaju nam agronomi, a ne samo ljudi sa diplomom

Da bi poljoprivredni fakulteti u Srbiji bili prepoznatljivi i mogli da odgovore na nove izazove koji su postavljeni pred njih, moraju u obrazovnoj i naučnoj delatnosti da usklade sisteme studiranja sa fakultetima u Evropi kako bi povećali mobilnost nastavnika, saradnika i studenata i da promene studijske planove gde bi bili više prisutni stručni predmeti i praktična obuka, rekao je Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Društva voćara Vojvodine. 

On je rekao da je kod nas obrazovni sistem nenefikasan i da bi fakulteti morali da imaju svoja ogledna polja na kojima bi bila primenjena najsavremenija tehnologija iz biljne, stočarske proizvodnje i mehanizacije. 

„Da bi fakuteti razvili preduzetnički duh, moraju se više okrenuti primenljivim projektima, ali ne smeju zapostaviti ni fundamentalna istraživanja. Mora se uraditi reforma celokupnog sistema obrazovanja i jasno precizirati uloga srednjeg, visokog i univerzitetskog obrazovanja. Čini se da ovakav sistem obrazovanja koji postoji kod nas, nije prepoznatljiv u svetu“, kaže Keserović.

Uz usklađivanje sistema studiranja sa fakultetima u Evropi, priprema za novu akreditaciju studijskih programa, poboljšanje nastavnog procesa gde je student u centru učenja, Keserović smatra da je studentima potrebno mnogo više prakse. 

„Najveći problem je nedovoljna zastupljenost praktične obuke i to je kao najkritičnija tačka u obrazovanju. Recimo, najviše kredita u studijskom programu Voćarstvo-vinogradarstvo na osnovnom nivou studija imaju opšti i društveni predmeti (104), stručni (76), izborni i diplomski (51), a najmanje kredita ima praksa (8). Isti je slučaj i na drugim studijskim programima fakulteta u Srbiji“, kaže Keserović.

Prema njegovom mišljenju potrebno je poboljšati master i doktorske studije. Studenti moraju steći uža naučna saznanja koja će ih opredeliti za određenu oblast istraživanja kao što su npr. oplemenjivanje kukuruza, ishrana krava muzara, mineralna ishrana linija kukuruza, uzgojni oblici trešanja, ciklus razvoja volovoda, itd. Neophodno je uključiti studenate u projekte nastavnika. Time bi oni bili spremni da rešavaju probleme sa kojima će se sresti u proizvodnji. Primećena je i mala mobilnost nastavnika, saradnika i studenata, kao i saradnje sa inostranim obrazovnim institucijama.

Profesor Keserović sa saradnicima, Janom Boćanskim i Žarkom Ilinom iznosi argumentovane ideje koje bi u praksi izazvale pravu „malu revoluciju“, a kojima  bi se podigla efikasnost studiranja koja je veoma niska. 

„Jedan od prioriteta bi trebao da bude uvođenje elektronskog indeksa umesto papirnog. Na taj način bi se sprečio uvid nastavnika u prethodno dobijene ocene studenta i ocenjivanje bi bilo mnogo objektivnije. Studenti bi trebalo da imaju mogućnost da vrednuju rad nastavnika, saradnika, studijskih programa, kao i uslova za na fakultetu. Problem je i mnoštvo nezaposlenih svršenih studenata pa je potrebno pokrenuti svojevrsnu berzu rada koja bi vodila evidenciju o svršenim studentima i njihovom kretanju tokom zaposlenja“, kaže Keserović.