Električna brojila, uređaji koji mere utrošak struje u domaćinstvu, moraju da budu obeležena posebnim plombama koje označavaju da su ona ispravna, odnosno pravilno baždarena. Mnoga od njih to nisu, pa se često dešava da zbog toga Elektrodistribucija potrošače optuži kako su nelegalno koristili struju, kažu za Novu ekonomiju u Udruženu za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada.
„Često dobijajamo reklamacije i pritužbe građana na Elektrodistribuciju, iz svih gradova u Srbiji. Jedan zajednički imenitelj svim tim pritužbama je – aljkavost u radu i neodgovornost (nadležnih)“, kaže za Novu ekonomiju predstavnik tog udruženja, inženjer, Radomir Ćirilović.
On dodaje kako je to kontinuirana loša praksa, i problem koji se ne otklanja, i pored toga što su domaća udruženja za zaštitu potrošača „mnogo puta intervenisali u vezi sa (ovim) pitanjem“.
„Skrećemo pažnju na često neosnovane otužbe Elektrodistibucije da pojedini građani koriste električnu energiju mimo mernog uređaja, odnosno optužuju ih da kradu struju, prosto rečeno. Međutim, to ničim ne dokazuju. U praksi imamo puno predmeta gde oni zaista nemaju materijalni dokaz za takvu tvrdnju“, kaže sagovornik našeg portala.
Na kraju, nakon zamene brojila i „svođenja“ računa u nadležnoj Elektrodistribuciji, ispostavilo da je optužba neosnovana.
Ćirilović kaže i da u Elektrodistribuciji na taj način čine nepoštenu poslovnu praksu tako što potrošača „dovode u zabludu“.
„Dakle šta se dešava u slučaju da Elektrodistribucija dođe i otvori orman (ili neki njihov inkasant), on zatekne kobojagi, što bi narod rekao otkinutu plombu“, dodaje Ćirilović.
On podseća da plombe na brojilu ne sme niko da dira i koje govore kada je baždaren merni uređaj.
Tamo ima utisnuto koja je godina (023, 022, 012…) kada je baždaren uređaj.
Sve dokle se tu nalaze plombe, na osnovu kojih se može vizuelno može utvrditi da li vam je merni uređaj baždaren, on se tretira kao ispravan.
„Mi imamo 3,6 miliona mernih uređaja u Srbiji. Od toga, po nekoj našoj evidenciji i informaciji, saznanjima, negde oko 600.000 se samo uredno održavaju i baždare, shodno Zakonu o metrologiji, Zakonu o energetici, Uredbi o isporuci električne energije i drugim aktima, odnosno podzakonskim aktima“, objašnjava Ćirilović.
On podseća da je, u vezi sa svim mernim uređajima, krucijalni i esencijalni zakon, osim Zakona o energetici i Zakon o metrologiji.
Kako objašnjava, prema zakonu, korisnici mernih uređaja, dužni su da podnose na overavanje merila u skladu sa Zakonom o metrologiji i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Zatim, dužni su da vode evidenciju o merilima koja sadrži, naročito, podatke o početku, upotrebi, kao i o održavanju i upotrebi merila, u skladu sa propisima.
Vlasnici, odnosno, korisnici merila dužni su da merilo koje više ne upotrebljavaju na vidnom mestu označe oznakom merilo nije u upotrebi.
Odredba Ćlana 26. Zakona o metrologiji, govori nam da je obaveza imaoca, odnosno korisnika merila (ne samo što se tiče brojila, nego i gasomera, vodomera i ostalog) a bliže se reguliše (navedenim) pravilnikom gde se tačno kaže u kom roku merilo mora da se baždari, podseća naš sagovornik.
Građani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS Distribuciji
Vlasnici merila dužni su i da postavljaju i koriste merila na način kojim se određuje propisana tačnost merenja i u tom smislu odgovorni su za tehničku ispravnost merila i tačnost mernih rezultata, a ne nikako potrošač.
Dužni su takođe da održavaju merila u tehničkom stanju koje obezbeđuje tačnost merenja.
Kada svakog meseca dođe inkasant da nam očita utrošak električne energije, on ima uvid o stanju merila, odnosno brojila, vizuelno utvrđujući da li je plomba na brojilu oštećena.
Međutim, desi se, na primer, da Elektrodistribucija tereti potrošača da je krao struju za godinu unazad, što je „apsolutno nekorektno“, kaže Ćirilović.
„Prvo, čime on dokazuje ukoliko posumnja da je neko koristio električnu energiju mimo brojila ili je oštetio plombu? Oni su dužni da podnesu krivičnu prijavu protiv tog potrošača, jer je to krivično delo. Pa kad nisi podneo prijavu kao distributer koji su ti argumenti da je neko oštetio plombu da bi nešto uradio protiv zakona“, naglašava naš sagovornik.
Prema Ćirilovićevom mišljenju, to je osnova, ali oni idu na (takozvani) „sistem APP – ako prođe, prođe“.
Prema važećem pravilniku rok za baždarenje brojila je 12 godina.
„Onda pozovu potrošača i kažu, evo plomba je otkinuta, postoji osnovana sumnja da ste vi krali struju. I onda, šta će potrošač, kao ekonomski slabija strana, pogotovu ako nije edukovan o svojim pravima, kad vas uplaši, kaže dođite da se dogovorimo“, dodaje predstavnik Prosperoteta.
Kako Ćirilović podseća, prema i Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o obligacionim odnosima potraživanje za utrošak električne energije isto kao i za komunalne račune zastarevaju za godinu dana.
Onda nadležni za naplatu utrošene struje, kako naglašava predstavnik Prosperiteta, uzmu godišnji prosek utroška, koliko bi potrošač trebao eventualno da potroši i to mu naplate.
„Nateraju vas da potpišete ugovor o reprogramu tog duga od nekih 600.000 ili 700.000 dinara. Vi se ne žalite, nego jednostavno zbunjeno odete kući, besni, pitajući se kako, pa ja nisam krao. Ko garantuje da taj inkasant nije otkinuo plombu sa brojila ili neko lice kojem je bilo pristupačno brojilo, u smislu da nije bio zaključan razvodni ormar, da je dostupan neovlašćenom lica“, kaže Ćirilović.
Prema njegovom mišljenju, preduzeće koje je monopolista ne može tako da se ponaša, da ad hoc nekog optuži da je krao struju.
Ono što je takođe bitno, kako dodaje sagovornik Nove ekonomije, da su za periodična overavanja električnih brojila odgovorna ona lica koja prodaju električnu energiju.
Takođe, prema važećem (navedenom pravilniku) vremenski interval za periodično overavanje (jednu vrstu baždarenja) električnih brojila je 12 godina.
„Ukoliko je brojilu istekao rok baždarenja, a u Srbiji je od 3,6 miliona ispravno samo 600.000 brojila, sva ostala mogu da se tretiraju kao neispravna. Preko njih se vidi da Elektrodstribucija čini prekršaj i kada bi došlo do sudskog postupka, njih bi na sudu dobili“, dodaje Ćirilović.
Ćirilović kaže i da vanrednom overavanju podležu merila kojima je zbog kvara, odnosno drugih tehničkih nedostataka tokom važenja državnog žiga izvršena popravka, kao i merila kojima periodično overavanje nije izvršeno u propisanom roku.
Sagovornik Nove ekonomije kaže i da merila koja nisu baždarena, moraju da se baždare vanredno. On napominje i da postoji nešto u praksi nadležnih iz elektrodistribucije što je sumnjivo zaštitnicima potrošača.
„Ako Elektrodistribucija optužuje neosnovano i bez argumenata potrošača, da je koristio električnu energiju mimo brojila, ili je skinuo plombu, trebalo bi da uruče zapsnik potrošaču, kada dođu i konstatuju jednu takvu stvar. Logično bi bilo da oni potrošaču omoguće da on prisustvuje kontroli tog mernog uređaja i da vidi šta je u pitnaju“, kaže Ćirilović.
Postoji tipski zapisnik o kontroli mernog uređaja i mernog mesta. Tamo se tačno zna šta se popunjava, počev od osnovnih podataka o brojilu, čak u desnoj strani u jednom uglu piše 023, 022, u dve kockice piše do kada je baždareno, kažu u Prosperitetu.
„Član 30. Zakona o metrologiji kaže da merilo čiji je žig, odnosno uverenje o prestalo da važi, ne sme se koristiti. Takođe, merilo prestaje da važi ako je istekao rok na žigu, ako je na merilu izvršena popravka koja može tuicati na njegove metrološke karakteristike“, dodaje Ćirilović.
Kako naglašava, zbog svega toga, potrošači treba da strogo vode računa kad im ističe rok baždarenja brojila.
„Možda baš vaše brojilo nije baždareno u zakonskom roku, pre tri godine da je istekao rok. Sve te tri godine je naplata električne energije protivzakonita.
Kako dodaje, ako je Elektrodistribucija nešto popravljala na merilu, mora da ga skine i da ga podvrne baždarenju, odnosno kontroli. Među razlozima za novo baždarneje, takođe može da bude i promena mesta ugradnje mernog mesta, kao i oštećenje.
Ako se premesti to merilo, na drugo mesto u okviru stana iili kuće, ono gubi svojstva metrološke karakteristike koje su propisane.
Takođe, kako Ćirilović dodaje, Član 25. Zakona o energetici kaže da se merila upotrebljavaju u skladu sa njihovom namenom, kao i da moraju da ispunjavaju propisane uslove, što se poklapa se sa Zakonom o metrologiji.
Ćirilović objašnjava da se nepravilnost brojila određuje na osnovu Zakona o energetici, Član 198. kaže da je neovlašćena potrošnja električne energije, potrošnja bez odobrenja za priključenje, znači kad se neko na divlje priključi.
Zatim tu je i potrošnja sa odobrenje pre ispunjenja uslova za priključenje, kao i potrošnja nakon izvršene obustave isporuke električne energije, kao in potrošnja mimo mernog uređaja ili preko mernog uređaja na kome je onemogućeno pravilno merenje ili registrovanje utrošene električne energije (ovde se podudaraju neke odredbe Zakona o energetici sa odredbama Zakona o metrologiji).
Takođe su i razlozi oštećenje plombe, kako i njenog žiga od strane krajnjeg kupca električne energije, sve uz uslov da se utvrdi razlog nepravilnosti merenja.
Ali, prema njegovim rečima, nadležni u takvim situacijama često postupaju paušalo, otprilike, pa je najbolji način da se sve to spreči redovna kontrola brojila od strane potrošača.
„Pošto je to u Srbiji masovna pojava za plombe i žigove (na strujomerima), koji se oštete, savetujem potrošače da strogo vode računa da svoj merni uređaj drže pod kontrolom, odnosno nedostupan za neovlašćeno lice i da povremeno provere svoj merni uređaj. Proverite, otvorite jednom ili dva puta mesečno razvodni ormar, da vidite da li su plombe na mernom uređaju“, savetuje Ćirilović.
Ako utvrdite da slučajno nedostaje plomba, ili je eventualno merni uređaj na neki način oštećen, ili sam žig, o tome treba obavezno obavestiti distributera
Prema njegovim rečima, potrošač je sa te strane miran i sa sebe je skinuo odgovornost.Ipak dodaje, da niko od potrošača ne zna niti treba da zna kada se brojila podvrgavaju periodičnim pregledima i žigosanjima, jer je o tome dužan da vodi računa i evidenciju distributer.
Kontrolu mernih uređaja, kako naglašava, trebalo bi da vrši neutralna stručna ustanova, ali je pitanje da li EPS šalje merne uređaje Direkciji za mere i dragocene metale, koja je licencirana stručna ustanova i koja bi trebalo da bude akreditovana nezavisna ustanova da vrši kontrolu svih mernih uređaja.
Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Aprilski mraz i sneg značajno su oštetili rod voća ove godine. Najviše su stradali proizvođači u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnom Banatu i subotičko-horgoškom regionu, ali su štetu pretrpeli voćari i u drug...
U toku je izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca duge oko 22 kilometra, u koju država ulaže oko 266 miliona evra. Obilaznica će povezati centar Šumadije sa najvažnijim putnim pravcima, poput Moravskog k...
Vesti iz zemlje lokalne samouprave
U Srbiji je četiri od pet lokalnih samouprava upoznato sa konceptom pametnog grada, i najčešće ga povezuju sa upotrebom savremenih tehnologija i inovacija sa ciljem unapređenja kvaliteta života građana, poka...
Vesti iz zemlje privreda društva
Rok za prijavu za učešće u Programu podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja Razvojne agencije Srbije (RAS) je produžen i trajaće do utroška sredstava ili do 30. septembra ove godine. ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
