Cake news Srbija Vesti

09.05.2023. 14:22

Nova ekonomija

Autor: Olivera Bojić

Kome se poklanjaju hektari bez naknade

Foto: Paola Felix Meza

Kompanije koje su tokom privatizacije imale pravo korišćenja na zemljište, dobiće hektare na poklon što je „neprihvatljivo i nepravedno“, ocenjuju ekonomisti za Novu ekonomiju povodom Predloga zakona o ukidanju konverzije uz naknadu. Zakon kojim se ova naknada ukida Vlada Srbije je po hitnoj proceduri usvojila, pa se upravo nalazi u skupštinskoj proceduri.

Sam Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji nakon što je usvojen 4. maja (dan posle masovnog ubistva i tragično nastradale dece u beogradskoj školi prim. redakcije)  nije bio objavljen na sajtu Vlade, pa je javnost u njega imala uvid tek od juče (8. maja) na sajtu Parlamenta.

U članu 88. novog Predloga zakona navodi se da „postupci za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu započeti po odredbama zakona kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona“.

Nominalno, izmene se predlažu i kako bi se ubrzale procedure za izdavanje građevinskih dozvola, a navodi se i da su prihodi od naknade za konverziju zemljišta od 2010. do kraja 2022. godine ukupno iznosili svega 3,6 milijardi dinara (oko 36 miliona evra).

U Predlogu zakona se navodi da će se na gradilištima koja će se otvoriti kao posledica ukidanja naknade za konverzije zemljišta potencijalno zaposliti oko 300.000 radnika.

Ekonomista Ljubomir Madžar s druge strane ocenjuje da predlog ukidanje konverzije uz naknadu nije dobar, da takva odluka nije „niti prihvatljiva niti razumna“, jer se zemljište tako može pokloniti nekome ko „nije ni orao ni kopao“.

„Firme kojima bi bilo konvertovano pravo korišćenja u pravo svojine dobile bi građevinsko zemljište na poklon. Taj poklon vredi onoliko koliko je pravo svojine na tržištu jače i skuplje od prava korišćenja. I to nije dobra mera – nema poklanjanja i nema besplatnog ručka“, rekao je Madžar.

Obrazlažući izmene Zakona o planiranju i izgradnju, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić rekao je da će država više zaraditi nakon ukidanja naknade za konverziju „kroz naplatu naknada za doprinose za građevinsko zemljište i poreze“. Mediji prenose da je Vesić tom prilikom dodao da se ukidanjem naknade oslobađa 5.000 lokacija za gradnju.

Ekonomisti dodaju i da je ogroman problem što država i dalje nema podataka o veličini parcela na koje bi se zakon primenjuje, firmama koje ih poseduju, načinu na koji do njih došle…

Madžar smatra da je loše i obrazloženje po kom do sada nije bilo efekata od konverzije.

„Ona firma koja hoće da gradi treba da je u stanju da plati naknadu za konvertovanje, ali ako objekat nije toliko rentabilan da podnese troškove naknade onda ne treba ni da se gradi“, kaže Madžar.

Preporuke u Beloj knjizi

Savet stranih investitora (FIC) u prošlogodišnjoj Beloj knjizi ocenio da je neophodno razmotriti mogućnost izmene Zakona o konverziji uz naknadu kako bi se umanjili troškovi.

„Ukoliko se za parcelu dobije građevinska dozvola, objekat izgradi i upiše u katastru u roku od deset godina od dana pravnosnažnosti rešenja o konverziji, ne plaća se naknada za konverziju. Ukoliko se objekat ne izgradi u roku od deset godina, naknada se plaća u razumnom, fiksnom iznosu po kvadratu zemljišta“, piše u Beloj knjizi za 2022. godinu.

U pogledu građevinskog zemljišta, može se razmotriti mogućnost ukidanja plaćanja naknade, ukoliko se na parceli na dan stupanja na snagu novog zakona nalazi objekat izgrađen u skladu sa zakonom, takođe su predlagali investitori.

Alternativa koju je tada FIC predložio bila je da se naknada za konverziju plaća „u razumnom, fiksnom iznosu po kvadratu zemljišta“, bez utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekata.

„Na primer, u Beogradu, naknada za konverziju može iznositi deset evra po kvadratu, a u manjim gradovima i opštinama tri
evra po kvadratu“, preporuka je Saveta investitora.

Predlog o ukidanju konverzije prava korišćenja u pravo svojine, odnosno plaćanja naknade kritikuju i predstavnici civilnog sektora.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija ocenjuje da je u pogledu najavljenog ukidanja naknada najspornije pitanje da li su zainteresovani korisnici (firme ili pojedinici kojima će konvertovanje u pravo svojine bez naknade doneti najveću materijalnu koristi) „na neki način uticali na donošenje ovakvog predloga“.

Nenadić takođe pita da li su državni i lokalni organi zaduženi za sprovođenje aktuelnih pravila o konverziji „poslednjih godina na neki način kočili taj proces“, odnosno da li je njihovo nepostupanje dovelo do retkog sprovođenja konverzije, zbog čega su i najavljueni prihodi izostali.

Prema njegovim rečima, sporno je čak i tadašnje uvođenje mogućnosti konverzije zemljišta, zato što se „pravila igre nisu znala unapred“ u periodu kada su sporovođene privatizacije, ili kad su firme kupovane u stečajnim postupcima.

„Sa pravne strane, glavni problem je što se pravila igre nisu znala unapred kad su te firme kupovane. Ukidanjem naknade na konverziju država uvodi neravnopravan tretman, (pa će) firme koje su došle do prava na zemljište kupovinom u postupku privatizacije biti privilegovane u odnosu na firme koje su od početka kupovale od države ili privatnih vlasnika građevinsko zemljište, a po tržišnim uslovima“, ocenjuje Nenadić.

BROJNI PROBLEMI AKO SE UKINE NAKNADA ZA KONVERZIJU GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA

Zakonodavac nije precizirao bez koliko bi prihoda ostale lokalne samouprave izmenama zakona.

Nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu (navodi se u novom Predlogu zakona, u članu 88) koji je na osnovu Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu upisao pravo svojine na građevisnkom zemljištu nema pravo na povraćaj naknade po ovom osnovu.

Saša Paunović, odbornik u Skupštini opštine Paraćin i bivši predsednik te opštine, navodi da se „očigledno odustaje od toga da se realizuje pravedna privatizacija“ i da su na gubitku oni koji su poštovali propise i u međuvremenu platili konverziju.

„Tako će biti naneta nepravda onima koji su sve što su kupovali plaćali kako treba, dok one firme koje su kupovale propale fabrike sa namerom da na neki drugi način kasnije iskoriste tu kupovinu dobiće zemljište na poklon“, smatra Paunović.

Poslanici Skupštine Srbije su 2015. godine raspravljali o novom zakonu o konverziji, čiji je predmet 5.310 hektara, odnosno 0,80 odsto od ukupno 661.015 hektara građevinskog zemljišta i njegovim usvajanjem bilo je predviđeno da konverzija bude omogućena za mesec dana, preneli su mediji. Obrazlažaću u Skupštini Srbije Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, tadašnja ministarka Zorana Mihajlović je rekla da se procenjuje da je u naredne dve do tri godine moguće prikupiti oko 630 miliona evra na strani Agencije za restituciji i isto toliko na strani budžeta, preneli us mediji. Navodeći da je procenjena vrednost tog zemljišta 24 milijardi evra, Mihajlović je rekla, kako su preneli mediji, da će novi zakon omogućiti konverziju u pravo svojine, ali i pravo dugoročnog zakupa na 99 godina, uz određenu naknadu po tržišnoj vrednosti zemljišta.

Prema njegovoj oceni, lokalne samouprave neće mnogo izgubiti ukidanjem ovog prihoda, jer je očekivani priliv od konverzije uz naknadu izostao.

„Srbija ima tradiciju opraštanja dugova i na kraju lošije prođu oni što su poštovali propise.

Pre osam godina javno se polemisalo o novom zakonu o konverziji i poslanici i tadašanja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je u parlamentu, kao su preneli mediji, da će polovina prihoda od naknade za konverziju ići Fondu za restituciju, a polovina budžetu Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

Transparentnost Srbija u saopštenju navodi da je tema sporna i sa stanovišta upravljanja javnom imovinom. Zato što je sasvim sigurno da bi cena postignuta u vreme privatizacije za mnoga preduzeća bila znatno viša da su potencijalni kupci mogli da računaju na moguću konverziju, posebno ako je bez nadoknade, što je naročito bilo prisutno kod stečaja.

„U međuvremenu je i Savet za borbu protiv korupcije ocenio da je ovaj predlog protivan javnom interesu i Ustavu i pozvao Vladu Srbije da izmene tog akta poništi“, ukazuje Transparetnost Srbija.

Savet za borbu protiv korupcije navodi da nije prvi put da od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine do danas država pokušava suprotno javnom interesu, predlaganje zakonskih rešenja prema kojima bi se određenim privilegovanim kategorijama omogućilo sticanje svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, odnosno besplatno.

SAZNAJEMO: Ko od danas plati konverziju odmah dobija popust 30 odsto

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.