Kome slede milioni evra za dokapitalizaciju?

Prošle nedelje Vlada Srbije je usvojila uredbu kojom se reguliše novi paket pomoći privredi koja je pogođena pandemijom, kojom će biti omogućeno da se bez drastičnih uslova bilo koje preduzeće pogođeno pandemijom dokapitalizuje sa do 250 miliona evra iz budžeta. Ekonomisti smatraju da je za ovu namenu dostupno oko pola milijarde evra, piše Danas.

List navodi da je uredba spremljena i doneta „daleko od očiju javnosti i bez medijske pompe koja je pratila ranije mere“.

Pomenutim pravnim aktom, o kom je pisala i Nova ekonomija, regulišu se uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, državna ili privatna.

Sve to može biti i objašnjenje procene MMF-a da će budžetski deficit u ovoj godini biti „ispod devet odsto“ BDP-a, iako se trenutni deficit procenjuje na 7,5 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu podseća da je činjenioca da je MMF saopštio da će deficit biti do devet odsto i to prema njegovim rečima ukazuje da će država povećati potrošnju do kraja godine, jer sa prilivom prihoda nema problema.

„Tih 1,5 procentnih poena BDP-a je oko 500-600 miliona evra, mada ne znamo da li je sve to namenjeno dokapitalizacijama. S obzirom da će taj novac predstavljati deo deficita deluje kao da država ne veruje da će ta sredstva biti vraćena, s obzirom da se kapitalna ulaganja ne knjiže kao rashod“, ocenjije Arsić.

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da će najveći deo novca da dobiju Er Srbija i Elektroprivreda Srbije.

„Ovo je neka vrsta subvencije, bar kada se radi o državnim preduzećima“, ističe Petrović. 

On pretpostavlja da će novac dat javnim i državnim preduzećima biti tretiran kao jednokratni rashod, pa se neće ni računati na njihovo vraćanje.

To je, kako naglašava „namenjeno pre svega preduzećima koja ne mogu da se zaduže na tržištu“, a dodaje i da bi se na taj način povećati udeo države u Er Srbiji, a da EPS nije mogao da se finansira emisijom korporativnih obveznica jer bi kao gubitaš teško dobio adekvatan bonitet.

„Nije problem kada novac daješ preduzećima za koja znaš da će preživeti. Problem je kada se sredstva daju firmama koja ne opstanu, a onda su to bačene pare“, napominje profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić.

On dodaje da je to „dobar mehanizam koji omogućava ciljanu pomoć“.

Prema njegovim rečima, pare mogu biti „bačene, zbog loše procene, ali i zloupotrebe“.

Podseća i na iskustva sa Fondom za razvoj koji je davao „najpovoljije kredite na svetu koji se nisu vraćali“, zbog čega bi bilo neophodno da da država bude oprezna pri dodeli novca.