Kriza suncokretovog ulja, javnost ne toleriše manipulacije

U zemljama Zapadnog Balkana primetan je porast vesti, članaka i najava u digitalnim medijima o krizi suncokretovog ulja, kao posledica početka rata u Ukrajini, navodi Pikasa. 

Pikasa je identifikovala 13.769 medijskih članaka i postova na društvenim mrežama u kojima se pominje kriza suncokretovog ulja, a izmereno je 552.704 reakcije publike.

U slučajevima kada postoje dokazi ili pokušaj da se kriza iskoristi za manipulaciju i zaradu malobrojnih reakcije javnosti su mnogo izraženije, nekad i (ponekad i desetostruko kao u slučaju Kosova). 

Reakcije publike jasno su pokazale da javnost ima malo ili nimalo tolerancije prema ovakvom ponašanju.

Od početka rusko-ukrajinskog sukoba, izvozne cene suncokretovog ulja naglo su porasle zbog činjenice da su Ukrajina i Rusija svetski lideri u snabdevanju suncokretovim uljem. 

U 2018/19. godini učešće izvoza ovih zemalja pokriva blizu 80 odsto svetskog tržišta. Od početka rata cena suncokretovog ulje je porasla za 32 odsto (od 23. februara do 1. marta, prema S&P Global).

Pikasa je ove rezultate dobila analizom vesti, članaka i saopštenja vezanih za krizu suncokretovog ulja u svim digitalnim medijima u šest zemalja regiona Zapadnog Balkana sprovedenog u periodu februar-april 2022. godine. 

Širom Zapadnog Balkana, a posebno u Kosovu u analiziranom periodu, 10. mart je imao najveći vrhunac reagovanja javnosti, koji je 10 puta veći od regionalnog proseka i dostiže 135,5 hiljada javnih reakcija u jednom danu. 

Tekstovi i najave koje su izazvale najviše reagovanja javnosti odnosile su se na vest da je jedna od većih supermarketa pokušao da sakrije oko 100 hiljada litara suncokretovog ulja u svom glavnom magacinu dok su police nihovih marketa bile prazne, navodno sa namerom da bi kasnije bilo pušteno na tržište po višim cenama.

Među istaknutim vestima i događajima koji su izazvali veliki broj reakcija publike na objave o krizi suncokretovog ulja u zemljama regiona su:

Srbija – 02.04 – članak Blica „Kako je nemačka privreda preko noći pala na kolena?“  izazvalo je najveći broj reakcija na internetu,

Albanija – 12. marta kolumna Salija Beriše povodom protesta opozicije u Tirani protiv „stratosferskog poskupljenja“ izazvala je 12 hiljada reakcija, a 17. marta izjava ministra finansija i privrede da „Osoba koja zarađuje 140 evra mesečno (i više) ne bi trebalo da se smatra siromašnim u Albaniji“ – izazvalo je 7 hiljada reakcija publike.

Bosna i Hercegovina – 28. februara najavljena je kontrola cena osnovnih prehrambenih proizvoda u zemlji, a 15. marta vest o nestašici suncokretovog ulja i povećanju cena izazvala je oko 5 hiljada reakcija u javnosti.

Severna Makedonija – 17.03  – vesti o inspekciji koja kažnjava lanac marketa zbog uslovljavanje kupovine suncokretovog ulja sa kupovinom ostalih proizvoda u iznosu od 800,00 MKD, izazvali su više od 10 hiljada reakcija u analiziranom periodu.

Crna Gora – 05.04 – vest o otvaranju nove fabrike suncokretovog ulja u Tuzli bila je najzanimljiviji događaj za digitalnu publiku u ovom periodu.

Pikasa je koristila svoju online platformu Analytics.live za praćenje u realnom vremenu više od 2.000 medija i hiljada kanala društvenih medija u 6 zemalja Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Kosovo, Albanija i Severna Makedonija). 

Platforma za analitiku prikazuje medijske članke zajedno sa njihovim pravilnim prodorom na platforme društvenih medija (Facebook, Instagram, Twitter, YouTube) brojeći sve vrste aktivnosti i reakcija (lajkova, šerova i komentara).