Kvartalni monitor: Ove godine rast prepolovljen u odnosu na očekivani, naredne će biti 3 odsto ukoliko se pravovremeno reši NIS

Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih, pa će tako privredni rast biti oko dva odsto, a ne planiranih četiri procenta, izjavio je profesor Saša Ranđelović, izvršni urednik publikacije Kvartalni monitor, Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Prema podacima za treći kvartal BDP Srbije je u tom period porastao međugodišnje za oko dva odsto što je bilo na nivou dinamike rasta u prethodna dva kvartala. Rezultat ostvaren u trećem kvartalu je i dalje nešto sporiji u odnosu na revidirane prognoze, tako da već sada postaje izvesno da će privredni rast u 2025. biti sporiji nego što smo očekivali, verovatno oko dva odsto“, kazao je Ranđelović na promociji novog broja publikacije.

U poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope taj rezultat i dalje solidan, jer će prosečan rast u tom region u 2025. biti oko 1,7 odsto, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Ali, posmatrano u odnosu na inicijalne planove, jasno je da je ovo usporavanje privrednog rasta u 2025. godini znatno snažnije nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Te zemlje će ostvariti privredne rezultate koji su za pola procentnih poena ispod inicijalnih planova, a u Srbiji je to manje za dva procentna poena. Inicijalne prognoze rasta su bile oko četiri odsto“, naveo je on. Kako je objasnio, značajniji i veći pad u Srbiji nego u drugim zemljama može da se tumači domaćom nestabilnošću, a ne samo spoljnim okolnostima.

Kao glavni razlog za usporavanje privrednog rasta naveo je pad investicija, lošu poljoprivrednu sezonu, pad u građevinarstvu i sankcije naftnom sektoru.

Za narednu godinu procene su da će privredni rast biti tri odsto pod uslovom da se problem sa sektorom energetike, odnosno NIS-om uskoro i povoljno reši i da neće doći do nastanka nekih novih rizika. Značajan je i pad stranih direktnih investicija u ovoj godini, što prema rečima Ranđelovića može da bude trend koji će se nastaviti i dogodine.

„Zbog velikih geopolitičkih potresa, velike paradigme koje su važile više ne vaze, poput slobodne trgovine, podsticaja investicija između zemalja i drugo. I u drugim delovima sveta postoje rizici koji ranije nisu postojali, a imaće negativne reperkusije po investicije. U slučaju Srbije, budući da je energetika od sistemskog značaja za funkcionisanje ostatka privrede, trajnija nestabilnost u tom segmentu svakako može da nosi negativne posledice i po buduće prilive kapitala jer je energija fundamentalni input za sve grane, posebno za industriju. Mi smo fokus u prethodnom periodu stavljali na investicije u industrijski sektor. Od načina na koji će se rešiti funkcionisanje NIS-a do toga ko će biti novi vlasnik – u velikoj meri će zavisiti odgovor na to pitanje,“ kaže Ranđelović.

Podsetio je i da je u ovoj godini došlo do snažnog usporavanja priliva SDI, koje su u prva tri kvartala bile gotovo 60 odsto manje nego u isto vreme 2024. godine.

Prema njegovoj oceni manji priliv SDI predstavlja posledicu i globalnih faktora i geopolitičke fragmentacije, ali je i u vezi sa rastom realnih zarada u Srbiji, koji je bio u velikoj meri iznad rasta produktivnosti, što ima negativne posledice po troškovnu i investicionu konkurentnost Srbija za priliv kapitala.

„Zato u narednoj godini u tom segmentu ne možemo očekivati neke značajnije pozitivne pomake u odnosu na sadašnje trendove“, naveo je Ranđelović.

Dodao je da ima i drugih rizika kao što je najava ograničenja izvoza čelika na tržište EU, početak primene ekoločkih carina u vezi sa emisijama CO2 na izvoz iz Srbije električne energije, čelika, aluminijuma, cementa. Zbog svega ovoga procena rasta od 3 odsto u narednoj godini je uslovna.

„Problem sa NIS-om je tako velik da može značajno da poremeti te prognoze, ne samo iz perspektive doprinosa kompanije BDP-u, već i šire, jer je reč o sistemski važnoj kompaniji koja je glavni snabdevač privrede“, rekao je izvršni urednik publikacije Kvartalni monitor.

Naglasio je i da dalja nestabilnost u energetskom sektoru može da ima negativne posledice i po priliv stranih direktnih investicija (SDI), jer je to fundamentalni input za sve privredne grane, a posebno za industriju.

Govoreći o inflaciji, on je naveo da je u trećem kvartalu ove godine došlo do zaokreta, nakon rasta sredine godine, jer je inflacija oborena administrativnim merama, odlukom Vlade Srbije o ograničavanju marži, sa više od četiri odsto u julu i avgustu, na ispod tri odsto u novembru.

Ranđelović očekuje da će na kraju ove godine inflacija u Srbiji biti oko tri odsto, a u 2026. godini se očekuje blago ubrzanje inflacije na 3,7 odsto, što će u znatnoj meri biti posledica postepenog ili potpunog ukidanja Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži.

Prema njegovim rečima, naplata prihoda u 2025. je nastavila blagi rast, ali slabije u odnosu na inicijalni plan, a država se tome prilagodila ograničavanjem nekih i tekućih i kapitalnih rashoda.

„Tako se može očekivati da će Srbije 2025. godinu završiti sa fiskalnim deficitom koji se uklapa u inicijalne okvire do tri odsto BDP-a, a moguće je da to bude i 2,5 odsto BDP-a, obezbeđujući da javni dug ostane na nivou ispod 45 odsto BDP-a“, precizirao je Ranđelović.

Inflacija je u Srbiji posledica sistemskih, a ne sezonskih faktora