Predstavnici proizvođača maline iz glavnih proizvodnih područja naše zemlje razgovaraće u Užicu sa Branislavom Nedimovićem, ministrom poljoprivrede Srbije i njegovim saradnicima.
Povod za razgovor je nezadovoljstvo i najave protesta proizvođača „crvenog zlata“ zbog otkupne cene i nesređene situacije na tržištu.
Srbija je više decenija lider u svetu, kako po količinama, tako i po kvalitetu proizvedene maline. Često se za malinu kaže da je nacionalna voćna vrsta i da ima strateški značaj za celokupnu privredu, a ne samo poljoprivredu, naše zemlje.
„Pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje maline u našoj zemlji, problemi sa kojima se naši proizvođači i izvoznici susreću su višegodišnji i do sada je veoma malo učinjeno na otklanjanju istih. Zbog neblagovremenog identifikovanja i otklanjanja problema i njihovih uzroka, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u njenoj proizvodnji. Primera radi, u 2016. godini u Srbiji je proizvedeno 83.000 tona maline, dok je ovogodišnja proizvodnja pala na 56.000 tona“, navodi Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo.
Vremenski činioci su tokom 2017. godine doprineli da veoma mali procenat zasada postigne potrebnu kondiciju a kiše tokom maja, juna i jula ove godine su uticale i na kvalitet plodova. Kao rezultat toga, hladnjačari su veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa a povremeno su neke od njih i obustavljale prijem u hladnjače. Kao opravdanje za ovo, otkupljivači su navodili zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet, neadekvatnu higijenu i odsustvo standarda i slično, piše RINA.
Što se tiče stanja u zasadima ove voćne vrste u Srbiji, trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prethodne dve godine, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim malinjacima zbog čega je više od 60 odsto proizvodnih zasada u stanju apsolutne zapuštenosti.
Takođe, veliki broj proizvođača je već iskrčio zasade ili to tek namerava da učini. Preostali, kojih je malo, su kao i ranijih godina uradili sve neophodno – posekli stare izdanke, podigli nove, pokosili travu i obavili neophodnu jesenju zaštitu.
Svi izneti podaci i činjenice ukazuju da je pred proizvođačima, dobavljačima hemije i pesticida, otkupljivačima i izvoznicima maline izuzetno težak period. I svi će biti na gubitku ako kao neke od hladnjača i organizatora posla kod nas ne podrže i ostvare korektniji kooperantski odnos sa proizvođačima.
Njihovo pravilo je:
„Kada je dobro, dobro je svima, ako je loše, podjednako trpimo“.
Na sreću takvih primera je sve više i to daje nadu i dobar podsticaj onima koji su na prekretnici – krčiti malinjake ili ne.
