Malinari traže novu pomoć, njihovi problemi se ne rešavaju

Malinari i mali hladnjačari koje okuplja udruženje „Naše voće Srbija“ ponovo su tražili od Vlade Srbije da im pomogne u rešavanju problema izazvanih poremećajima domaćeg tržišta, koji su počeli 2022. godine i traju do danas. U platformi koju su predali Vladi Srbije traže i novi model subvencionsanja i rada u toj oblasti poljoprivrede.

„Ja kad ljudima kažem da je cena maline trenutno 180 illi 200 dinara, oni se zapanje, jer plaćaju malinu u marketima 1.600, 1.700 dinara po kilogramu. Cena maline na tržištu nije pala. Proizvođači i mali hladnjačari ne mogu sami da iznesu teret tog poremećaja na tržištu. Sa pvakvim načinom rada mora da se napravi rez, zajedno sa stručnim ljudima, koji znaju kako da izvedu ovaj sektor na ‘zelenu’ granu“, kaže za Novu ekonomiju Božo Joković iz udruženja Naše voće Srbija.

On kaže i da subvencionisanju u oblasti malinarstva treba da se priđe sasvim drugačije nego što je to slučaj u oblasti ratarstva i stočarstva, odnosno da se one ne dodeljuju po hektaru obradive površine.

„Dok se ne urade novi modaliteti subvencija i poslovanja, prerade i distribucije i dok se ne povežu proizvođačke organizacije mi u sektoru malih hladnjača ćemo biti gubitnici, a velika većina nas je u bankrotu odmah iza Nove godine“, kaže Joković.

Zbog svega toga su preali nove predloge za modele kredita i moratorijume na već uzete kredite, kako bi se rešila teška situacija u kojoj se nalaze.

Joković kaže da su na pisarnici Vlade Srbije, predstavnici te grupacije predali platformu sa predlozima utvrđenim na nedavno održanom sastanku u Arilju,  na kojima su radili sa Poljoprivrednim fakultetom i Zadružnim savezom Srbije.

Predlozi su predati nakon sastanka koji je održan utorak sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika iz cele Srbije i premijerkom Anom Brnabić.

„Sastanak je bio informativnog karaktera. Bio je o tome šta se predlaže i kakve su mere podsticaja za 2024. godinu, subvencije iz Nacionalnog programa mera…“, kaže Joković.

NEMA KOMUNIKACIJE SA MINISTARSTVOM POLJOPRIVREDE

Joković kaže da se mali hladnjačari i malinari sada mogu osloniti samo na kabinete predsednice Vlade Srbije i Predsednika Srbije, iako je u proteklih više od godinu dana bilo mnogo sastanaka i predloga rešenja sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede.

„Sve ostalo je iluzorno, jer više nigde nismo dobili uveravanja, krediti nisu rešeni kako bi trebalo da bude, a već dve godine imamo katastrofalne probleme u sektoru malinarstva. Nijedna privredna ni poljoprivredna grana nije doživela takav kolaps na tržištu, u cenovnoj oscilaciji plasmana maline i svega ostalog“, kaže Joković za Novu ekonomiju.

On dodaje i da je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković već rekla kako je za sada neimenovani izvoznik uvezao ogromne količine maline iz konkurentskih zemalja Ukrajine i Poljske, prepakovao je i izvezao kao malinu iz Srbije u „upropastio tržište“.

„Oni verovatno znaju ko je u pitanju, pa neka preduzimaju određene mere… Zadruge, veliki proizvođači maline su kolateralna šteta svega toga i na pragu su bankrota. Ako sa ovakvim problemima uđemo u 2024. godinu, mislim da je tu izvestan kraj celog sektora“, dodaje Joković.

On kaže da se ista situacija u vezi sa uvozom desila i 2022. i 2023. godine i naglašava da im je prekinuta komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede.

Kako je Nova ekonomija o svemu tome redovno izveštavala, predstavnici malinara i malih hladnjačara tokom ove godine, kao i prethodne imali su veliki broj sastanaka sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, sa ciljem da se reše poremećaji na tržištu maline.

Dogovarani su i krediti, za koje su izdvojena sredstva u iznosu od dve milijarde dinara. Oni bi trebalo da malim hladnjačarima pomognu u isplati maline proizvođačima, ali uredba kojom je definisano njihovo dobijanje, nije realizovana u potpunosti.

„Te kredite je dobio mali broj malih hladnjača, ostali su pušteni niz vodu. U problemu su proizvođači i male hladnjače. Bio je određen i moratorijum na kredite hladnjačarima velikim izvoznicima maline. Oni su dobili reprograme svega, a male hladnjače nisu prodale malinu, ona je na lageru i nije isplaćena. Iz 2022. godine ogromne količine maline nisu isplaćene, kao ni iz 2023. godine“, dodaje sagovornik našeg portala.

Cena smrznute maline u beogradskim marketima, 539 dinara za 300 grama i 399 dinara za 400 grama, 24. decembar 2023. godineFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Joković kaže i kako se očekuje forimiranje posebnog „operativnog sektora“ u okviru Ministarstva poljoprivrede, koji će poljoprivrednim proizvođačima pomoći u nalaženju rešenja za probleme, što se kako dodaje, do sada nije dešavalo.

„Nadamo se i da će novi kabinet Ministarstva poljoprivrede uzeti u obzir da je sektor malinarstva jedini koji je sigurnog izvoznog karaktera, držaava treba da bude medijator“, kaže Joković.

On kaže i da je malina letos tokom glavnog dela sezone koštala 200, 230 kao i 240 dinara po kilogramu u otkupu, ali da se sada prodaje po cenama od 180 i dinara za kilogram.

„To vodi u propast. Ranije je bila i 500 i 600 dinara po kilogramu (2022. godine), sad se prodaje u beznađe, a proizvođači ne mogu da se isplate“, kaže Joković.

Ipak, i pored svih tih problrema, on dodaje kako se očekuje da izvoz u 2023. godini nadmaši onaj koji je ostvaren godinu dana ranije, 2022. godine, kao i da se očekuje da to budu „impozantne količine“.

Kvote izvoza, kako naglašava pokazuju da malina kao voće koje se izvozi nije imala problem sa plasmanom na stranim tržištu ni tokom korona kroze, kao ni tokom 2022. i tekuće 2023. godine.

Takođe, kako podseća, male hladnjače nisu ostale dužne isplatu maline proizvoiđačima tokom 2020. i 2021. godine, pa ostaje otvoreno pitanje zašto su se poremećaji na domaćem tržištu desili tokom 2022. i 2023. godine.

Dolazi jesen, a još nije isplaćena prošlogodišnja malina