Među 100 najuspešnijih firmi u Srbiji svaka deseta je kineska, Ziđin Majning druga po profitu

Među sto firmi koje su najbolje poslovale u 2023. godini u Srbiji našlo se i devet kineskih kompanija. Njihovi ukupni poslovni prihodi premašili su 510 milijardi dinara (4,3 milijarde evra), a najveće među njima i dalje su one koje se bave iskopavanjem i preradom ruda – Ziđin i Železara.

Najveći poslovni prihod od kineskih firmi koje posluju u Srbiji imao je Srbija Ziđin Majning Bor, 131,3 milijardi dinara. Sa osmog mesta 2022. godine Ziđin Majning se u 2023. godini popeo na peto na listi ”Sto naj… privrednih društava u Srbiji” koju objavljuje Agencija za privredne registre.

Najveći deo prihoda ove firme, prema izveštaju Agencije za privredne registre, odnosi se na one od prodaje koncentrata rude bakra i zlata na inostranom tržištu. Ti prihodi iznosili su 129,5 milijardi dinara.

U rudniku je pre dve godine, prema pisanju specijalizovanog portala „Majning“ proizvedeno 4,75 tona zlata. U 2023. godini kompanija je navela da je do avgusta proizvela ukupno 8,9 tona zlata i ostvarila kumulativni prihod od prodaje u iznosu 3,9 milijardi dolara.

S druge strane, rashodi ovog preduzeća su porasli za 43,7 odsto, a kako se objašnjava u izveštaju, razlog za to je povećanje troškova proizvodnih usluga za više od 50 odsto.

U toku 2023. godine u Ziđin Majningu u Boru radio je 1.127 radnika na pozicijama koje se tiču eksploatacije ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala, što je za trećinu više nego 2022. godine.

Ziđin je pored poslovnih prihoda ostvario i visoku drugu poziciju kada je u pitanju neto dobitak domaćih firmi, od 82,3 milijardi dinara, a što je za 9,7 odsto više u odnosu na prošlogodišnji.

Ziđin Majning je prošle godine postao i vlasnik pet odsto udela u Institutu Pojas i put, koji je do tada bio isključivo u javnom vlasništvu.

Tri mesta ispod Ziđin Majninga u Boru, odnosno na osmom mestu „100 naj…“, nalazi se Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper) koji takođe posluje u Boru u okviru Ziđin Majning Grupe.

Ova firma imala je poslovni prihod od eksploatacije ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala u iznosu od 119,1 milijardi dinara, što je 16,2 odsto više nego prošle godine.

Firma je osnovana 18. decembra 2018. godine, na dan kada je Ziđin sa Vladom Srbije potpisao zaključna dokumenta, odnosno ugovor o preuzimanju 63 odsto vlasništva u RTB-u Bor. Ziđin je na taj način postao držalac 63 procenta učešća u kapitalu ove nekada domaće kompanije.

Kompanija je 2022. godine u saopštenju otkrila da je od početka otvaranja rudnika Narodnoj banci Srbije prodala 5,74 tone zlata.

Ziđin Koper je 2023. godine imao 6.045 radnika, što je za 100 više u odnosu na prethodnu godinu.

Pored ove dve rudarske firme, na 29. mestu najuspešnijih firmi koje posluju u srbiji našla se i sa njima povezana  Jinshan Construction iz Bora.

Ova firma je imala prihod od skoro 20,5 milijardi dinara u 2023. godini. 

Obavljanjem osnovne delatnosti izgradnje, a koje obuhvataju ostale radove u rudnicima po osnovu ugovora sa firmama Srbija Ziđin Majning i Srbija Ziđin Koper, Jinshan je imala pozitivan neto dobitak u iznosu od 3,5 milijardi dinara što je 37,3 odsto niže u odnosu na prošlogodišnji.

HBIS Grupa koja je vlasnik Železare u Smederevu je u 2023. godini imala 94,9 milijardi dinara poslovnog prihoda.

Iako je na visokoj 14. poziciji prema visini prihoda, iz izveštaja se vidi da je ovo preduzeće imalo ogromne gubitke u 2023. godini – čak tri puta veće nego 2022.

Zbirno gledano, gubitak Železare na kraju 2023. godine dostigao je 49,7 milijardi dinara, pa je tako i poslovna imovina blago smanjena u odnosu na prethodnu godinu, a za gotovo trećinu veće obaveze prema dobavljačima u inostranstvu uzrokovale su rast ukupnih obaveza za 27 odsto, na 68,5 milijardi dinara. 

U proizvodnji sirovog gvožđa, čelika i ferolegura u Železari je angažovano 56 radnika više nego prethodne godine, odnosno ukupno 4.940 ljudi.

Pre Hesteel-a, smederevskom železarom rukovodio je američki US Steel, ali je posle jedne decenije odlučio da Železaru proda Vladi Srbije za jedan evro.

Firma koja gradi prugu do Stare Pazove „najbrže porasla“

Najveći rast poslovnih prihoda u 2023. godini prema izveštaju Agencije za privredne registre imala je još jedna kineska firma China Railway International. Ova firma bavi se izgradnjom železničkih pruga, pa je tako u Srbiji angažovana na deonici Beograd centar- Stara Pazova, koja pripada pravcu Beograd-Subotica-Budimpešta. Ovo je jedan od prvih projekata kineske inicijative “Pojas i put”.

U okviru sektora građevinarstva i izgradnje pruga, ova kompanija je imala 2,1 put veće poslovne prihode od 68,5 milijardi dinara, a to je postigla prodajom proizvoda i usluga na srpskom tržištu.

Za obavljanje osnovne delatnosti, ali i izgradnje puteva i autoputeva, mostova, tunela i slično, angažovano je 20 radnika više nego u 2022. godini – ukupno njih 125. 

Kineska kompanija Minth Automotive Europe, koja se bavi proizvodnjom ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila, našla se na 68. mestu na listi kompanijai koje su imale najveće prihode u 2023. godini, sa ostvarenim poslovnim prihodima od 25,8 milijardi dinara.

Prihodi Minth-a uvećani su 2,1 put, na šta je uticalo povećanje prihoda od prodaje proizvoda i usluga u inostranstvu.

Ova fabrika delova za automobile, angažovala je 650 radnika više u odnosu na prethodnu godinu, tako da je ukupno bilo zaposleno njih 1.663.

Minth grupacija se bavi prvenstveno projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih delova, delova karoserije, krovnih nosača i drugih srodnih auto-delova, osnovana je u Srbiji 2018. godine.

Kompanija Minth Automotive Europe, koja ima sedište u Loznici dobila je ove godine od države subvenciju za širenje proizvodnje od čak 23,5 miliona evra a novac je namenjen za drugu fazu izgradnje fabrike za proizvodnju delova auto-industrije u Loznici.

Dinamičan rast poslovnih prihoda,čak 2,8 puta,  ostvario je ogranak privrednog društva China Civil Engineering Construction Corporation Balkan koji se nalazi na 69. mestu liste “Sto naj”. Ova firma imala je poslovni prihod u visini od 25,3 milijardi dinara, koji su posledica prodaje proizvoda i usluga na srpskom tržištu.

Praćeni rastom troškova po osnovu materijala, goriva i energije, ali i proizvodnih usluga, poslovni rashodi ove firme koja se bavi izgradnjom podzemnih i železničkih pruga su uvećani 2,7 puta, a poslovni gubitak je iskazan u nivou od 41,4 odsto prošlogodišnje vrednosti i iznosi 160 miliona dinara.

China Civil Engineering Construction Corporation Balkan je zapošljavao prošle godine 120 radnika, što je 43 više nego 2022. godine.

Jedna od kontroverznih kompanija prema uslovima rada, a koja je u kineskom vlasništvu je i Mei Ta Europe. Ona je u 2023. godini imala 24,7 milijardi poslovnih prihoda. Međutim, nijedan drugi, sem ovog podatka nije se našao u izveštaju Agencije za privredne registre. Ono što se sigurno zna do sada jeste da je kompanija osnovana 2015. godine kada je od države dobila prvu subvenciju od 21 milion evra.

Kompanija je takođe dobila na poklon 14 hektara zemljišta, besplatnu infrastrukturu, besplatnu vodu i odnošenje smeća na tri godine, finansiranje učenika na praksi i druge olakšice, a Srbija se odrekla prihoda na osnovu carina, poreza i taksi.

Mei Ta je 2023. godine zapošljavala 2.740 radnika koji rade u pogonu u Bariču kod Obrenovca. U fabrici se proizvode delovi za automobile, a kako su pisali mediji, radnici rade u nehumanim uslovima i po šest noćnih smena zaredom, dok se meštani okoline Obrenovca žale na neprijatne mirise koji dopiru iz fabrike i tvrde da Mei Ta ne poštuje ekološke standarde.

U sferu pozitivnog poslovanja prešao je i China first highway engineering CO. LTD. ogranak Beograd koji se ove godine našao na 32. mesru sa zabeleženih 3,3 milijarde dinara neto dobitka.

Ovaj ogranak je po osnovu prihoda od obavljanja delatnosti izgradnje stambenih i nestambenih zgrada ostvario višestruki rast poslovnih prihoda (11,5 milijardi dinara), dok su istovremeno poslovni rashodi, iako značajno uvećani rasli nešto sporije.

EPS, Milenijum tim, Beograd na vodi, NIS: Koja preduzeća vladaju srpskom privredom?