Zijin ušao u vlasništvo državnog Instituta za Pojas i put

Kineska rudarska kompanija „Serbia Zijin Copper“ iz Bora postala je vlasnik pet odsto udela u Institutu za pojas i put, koji je do sada bio u isključivo javnom vlasništvu. 

„Serbia Zijin Copper“ deo je kineske Zijin grupe koja u Srbiji ima i kompaniju „Serbia Zijin Mining“, a vlasnici su rudnika bakra i zlata u okolini Bora i kupci nekadašnjeg RTB Bor.

Institut su u decembru 2021. godine osnovali Vlada Srbije, Privredna komora Srbije i Univerzitet u Novom Sadu.

U trenutnku osnivanja, Vlada je bila vlasnik 51 odsto Instituta, PKS 40 odsto, a novosadski univerzitet devet odsto.

U martu 2022. godine, Vlada Srbije je smanjila svoj udeo u vlasništvu Instituta sa 51 na 33 odsto, a Privredna komora Srbije (PKS) sa 40 na 25 odsto.

Na taj način, „oslobodilo“ se 33 odsto vlasništva u Institutu. Ovi procenti podeljeni su na „rezervisane sopstvene udele“, kako su upisani u Agenciji za privredne registre (APR).

Upisana su 33 rezervisna sopstvena udela, od po jedan odsto.

Na sajtu Instituta piše da je ideja da upravo 33 odsto vlasništva u Institutu dobiju kineske kompanije koje rade u Srbiji.

Rezervisani sopstveni udeli u nekoj firmi služe omoguávaju da, u budućnosti,  budu prodati drugim pravnim ili fizičkim licima, po unapred određenim uslovima.

Naime, rezervisane sopstvene udele preduzeća mogu da registruju kako bi kasnije, na osnovu njih, emitovali finansijske instrumente koji se zovu „pravo na sticanje udela“.

Kompanija emituje pravo na sticanje udela nekoj drugoj firmi ili fizičkom licu koje, nakon isteka određenog vremena (datum roka dospeća) mogu po uglavnom povlašćenoj ceni da kupe udeo u kompaniji.

Institut je, dakle, rezervisao 33 sopstveni udeo. Na osnovu pet udela, Instutut je 30. marta 2023. godine emitovao prava na sticanje udela upravo kompaniji „Serbia Zijin Copper“.

„Serbia Zijin Copper“ je zatim trebalo da 28. aprila ove godine, kada je bio datum dospeća, uplati 11,7 miliona dinara (99.800 evra), što je bila cena koju je Institut odredio,, vidi se iz podataka Centralnog registra za hartije od vrednosti (CRHoV). Nakon ove uplate, „Serbia Zijin Copper“ postaje vlasnik pet odsto udela Instituta.

Pojas i put

Institut za pojas i put osnovan je sa ciljem da „uspostavi snažno partnerstvo sa političkim, industrijskim, obrazovnim, kulturnim i drugim institucijama iz zemalja u okviru incijative ‘Pojas i put'“, kako piše na sajtu Instituta.

U februaru 2022. godine, Institut je organizovao prvi „Think Tank“ skup na kome je bilo reči o kineskoj inicijativi „Pojas i put“, preneo je tada RTS.

Incijativu „Pojas i put“ predstavio je 2013. godine kineski predsednik Si Đinping.

Kineska inicijativa ima za cilj da poveže Kinu sa Afrikom i Evropom u cilju poboljšavanja regionalne integracije, povećanja trgovine i stimulisanja ekonomskog rasta.

Srbija se inicijativi pridužila u januaru 2022. godine.

U martu 2022. godine, ukupno 148 zemalja se priključilo Inicijativi „Pojas i put“ tako što je potpisalo Memorandum o razumevanju sa Kinom.

Među ovim državama su i zemlje iz okruženja, kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija.

Institut sa samo jednim zaposlenim

Na kraju 2022. godine, baš kao i na kraju 2021. godine, Institut za pojas i put je imao samo jednog zaposlenog, vidi se iz finansijskih izveštaja.

Godinu je završio sa gubitkom od 1,8 miliiona dinara (15.540 evra).

Institut je u toku prošle godine imao poslovne prihode nešto manje od deset miliona dinara (80.840 evra).

Ubedljivo najveći deo prihoda (79.360 evra) Institut je ostvario po osnovu prihoda od premija, subvencija, dotacija i donacija.

Rashodi insituta bili su veći od prihoda i to najviše zbog troškova proizvodnih usluga (50.470 evra) i nematerijalnih troškova (46.650 evra).

Na čelu Instituta je Bojan Lalić, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

On je od 2017. do 2020. godine bio savetnik Nenada Popovića, tada ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, piše u Lalićevoj biografiji.