MMF i Srbija pretresli domaću privredu: Rizici su uvećani, ali Srbija ima rezerve za odbranu

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i domaćih vlasti postigli su, posle više nedelja, dogovor o prvom pregledu u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) fonda. Dogovor sada ide na odobrenje Izvršnog odbora MMF-a, a u završnom dokumentu zaključili su da makroekonomski pokazatelji Srbije pkazuju „otpornost“, kao i da zbog povećanih rizika nema mesta za paniku zbog dovoljno prostora za amortizovanje potencijalnih šokova.

Na kratkoročne projekcije rasta uticala je globalna neizvesnost i domaći faktori, ali se očekuje da će se privredna aktivnost ubrzati na srednji rok, kažu iz MMF-a.

„Negativni rizici za naredni period su povećani. Usporavanje globalnog rasta i sve veća geoekonomska fragmentacija mogli bi negativno uticati na izvoz i strane direktne investicije. Na domaćem planu, političke tenzije mogu uticati na poverenje. Ali Srbija je izgradila značajne rezerve kako bi odgovorila na šokove— devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne“, stoji u saopštenju MMF-a.

U okviru ovog aranžmana, vlasti su se obavezale na ograničenje fiskalnog deficita na tri procenta BDP-a tokom u periodu od 2025. do 2027. godine, uz kako kažu iz Fonda, „podršku posebnih fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama“.

Pored makrofinansijske stabilnosti, kontinuirani ekonomski rast zahtevaće reforme za jačanje poslovnog okruženja i povećanje produktivnosti kako bi se podržale direktne investicije i domaće privatne investicije, navode iz MMF-a.

„Ekonomisti MMF-a predviđaju da će ekonomija (Srbije) porasti za tri odsto u 2025. godini i četiri procenta u 2026. godini. Nakon usporenog prvog kvartala, očekuje se jačanje rasta, vođeno vladinim investicionim programom i širenjem izvoznih kapaciteta u proizvodnom sektoru. Ukupna inflacija se vratila u ciljni raspon Narodne banke Srbije, podržana padom cena energije i umerenom baznom inflacijom. Monetarna politika je na odgovarajući način restriktivna i trebalo bi da nastavi da održava sklonost zaoštravanju usred rizika od rasta cena“, dodaje se u saopštenju.

Spoljnotrgovinski bilans je oslabio u poređenju sa prošlom godinom, što odražava ubrzani uvoz povezan sa javnim investicijama u Srbiji i sporim izvozom usred izazovnog globalnog okruženja, navode iz Fonda.

Priliv stranih direktnih investicija je umeren, ali se zajedno sa izvozom projektuje da će nastaviti da podržava akumulaciju deviznih rezervi.

Fiskalna uzdržanost je neophodna za održavanje kredibiliteta politike u neizvesnom ekonomskom okruženju i za očuvanje prostora za kontraciklični odgovor politike u slučaju negativnih šokova.

Sve dodatne potrebe za potrošnjom treba da se prilagode „kroz pažljivo određivanje prioriteta javnih investicija i preraspodelu budžeta“ kažu iz MMF-a.

Upravljanje javnim investicijama može se dodatno poboljšati kroz naprednije analize troškova i koristi, procene fiskalnih rizika i dobre prakse javnih nabavki, stav je međunarodne institucije.

Reforme energetskog sektora napreduju, prema proceni Fonda, ali još mnogo toga treba učiniti kako bi se osigurala finansijska održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima.

„Održavanje visokog ekonomskog rasta u Srbiji zavisilo bi od povećanja produktivnosti, podsticanja privatnih investicija domaćih firmi i obezbeđivanja atraktivnosti Srbije za strane direktne investicije. Ovo zahteva reforme za jačanje poslovnog okruženja, uključujući modernizaciju propisa na tržištu rada, digitalizaciju javnog sektora i pravosuđa i rešavanje izazova u upravljanju“, navode iz MMF-a.

MMF sad očekuje manji privredni rast u Srbiji: Ceo region u problemu, sem Hrvatske