NBS potvrdila: Inflacija najčešće veća za siromašnije slojeve stanovništva nego za bogatije

Narodna banka Srbije objavila je istraživanje o tome kako inflacija utiče građane koji imaju manje novca u odnosu na one koji imaju više. Rezultati su, može se reći očekivani. Ispostavilo se, naime, da su cene proizvoda i usluga koje koriste naši siromašniji sugrađani u većini vremena rasle više nego što pokazuje opšta stopa inflacije koju objavljuje NBS. Međutim, kako navode iz centralne banke, ograničenje marži koje je sprovela Vlada Srbije problem je rešilo u toliko dobroj meri da sada prosečna zarada pokriva pun iznos potrošačke korpe, što ranije nije bio slučaj. Analiza je urađena s ciljem da se utvrdi kako se efekti inflacije razlikuju između grupa stanovništva različitog nivoa potrošnje, a samim tim i dohotka, kažu iz NBS.

U analizi su korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava. Domaćinstva su podeljena u pet jednakih grupa prema visini potrošnje, takozvanih kvintila. Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, a peti kvintil 20 odsto domaćinstava s najvišom potrošnjom. Za svaku od ovih grupa konstruisana je posebna mera inflacije. To se postiglo korišćenjem pondera, tj. učešća pojedinih proizvoda i usluga na bazi strukture potrošnje po kvintilima, kako objašnjavaju iz NBS. Na taj način dobijene su stope inflacije koje bliže odražavaju iskustvo pojedinih grupa stanovništva. Analizu su radili za period od 2020. godine zaključno s prošlom godinom. Ovaj period karakterisala je povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju.

„Rezultati pokazuju da je tokom perioda najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva u Srbiji s nižim nivoom potrošnje. Drugim rečima, ostvarena inflacija za ovu grupu domaćinstava bila je veća od inflacije kod domaćinstava s većim nivoom potrošnje. Osnovni razlog za to je struktura izdataka ove grupe domaćinstava. Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija“, saopštila je NBS.

S druge strane, rasle su i cene kategorija transport, ugostiteljstvo i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava s višom potrošnjom, kako objašnjava centralna banka. To je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one s najnižim i najvišim nivoom potrošnje, prema analizi NBS. Drugim rečima, oni koji manje zarađuju, imaju manje izdatke za transport, ugostiteljstvo i rekreaciju nego oni koji zarađuju više.

Prema rezultatima analize, najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen je sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentnih poena, tj. za toliko je bila viša inflacija za kategorije stanovništva s nižim nivoom dohotka i potrošnje.

„Od početka 2024. godine inflacija usporava, čemu su doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze. Kako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je, relativno posmatrano, brže usporavala kod domaćinstava s nižom potrošnjom. Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane. Izuzetak je bio period od maja do avgusta, kada usled nepovoljnih vremenskih prilika cene hrane, pre svega voća i povrća, beleže priličan rast,“ stoji u analizi NBS.

Najniže plate i pokrivenost

Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava. Konkretno, konstruisane mere inflacije po kvintilima, korišćene su za deflacioniranje nominalnog rasta zarada po dohodovnim grupama kako bi se dobila procena realnog dohotka različitih grupa domaćinstava. Pritom, treba imati u vidu da je kretanje nominalnih zarada prvog kvintila, a verovatno i drugog kvintila, u velikoj meri opredeljeno dinamikom minimalne zarade.

„U 2022. godini gotovo sve grupe zabeležile su realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava s najnižim dohotkom. Tokom 2023. godine ta grupa beleži stagnaciju, dok ostale grupe ostvaruju umeren realni rast zarada. U 2024. i 2025. godini dolazi do povoljnije dinamike za domaćinstva s nižim dohotkom. Tome su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade“, ocena je centralne banke.

Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023, u 2024. i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu pokrivenost dostiže približno 95 odsto, rezultati su analize.

„Zaustavljanjem rasta cena hrane i dovođenjem inflacije u okvir cilja, stvoreni su uslovi za intenzivnije ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana. Sinhronizovani efekat na poboljšanje životnog standarda, naročito stanovništva s nižim nivoom dohotka, potiče od rasta minimalne zarade i od nižih cena hrane, na koje se odrazila primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. To je rezultiralo i punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo pune pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom“, stava je NBS.

Iz ove analize moglo bi se zaključiti da inflacija nema uniformne efekte na sve grupe stanovništva, kako kažu iz centralne banke. Razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima. Konstantin Sorak, istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, uradio je analizu kakvi su efekti inflacije na domaćinstva s različitom strukturom potrošačke korpe.

Prosečna plata ponovo ne pokriva zvaničnu prosečnu korpu, a realna korpa je čak 60.000 dinara skuplja, tvrde sindikati