Politika kupila NIN
Društvo za novinsko-izdavačku delatnost NIN d.o.o. prenosi vlasništvo nad svojim celokupnim izdavačkim portfoliom i pravima nad brendom NIN na kompaniju Politika novine i magazini d.o.o, saopšteno je.D...
Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 5,75 odsto, saopštila je Narodna banka Srbija (NBS).
Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,5 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na sedam odsto, navodi se u saopštenju.
Izvršni odbor je imao u vidu da su i pored znakova popuštanja globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti te efekte na rast cena na domaćem tržištu, saopštio je NBS.
„Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog cilja“, piše u saopštenju.
Izvršni odbor NBS je naveo da su pad svetskih cena energenata, rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.
Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije.
Inflacija je u Srbiji u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje posmatrano 15,8 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnose na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju, piše u saopštenju NBS.
Pritom, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu. Opreznost monetarne politike je neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima.
Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. aprila 2023. godine.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
