Srbija

18.09.2023. 14:15

Nova ekonomija

Autor: Olivera Bojić

Neko će morati da plati trošak zbog zamrzavanja kamata

Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Srbija

18.09.2023. 14:15

Rast kamata na stambene kredite „prirodna“ je posledica dešavanja u ekonomiji – inflacije i rasta referentnih kamatnih stopa Centralnih banaka, ocenjuje Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prema tome, da li je u redu da se država ili neka institucija meša u potpisane ugovore?

Narodna banka Srbije (NBS) ograničila je privremeno kamatne stope na stambene kredite građanima koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji kredit ne prelazi 200.000 evra.

Kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine – nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto.

„Protiv sam administrativnog uplitanja na tržište, jer sve ima svoju cenu. Ako se smanji zarada banaka na stambenim kreditima, da li će banke povećati zaradu podižući kamatu na neke druge kredite, na primer, gotovinske koji čine više od polovine kredita koje su građani uzeli od banaka. Ili će možda banke u većoj meri podići svoje tarife i naknade, imajući u vidu da je prestalo ograničenje visine naknade koju banke naplaćuju klijentima„, kaže Popović.

Varijabilnim kamatnim stopama banka se štiti od kamatnog rizika, kako ona kaže, a godinama su kamate bile u prilog klijentima, koji su uzimali stambene kredite u uslovima čak i negativnog Euribora.

„Stoga su se mnogi odlučivali i na vrlo visoke iznose kredita u odnosu na svoje otplatne mogućnosti. Sada je situacija obrnuta. Trenutni nivo kamatnih stopa šok je za mnoge, jer smo navikli u dužem periodu da kamatne stope budu niske, kao i inflacija. Međutim, njihov nivo nije neuobičajeno visok. Ja sam uzela stambeni kredit 2008. godine i kamata mi je bila 6,95 odsto. Niske kamate su značajno smanjivale kamatne prihode banaka, period naglog skoka kamata im je omogućio veće zarade“, ukazuje ona.

Prema njenom mišljenju, uskoro će banke morati da podižu kamate na depozite da bi zadržale klijente, zbog čega će kamatni rashodi da se povećavaju.

Pitanje je da li se na ovaj način banke dovode u lošiju poziciju i zašto? Ko snosi troškove ograničavanja kamatne stope, da li banke ili možda NBS (odnosno građani, imajući u vidu da dobit NBS, velikim delom ide u budžet, kaže Popović.

Kod kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, kako napominje Svetlana Popović, klijent prihvata rizik promene kamatne stope. Klijenti će imati benefite u periodu kad su niske kamatne stope, ali će ih više koštati ako kamate porastu.

„Klijenti su potpisali ugovor u kojem je tačno navedeno kada se i na koji način menja kamatna stopa. Nije ih banka dovela u zabludu šta će se desiti ukoliko Euribor poraste, niti su banke uzrokovale rast ove kamate“, kaže ona.

Naravno, ova mera će obradovati sve one koji su uzeli stambeni kredit u datom periodu i zadovoljavaju odredbe odluke, jer će im rate kredita biti značajno niže u narednih 15 meseci.

NBS PRAŠTA TUĐI DUG

„Ali, postavlja se pitanje zašto su baš oni povlašćeni. Zašto se ova mera ne odnosi na sve koji imaju stambeni kredit jer su svi pogođeni u određenoj meri rastom kamatne stope. Zbog čega neko ko je uzeo stambeni kredit nekoliko meseci pre 31. jula 2022. godine, nema pravo da uživa ove povlastice? Onda pitanja mogu da se prošire, zašto su povlašćeni korisnici stambenih kredita, zašto ne i korisnici drugih kredita, na primer gotovinskih i šta opravdava ovakvo povlačenje crte?“, ukazuje Popović.

Pored toga, centralne banke podižu referentne kamatne stope od 2022. godine sa ciljem da obuzdaju tražnju i smire inflaciju, ukazuje ona.

„Više kamatne stope smanjuju tražnju za kreditima, smanjuju obim bankarskih kredita i time količinu novca u opticaju. Smanjuje se tražnja, odnosno kupovina zbog čega bi trebalo da se smiri rast cena. Ova odluka nije u skladu sa time. To može da motiviše one koji se dvoume oko uzimanja stambenih kredita, da li će biti veća tražnja za nekretninama koja bi opet pogurala njihovu cenu“, napominje Popović.

Rast kamtanih stopa doneo je rekornu dobit bankama i neke zemlje (Italija, Mađraska, Španije, kako su preneLi mediji) uvele su veći porez na profit banaka.

NBS privremeno ograničila kamate na stambene kredite

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.