Nekoliko rešenja za prostor umetnicima koji su stvarali u zgradi Bigza

Pre nekoliko nedelja zgrada nekadašnjeg izdavačkog preduzeća BIGZ u Beogradu prodata je novom vlasniku, pa su brojni predstavnici alternativne umetničke scene, koji su u toj zgradi zakupljivali radni prostor, morali da se isele. Portal Gradnja.rs predložio je nekoliko rešenja za prostore u koje bi oni mogli da se usele.

Glavni uslov za sve ljude koji su do sada stvarali u Bigzu, kako se naglašava, je da im radni prostor bude u krugu bližeg ili daljeg centra grada, kao i da to budu neki industrijski objekti ili upravne zgrade neke odavno ugašene kompanije. 

„Svi objekti ovakve prirode koji se nalaze na daljoj periferiji otpadaju jer se njihovom udaljenošću gubi poenta stvaranja i radnog okruženja kreativaca“, navodi portal Gradnja.

Jedno od mesta gde bi mogli da se smeste je kako se navodi Luka Beograd, koja u skorije vreme neće doživeti urbanističku rekonstrukciju i transformaciju u novi stambeno-poslovni centar.

Druga lokacija, možda još bolja i dugoročnija i ne tako udaljena od Bigza, svakako je kompleks Beogradske Šećerane.

Stručnjaci podsećaju da bi jedan deo njenih objekata, pored rekonstrukcije i prenamene nekih objekata u stambeno-poslovne, mogao da se preoblikuje u umetničke ateljee, radionice, studije ili galerije.

Tako bi se od celog kompleksa stvorio jedan zabavno-kreativni distrikt, čija namena neće biti menjana i koja se nalazi na samo pet do 10 minuta vožnje od užeg gradskog jezgra. 

„Naravno, na ovoj ideji valja već sada poraditi i što pre aktivirati ovu lokaciju, kako bi ona postepeno mogla da se uređuje i naseljava kreativnim zakupcima“, navodi se dalje u tekstu. 

U slučaju ostvarenja takve ideje, napominje se da bi lokacije poput Savamale, Cetinjska ili Dorćol Platz-a koje su takođe služile ili služe sličnoj nameni, bile bi samo mali eksperimenti i uvertira za ono što bi Šećerana mogla da postane.

Inače, podseća se da je za lokaciju Šećerane i Beogradskog hipodroma već rađeno nekoliko anketnih konkursa, pa je već istraživana i poznati su njeni potencijali.

Foto: Nova ekonomija/ Zgrada Bigza

KRATKI ISTORIJAT BIGZOVE ZGRADE

Novi vlasnik zgrade Bigza, kompanija Marera Properties je najavila da će je potpunosti rekonstruisati i izvršiti prenamenu zgrade koja je građena 1940. i 1941. godine, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana i koja je 1992. godine zaštićena kao kulturno dobro.

Tokom dvehiljaditih, u njoj prestaje da radi državna štamparija i naseljavaju je škole plesa, borilačkih veština, muzičari, umetnici i ostali stvaraoci.

Stručnjaci podsećaju da je zgradu Bigza, kao i mnoge druge u Beogradu, zahvatila takozvana „džentrifikacija“, proses tokom koga stari, napušteni kvartovi, sa industrijskim i stambenim objektima, nakon decenija propadanja, dobijaju novu namenu.

Obično ih otkupe novi investitori, renoviraju i nasele novom klasom stanovništva i ta pojava kako se navodi obično predstavlja negativan trend u mnogim evropskim gradovima i ubija duh mesta koji se na nekom mestu već formirao.

Međutim, ona  kao umerena pojava nije toliko pogubna i može da predstavlja jedini način da se neki objekti sačuvaju od propadanja.

Kao jedan od pozitivnih primera umerene džentrifikacije portal Gradnja navodi praksu na donjem Dorćolu u Beogradu, koja se već desetak godina sprovodi pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika.