Jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata načinilo je štetu voćarima od preko 25 miliona evra, ocenio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović za RTS. Štete od vremenskih nepogoda se i dalje sabiraju, ali Keserović ocenjuje da je najviše stradao fruškogorski region.
Nevreme koje je pogodilo Srbiju prethodnih dana napravilo veliku štetu ne samo u Vojvodini nego i u centralnoj Srbiji, a od vetra grada, vode i žege stradali su i objekti i usevi, kaže Keserović.
„Ova godina je jako specifična. Imali smo zaista velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu. I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada napravili su veliku štetu, ne samo u Vojvodini nego i u celoj centralnoj Srbiji“, kaže Keserović.
Prema njegovoj proceni, nevreme je smanjilo rod za otprilike pet odsto.
„Ako sada računamo sve voćne vrste koje nisu obrane, kao što su šljiva, jabuka, kruška, to je oko milion tona ili pet odsto, to je oko 50.000 tona. Ako je samo kilogram voća oko 50 evrocenti, znači ja procenjujem da je šteta otprilike preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije“, kaže Keserović.
Na Fruškoj gori, gde su štete najveće, nalaze se najintezivniji zasadi i oni sa protivgradnom mrežom, kaže on.
„Samo na Fruškoj gori je zabeleženo preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom. To su pretežno zasadi jabuke i kruške. Zna se da je za podizanje jednog hektara takvog zasada potrebno 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Znači to je na 100 hektara gubitak oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvođač treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da uloži u takav sistem 35.000 do 40.000 evra“, kaže Keserović.
Četvrta velika kriza u srpskoj poljoprivredi zbog skupe proizvodnje