Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u regionu po otvorenosti javne uprave, rečeno je na konfernciji „Transpareno ka većoj odgovornosti institucija“, na kojoj je organizacija Partneri Srbija predstavila rezultate ovog istraživanja.
Ispred Srbije nalaze se Crna Gora i Severna Makedonija, dok je na listi otvorenosti na začelju Bosna i Hercegovina.
Foto: Nova ekonomija – Paola Felix Meza
Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,8 odsto ispunjenih svih posmatranih indikatora na trećem mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona.
Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21,3 odsto ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33,1 odsto ispunjenosti svih kriterijuma.
Poverenik će pokretati prekršajni postupak protiv institucija koje ćute?Kada posmatramo rezultate po vrstama institucija, situacija nije mnogo bolja.
Ukupna otvorenost kada se posmatraju parlamenti sve četiri države pokazuje da naša republička i pokrajinska skupština spadaju u najzatvorenije i ispunjavaju 43 odsto indikatora.
Zatim sledi BIH sa 46,3 odsto, a ispred su Severena Makedonija sa 72 odsto i Crna Gora sa 85 odsto. Podaci pokazuju da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.
Kada posmatramo otvorenost vlada ove četiri države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa procentom od 38 odsto, dok prvoplasirana Vlada Severna Makedonija ima 82 odsto.
Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 odsto indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 odsto svih indikatora.
Regionalni indeks otovorenosti posmatra četiri oblasti, transparentnost, pristupačnost, integritet, i učinkovitost.
Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni.
Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge, i digitalnu komunikaciju sa građanima.
Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.
Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa. Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom.
Foto: Nova ekonomija – Paola Felix Meza
Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima.
Istraživanja su ukazala i na čestu praksu zaključivanja okvirnih sporazuma, nakon kojih po pravilu sledi zaključenje ugovora o javnoj nabavci, po uslovima definisanim u sporazumu.
Transparentnost: Vlada da objavi plan vakcinacijeTako, iako je u periodu pre pandemije zaključenje okvirnog sporazuma sa samo jednim dobavljačem bio izuzetak, u javnim postupcima analiziranih javnih nabavki materijala za održavanje čistoće i sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala za potrebe COVID bolnice u Kruševcu, čak 54 odsto njih okončano zaključenjem okvirnog sporazuma sa samo jednim privrednim subjektom.
Medicinske ustanove nisu adekvatno vršile ni analizu tržišta, pa su očigledne i razlike u cenama iste vrsta dobara nabavljanih od strane različitih ustanova, kao i razlike u procenjenim i ponuđenim, odnosno ugovorenim cenama.
Novinarka Nove ekonomija Katarina Baletić je bila govornica u okviru drugog panela na kome je bilo reči o nabavkama medicinske opreme za vreme pandemije.
Ona je govorila o istraživanjima Nove ekonomije koja se odnose na nabavke vakcina, PCR testova, opremanja i izgradnje kovid bolnica, kao i troškova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranja (RFZO).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Nekoliko udruženja poljoprivrednika iz Srbije obeležiće u nedelju, 19. maja godišnjicu protesta i dogovoriće se koje će mere preduzeti zbog neispunjenih zahteva sa bivšom ministarskom poljoprivrede Jelenom T...
Oko 40 bivših radnika nekadašnje Fabrike reznog alata (FRA) u Čačku protestovalo je danas ispred Privrednog suda u tom gradu jer im ni posle šest mesci od prodaje fabrike nisu isplaćene zaostale zarade. O...
Vesti iz zemlje mala i srednja preduzeća
U Privrednoj komori Srbije (PKS) danas je predstavljen MSP kompas, platforma od 75 indikatora koja meri stanje i napredak sekora malih i srednjih preduzeća u Srbiji u oblastima kao što su ljudski resursi, po...
Vatromet za Dan državnosti mogao je da košta građane Srbije stotine hiljada evra, pokazuju podaci do kojih je došao mediareform.rs. Ipak, pravu cenu je nemoguće saznati jer, suprotno propisima – javne nabavk...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
