Orbović: U martu smo tražili povećanje minimalne cene rada na 143 dinara

Sadašnja minimalna zarada od 121 dinar ne pokriva ni potrošačku korpu, a poslodavci često uplaćuju minimalac da bi izbegli doprinose i tako uzimaju novac od zaposlenih i od države, izjavili su u Uniji poslodavaca Srbije.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić u ekspozeu najavio da će Vlada Srbije biti spremna da podrži povećanje minimalca, ali se još uvek ne zna koliko bi to povećanje moglo da bude. Pretpostavlja se da bi to moglo da bude povećanje na 130 dinara za sat rada.

Minimalnu cenu sata rada u Srbiji propisuje Socijalno-ekonomski savet koji čine predstavnici Vlade Srbije i reprezentativni predstavnici sindikata i poslovadaca. Ukoliko nema saglasnosti, cenu rada određuje Vlada Srbije.

Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je taj sindikat još u martu tražio poslao dopis i tražio da dođe do promene cene rad.

„Ta naša procena je govorila da treba da bude 143 dinara. Ništa se nije promenilo da bi se ta cena smanjila. To je naš zahtev za 2017. godinu“, kaže Orbović.

Sa druge strane, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da taj predlog nije prihvatljiv.

„Smatramo da nema uslova da bi se u toj meri povećala minimalna zarada. Ta zarada treba da bude neka vrsta socijalnog odnosa. Kada se poveća minimalna zarada povećavaju se i ostale zarade. Ne kažemo da ne treba povećati minimalnu zaradu, ali treba povećati za onoliko koliko je izgubila na inflaciji. To je manje od pet posto“, kaže Atanacković.

Orbović dodaje da ta rasprava oko minimalne cene rada podseća na „cenkanje na pijaci“.

„Mi se cenjkamo sad kao na pijaci. U pitanju je zakon o radu koji je regulisao koliko treba da bude cena rada. I kada se koriste statistički podaci, onda je to cena koju smo predložili. Očekujemo da vlada ili Unija poslodavaca, ako imaju drugi argument, da se ukrste novi podaci i dođemo do druge cene rada. Nije tačno da se automatski povećavaju i ostale plate. Ona nije cena rada, i ne može da bude u ovom momentu. Minimalna zarada se odnosi samo u onim firmama gde ima problema u poslovanju. Normalno da onaj koji radi za puno radno vreme treba da prima više“, kaže Orbović.

Atanacković dodaje da je počelo tumačenje „statističkih podataka“, a da je Ministarstvo finansija  izašlo sa statistikom koja je dovela do predloga od povećanja za 5,3 procenata.