Organizacije civilnog društva: Zaustavite izgradnju tri brane na Drini

Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su u zajedničkom saopštenju da je neophodno da se zaustave planovi za izgradnju tri brane na gornjem toku reče Drine, u Bosni i Hercegovini. Poručuju da ta reka koja ima jedinstvene lepote treba da se zaštiti. 

Drina i njene pritoke, kao i strogo zaštićene vrste, predstavljaju najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba mladice (Hucho hucho), podseća se u zajedničkom saopštenju, a sama Drina postaje sve popularnija turistička destinacija.

Saopštenje prethodi poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji 17. maja namerava da postavi kamen temeljac za hidro-elektranu Buk Bijela, projekta koji je kako se napominje „daleko od spremnog  za izgradnju“.

Firma, koja je kako se navodi u vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) i Elektroprivrede Srbije planira izgradnju tri hidroakumulacije na gornjoj Drini Buk Bijela, Foča i Paunci koje bi bile ukupne snage od oko 180 megavata.

„Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) tvrdi, bez ikakvih dokaza, da izgradnjom HE Buk Bijela neće biti prekograničnog uticaja“, navodi Nataša Kovačević iz organizacije Green Home. 

Prema njenim rečima, ako akumulacija doseže do 434 metara nadmorske visine, to bi ne samo poremetilo migraciju ugrožene mladice i drugih vrsta, već bi ušlo na teritoriju Crne Gore, jer je granica na 432,37 metara“ dodala je.

„Ne samo što su Tara i Drina dugi niz godina popularne za rafting i kajakarenje, one svojom lepotom predstavljaju prave bisere Balkana. Izgradnjom planiranih hidroakumulacija na Drini  potpuno će se uništiti skoro 30 kilometara toka, a građanima Foče i okoline predstavlja pretnju po zdravlje“, dodao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu iz Banja Luke.

Kako zaključuje, shodno tome, potreba za očuvanjem reka za buduće generacije, upravo u netaknutom obliku kakve su nama date, ne sme se dovesti u pitanje. 

U julu 2017. kako se podseća potpisan je memorandum o izgradnji HE Buk Bijela sa kineskom Nacionalnom aero-tehnološkom međunarodnom inženjerskom korporacijom (AVIC-ENG).

Kako se dodaje u saopštenju nije potpisan konačni ugovor o izgradnji, dok je građevinska dozvola kako se dodaje izdata samo za priprmene radove. Sa druge strane i dalje je nepoznat izvor finansiranja tog posla.

Foto: Nova ekonomija/ Veštako jezero na reci Drini kod Višegrada često je zatrpano smećem sa deponija

ZBOG IZGRADNJE POKRENUTO NEKOLIKO POSTUPAKA

Organizacije tvrde i da od državnih institucija BiH niko do sada nije podneo zahtev za saglasnost za izgradnju ove hidroelektrane, dok Pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine još ispituje taj slučaj. Podsećaju da reka Drina čini deo granice BiH sa Crnom Gorom i Srbijom.

Krajem prošle godine 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine pokrenulo je postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke Republike Srpske o izdavanju koncesije za izgradnju hidroelektrana na Gornjoj Drini, jer smatraju da odluka o tome treba da se dodnese na državnom nivou.

U toku je, kako se dodaje i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o izgradnji hidroelektrana.

Pred Vrhovnim sudom Republike Srpske takođe se osporava odluka Republike Srpske iz 2019. godine, kojom je omogućeno ERS-u da se osloni na procenu uticaja na životnu sredinu koja datira od pre deset godina i koja kako se napominje sadrži izuzetno mnogo propusta.

Saopštenje su zajednički poslale organizacije Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK „Lipljen“ Pljevlja iz Crne Gore, kao i WWF Adria (Svetski fond za prirodu).

Smeće sa mnogih deponija u BiH, Crnoj Gori i Srbiji koje se nalaze pored reke Drine ili njenih pritoka često se gomila u hidroakumulacijama koje su na Drini već izgrađene, poput veštačkog jezera kod Višegrada, ili jezera Perućac blizu Bajine Bašte.