Osnaživanje žena zahteva angažman celog društva

U prevazilaženju jaza između muškaraca i žena brzina nije presudna, već način na koji se ova jednakost ostvaruje. Osnaživanje žena ne sme biti puko ispunjavanje kvota i „štikliranje“ obaveza bez suštinskog pomaka u društvu – a za to je potreban jak ekosistem koji stimuliše žene na putu ka uspehu, glavne su poruke panel diskusije pod nazivom „Razvijanje inkluzivnog radnog okruženja koje omogućava ženama da napreduju“.

Panel je održan u sklopu lanisranja Projekta za ekonomsko osnaživanje žena “Ona zna”, vrednog dva miliona dolara, koji je usmeren na podsticanje zapošljavanja, samozapošljavanja i samostalnog poslovanja žena u Srbiji.

Gaia Monelatići, CEO i suosnivačica Impact Hub Belgrade, rekla je da je „iznenađujuće to što su istraživanja pokazala da je svest o važnosti teme rodne ravnopravnosti na niskom nivou, niže od očekivanog“, pošto je praksa u inostranstvu potpuno drugačija.

„Potrebna je veća svest o važnosti rodne ravnopravnosti u društvu, budući da se suočavamo sa različitim očekivanjima, koja kasnije mogu produbiti dodatno nejednakost na radnom mestu, u porodici – te se javlja potreba za praksama koje bi osvetlile značaj ovoga pitanja“, smatra Montelatići.

Prema njenim rečima, ključne preporuke za uspeh ovog procesa jeste ostvarenje ne samo onoga što društvo zahteva od žena, već i sagledavanje njihovih očekivanja – dakle razvijanje autentičnosti svake pojedinke.

Tokom diskusije fokus je usmeren ka važnosti društvenog ekosistema za osnaživanje žena.

Direktorka izdavaštvau Ringieru Jelena Isaković istakla je kako bi taj „ekosistem“ za ženu morao da pruži ne samo ekonomsko već i psihološko osnaživanje – unutar porodice, među prijateljima, kolegama…

„Da ne bismo imali toliko podela izemđu muškaraca i žena, posebno u poslovnom svetu, potrebno je da žena bude finansijski nezavisna, emotivno stabilna, autentična i da sluša svoju intuiciju“, saglasna je i Manja Bogićević, osnivačica i CEO kompanije Kagera.ai.

Bogićević je istakla važnost ženskog međusobnog osnaživanja i da se upravo tu ruši stereotip da je „žena ženi vuk“ i dodala je kako „žene ne mogu voditi biznis kao muškarci, a ni muškarci ne mogu kao žene – ali, međusobno, udruživanjem snaga oni najbolje funkcionišu.“

„Kako bi se premostio rodni jaz, potrebno je promovisati ravnopravnost, jednake prilike, kao i kreirati povoljno poslovno okruženje, u kome će, uz porodicu, i kolege biti oslonac“, rekla je Dragana Belenzada, direktorka, Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Ona je istakla važnost četiri grupe standardizovanih usluga koje su dostupne, a među kojima su obuke, savetodavne usluge, mentoring i paket podrška usluga za mlade i žene preduzetnice, a čiji cilj se ogleda u većoj podršci rastu i razvoju mikro, malih i srednih preduzeća, kao i preduzetnika.

Menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, raznolikost i inkluziju u Erste banci, Sonja Konakov Svirčev, govorila je o važnosti uključivanja privrede u osnaživanje žena, ali i državnog i NVO sektora.

„Svako od nas mora raditi na sebi i istraživati šta mu prija i gde se pronalazi u svom poslu. Potrebno je istražiti koji je to prostor koji dopušta razvijanje i ostvarivanje potencijala, a inicijative poput ove su važna spona u ovom procesu – ove pričamo, razmenjujemo ideje, povezujemo se i iz toga se rađa ideja“, rekla je Konakov Svirčev.

Projekat „Ona zna“ predviđa saradnjiu s tri regionalne agencije za razvoj, pružiće tehničku pomoć kompanijama koja vode žene, uz zastupanje politika koje omogućavaju privatnom sektoru da primeni rodno izjednačeno zapošljavanje.

Projekat koji finansira USAID sprovode Impact Hub Belgrade, u saradnji sa AmCham-om, Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Pokrenut projekat „Ona zna“: Osnaživanje žena nije samo pitanje pravednosti