Otvoren prvi OTP Village: Gradsko pčelarstvo štiti biodiverzitet

OTP banka otvorila je prvi OTP Village, u beogradskom naselju Surčin, koje je stanište za više hiljada medonosnih pčela. Ovaj projekat posvećen očuvanju biodiverziteta OTP realizuje zajedno sa Udruženjem Supernatural, ekološkom organizacijom civilnog društva.

Pored košnica sa pčelama, u OTP Village zasađene su i razne vrste lekovitog i medonosnog bilja, poput nane, majčine dušice, žalfije.

„Pčele oprašuju više od 70 odsto biljaka, od njih zavisi isti procenat flore i faune. Uspostavljanje rasadnika medonosnog bilja i pokretanje pčelinjaka je naš način da doprinesemo očuvanju biodiverziteta, kao i da otvorimo još jednu važnu ekološku temu, a to je uvećanje znanja o medonosnim i divljim pčelama“, rekla je direktorka za komunikacije i odsnos esa javnošću OTP banke Milena Mićanović.

Prema njenim rečima, OTP Village je „dodatni korak na putu postizanja neto karbonske neutralnosti te banke do 2030. godine“, kao i „potvrda njenog strateškog opredeljenja ka potpunoj zelenoj tranziciji“.

Sađenje medonosnog biljaFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

„Kako bi smo transformisali trenutni, linearni i dugoročno neodrživ ekonomski sistem koji funkcioniše po modelu ‘kupi-troši-baci’ u održivi, cirkularan i baziran na čistim izvorima energije i biorazgradivim materijalima, neophodna je saradnja svih aktera“, rekao je Srđan Stanković iz ekološke organizacije Supernatural.

Lekovito bilje zasađeno u ovoj gradskoj oazi može da se koristi i kao terapija u lečenju ljudi, govorila je Maja Kovač, farmaceutkinja i osnivačica Udruženja „Smilje i bosilje“.

„Od žalfije se koristi list, od smilja lekoviti deo biljke je nešto gde se nalazi najveći broj lekovitih supstanci, ali nikad nećete pogrešiti ako uberete čitavu biljku. Od smilja i lavande se koristi cvet, od valerijane koren“, objasnila je Kovač.

O pčelama, njihovim vrstama, njihovom životu, navikama, ali i urbanom pčelarenju u Beogradu govorio je Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara Srbije.

„U svetu ima preko 20.000 vrsta pčela, samo u Beogradu ima nekih 250, u Srbiji ima između 600 i 700. To nisu ose, nisu stršljenovi, to su pčele koje nisu medonosne i koje žive samostalno, solitarne pčele“, naglasio je Rajić.

On je podsetio da je medonosna pčela jedini insekt koji proizvodi hranu za čoveka, a naglasio je i da je Beograd, iako urbana i po zagađenju poznata sredina, ipak pogodan za takozvano „urbano pčelarenje“.

„Mi smo urbanim pčelarenjem, gajenjem pčela po krovovima zgrada, počeli da se bavimo pre nekoliko godina. Beogradski med je perfektan, osvajao je i zlatne medelje na nekim sajmovima, besprekorno je čist, bez obzira što je sredina zagađena“, ističe Rajić.

Kako objašnjava, medonsone pčele mogu da opstanu isključivo u zajednici, odlikuje ih izvanfredna podela rada i kada bi ljudi preuzeli jedan promil te organizacije, svako bi znao svoj posao, ne bi bilo sukoba i svi bi bili nasmejani „od jutra do sutra“.