Otvoreni Balkan: Uskoro uspostavljanje „posebne linije komunikacije“ za građane tri države

Fokus inicijative „Otvoreni Balkan“ je trenutno na tržištu radne snage, daljoj integraciji saobraćajne komunikacije, ali i na uspostavljanju posebne linije komunikacije za građane tri države u narednim mesecima, rekao je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović na drugom forumu Open Balkan koji je organizovao Libertarijanski klub Libek. 

„Zamišljeno je da u julu potpuno uvedemo jedinsteveni identifikacioni broj za sve ljudi koji učestvuju na tržišti rada naše tri države i da ljudi koji su građani Albanije i Severne Makedonije mogu slobodno da se zaposle u Srbiji. (Sa druge strane i) da građani Srbije mogu slobodno da se zaposle u Severnoj Makedoniji i Albaniji“, rekao je Momirović.

Govoreći o posebnoj liniji komunikacije, Momirović je naveo primer zemalja Evropske unije.

„Kao što kada odete u Evropsku uniju imate posebnu linijiu za građane EU, mi želimo da imamo posebnu liniju za građane Makednonije, Albanije i Srbije,  Open Bakan liniju, da naši ljudi ipak imaju neke prednosti od te incijative“, rekao je Momirović na panelu „Izgradnja poverenja: Srbija, Otvoreni Balkan i EU“.

Prema rečima Momirovića, inicijatva „Otvoreni Balkan“ dovela je do toga da se za kratak period ukine veliki broj taksi i barijera, a da se za kompanije smanje troškovi i ubrazaju procesi na granicama Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

„To je nešto što puno znači našim kompanijama, naročito kompanijma koje posluju u domenu prehrambene industrije i industrije poljoprivrede“, rekao je Momirović, navodeći i da sve tri zemlje imaju problem sa radnom snagom, i kvalifikovanom i srednjekvalifikovanom..

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević je poručila  da su analize koje je radila Transportna zajednica Jugoistočne Evrope, pokazale da kroz naše granice godišnje prođe 300.000 kamiona. 

„Kažu da ako se uspostavi potpuni sistem bez kontrole na unutrašnjim granicama ove tri države Otvorenog Balkana to će značiti povećanje od 1 odsto BDP-a. Ako se takav sistem uspostavi za čitav Zapadni Balkan 3,5 posto rasta BDP-a. To su cifre koje govore u koristi ekonomije, a politički ne možemo ni izmeriti koliko je to važno“, rekla je ona.

Miščević je ocenila i da smo do pre godinu – godinu i po dana imali vrlo jasnu afilijaciju Evropske unije (i države članice i Evropska komisija) ka Berlinskom procesu.

„Od pre godinu, godinu i po dana imate i razumevanje (Evropske unije) za značaj Otvorenog Balkana, čini se sve više razumevanje, jer su procesi pokazali da nisu suprostavljeni već vrlo kompatibilni“, rekla je ona.

Gde nas vodi Otvoreni Balkan? (Drugi deo)

Izvršni direktor Saveta stranih investitora (FIC) Aleksandar Ljubić rekao je da su za strane kompanije regionalni razgovori više nego dobrošli.

Ljubić je rekao i da unutar Evropske unije postoje mnoge različite inicijative, gde se različite zemlje članice udružuju po raznim interesnim grupama.

„Ja ne vidim tu nikakav problem što se tiče Zapadnog Balkana. Naravno, ja mislim da je Berlinski proces okosnica i kičma toga čemu treba svi da težimo i samom priključivanju Evropskoj uniji“, rekao je Ljubić.

Prema njegovim rečima,  ekonomija Srbije je vezana za ekonomiju Evropske unije.

„Ja ne mogu da zamislim kako bi ekonomija Srbije izgledala da nije duboko integrisana u Evropsku uniju“, rekao je on.

On je naveo da više od 80 odsto stranih kompanija koje funkcionišu u Srbiji dolazi iz Evropske unije.

„Srbija je malo tržište, oni su ovde došli sa većim zadatkom da postave proizvodnju i da krenu i da proizvode za potrebe Evropske unije. Samim tim sloboda u trgovini,  sloboda u komunikaciji, sloboda u kretanju je od suštinske važnosti i za te kompanije i njihovu proizvodnju“, rekao je Ljubić.

Prema njegovim rečima, pridruživanje Evropskoj uniji, što se investirota i kompanija u Srbiji tiče, nije datum, jer se vrlo često govori o nekom datumu.

„Kompanije su već ovde, one su već investirale, one su već domaće u Srbiji. Za nas je put jako bitan, usaglašavanje procedura, približavanje i prihvatanje sertifikata, kako sa zemljama u regionu i sa zemljama Evropske unije, to je ono što može da doprinese većoj brzini i protoku robe, ljudi i znanja“, rekao je on.

Šta imamo od Otvorenog Balkana: Potpuni efekti još nisu vidljivi (1. deo)