Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Međunarodni urbanistički konkurs za obnovu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu

Gradska uprava za razvoj i investicije Kragujevca raspisala je međunarodni urbanistički konkurs za urbanu obnovu i rehabilitaciju Vojno-tehničkog zavoda. Gradska uprava, kao naručilac, navela je da kroz konkursne aktivnosti treba da se sagledaju potencijali prostora, u skladu sa kulturno-istorijskim kontekstom, značajem prostora, uz predviđanje njegovog budućeg razvoja. Konkursni obuhvat je oivičen regulacijom reka Lepenice, Ždraljice, Kosovskom ulicom, ulicom Stojana Protića u Kragujevcu,  a uključije i prostor postojeće komunalne zone i grupaciju stambenih objekata. Ovo je najstariji fabrički kompleks u ovom delu Evrope, začetak industrijalizacije i novog društvenog poretka, piše u  dokumenatciji, međutim, kompleks danas karakteriše "zamrlost, nebezbednost, nesovetljenost, nefunkcionalnost, ekološka ugroženost, heterogena vlasnička struktura".Rok za dostavljanje konkursnih radova je 21. mart. Konkursom je predviđen nagradni fond, i to četiri miliona dinara za prvu nagradu, dva miliona za drugu, milion dinara za treću nagardu. Fond za otkupe iznosiće milion dinara. Grad će kroz nagrađena rešenja utvrditi smernice za urbanu obnovu i regeneraciju kompleksa sa predlogom aktivnosti, i mera koje treba preduzeti. Cilj obnove je da se obezebedi ekonomski opravdan, socijalno prihvatljiv, i ekološko održiv razvoj prostora što će se postići vraćanjem njegovog izvornog idenititeta kao centra industrijalizacije i modernizacije Srbije.Obnova podrazumeva osmišljavanje savremenih koncepata korišćenja objekata i prostora industrijskog nasleđa kroz njihovu prenamenu i ponovno korišćenje (kreativne industrije ili industrije 4.0). Odlukom Vlade je 2014. godine Vojno-tehički zavod u Kragujevcu utvrđen ua prostorno kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja.Grad Kragujevac je 2006. godine otkupio deo prostora i građevina nekadašnjeg VTZ-a.  

Srbija

Preduzetnici i računovođe traže odlaganje zakona o fiskalizaciji

Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i udruženja Računovodstvena komora Srbije zatražili su da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave. "Zahtevamo odlaganje primene ova dva zakona zbog neusklađenosti Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama sa Zakonom o računovodstvu, Zakonom o PDV-u i drugim zakonima", navodi se u saopštenju. "Zahteva se uključivanje šifre delatnosti 85.5 ostalo obrazovanje u uredbu i izuzimanje iz obaveze evidentiranja prometa na malo preko fisklanog uređaja, kao što je to bilo do sada. Zato što je delatnost obrazovanja od značaja za društveni razvoj, kursevi i časovi se uplaćuju e- bankingom, edukacije se često održavaju van sedišta firme. Većina firmi sa šifrom delatnosti 85.5 prihoduje svega devet do deset meseci godišnje zbog raspusta i često zbog kovid mera prelaze na onlajn režim i nemaju fizički kontakt sa korisnicima", navodi se u dopisu ovih Udruženja koji je dostavljen Ministartsvu finansija.U skladu sa izjavom Siniše Malog, ministra finansija da će nova fiskalizacija biti potpuno besplatna tražili su da se obezbedi potpuno besplatna aplikacija u vlasništvu Poreske uprave bez jednokratnih i bez mesečnih troškova. Ovo je posebno bitno za delatnosti koje nemaju potrebu, kako navode, da svakodnevno izdaju fiskalne račune stoga nema opravdanja ni ekonomske logike da se nameću dodatni troškovi."Još uvek se nalazimo u kriznom periodu zbog pandemije stoga je nelogično izlagati ugrožene delatnosti novim troškovima. Zbog zaštite podataka traži se izbacivanje posrednika iz Zakona o elektronskom fakturisanju i da sistem pređe sa e-uprave na Poresku upravu. Predstavnicima Poreske uprave skrenuli smo pažnju da su represivne mere loša i ekonomski pogrešna praksa prema legalno registrovanim preduzećima i smatramo da PU ne čini dovoljno napora kako bi se suzbilo crno tržište", navodi se u saopštenju.Akcenat je na neprihvatljivoj kaznenoj regulativi koja se, kako ocenjuju ova udruženja, "koristi da bi se živi biznisi zatvarali između 15 i 90 dana"."I za najmanje prekršaje daju se visoke kazne ne uzimajući u obzir suštinu prekršaja i ekonomsku moć firme i previsoki nameti teraju sve više poslova u sivu zonu", navodi se u saopštenju Zaštitnika preduzetnika. 

Srbija

Direktor trgovinskog lanca DIS: Ne pregovaramo o prodaji DIS-a

Kompanija DIS trenutno ne pregovara ni sa jednim strateškim partnerom, a ni kupcem za prodaju svog maloprodajnog lanca, kazao je za Novu ekonomiju Ivan Šuleić, generalni direktor ovog porodičnog domaćeg trgovinskog lanca koji je prošle godine obeležio 30 godina poslovanja. Prethodno je Seelegal, regionalni portal za korporativno pravo koji okuplja poznate advokatske kancelarije iz 12 zemalja, objavio da se ovaj trgovinski lanas prodaje. "Svaka kompanija je uvek na prodaju za dobrog kupca, i to je dobro za svakog ko ima veze sa tom kompanijom. Svako ko kupuje neku kompaniju ima za cilj da je razvije", rekao je Šuleić.DIS je osnovan 1991. u Krnjevu. Prema podacima sa sajta, DIS u svojoj mreži ima 39 marketa i 170 franšiznih partnera sa razrađenom distribucijom. 

Srbija

Na Fejsbuku i Vajberu lažni nalozi UniCredit banke, ne odgovarajte na poruke

Na društvenim mrežama Fejsbuk (Facebook) i Vajber (Viber) kreirani su lažni nalozi koji se predstavljaju kao UniCredit Banka Srbije, preko kojih se sprovodi fišing (eng. phishing) kampanja usmerena ka klijentima, navodi se u upozorenje ove banke.Fišing kampanja podrazumeva slanja imejlova, odnosno poruka, koje u prilogu sadrže maliciozne fajlove.UniCredit upozorava da građani ne odgovaraju ni na koju vrstu upita kao i da ne odgovaraju i ne učestvuju u instrukcijama koje se od njih traže putem poruka.Banka je preduzela sve mere kako bi se sankcionisale negativne aktivnosti usmerene ka klijentima, piše u saopštenju.Kako da se ne „upecate“ na hakerske prevare

Srbija

Ima li ko da nas leči? (ANKETA)

Nedavno ste operisani, opravljate se kod kuće i potrebno vam je da svaki dan dobijate injekcije. To bi vam inače davao dežurni lekar iz vaše seoske ambulante, ali je on trenutno u kovid bolnici, a na vratima njegove ordinacije je katanac jer je on jedini zdravstveni radnik u vašem mestu. Analize pokazuju da je za vreme pandemije zaposleno preko 4.000 zdravstvenih radnika, ali da nam nedostaje još 5.000 medicinara.Recite nam, kakva su vaša iskustva? Ima li ko da nas leči?

Srbija

Istraživanje: U Srbiji nema demokratije, ali građani traže „čvrstu ruku“

Građani Srbije prepoznaju da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije, ali ipak jedan deo njih pokazuje sklonost ka "prosvećenom apsolutizmu" i smatra da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku".Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu istraživanja javnog mnjenja pod nazivom "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna". Istraživanje je sprovedeno u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana. Rezultati istraživanja pokazali su da skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima.Direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović ocenio je da građani jako dobro daju dijagnozu stanja u državi i vide da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije."Svega 10 odsto smatra da u Srbiji demokratija postoji, ostali smtaraju ili da je nema ili da funkcioniše sa ozbliljnim ili manjim problemima. Ili živimo u demokratiji ili u demokratiji sa defektom", rekao je on na predstavljanu rezultata istraživanja.  Ogromna većina građana smatra i da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji ima predsednik Republike.Istraživanje je pokazalo i da dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa."Oni to čine preko poluga državne vlasti, vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima".Dobar lider - "čvrsta ruka"Učesnici fokus grupe koja je učestvovala u istraživanju smatraju da je neophodno povećati transparentnost, da je potrebno da se zakoni primenjuju jednako na sve, kao i da odluke donosi većina a ne manjina u vlasti.Međutim, kao se dalje navodi u analizi, u toj fokus grupi postoji sklonost dela učesnika ka prosvećenom autoritarizmu, jer su među poželjne osobine političkog lidera osim stručnosti, obrazovanja, redovnih i iskrenih kontakta sa narodom, izdvojili da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku", jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji.Jedan od učesnika fokus grupe rekao je da politički lider treba da ima "veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu"."Postoji ta neka kontradiktornost kod kod građana u poimanju demokratije, oni razumeju termin demokratije, ali kada ona treba da se iznese u praksi, oni nekako to delegiraju, traže da to neko drugi iznese", rekao je Predrag Petrović.Najveće poverenje u vatrogasce i vojskuNajveće poverenje građani imaju u vatrogasnu službu i u vojsku, zatim u Srpsku pravoslavnu crkvu, zdravstvene ustanove i policiju, a veliko poverenje građana uživa i institucija Predsednika Republike. Stariji istraživac BCBP-a Srđan Hercigonja rekao je da poverenje u predsednika ima oko 49 odsto građana.Sa druge strane veliki broj građana i nema poverenje u predsednika, tako da je predsednik dosta polarizovan". Najmanje se veruje u političke stranke, Vladu, nevladine organizacije Građani najmanje poverenja imaju u političke stranke, nevladine organizacije, Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.Građani uzrasta od 60 i više godina imaju značajno veće poverenje u institucije, dok građani do 30 godina starosti izražavaju znatno manji stepen poverenja, pokazalo je istraživanje. Takođe, istraživanje je pokazalo da u sredinama koje su ekonomski razvijene (Beograd i Vojvodina) postoji manji stepen poverenja u institucije u odnosu na sredine koje su manje razvijene (Jugoistočna Srbija i Centralna i zapadna Srbija). Veliki procenat veruje da je nasilje opravdano u nekim situacijamaKao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja.Veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (70 %), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i način života (56%).Hercigonja je rekao je da je identifikovana velika motivisanost građana da se uključe u neke inicijative i da budu aktivni, u lokalnoj sredini i civilnim akcijama, kao i da su specifično izrazili zelje koje su te teme koji se njih tiču. "Sa druge starne imamo podatak da je samo 3 odsto građana redovno uključeno u građanske inicijative", rekao je on. 

Srbija

Privredna komora Vojvodine prodaje hotel u Igalu

Privredna komora Vojvodine je raspisala tender za prodaju hotela Vojvodina u Igalu, a početna cena iznosi 3,7 miliona evra, piše eKapija.Na prodaju je hotel površine 421 kvadrat i poslovni ugostiteljski prostor površine 365 kvadrata. Na prodaju je i dvorište, a ceo kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Topla.RTV-u 900 miliona od države za "osnovne delatnosti" Pred Privrednim sudom Crne Gore vodi se spor po tužbi "Igaloprometa" radi utvrđivanja prava suvlasništva nad hotelom, kako je pisao portal 021.rs.Tender za prodaju odmarališta Vojvodina raspisan je i u martu 2020. godine, a početna cena je tada iznosila 4,7 miliona evra, podseća eKapija. Sledeći pokušaj prodaje usledio je u junu iste godine, a cena je umanjena za miliona evra, ali i taj pokušaj prodaje propao.U martu 2021. godine Pokrajinska vlada je prodala svoj udeo u odmaralištu za 147,6 miliona dinara Privrednoj komori Vojvodine.Crna Gora: Prihodi od turizma 700 miliona evra

Srbija

Kako da se čuvate od onlajn prevara?

Internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta, kad nastupi postpraznična besparica, i građani zato treba da budu posebno oprezni u ovo doba godine kad naiđu na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita, savetuje Erste banka.Gde vrebaju najveći rizici?Ponude nerealno povoljnih kreditaKeš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika da se posle praznika stane na zelenu granu. Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama i celom internetu, ali u pitanju je prevara. Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju, ukazuje Erste banka. I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.Ne slati lične podatkeTreba obratiti dodatnu pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije ako se u njima traži da se pošalje bilo koji lični podatak, da se preuzme neki materijal sa linka ili otvoriti dokument koji se nalazi u prilogu. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od traži lične, poverljive podatke, posebno e korisničko ime i šifra za e-Banking, treba biti posebno sumnjičav. Banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se, takođe, nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.Dobro treba gledati traku sa adresomKada se na nekom sajtu unose korisnički podaci ili brojevi kartice, uvek treba proveriti adresnu traku u pretraživaču. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa, a sajt može izgledati identično. Dodatno, da li veb stranica počinje sa „https” i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva  onlajn plaćanja karticama, koristite sajtove koji su podržani „3D secure“ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija. To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Express SafeKey. Link za pristup elektronskom bankarstvu treba uneti u marker (Bookmarks) vašeg internet pretraživača i pristupajte odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.Oprez sa nagradnim igrama i poklonimaHitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to“? Ne treba poverovati da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer, gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem tretirajte i „ekskluzivne“ informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom „Konačno otkrivena tajna virusa korona“ možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.Sumnjivi imejl, porukeNe treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi. Treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju “from” tako što se klikne na “File” pa “Properties”. Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.Dodatni saveti o ovoj i drugim temama iz oblasti digitalne bezbednosti mogu se pronaći na besplatnoj platformi Ersteznali.rs.ESRTE BANKA - JEDNOSTAVNIJE, BRŽE I ZDRAVIJE DO TRANSAKCIJA

Srbija

Vlada uzima 203 miliona evra kredita za izgradnju kanalizacije

Srbija planira da uzme kredit u iznosu od 203,4 miliona evra za izgradnju kanalizacione infrastrukture, vidi se iz predloga zakona koji je usvojila Vlada i prosledila Skupštini na odlučivanje.Ugovor o kreditnom aranžmanu je potpisao u Beogradu i Budimpešti 27. januara ove godine sa Bank of China Limited Hungarian Branch kao glavnim zajmodavcem i aranžerom.Projekat za čije potrebe se uzima kredit se odnosi na izgradnju kanalizacione infrastrukture u Varvarinu, Mionici, Krupnju, Lajkovcu, Banji Vrujci, Svrljigu, Kladovu, Lazarevac, Velikim Crljenima, Obranovac i Vranju.Srbija se obavezuje da će celokupan iznos kredita koristiti za finansiranje 85 odsto vrednosti troškova projekta, odnosno vrednosti komercijalnog ugovora.Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na kanalizacionoj infrastrukturi je potpisan u februaru 2021. godine između Srbije kao finansijera i kompanije China Road Bridge Corporation (CRBC) kao izvođanja radova.Zakonom o budžetu za 2022. godinu je predviđeno zadužiuvanje u iznosu od 650 miliona evra za finansiranje Projekta izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlanje komunalnog čvrstvog otpada sa radnim nazivom "Čista Srbija", piše u obrazloženju predloga zakona.U okviru projekta "Čista Srbija" planirana je izgradnja 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, za šta bi trebalo da se izvoji četiri milijarde evra, piše u obrazloženju.

Srbija

Od danas se primenjuje novi Pravilnik o elektronskim fakturama

Primena Pravilnika o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, počinje sutra (1. februara) umesto 01. januara ove godine.Obaveza izdavanja elektronske fakture preko Sistema elektronskih faktura (SEF) postoji u transakcijama između javnog i privatnog sektora (korisnicima SEF - bez obzira da li je dobrovoljni ili obavezni korisnik). Pod transakcijom se, u smislu Zakona, smatra transakcija sa naknadom, odnosno transakcija bez naknade, koja se odnosi na isporuku dobara ili pružanje usluga, uključujući i avansno plaćanje.Zahtevi za plaćanje koji se ne odnose na promet dobara i usluga, kao što je zahtev za refundaciju troškova, ne podleže obavezi evidentiranja preko Sistema e-fakura.Kada jedan korisnik Sistema elektronskih faktura izdaje račun licu koje nije korisnik SEF (jer nije iz javnog sektora niti privatnog sektora, a nije ni dobrovoljni korisnik), ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture preko SEF, ukazuju stručnjaci. Kada počinje primena za primena za javni i privatni sektor?Izdavanje elektronske fakture preduzeću javnog sektora, prema  Zakona o elektronskom fakturisanju (budžetlijama i javnim preduzećima) počinje 1. maja ove godine. Prijem i čuvanje elektronskih faktura (izdatih od strane javnog i privatnog sektora) počinje 1. jula 2022.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-AKO JE U OBAVEZI DA IZDAJE ELEKTRONSKE FAKTURE

Srbija

Grad Beograd kupuje TV sekunde za emitovanje emisija o poljoprivredi

Sekretarijat za poljoprivredu raspisao je poziv televizijskih usluga, odnosno snimanja i emitovanja  specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede. Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda raspisao je poziv za podnošenje ponuda za nabavku usluge kupovina vremena za televizijsko emitovanje programskog sadržaja - snimanje i emitovanje specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede.Pružalac usluge se, kako piše i dokumentaciji, obavezuje da u toku važenja ugovora snimi i na svom TV programu emituje dvanaest specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede na teritoriji Beograda u trajanju od 30 minuta, sa pet repriza po snimljenoj emisiji. Broj emisija sa reprizama, po snimljenoj emisiji, koje se emituju u toku jednog meseca, biće, kako piše, određen u skladu sa potrebama Sekretarijata za poljoprivredu.Sekretarijat za poljoprivredu osnovan je krajem oktobra prethodne godine, jer je kako je tada rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, poljoprivreda sve značajnija za privredu BeogradaIzabrani ponuđač biće u obavezi da obezedi minimalno dve kamere ENG, dva kompleta audio ENG opreme (mikrofon, bubica, slušalice), rasvetno telo, jednog producenta i reditelja, tri novinara, jendog organizaora, dva snimatelja i dva montažera.Među uslovima za dodelu ugovora je i taj da je ponuđač tokom 2021. godine proizveo i emitovao najmanje 60 odsto programskog sadržaja koji obrađuje teme iz oblasti poljoprivrede. "To podrazumeva da sadržina emitovanog programa pruža informacije koje se preduzimaju u oblasti poljoprivredne proizvodnje i merama zaštite u ovoj oblasti i da ima iskustva u snimanju i realizovanju specijalizovanih emisija", piše u dokumentacij. Od zainteresovanog ponuđača se traži i da je u obračunskoj 2020. godini ostvario minimum ukupnih poslovnih prihoda u iznosu od 30 miliona dinara. Кriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena.Ponude mogu da se dostave najkasnije do 4. feburara, do 12 časova, na adresu Sekrearijata za poljoprivredu. 

Srbija

U Srbiji se pojavio novi par retkih ptica

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode otkrili su prošle nedelje novi gnezdeći par izuzetno retke ptice, orla krstaša. Taj par orlova je naselio slabo posećenu pustaru u široj zoni Novog Miloševa i počeo ga gradi svoje veliko gnezdo na topoli.Orao krstaš je kako se objašnjava ranjiva vrsta pritce ne samo u Srbiji već i u svetu. U Srbiji kritično ugrožen i preti mu opasnost od potpunog izumiranja. Do sada su u Srbiji bila poznata svega tri gnezdeća para, svi na severu Banata, a ovaj novi par se nastanio  30 kilometara južno od do sada poznatih teritorija na kojima se gnezde orlova.Nagrade za brigu o pticama (FOTO)Mima i Mihajlo krstare panonskim nebom Veći broj parova orlovba krstaša i njihovo širenje u Srbiji, kako se dodaje, pokazuje da nisu uzaludni dugogodišnji napori tog zavoda i njihovih partnera sa ciljem da se sačuvaju staništa i jedinke orla krstaša. ž"U narednim danima biće preduzete konkretne aktivnosti da se obezbedi lokalitet gde se nastanio novi par, koji se nalazi izvan zaštićenih područja, kako bi se orlovima omogućilo da uspešno izvedu potomstvo", dodaje se u saopštenju Poktrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Srbija

Danas ističe rok za subvencije države za e-fiskalizaciju

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas poslednji dan za prijavu poreskih obveznika za subvencije koje država obezbeđuje za prelazak na novi model fiskalizacije, i pozvao sve koji to nisu učinili da se prijave za ovaj vid podrške, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija."Država daje 100 evra po lokaciji i 100 evra po fiskalnom uređaju, a troškovi se time u potpunosti pokrivaju. Poslednji dan prijave za subvencije je danas. Koliko naši ljudi vole da čekaju poslednji trenutak govori i podatak da se od ponedeljka do petka prošle nedelje za subvencije prijavilo 20.000 fiskalnih obveznika, a tokom vikenda još toliko. Do sada imamo ukupno 130.000 prijavljenih obveznika za lokacije, a oko 120.000 njih za subvencije“, rekao je Mali.Siniša Mali je zamolio sve obveznike fiskalizacije da ne čekaju poslednji trenutak za prelazak na novi sistem.„Već imamo 120 raznih rešenja za fiskalizaciju. Dakle, ne čekajte 1. maj, neće biti produženja roka. Hoću da kažem da ako neko treba da instalira novi sistem, neće imati dovoljno vremena ako čeka poslednji trenutak“, rekao je on.MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKALNU KASU KUPITI

Srbija

USAID traži rešenja za digitalni marketing preduzetnica

USAID objavljuje konkurs za uslugu: "Rešenja za digitalni marketing", u okviru projekta CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth u cilju prikupljanja predloga radi pružanja podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u vlasništvu žena, za prodaju putem interneta i na onlajn tržištu."Očekivani rezultati programa su: podržana mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u ženskom vlasništvu u pokretanju novih kanala prodaje, razvoju e-prodavnica, uspostavljanju računa za elektronsko plaćanje (POS) i integraciji u postojeće platforme za e-trgovinu. Zatim, poboljšane ukupne legalne virtuelne poslovne performanse MMSP i izloženost na platformama za e-trgovinu, kao i povećana prodaja. Kao i razvijena virtuelna tržišta ili platforme za e-trgovinu MMSP i poboljšan digitalni marketing MMSP putem društvenih medija i razvoj alata za digitalni dizajn", navodi se u saopštenju. CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth (EoG) projekat je dizajniran da olakša otpornost malih i srednjih preduzeća Zapadnog Balkana u toku i nakon COVID-19 pandemije, pomogne njihov rast i otvaranje novih radnih mesta kroz poboljšanje pristupa odgovarajućim finansijama, kao i njihovog korišćenja.Aplikacije se podnose najkasnije do 1. marta ove godine elektronskim putem na email adresu – wbalkans.eog@thepalladiumgroup.com.

Srbija

Srbija se zadužuje za još 608 miliona dolara kod kineske Exim banke

Vlada Srbije planira da se zaduži  608,3 miliona dolara kod kineske Export-import banke za izgradnju Fruškogorskog koridora, odnosno brzu soabraćajicu Novi Sad-Ruma. Vlada je uputila u skupštinsku proceduru Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredita za povlašćenog kupca za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma (Fruškgorski koridor) između Vlade Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajamoprimca i Kineske Export-Import banke kao zajamodavca. U oktobru 2020. godine potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma (Fruškogorski koridor) između Vlade Srbije, "Puteva Srbije" , "Кoridora Srbije" i China Road and Bridge Corporation.Komercijalnim ugovorom je prdviđeno da će Srbija kreditna sredstva iskoristiti za pokriće 85 odsto vrednosti projekta, dok će ostatak, 15 odsto, obezbediti iz budžeta. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Ugovorena cena za izradu projektno-tehničke dokumentacije, izvođenje radova i isporuku dobara prema Кomercijalnom ugovoru iznosi 715,7 miliona američkih dolara. Zakonom o budžetu za 2020. godinu odobreno je zaduživanje Srbije kod kineskih banaka u iznosu do 608.385.000 američkih dolara. Zakonom o budžetu  za 2021. godinu iznos zaduženja za navedeni projekat je povećan na 610 miliona američkih dolara, dok je istim članom Zakona o budžetu za 2022. godinu taj iznos preciziran i iznosi 608.384.610 američkih dolara.Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke Pod kojim uslovima se zadužuje Srbija?Rok dospeća kreditia je 20 godina, uključujući i period počekta od pet godina. Period otplate glavnice je 15 godina u 30 polugodišnjih rata koje dospevaju 15. maja i 15. novembra svake godine. Кamatna stopa je fiksna i iznosi tri odsto godišnje.Troškove obrade kredita (po stopi od 0,5 odsto na ukupan iznos) Vlada će platiti jednokratno, u iznosu od 3,04 miliona dolara, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora. Period raspoloživosti kredita je pet godina, uz mogućnost produžetka. Izgradnja Fruškogorskog koridora je od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije i doprineće unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobraćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu, rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, navodi se u obrazloženju. Predmetna trasa se na početku vezuje na postojeći državni put Novi Sad-Zrenjanin-granica Rumunije, a na kraju na planirani državni Ruma-Šabac-Loznica, povezujući tako Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno veoma važne administrativne i regionalne centre kao što su: Novi Sad, Ruma, Šabac i Loznica, a posredno i Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Rumunijom.Srbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima

Srbija

U 2021. više zaposlenih nego godinu pre, kaže zvanična statistika

Republički zavod za statistiku saopštio je da je u 2021. godini bilo je 58.116 zaposlenih više nego prethodne godine. Ukupan broj zaposlenih u 2021. godini iznosio je 2.273.591, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,6 odsto.Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1,8 miliona, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 3 odsto.RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana tokom trećeg kvartalaPreduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 395.917, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,8 odsto, navodi RZS.Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 60.960, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 8,2 odsto.Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000

Srbija

EIB ulaže 500 hiljada evra u modernizaciju javnog prevoza u Nišu

Evropska investiciona banka uložiće 500 hiljada evra bespovratnih sredstava za održivu budućnost javnog prevoza u Nišu kroz pripremu plana za održivi javni prevoz. Kako je saopšteno, EIB će finansirati pripremu plana za održivi javni prevoz, što će prestavljati okvir za obimnije investicije u saobraćajnu mrežu Niša.Investicije će unaprediti mobilnost u gradu kroz modernizaciju javnog prevoza i uvođenje drugih opcija, piše u saopštenju EIB-a.Banka je potpisala sporazum o saradnji sa gradom Nišom za finansiranje izrade plana održivog javnog prevoza, koji će omogućiti gradu da strateški odlučuje o investiranju u svoju saobraćajnu mrežu."Plan će pomoći da se investicije optimizuju kako bi se uveo efikasniji, čistiji, komforniji i bezbedniji sistem prevoza. Očekivani benefit tehničke pomoći je i uklanjanje teretnog saobraćaja sa postojećeg međugradskog železničkog koridora", piše u saopštenju.EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internetPotpredsednica EIB odgovorna za aktivnosti Banke na Zapadnom Balkanu Liljana Pavlova rekla da je jedan od prioriteta EIB, kao klimatske banke Evropske unije, da promoviše čistiji i održiviji transport kroz modernizaciju železničkog, rečnog i gradskog saobraćaja širom Zapadnog Balkana. "Ova tehnička pomoć će omogućiti razvoj projekata koji će doneti višestruke koristi ljudima koji žive ili putuju u Niš, kao i ekonomske benefite koje proizlaze iz bolje povezanosti unutar grada, kao i sa okolnim opštinama. Istovremeno, to će pomoći Nišu da reši neke od izazova urbanog razvoja i klimatskih promena i na taj način poboljša životnu sredinu i uslove života," rekla je ona. Od sledeće godine avionom iz Niša za BeogradGradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je da će plan održivog gradskog prevoza omogućiti Gradu da uskladi saobraćajnu mrežu sa novim investicionim ciklusom i strateškim usmerenjima. "Naša posvećenost smanjenju štetnih gasova i zaštiti vode, zemlje i vazduha ima veliki značaj u našim strateškim razvojnim planovima. Sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom počinjemo saradnju sa Evropskom investicionom bankom u okviru potpisanog ugovora", rekla je ona.Tehnička pomoć se pruža u okviru Tima Evrope i zajedničke Inicijative za finansiranje urbanih projekata, koju su EIB i Francuska agencija za razvoj (AFD) pokrenule radi podrške ambicioznim projektima urbanog razvoja.

Srbija

Može li evropski bizon da spase Frušku Goru

Poljoprivreda, industrija, korišćenje fosilnih goriva i krčenje šuma uništavaju mnoga prirodna staništa i životinjsku populaciju, piše portal Klima 21. Zbog toga se razvijaju projekti čiji je cilj da se ugrožene vrste obnove vraćanjem u prirodu. U Srbiji je trenutno u toku projekat vraćanja evropskog bizona na Frušku Goru i Staru Planinu.Stručnjaci za očuvanje prirode pokušavaju da vrate životinje u njihova prirodna staništa meotodom takozvanog rivajldinga (rewilding). Krajnji cilj je da se preokrene negativni uticaj ljudskih aktivnosti koje su dovele do smanjenja ili isčezavanja mnogih divljih vrsta životinja.Organizacija koja je pionirski primenila tu metodu je Rewilding Europe, koja je osnovana u Holandiji 2011. godine. Nje cilj je da se milion hektara zemlje, uglavnom napuštenih poljoprivrednih površina, u deset evropskih oblasti, ponovo oplemeni do 2020.Projekat je uključivao lokalitete na zapadnom delu Pirinejskog poluostrva, Velebitu, Karpatima i delti Dunava i prva faza je uspešno završena.Tokom poslednje na tim područijima obnovljene su populacije iberijskog i evroazijskog risa, sivog vuka, evropskog šakala, mrkog medveda, evropskog bizona, jelena, beloglavog i egipatskog supa, velikog belog pelikana, koji su bili na ivici opstanka. SRBIJA KAO KOLONIZATOR PREMA SVOJIM PRIRODNIM DOBRIMA U organizaciji Rewilding Europe planiraju da naredne decenije vrate životinjske vrste na 15 različitih staništa površine 500.000 hektara. Među njima se po prvi put nalaze mora i obale.Evropski bizon je postao jedan od simbola ambicioznog poduhvata rivajldinga u Evropi, nakon što mu je poboljšan konzervacioni status na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN).Kako se naglašava, bizon bi uskoro mogao da se nađe u divljini na Fruškoj Gori i Staroj Planini. Međutim, zbog administracije, taj projekat se odužio, ali se i dalje radi na njemu. Za povratak bizona na Staru Planinu zalažu se aktivisti ekološkog udruženja Odbranimo reke Stare planine (ORSP).Foto: Nova ekonomija/Čedomir SavkovićKako se podseća, čovekov doprinos prirodnoj regeneraciji može da se sprovede uklanjanjem nasipa i brana na rekama, smanjenjem lova, zaštitom područja ili vraćanjem vrsta koje su nestale.U tom poslu, kako se objašnjava, ključno je stvoriti odgovarajuće početne uslove koji će prirodi omogućiti da samostalno obavi ostatak posla.Obnavljanjem ugroženih vrsta životinja se ne doprinosi samo određenoj populaciji životinja, već se obogaćuje biološka raznolikost celokupnog područja, što osnažuje čitav ekosistem.BIRN: U potrazi za zlatom na meti i zaštićena područja Neki od ovih prirodnih sistema kao što su travnjaci, tresetišta, močvare, šume mangrova. Korita morske trave i okeani su ponori ugljenika, sposobni da apsorbuju i skladište ugljen-dioksid iz atmosfere.Životinje koje žive u ovim ekosistemima pomažu u njihovom održavanju. Sa druge strane, poljoprivreda je najviše izmenila brojna prirodna staništa divljih životinja.Vlasti u Velikoj Britaniji, na primer razvijaju projekte proširenja zaštićenih područja u kojima učestvuju i farmeri, koji dobijaju novčana sredstva kako bi svoje posede pretvorili u zaštićena staništa.Izveštaj Svetske fondacije za prirodu (WWF) iz 2020. navodi da smo izgubili 68 odsto populacije divljih životinja za manje od 50 godina.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.