Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

USAID obeležio dve decenije misije u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) multimedijalnom izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci obeležila je dve decenije partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je, kako se podseća, uložio 882 miliona dolara u ekonomski i demokratski razvoj Srbije."Tokom prethodne dve decenije, USAID je radio ruku pod ruku sa ljudima širom Srbije. USAID i njegovi partneri treba da budu ponosni na ono što su zajedničkim inicijativama postigli", rekao je američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri.Prema njegovim rečima, podrška koju je USAID pružio malim privrednicima, od opreme i tehnologije do pomoći u poboljšanju njihovih proizvoda, boljem međusobnom povezivanju i osvajanju tržišta pomogla je Srbiji da otvara nova, bolje plaćena radna mesta. U isto vreme, saradnja sa državnim institucijama doprinela je da institucije bolje reaguju na potrebe građana."USAID ove godine obeležava 60 godina postojanja i predstavlja najveću bilateralnu razvojnu agenciju koja posluje u preko 100 zemalja sveta. Fokusiraćemo se na energetski sektor, zaštitu životne sredine, nastavak saradnje sa lokalnim samoupravama, kao i na podršku projektima usmerenim na razvoj preduzetništva i demokratski razvoj Srbije", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeUSAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je kako se napominje realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje, u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i podrške težnjama Srbije da postane članica Evropske unije. Povodom jubileja, održana je i multimedijalna izložba u Jugoslovenskoj kinoteci pod nazivom "#20GodinaPartnerstva- Zajedno stvaramo" na kojoj predstavljena su neka od partnerstava ostvarena tokom protekle dve decenije širom Srbije, uz najavu dalje prijateljske saradnje.Cilj izložbe je da se predstave neki od najuspešnijih projekata iz oblasti preduzetništva, agrobiznisa, obrazovanja, saradnje sa lokalnim samoupravama kao i drugih oblasti. Gosti izložbe su pozvani da se pridruže članovima osoblja misije USAID-a i predstavnicima NVO ADRA u prikupljanju donacija konzervirane hrane za beskućnike u Beogradu. Donirani praznični poklon paketi biće podeljeni 20. decembra ove godine.

Srbija

Torlak otvorio laboratoriju za testiranje i vakcinisanje na Kopaoniku

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" je otvorio novu laboratoriji na Kopaoniku u kojoj građani mogu da obave RT-PCR i antigensko testiranje na SARS-CoV-2, kao i da se vakcinišu protiv korone.Za dve godine 430 miliona za sistem prodaja ski-karata na KopaonikuRadno vreme laboratorije je svakog dana u vremenu od 9 do 16 časova, a smeštena je u ambulanti na Kopaoniku.Otvorena je 8. decembra, dan pre nego što je zvanično počeo Ski opening koji obeležava početak ski sezone na Kopaoniku.

Srbija

Mediji neće još dugo moći da žive od klikova, moraju inovacije

Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto što neguju svoju publiku i uređivački stil. Oni će morati ubrzano da se odvajaju od modela finansiranja koji se zasniva na banerima, pošto u ovom trenutku sedam od deset pripadnika "Generacije Z" koristi softvere za blokiranje reklama na svojim uređajima. S druge strane, zbog kašnjenja u primeni inovacija, u domaći mediji su u poziciji da uče na "tuđim" greškama, ocenjeno je na panelu "Inovacije u medijima: Kako se prilagoditi, zaraditi i opstati", koju je organizovala Asocijacija medija.Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.Ukazao je da je medijski "ekosistem" previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji "jedva drže glavu iznad vode"."Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova", naglasio je Zlatić.Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i "premium" sadržaj."Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi", kaže Zlatić.Urednik portala RTS Zoran Stanojević je kao primer dileme oko "jurenja za klikovima" naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti."To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću" rekao je Stanojević.Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu "korektiv" društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja."Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti", rekao je Stanojević.Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu."Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu" , ispričala je Petrović.Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge veoma otežan."Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija", rekla je Petrović.Direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti."To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima", rekao je Ponjavić.Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja."Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Gugl ili Fejsbuk", naglasio je Ponjavić.Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, naglašava da su taj medij pokrenuli IT-ijevci i da je u njihovom slučaju simbioza medija i novih tehnologija dala dobre rezultate, a da analitiku sada koriste samo za donošenje boljih odluka."Pravac o kom nadalje treba razmišljati su kvalitetni nejtiv tekstovi, koji dopiru do vaše publike. Na lokalu je teže raditi na istraživačkim pričama, istraživati korupciju, zbog čega je (prisniji kontakt sa publikom) neophodan", smatra Ognjanović. Direktor u kopaniji Smartocto Dejan Nikolić dodaje da poslovni model medija koji insistira na kvantitetu a ne kvalitetu "uništava tržište" i da predstavlja negativnu spiralu u kojoj analitika diktira kreiranje sadržaja."Tako imamo domaće portale koji su prinuđeni da izbacuju 500 ili 600 vesti dnevno, kako bi popunili inventar za banere. U svetu se ne desi 600 važnih događaja dnevno.Uspeh digitalnih platformi kao što je Netfliks, koji i u Srbiji ima hiljade pretplatnika, pokazuje da je naša publika spremna da plati kvalitetan sadržaj", zaključio je on.

Srbija

Građanski preokret: Fabriku Linglong spajaju sa rekom Begej

Između kineske fabrike guma Linglong koja je u izgradnji i reke Begej postavljaju se cevi velikog prečnika i to izaziva veliku zabrinutost zbog eventualnog zagađenja otpadnim vodama, saopštio je Građanski preokret. Zbog tih radova privremeno izmeštena i trasa obližnjeg magistralnog puta Beograd-Zrenjanin."Opravdana je zabrinutost da će se kroz ovaj cevovod velikog kapaciteta ispuštati sav tečni otpad fabrike direktno u reku, bez bez ikakvog tretmana. Na manje od dva kilometra od tog mesta nizvodno je Specijalni rezervat prirode Carska bara, a zatim ušće Begeja u Tisu", piše u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET ZBOG LINGLONGA TUŽIO I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM Napominje se da će ogromno zagađenje iz te fabrike na tim rekama, koje su povezane jezerima i kanalima, dospeti u zemljište, podzemne vode i u hranu koja se proizvodi na tom području.Video: Građanski preokret"U trenutku kada Srbija otvara klaster o ekologiji u pregovorima sa Evropskom unijom, realizuju se projekti s prljavim tehnologijama i zagađenjem životne sredine nezamislivim bilo gde u Evropi i civilizovanom svetu", kažu u Građanskom preokretu.Predstavnici te organizacije podsećaju da se kineska fabrika autoguma Linglong gradi bespravno, bez integrisane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i bez građevinskih dozvola. Građanski preokret podseća da je to utvrdio pokrajinski građevinski inspektor.KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJAKINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA "Tužilaštvo i Upravni sud mesecima, u nekim slučajevima i više od godinu dana ne odlučuju o podnetim prijavama i tužbama protiv investitora i državnih organa koji su mu omogućili takvo ponašanje, čime direktno omogućavaju opstanak i napredak tog višestruko štetnog projekta", dodaje se u saopštenju.Građanski preokret ranije je zatražio obustavljanje Linglongovog projekta u Zrenjaninu, dok je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda utvrdio da joj je nezakonito dodeljena državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.

Srbija

Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašica

Četiri direktora u Elektorpirvredi Srbije (EPS) smenjena su zbog zastoja rada blokova u TENT-u, saopštio je danas EPS.Zbog propusta u radu biće smenjeni izvršni direktor za proizvodnju uglja Dejan Jevtić, direktor proizvodnje uglja u RB "Kolubara" Milan Mišković, izvršni direktor za proizvodnju energije Savo Bezmarević i direktor proizvodnje energije u ogranku TENT Goran Lukić. "Posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između subote i nedelje v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić doneo je odluku o smeni odgovornih u lancu proizvodnje uglja i električne energije", navodi se u saopštenju.Milorad Grčić ističe da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, kao direktoru "Elektroprivrede Srbije", ali i da "neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu".U saopštenju se navodi da je do sada utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, u "Kolubari"  je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo."Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Ove greške dovele su do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca", piše.Zbog svih nerazjašnjenih okolnosti koje su izazvale zastoj u sistemu EPS će zatražiti pomoć u daljoj istrazi od MUP-a i bezbednosnih službi,"kako ne bi došlo do eventualnih novih propusta ili namernih grešaka u radu".

Srbija

Đorđe Jovanović (Uniplast Čačak): Farmaceutska ambalaža koja uništava bakterije

Cene energenata i repromaterijala su ove godine povećane i do tri puta, sirovina je poskupela u prvoj polovini godine, dok je struja poskupela u drugoj polovini godini, kaže Đorđe Jovanović, direktor čačanke kompanije Uniplast koja proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu i ove godine slavi 30 godina postojanja.  "U ovoj godini imali smo ogromne oscilacije na tržištu i nestašicu sirovine, tako da se u jednom trenutku nije dovodilo u pitanje cene, nego mogućnost nabavke repromaterijala. Na krovovima naše kompanije imamo instalirane solarne panele za proizvodnju struje, tako da će se ta investicija po novim cenama struje brže isplatiti“, kaže Jovanović za Novu ekonomiju. Tokom pandemije, na tržištu je bila, kako podseća, velika potražnja za dezinfekcionim sredstvima, pa samim tim i njihovim proizvodima za pakovanje tih sredstava.Uniplast je razvio  više od 150 proizvoda u svom proizvodnom programu, plastične i staklene bočice i kutije različite zapremine koje se kupuju u apoteci. Najviše se prodaju bočice zapremine 10 mililitara, 50 ml, 100ml i jednog litra, ali i brojni drugi proizvodi ove kompanije koji se svakodnevno koristite."Ne znamo da lečimo ljude, ali znamo da napravimo pakovanje koje će u nekoj meri sprečiti širenje zaraze. I sarađujemo sa više od 500 klijenata u oblasti farmaceutske, kozmetičke industrije“, navodi Jovanović.U cilju zaštite životne sredine, uveli su, kako on napominje, 2008. godine standard ISO 14001 koji se odnosi na procedure upravljanja otpadom u  kompaniji kako ne bi zagadili životnu sredinu. Takođe, u saradnji sa Tehničkim Fakultetom u Čačku razvili su "Eco friendly“ proizvode. Ti proizvodi se sastoje od mešavine drvo i plastika u kome se pakuje prirodna kozmetika. "Samim tim, trudimo se da edukujemo naše tržište oko zaštite životne sredine, a takođe kompanijama pružimo rešenje za njihove proizvode. Mi smo inovativna kompanija koja dosta vremena ulaže u nove programe. To pokazuju brojni projekti koje smo imali i koje sada razvijamo“, kaže on. U saradnji sa Fondom za Inovacionu delatnost razvili su novi materijal od kojeg se proizvodi "aktivna ambalaža“. Ta ambalaža sadrži jone srebra i predstavlja antimikrobno dejstvo na mikroorganizme i bakterije (uništava ih) i benefit korisnika tog pakovanja jeste veća sigurnost samog proizvoda koji koristi, kaže on."Mi taj materijal koji proizvodimo možemo prodavati i drugim granama industrije, kao što su kompanije koje se bave pakovanjem hrane, voća, izradom plastičnih daski za sečenje mesa“, navodi Jovanović. Uniplast je porodična kompanija i sa 38 zaposlenih snabdeva tržište bivše Jugoslavije, Rumunije, Albanije, Nemačke, Poljske, Austrije.Jovanović kaže da su koristili kovid pakete za pomoć privredi i pomoglo im je da zadrže zaposlene pa čak i da povećaju broj radnika. "Porodična kompanija je preživela tranziciju sa prve generacije osnivača na drugu generaciju naslednika koji se trude da zadrži vrednosti porodičnih kompanija i uvedu efikasnost i napredovanje zaposlenih kao u velikim kompanijama. Prema ostvarenom rezultatu zaposleni napreduju. Posmatrano dugoročno, spor je proces, ali veoma održiv, jer je u interesu vlasnika, zaposlenih i ostalih saradnika da kompanija bude i ostane stabilna u ovim teškim vremenima“, zaključuje Jovanović. 

Srbija

BOŠ objavio vodič za saradnju civilnog i poslovnog sektora

Gotovo 80 odsto projekata u saradnji poslovnog i civilnog sektora imaju filantropski karakter, te postoji prostor i potreba da se razvijaju programi iz drugih oblasti, navodi se u vodiču za saradnju poslovnog i civilnog sektora Beogradske otvorene škole. Beogradska otvorena škola (BOŠ) predstavila je danas na onlajn konferenciji vodič za saradnju ova dva sektora koji ima cilj da ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva da preduzmu aktivne korake i ostvare dugoročnu saradnju."Procenili smo da je situacija u oba sektora zrela za poboljšanje i kvaliteta i obima saradnje, i da je sada pravi trenutak. Svi naši budući projekti imaće komponentu podrške partnerstvu civilnog i poslovnog sektora", istakla je koordinatorka saradnje sa biznis sektorom u Beogradskoj otvorenoj školi Milena Vujović. Vodič pod imenom "Inicijative za održivu budućnost - inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora" sadrži konkretne smernice i okvire u kojima partnerstvo ta dva sektora može biti ostvareno.Sfere koje su predstavnici ova dva sektora prepoznali kao one koje su od zajedničkog interesa su: unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine.Biznis strana je kao izazove u saradnji sa civilnim sektorom, između ostalog, navela da organizacije civilnog društva (OCD) moraju da poseduju kredibilitet i stručnu procenu u poslovima kojima se bave i da imaju pripremljene i razrađene predloge inicjativa koje bi predložile kao predmet saradnje. Biznisi smatraju i da OCD treba da imaju kapacitete koji mogu da sprovedu te inicijative i da imaju dobro izveštavanje o projektima koji se sprovode, o tome da li je taj projekat uspešan ili ne. Sa druge strane civilne organizacije smatraju da predstavnici poslovnog sektora treba da se fokusiraju na dugoročnu saradnju, a ne isključivo na sponzorstva i donacije, da je potrebno graditi međusobno poverenje u inicranju i osmišljavanju zajedničkih inicijativa, i da je neophodno da se saradnja proširi na pitanja vladavine prava, ljudskih prava, nezavisnosti medija. Tri osnovna koncepta pomoću kojih ciljevi saradnje mogu da se ostvare su poslovni model (business model), dizajnersko  razmišljanje i širi društveni uticaj, piše u vodiču.  

Srbija

Predrag Mihajlović iz OTP banke je menadžer godine

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović je izabran za menadžera godine na tradicionalnoj dodeli nagrada Srpske asocijacije menadžera (SAM), koja je tom prilikom odala priznanje dvojici najuspešnijih menadžera u ovoj godini. Na dodeli SAM Godišnjih nagrada Predrag Mihajlović je istakao da ovo priznanje predstavlja krunu uspešne godine koju je obeležila najkompleksnija bankarska integracija na ovim prostorima kao i da je OTP banka danas najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu usluga faktoringa, lizinga i e-commerca."Želimo da u našim redovima stvaramo lidere budućnosti i usmeravamo pažnju na dalji razvoj, agilnost i strateško razmišljanje zaposlenih. Na taj način bićemo u mogućnosti da pružimo podršku i ekspertizu klijentima u zajedničkoj budućnosti koju spremno dočekujemo", dodao je on.Kao neka od postignuća koja su dorprinela ovoj nagradi navode se uspešna integracija sa Vojvođanskom bankom i zauzimanje liderske pozicije u brojnim oblastima domaćeg bankarskog tržišta.Ova prestižna priznanja SAM dodeljuje menadžerima, poslodavcima, kompanijama i pojedincima koje se zalažu za unapređenje poslovnog okruženja, promociju menadžerske struke i liderstva, za društveno-odgovorno poslovanje, kao i za bolji život svih građana u celini. OTP banka nedavno je predstavila "zelenu tranziciju", novo strateško usmerenje posvećeno ekološkoj održivosti. Tim povodom pokrenut je i projekat Generator Zero, u okviru kojeg banka nagrađuje rešenja koja imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao jednog od najvećih izazova današnjice. Konkurs je otvoren za mikro, mala, srednja preduzeća, startap kompanije, startap neformalne timove i preduzetnike, koji se mogu prijaviti putem sajta  www.generator.rs do 20. decembra 2021. godine.

Srbija

U oktobru izdato preko 3.800 građevinskih dozvola

U oktobru ove godine izdate su 3.843 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 30,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Od ukupnog broja dozvola izdatih u oktobru, 87,3 odsto se odnosi na zgrade, a 12,7 odsto na ostale građevine. Kada su u pitanju zgrade, 86,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 13,3 odsto za nestambene zgrade, dok kod ostalih građevina 70,3 odsto se na cevovode, komunikacione i električne vodove.U Srbiji je u oktobru, prijavljena je izgradnja 2.950 stanova s prosečnom površinom od 74,8 kvadrata. U novim stambenim zgradama, 13,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,2 kvadrata, dok će 85,1 odsto stanova biti građeno u zgradama s tri i  više stanova, a njihova prosečna površina biće 62,2 kvadrata.Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru 2021. godine iznosi 94,7 odsto ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Severnobačkoj oblasti, 65,1 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim u Beogradskoj oblasti 18,2 odsto, u Južnobačkoj oblasti 2,6 odsto i u Zlatiborskoj oblasti 1,9 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 1,8 odsto.U izveštaju RZS navodi da od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu obuhvaćenu podacima za Srbiju.

Srbija

Do kraja decembra još 250 miliona evra za uvoz energenata

NIS, Srbijagas i EPS zajedno su, od oktobra do sada, neto kupili više od pola milijarde evra deviznih sredstava za uvoz energenata, a do kraja decembra treba, treba da kupe još 250 miliona evra rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na sednici Vlade na kojoj je razmatrana aktuelna energetska situacija."Mogu da kažem da će kurs, kao stabilno sidro, bez obzira na ovakve potrebe, ostati stabilan i da nijedan korisnik, odnosno klijent, preduzeće, nije ostao uskraćen ni od svoje banke, ni na međubankarskom deviznom tržištu za devize, ako je trebalo da uveze repromaterijal, da isplati ostvarenu dobit ili da izvrši bilo koju obavezu u devizama", kazala je Tabaković.Istakla je da je Srbija u ovoj godini još uvek neto kupac deviza, dodajući da je NBS kupila 1,555 milijardi evra, a prodala 830 miliona.Tabaković je ukazala da Srbija ima neto na raspolaganju 725 miliona evra kupljenih u ovoj godini i dodala da je reč o deviznim sredstvima na transakcionim računima, bez zlata čije su rezerve više od 37 tona i čija vrednost, kako ona kaže, raste zbog rasta dolara.

Srbija

EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internet

Telekom Srbija dobio je kredit od 70 miliona kod Evropske investicione banke (EIB), banka Evropske unije. Kredit je dobijen za uvođenje 5G telekomunikacione mreže i proširenje postojeće 4G mreže širom Republike Srbije. Ovim potezom omogućeno je da 60% građana Srbije dobije pristup najsavremenijoj 5G mreži i da se pogodnosti 4G mreže prošire tako da budu pristupačne skoro svim građanima, navodi se u saopštenju. Kvalitet digitalne infrastrukture u zemlji biće unapređen i brži internet biće dostupan za korisnike mobilne i fiksne-bežične mreže koji žive i rade u ruralnim područjima.Od početka prošle godina, Evropska investiciona banka uložila je 195 miliona evra u tri projekta u Srbiji, od toga je 125 miliona evra investirano u digitalizaciju srpskih škola i malih i srednjih preduzeća. Ovim ulaganjem se potpomaže digitalna transformacija kao jedan od zajedničkih prioriteta EU i Srbije.EIB predstavlja vodećeg finansijera projekata digitalizacije u Evropskoj uniji i partnerskim zemljama širom sveta.“Samo nekoliko časova nakon što je Evropska unija otvorila klaster 4 pristupnih pregovora sa Srbijom, ovaj novi kredit još jedanput pokazuje na koji način EU može da podrži političke reforme svojim snažnim finansijskim kapacitetom. Bolja povezanost će imati velike konkretne uticaje na građane i preduzeća u Srbiji: bolji kvalitet života, više radnih mesta i poslovnih prilika”, rekao je Emanuel Žofre, šef Delegacije EU u Srbiji.Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za poslovanje u Srbiji, kazala je da brza i efikasna digitalna tranzicija i ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i prateću infrastrukturu podstiču inovacije i doprinose zelenoj, održivoj, cirkularnoj i klimatski stabilnoj Srbiji i da su to njeni potporni stubovi moderne ekonomije.Pavlova je dodala da se ovim kreditom se naglašava uloga EIB-a kao ključnog investitora u digitalizaciju Srbije, a podjednako i u razvoj države u celini.

Srbija

Plan za višespratnice na Slavije na javnom uvidu do januara

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina. Tu su planirane višespratnice koje će graditi kompanija u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca Dejana Stankovića. Radi se o bloku koji se nalazi između trga Slavija i parka Manjež. Površina koja je predmet ovog plana iznosi oko 1,9 hektara. "Područje koje se obrađuje planom je u neadekvatnom režimu korišćenja, zapušteno je i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja. Postoji i potreba da se izvrši šira analiza prostora i usaglasi postojeća i planirana izgradnja u visinskoj regulaciji", piše u Nacrtu. Severoistočni deo ovog bloka, koji se nalazi između ulice Kralja Milana i interne saobraćajnice, planiran je za zonu mešovitog gradskog centra.Na višim spratovima je predviđeno stanovanje, dok je prizemlje namenjeno delatnostima širokog spektra (trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, zanatske usluge, predškolske ustanove kapacitet do 30 dece, zdravstvene ustanove..).   U planu se navodi da je maksimalna dozvoljena spretnost objekata P+8+Ps (prizemlje, osam spratova i povučeni sprat).Kako se napominje, komercijalna zona, koja je deo ovog bloka, obuhvata postojeći objekat Narodne banke Srbije (NBS) koji se zadržava u postojećem stanju. Planom je obuhvaćena i interna protivpožarna saobraćajnica koja povezuje ulice Svetozara Markovića i Kralja Milutina.Ova ulica razdvaja zona mešovitih gradskih centara i komercijalnu zonu. Kako je Nova ekonomija ranje pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Drušvo arhitekata Beograda raspisalo je u julu urbanističko-arhitektonski konkurs za deo bloka između Slavije i Manježa,a naručilac je bila kompanija Maison royal.Prva nagradu u iznosu od 15.000 evra, otišla je u ruke arhitektonskog studija AKVS. AKVS je predložio izgradnju objekata od 13 i 14 spratova u Kralja Milana, na uglovima sa Kralja Milutina i Svetozara Markovića, pisala je Politika.Ove "dve kule" bile bi povezane šestospratnim zdanjem sa zelenim krovom. 

Srbija

Beograd zapošljava 100 komunalnih milicionara

Gradska uprava Beograda je raspisala javni poziv za izbor sto kandidata koji će proći stučno ospobljavanje za obavljanje poslova komunalnog milicionara.Sa izabranim kandidatima će biti zaključeni ugovori, a zatim će biti upućeni na obuku o trošku grada.Potrebni uslovi za konkurisanje je da kandidati imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jedna godina radnog iskustva u struci, ali i da su trenutno nezaposleni.Kandidat ne sme da bude pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Takođe, uslov je da nije dobijao otkaz u dražvnom organu, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave zbog teže povrede dužnosti.Uslovi za obuku su i da postoji psihofizička sposobnost za obavljanje poslova komunalne milicije i da ne postoji bezbednosna smetnja za obavljanje ovih poslova.Prijave traju do 29. decembra.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je aprilu ove godine rekao da Beograd ima 320 komunalnih milicionara, a da nakon uskršnjih praznika u radni odnos stupa još 92 muškaraca i žena koji su prošli obuku. "Tokom maja na obuku u MUP odlazi još 52 kandidata koji su primljeni na konkursu, tako da ćemo jesen dočekati sa 470 pripadnika Komunalne milicije. Do kraja godine raspisujemo još jedan konkurs za prijem novih 150 milicionara. U ovo vreme sledeće godine imaćemo preko 600 pripadnika Komunalne milicije", rekao je tom prilikom Vesić.

Srbija

Građani Srbije misle da su sami krivi za ekološke probleme

Simon Ilse, direktor Fondacije Hajnrih BelKako građani misle i šta kjisle o elokoškim problemima. Mnogo diskusija je u poslednje vreme.Ipsos im je radio istraživanje.Akcije vlade opština, šta raditi u budućnosti.Javno mišljenje, imamo protsete, različite diskusije u javnosti o vodama, rekama, vazduhu.Percepcija i mišljenje građana o svemu tome. Juče otvoren Klaster 4, zelena povezanost i ostalo klimatsko poglavlje.Da se ide dalje u vezi sa tim, da se nastave pregovori o evrointegracijama.Tibor Moldvai, programski koordinator Fondacije Hajnrih BelRepub Srbija, drugo građani Beograda, telefonska metodologija.Istraživanje je rađeno pre protesta, do 7. novembra, oko 3.000 ispitanika.Reprezentativni su rezultati.Beograd, polovina muškarci, žene, Srbi većinom, kao i nacionalne manjine.Oko 58% iz urbanih sredina.Beograd, istraž pre protesta, otvaranja Klastera 4, 1008 građana učestvovalo.Ekol pit nacion prioritet, ekonomija, zdravstvo, zaposlenost, četvrto zaštita životns sredine za njih lično najznačajnije.Zaštita posled god dož ekspanziju, bila nisko ranije, tendencija na treće ili možda drugo mesto.Ekol probl Srb: tri oblasti, treć zdravstvo, saobraćaj, 4 od 6 tema u Srbiji se bave govore o ekologiji zagađenju, živ sred, svaki 4 zagađ vode, vazduha, tla, kanalizacija, smeće.U Beogradu: zagađenje vode vazduha tlaSaobraćaj koji može da se poveže sa zagađenjem, zdravstvo, kanalizacija, uprav otpadom i smeće.Pret prvih priorit u Srb, a u Bg zagađenje za njih najbitnije.Konkretna tri problema, nema razlike Bg, Srb, 7 od 10 smatra zagađene vazduha najbitnije, zatim reke.Bg otpad depon, trećina smatra da je to veliki problem, a u Srb 44% treće zagađ tla, zemljišta.76% da treba da ekologija i ekonomija idu zajedno, svekka 10% ekolog manje važna.Velika iznenađ, ekološke teme, kad se podele po polu, medijima, ekološke teme presecaju sve grupe, bez obzira da li je u pitanju vlast ili opozicija.Ekološke teme, isti procenat uz malo odstup podržavaju sve te teme.Tri stvari zagađ vazduha: industr, termocentrale, saobrać, ložišta, smederevci.U Beogradu dve trećine smatra saobraćaj pravi najv zagađ, termoelektr, industr, šporeti na ugalj.Uoravljanje otpadom, neadekvatno najveći problem, reciklaža je prioritet za većinu, misle da nnjen nedostatak pravi velike probleme u upravljanju otpadom.U Beogradu smatraju da je koruipcija problem za pravilno uprav otpadom.Klimatske promene, posledice, najveći uticaj poljoprivreda kroz suše, nedostatak vode, niski prinosi povez sa tim, trećina kao prob koji može da ih pogodi, skuplja struja.Građani žele da nađu rešenje, smatr da je prir fenomen, polovina smtra da je to tako, pola da nešto može da se učini.Ko da preuzme odgovor, Srbija: Vlada treba, građ, lok vlastiBg javna uprava Bg, Vlada, opštine i sami građ.To je iznenadilo, ko sputava, građ izjavili da su to oni sami, zatim vlada, svaki peti smatra da sputava. Građani traže primenu propisa pošt zakona, reciklaža obavezna da bude, 40% plast kese potpuno zabraniti.Strožije kazne za zaštitu živ sredine.Klim uređ, zasad drveć biljke, Srb, u Bg spoljne roletne stavili, izolov zidove.Većina podrž da im raste rač za struju ukoliko se korist energija koja proizv manje zagađenja.Zabrana starijim vozilima da uđu u najuže centre gradova, većina tri četvrtine to podržava. 

Srbija

Otvorena ski sezona na Divčibarama

Ski staza “Crni vrh”  koja se nalazi u okviru u okviru Divčibare ski rizorta počinje danas sa radom.Cena dnevne ski karte varira od uzrasta i kreće se od 1 200 do 1 550 dinara. Za deset dana u sezoni  bi trebalo izdvojiti od  9 250 do 11 550 dinara, dok sezonski ski pas košta od 26.400 do 33.000 dinara.Radno vreme skijališta je svakog dana od 9 do 16 časova.Na stazi je već 50 centimetara utabanog snega, dok će narednih dana biti dodatnog osnežavanja, poručuju iz Ski rizorta. Prema najavama meteorologa uskoro se očukuju i snežne padavine. Preporuke su da se karte kupe onlajn kako bi se izbegle gužve.Ski staza "Crni vrh" duga je 850 metara, sa visinskom razlikom od 180 metara. Poseduje dvosednu žičaru, kapaciteta 1200 skijaša na sat.Staza po međunarodnoj kategorizaciji ima oznaku crvena i namenjena je veštijim skijašima.

Srbija

Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu?

Sednica skupštine Grada Beograda, na kojoj će se odlučivati o budžetu za narednu godinu, trebalo bi da bude održana početkom sledeće nedelje. Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović je izjavio za N1 da su obezbeđena sredstva za projektovanje urbanističkih planova i ostalih, kako je rekao, pripremnih projekata i istraživanja neophodnih za početak gradnje metroa.Prema njegovim rečima u gradskoj kasi će biti novca, sledeće godine bi trebalo da počne izgradnja novog mosta na mestu starog Savskog, a potvrdio je i da gradska vlast nije odustala od gradnje gondole na Kalemegdanu."Što se tiče gondole, ona je kao projekat ostala, ali neće biti realizacije dokle god se ne završe ta arheološka istraživanja neophodna za pripremu terena i pozicije gde gondola treba da prođe", rekao je Andreja Mladenović za N1.Na pitanje da li je novac u ovom trenutku obezbeđen ili ne, pomoćnik gradonačelnika navodi da je obezbeđen pre tri godine i kada dođe trenutak da se stvore uslovi i kad se dobije građevinska dozvola grad će biti spreman da finansira svoj deo izgradnje gondole.Podsetimo, u junu je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović izjavila da je pre gradnje gondole na Kalemegdanu potrebno obaviti arheološka i druga istraživanja.Regulatorni institut za oblnovljivu energiju (RERI) je u martu saopštio da je Upravni sud doneo presudu kojom se uvažava tužba RERI i poništava građevinska dozvola za izgradnju gondole na Kalemegdanu, koju je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo 1. aprila 2019. godine.Uprkos tome u januaru ove godine su savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavili gradnju gondole koja će spojiti park Ušće i Kalemegdan, nakon što se skoro dve godine u javnosti o ovom projektu nije govorilo.Iz organizacije Evropa Nostra Srbija su za eKapiju rekli da su oni i dalje protiv tog projekta, a detaljnije informacije pogledajte u posebnom tekstu.

Srbija

Aerodromu u Nišu ove godine 419 miliona dinara subvencija

Subvencije za operativne troškove Aerodroma "Konstantin Veliki" u Nišu u 2021. iznose 419,3 miliona dinara.  Komisija za kontrolu državne pomoći utvrdila je da je državna pomoći koja se dodeljuje Aerodromima Srbije, za finansiranje upravljanjem Aerodromom "Konstantin Veliki" u Nišu, u skladu sa pravilima za dodelu pomoći. Komisija za kontrolu državne pomoći pokrenula je prethodni postupak u vezi sa dodelom sredstava Aerdormima Srbije od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za finansiranje upravljanjem Aerodromom "Konstantin Veliki".Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraDavalac sredstava je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navodi se u rešenju Komisije. Iz budžeta Srbije u 2021. godini društvu Aerodromi Srbije dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 4,1 milijardu dinara. Od tog iznosa subvencije za operativne troškove aerodroma "Кonstantin Veliki" u Nišu iznose 419,3 miliona dinara. U dokumentaciji koju je Ministarstvo dostavilo Komisiji navodi se da su subvencije koja su dodeljena Aerodromima Srbije obezbeđena Zakonom o budžetu za 2021. godinuAerodromi Srbije osnovani su 2016. godine. Preduzeće upravlja aerodromom Morava u Kraljevu i aerodromom Konstantin Veliki u Nišu.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd

Srbija

Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godina

Srbiji će za pošumljavanje svoje teritorije prema evropskim standardima i aktuelnom tempu pošumljavanja biti potrebno oko 1.400 godina, kažu predstavnici Koalicije 27 koja okuplja organizacije civilnog društva iz oblasti ekologije. Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva su važan deo pregovaračkog Poglavlja 27 za za evrointegracije Srbije koje je nedavno otvoreno."U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima, koji se finansira iz proizvodnih delatnosti, odnosno seče šuma, što je direktno suprotno sa očuvanju prirode", objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je prosek 40% pošumljenosti, za razliku od naših 30%. Ipak, Srbija se kako dodaje obavezala da ispuni cilj prema kome će joj 41% teritorije biti pod šumama.Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Nacionalnom prostornom planu, trebaće nam preko 1.400 godina, jer smo 2019. godine pošumili svega 600 hektara, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, što je loše u ekonomskom smislu, u njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta."Kada govorimo o Poglavlju 27 uvek mislimo na vazduh, vodu, prirodu, na razne vrste zagađenje prirode, prorodnih resursa, voda. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće", objašnjava predstavnica BOŠ-a.Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha."U poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine 15 gradova i aglomeracija je imalo prekomerno zagađen vazduh. To su Valjevo, Novi Pazar, Zaječar, Kraljevo, Kg, Subotica, Zr, Popovac, Beograd, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice", napominje Jovanović.Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.Jovanović napominje i da je ponovo pomeren rok za pribavljanje dozvola velikim industrijskim zagađivačima za još tri godine. One, kako objašnjava, obavezuju da njihova postrojenja planski upravljaju otpadom, koriste najsavremenije tehnologije i da smanje svaki vid zagađenja na najmanju moguću meru.Srbija takođe, kako dodaje, još nije usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, iako je ona gotova i prošla je javnu rapsravu: "I dalje nemamo ciljeve za 2030. i 2050. godinu, što se tiče klimatskih promena, i dalje se ne usklađujemo sa EU".Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu Adria (WWF Adria) smatra da otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 nije nikakav uspeh, jer tu ima dosta problema u primeni zakona koji su već usvojeni i prilagođeni EU standardima.On smatra da je u ekološkom usklađivanju Srbije sa EU potrebna veća uključenost građana i organizacija civilnog društva, jer nagomilani problemi u toj oblasti treba da se rešavaju. Tu se kako dodaje, očekuje i učešće stručne javnosti, jer ministarstvo životne sredine samo taj posao ne može da obavi.Sekulić podseća da se uskoro očekuje usvajanje nekoliko važnih zakona iz oblasti životne sredine, strateškom i proceni uticaja na životnu sredinu: "Ne znamo kako su se pojavili ti zakoni, ali pojavili su se bez efektivnog učešća javnosti".Prema njegovom mišljenju jedan od velikih problema u sprovođenju Poglavlja 27 biće finansije, iako se EU obavezala da će nam finansijski pomoći u tom procesu. Sa druge strane ukinut je takozvani Zeleni fond, pa je trenutno nepoznato odakle će Srbija finansirati ekološku tranziciju."Klaster 4 i Poglavlje 27 ne može da se zatvori sa ovim kapacitetom. To je kao da smo izašli na teren sa šest igrača i očekujemo da će oni dati go", napominje Sekulić.Prema oceni direktorke Mladih istraživača Srbije, Tanje Petrović, dobro je što se otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 i formalno desilo. Ipak, napomenula je da je to učinjeno kako bi se Srbija motivisala da ubrza reforme."Naš napredak u toj oblasti je vrlo ograničen, pre svega stepen usaglašenosti sa EU, dok je primena zakona ogroman izazov, problem i vrlo je neefikasna", smatra Petrović.Prema njenim rečima, otvaranje Klastera 4 je sjajna prilika da se "skine prašina" sa dokumenta od 1.600 strana u kome je opisana pregovaračka pozicije Srbije u oblasti evrointegracija.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.