Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

DRI: Nabavke Studentskog centra nisu bile usklađene sa realnim potrebama

Državna revizorska institucija (DRI) je u sliučaju Ustanove Studentski centar Beograd primetila najviše nedostataka u postupcima javnih nabavki koji su često nepotpuni, pogrešni i neodgovarajući. Pojedini korisnici budžetskih sredstava vršili su nabavke dobara, usluga i radova bez prethodno sprovedenih neophodnih postupaka, navedeno je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja Ustanove Studentski centar Beograd, u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2019. i 2020. godinu i rashode za zaposlene za 2020. godinu. Konkursna dokumentacija u pojedinim postupcima javnih nabavki nije sačinjena na način koji odgovara potrebama naručioca. Zbog toga su nabavljeni pojedini radovi i usluge koji nisu predviđeni konkursnom dokumentacijom ili u količini koja prevazilazi procenat ugovorenih viškova radova.U pojedinim postupcima javnih nabavki zahtevano je da ponuđači sačine ponudu na osnovu količina koje su veće od objektivnih potreba naručioca, što je izazvalo da visina ponuda značajno odstupa od procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno da ne predstavlja ukupno plativ iznos ponuđaču.Što se može videti na primeru javne nabavke u vidu intervencija na instalacijama jake struje. Direktor Studentskog centra Beograd je doneo Odluku o pokretanju otvorenog postupka ove javne nabavke, a njena procenjena vrednost je iznosila 15 miliona dinara. Kriterijum za dodelu ugovora je ekonomski najpovoljnija ponuda.Uvidom u konkursnu dokumentaciju DRI je utvrdio da specifikacija traženog materijala i usluga nije u skladu sa potrebama Studentskog centra jer ne sadrži precizne količine porebnog materijala i usluga. Za veliki broj stavki ponuđač je ponudio cenu od jednog dinara dok je kasnijim pregledom računa zaključeno da po ovoj ceni nije fakturisana nijedna stavka. Uzevši u obzir procenjenu vrednost javne nabavke i činjenicu da ona obuhvata ukupan iznos koji treba platiti ponuđaču kao i vrednost same ponude, postoji vidljivo nepodudaranje ovih vrednosti, što znači da u tehničkoj specifikaciji dobra i usluge nisu opisani na način koji je objektivan i koji odgovara potrebama naručioca. Zapisnikom o otvaranju ponuda 25. marta 2019. godine je konstatovano da je blagovremeno pristigla zajednička ponuda Grupe ponuđača „Elektra GT1 d.o.o, Beograd, „Elektro Dejla“ d.o.o, Beograd i „Elektro Rad“ s.z.r, Beograd.Nakon izvršenog pregleda i stručne ocene ponuda, doneta je Odluka o dodeli ugovora 5. aprila, a ugovor je zaključen 16. aprila 2019. godine, ugovorene vrednosti do 15 miliona dinara bez PDV. Na osnovu navedenog Ugovora izvršeni su rashodi u ukupnom iznosu od 16.896.399 dinara, od čega u 2019. godini iznos od 10.806.535 dinara, a u 2020. godini iznos od 6.089.864 dinara. Izvođač radova je pri fakturisanju obračunao iznos uvećanja od 33 odsto na vrednost norme sata i iznos od 3 do 33 odsto na vrednost utrošenog materijala, bez obrazloženja za naveden pricenat uvećanja, a nije na adekvatan način dokumentovao i obrazložio primenjene koeficijente uvećanja.Konkursna dokumentacija za nabavku usuga intervencija na instalacijama jake struje ne sadrži okvirne količine rezervnih delova i norma sati rada, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Nepravilnost se sastoji u tome da priloženi računi dobavljača ne sadrže detaljne podatke o parametrima za obračun izvedenih usluga, tako da iskazane količine i cene nije moguće potvrditi u postupku interne kontrole i revizije. Državna revizorska institucija kao meru za otkrivenu nepravilnost preporučuje da odgovorna lica Studentsog centra Beograd konkursnom dokumentacijom predvide količine usluga u skladu sa objektivnim potrebama, a ova ustanova u 2021. godini započela sa detaljnijom primenom kontrolnih aktivnosti u vezi sa parametrima za obračun količine i cene utrošenog materijala. 

Srbija

Generali otvorio nove prostorije da bi se klijenti osećali „kao kod kuće“ (FOTO)

Kompanija Generali Osiguranje je u svojoj poslovnoj zgradi na Novom Beogradu otvorila novu zonu za klijente, kao i prostor za svoje zaposlene gde će moći da održavaju sastanke, ali i da se odmaraju, druže ili pripremaju hranu.Novi koncept koji je Generali predstavio podrazumeva novi pristup klijentima koji nije sterilan i formalan kakav je do sada bio uobičajan u svetu bankarstva i osiguranja, objašnjava Vladimir Domjan, menadžer za upravljanje nekretninama."Kada vi imate strogo poslovno okruženje i ako uradite strogo poslovni ambijent i enterijer, to suviše sterilno deluje prvo na zaposlenog, a zatim i na klijenta koji dolazi. Neformalnija atmosfera opušta i vas kao zaposlene i klijente koji dolaze koji na neki satanak, što otvara neke nove vidike koji do tada možda niste ni mislili da će vam se otvoriti," objašnjava on.Novi prostor za klijente u prizemlju u koji se ulazi iz hola u kome dominira mermer daje utisak ulaska u dnevni boravak u kome klijent može da popije piće, sedne, ali u kome postoji i kutak sa decu sa bojankama i igračkama."Prostor je trebalo više da podseća na dom, na dnevni boravak, na neki neformalni karakter jer samim pozivanjem nekog u vaš dom, odnosno u dnevni boravak vi se približavate i stičete drugačiji utisak i sliku o tome," kaže Domjan.Zbog toga se kompanija trudila da prilikom uređenja prostora za klijente i zaposlene koristi što više prirodnih materijala."To je trebalo da bude što prirodnije i što jednostavnije i kada su u pitanju boje i kada je u pitanju dizajn."Poseban izazov je bilo ovakav ambijent uklopiti u zgradu koja je građena 80-ih godina i kojom dominira mermer i materijali koji sada nisu toliko aktuelni, kaže Domjan.On ističe da su sada reakcije veoma pozitivne, naročito što je novi koncept koji je Generali Osiguranje primenilo potpuno drugačije od onoga na šta su klijenti navikli u svetu bakarstva i osiguranja."Vi gde god da odete, u bilo koju ekspozituru, obično dobijete broj i imate šalter gde uzimate brojeve. Ovde toga nema. Veći je akcenat na kontaktu sa ljudima i živom pristupu nego da se ljudi tretiraju kao redni broj. Ljudski pristup je mnogo bitan u ovom pristupu i mi se trudimo da klijent bude u centru fokusa."Promena koncepta organizacije rada i radnog prostora bila je pre svega prouzrokovana pandemijom korona virusa kada je većina zaposlenih prešla na rad od kuće.

Srbija

U Srbiji će se graditi još tri vetroparka, investicija „teška“ tri milijarde evra

Država planira da gradi tri vetroparka u Srbiji, čija je ukupna vrednost oko 3 mlrd EUR. To je navedeno u Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine.Kako stoji u ovom dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija, osim vetroparka Kostolac snage 66 MW u vlasništvu JP EPS, koji je već u izgradnji, moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana su još Zabela i Kovin-Dubovac, kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija ad za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 MW.Ukupna snaga ovih projekata je oko 3.000 MW.Podsetimo, Maestrale Ring najavljen je kao najveća vetroelektrana na kopnu na celom evropskom kontinentu.Kompanija Fintel energija ad najavila je gradnju ovog vetroparka u subotičkom ataru početkom 2019. godine. Krajem prošle godine usvojen je i plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, a zatim i idejno rešenje, ali se do sada nije pominjalo da će partner u ovoj investiciji vrednoj 700 mil EUR biti država Srbija.Osim ulaganja u vetar, Srbija prema Nacrtu programa ekonomskih reformi za naredne dve godine u planu ima i velike investicije u solarnu energiju.Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta, na kojem je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.Dodaje se da je u okviru ovog plana potpisan (u avgustu ove godine) i Sporazum o saradnji između Ministarstva energetike i američke kompanije UGT Renewables LLC, sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije, čime bi se dobio kapacitet od jednog gigavata električne energije i smanjila emisija CO2 za 1,9 miliona tona godišnje.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da "predstoje ne laki razgovori oko uslova" sa ovom američkom kompanijom, te da bi nakon potpisivanja ugovora izgadnja trajala oko dve godine.Kao i u slučaju Maestrale Ringa, ni ovaj projekat do sada nije pominjan kao deo državnog plana solarnih elektrana.U Nacrtu programa se navodi da će se solarne elektrane graditi i na deponijama termoelektrana, o čemu je eKapija već pisala.- Na ovom zemljištu koje pripada EPS-u moguća je izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana, ukupne vrednosti oko 200 mil EUR – navodi se u dokumentu.Podseća se i da je započeta realizacija državnog projekta promovisanja novog instituta kupac-prodavac, u okviru kojeg je izvršena procena ukupne površine krovova u Srbiji koja iznosi oko 600 km2."Postavljanje krovnih solarnih panela na 10% ove površine obezbedilo bi instalisanu snagu od 6.000 MW (70% ukupno instalisane snage danas), odnosno godišnju proizvodnju od 7 TWh (oko 20% ukupne aktuelne godišnje proizvodnje)", piše u nacrtu programa i dodaje da svi pobrojani državni projekti solarnih elektrana ukupno donose novih 8.300 MW snage, vrednosti 6,2 mlrd EUR.U Programu se podseća da je pripremljen novi plan investicija sa projektima u energetici i rudarstvu vrednim oko 17 mlrd EUR, od čega je, kako se navodi, oko 12 mlrd EUR planirano za projekte koji se odnose na vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane.U slučaju realizacije svih projekata iz investicionog plana, ukupna emisija CO2 bila bi smanjena za oko 23 miliona tona,stoji u dokumentu koji je na javnom uvidu do 21. decembra.Podsticaji i za daljinsko grejanje po utroškuKroz Nacrt programa najavljeno je i da će Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, čije je formiranje bilo najavljeno za jun ove godine početi sa radom početkom 2022.Navodi se da je imenovana direktorka i da je u pripremi sistematizacija Uprave.Za izgradnju kapaciteta Uprave u narednoj godini, kako je navedeno, biće uloženo oko 2 mil EUR, dok će za investicije u okviru planirane reforme za povećanje energetske efikasnosti, procena je, u 2022. biti potrebno 57 mil EUR.Samo za subvencije i transfere za povećanje energetske efikasnosti koje će dodeljivati Uprava, u 2022. biće potrebno oko 20,83 mil EUR iz budžeta i još oko 13,9 miliona iz budžeta lokalnih samouprava.U 2023. planirano je povećanje troškova za rad Uprave za oko 20%.Uprava koja je najavljivana kao ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, davaće podsticaje za energetsku sanaciju stambenih objekata.Zanimljivo je da se u Programu navodi da će za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biti predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

Srbija

Pomorski saobraćaj takođe značajno doprinosi klimatskim promenama

Uloga pomorskog transporta u svetskom lancu snabdevanja je ogromna i bez nje praktično ne bi bila moguća globalna trgovina kakvu danas poznajemo, piše portal Klima 101. Iako ekonomski efikasan, brodski transport je odgovoran za oko 2,5 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte.Pomorski transport emituje oko 940 miliona tona ugljen-dioksida godišnje i odgovoran je za oko 2,5 odsto emisija GHG složenih gasova koji zadržavaju toplotu ili dugotalasno zračenje u atmosferi. Brodovi su takođe odgovorni za čak 18-30% ukupnog svetskog zagađenja azot-oksidom i devet odsto globalnog zagađenja sumpor-oksidom. Oko 70 odsto tih emisija dešava se na udaljenosti do 400 kilometara od obale. Globalna flota za pomorski transport kako se podseća sastavljena je od putničkih kruzera, kontejnerskih brodova, brodova za prevoz rasutog tereta i tankera za prevoz nafte. Njima se prevozi gotovo sve: građevinski materijali, gorivo, tehnika, odeća, hrana. Većina stvari koje imamo u domaćinstvu su stigle brodom, više od 85 odsto.Upotreba teških fosilnih goriva u prekookeanskim brodovima dovodi do značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, i doprinose globalnom zagrevanju kroz emisije takozvanog crnog ugljenika i izlivanjem toksičnih materija direktno u okeane.Za prevoz se koristi najprljavije fosilno gorivo, velike gustine i viskoznosti čije sagorevanje oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, okside sumpora i azota.  Oksidi sumpora osobođeni u atmosferskim brodskim emisijama, kako se dodaje mogu da uzrokuju respiratorne probleme, povećaju kisele kiše i štetni su za zdravlje ljudi i morskih životinja.Prema Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO), emisije GHG iz pomorskog transporta bi se mogle povećati između 50 i 250 procenata do 2050. godine, što bi dodatno otežalo sprovođenje ciljeva iz Pariskog (klimatskog) sporazuma.Negativni efekat izduvnih gasova dolazi i u obliku gotovo nevidljivih čađavih čestica, crnog ugljenika, koji u artičkim krajevima može da zagad led i sneg, ako se ne kontroliše. Jedna studija pokazuje da su na Artiku emisije crnog ugljenika sa brodova porasle za čak 85% između 2015. i 2019. godine.Napominje se da ne može da se zanemari ni uticaj putničkog pomorskog saobraćaja u zagađenju, jer su moderni kruzeri veličine nekog plutajućeg grada, sa populacijom i do 70.000 ljudi. Oni koriste ista fosilna goriva za pogon i nekontrolisano ispuštaju kanalizacioni otpad u vodu.Dodaje se da se emisije GHG u pomorskom sektoru mogu znatno ublažiti, zbog čega je je 2018. godine IMO usvojio posebnu strategiju, a prvi pozitivni efekti  postignuti su usporavanjem saobraćaja.Potrošnja goriva direktno zavisi od veličine, težine i brzine kojom se brod kreće. Ako poveći brod za transport kontejnera pod delimičnim opterećenjem smanji svoju brzinu kretanja sa 24 čvorova na 21, umanjiće potrošnju goriva za 33 odsto.KORIŠĆENJE ENERGIJE VETRAPraksa usporavanja brodova je započela još 2007. godine, zbog ekonomske krize i zadržala se do danas. Ipak, težnje nekih kompanija su da emisiju štetnih čestica smanje na nulu, primenm aero i hidro dinamike.Među interesantnijim inženjerskim rešenjima je upotreba energije vetra, kao na brodovima kojim su prvi moreploovaci obilazili svet. Modernija varijanta jedra je flettner rotor koji je u fazi testiranja, ali koji bi mogao da poveća energetsku efikasnost brodova.Jedan od velikih problema je i sam put lanca snabdevanja, kada isti tovar putuje unakrsno preko okeana dok ne dođe na krajnju destinaciju, čime se dodatno rasipa gorivo i povećava ugljenični otisak. Skraćivanje ruta i efikasnija logistika su ključni za rešavanje ovog problema.Sektor pomorskog transporta istražuje niz alternativnih goriva i tehnologije sa nultom emisijom, uključujući baterije, održiva biogoriva i zeleni ili plavi vodonik i njihove derivate, kao što su amonijak i metanol.Pomorski saobraćaj se u fokusu javnosti našao proletos nakon zastoja jednog broda u Sueckom kanalu, ali i usporenog protoka robe u lukama zbog pandemije korona virusa. Problemi u lancu snabdevanja prethodnih meseci doveli su do vrtoglavog rasta cena pomorskog transporta, što utiče na cenu robe u celom svetu.Upravo ti primeri kako se dodaje pokazuju da je taj sektor važan za globalnu trgovinu, ali se u javnosti gotovo i ne pominje. 

Srbija

Zbog renoviranja objekta Ministarstva finansija menja se urbanistički plan

Na inicijativu Ministarstva finansija pristupilo se izmeni i dopuni Plana detaljne regulacije za deo bloka između Ulica Admirala Geprata, Kneza Miloša, Balkanske i Nemanjne, kako bi se omogućila rekonstrukcija i dogradnja objekta u Balkanskoj ulici (na katarstasrskoj parceli 806/7). Objekat će koristiti Ministarstvo finansija. "Ovom izmenom stvoriće se uslovi renoviranja objekta u skladu sa savremenim tendencijama i važnim zakonskim regulativama i podzakonskim aktima koji uređuju ovu oblast, i omogućavaju korišćenje objekata za potrebe Ministarstva finansija", piše u Nacrtu izmene Plana. U Nacrtu izmena navodi se da je planirana parcela orijentacione površine 2.123 metara kvadratnih i da se zadržava jedan objekat na njoj. Dozvoljena je rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija, sanacija, investiciono i tekuće održavanje objekata. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna plana detaljne regulacije za deo bloka između ulica Admirala Geprata, Кneza Miloša, Balkanske i Nemanjine. Javni uvid traje od 9. do 23. decembra.Ministarstvo finansija u julu ove godine raspisalo je tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekta u ulici Balkanska 53 u Beogradu.Na toj adresi nalazi se nekadašnji vojni objekat, a u tenderskoj dokumentaciji se navodi da je kompleks napušten 2010. godine i da nije u namenskoj funkciji."Objekat je izgrađen na katastarskim parcelama broj 806/6 i 806/7 u katastarskoj opštini Savski Venac. Na katastarskoj parceli 806/7, ukupne površine 1052 metara kvadratnih, nalazi se objekat neto površine 7913 m2. Na katastarskoj parceli broj 806/6, ukupne površine 898m2, prostire se parking. Objekat ima glavni ulaz, iz Balkanske ulice 53 i jedan pomoćni ulaz iz dvorišta", pisalo je u tenderskoj dokumentaciji. Posao izrade projektno-tehničke dokumentacije dobila je u avgustu firma Mašinoprojekt Kopring, koja je bila jedini ponuđač.Ko budući korisnici objekta planirani su: Uprava carina, CFCU, Sektor za drugostepeni carniski i poreski postupak, Uprava za javni dug, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za slobodne zone. 

Srbija

Praktični vodič za pokretanje startapa

Inicijativa „Digitalna Srbija” predstavila je studentima vodič „Preduzmi ideju — pokreni startap” koji pruža praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa. Ovaj korisni dokument nastao je kroz saradnju Inicijative „Digitalna Srbija” i konsultantske kuće PwC Srbija u okviru projekta „Preduzmi ideju” koji se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Vodič je objavljen na sajtu preduzmi.rs odakle ga svi zainteresovani mogu besplatno preuzeti.„Na jednom mestu objedinili smo odgovore na veliki broj pitanja u vezi sa osnivanjem i poslovanjem startapa. Od razvoja inovativne ideje, preko formiranja tima, pa do registracije firme i nalaženja izvora finansiranja i podsticaja, vodič sadrži detaljne informacije i ključne sugestije koje će budućim inovativnim preduzetnicima olakšati proces komercijalizacije ideja i ulaska na tržište”, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta.Kako identifikovati problem koji rešava moja ideja? Da li tako nešto već postoji? Gde da nađem članove tima? Kako da registrujem startap i nađem prvu eksternu investiciju? Ovo su pitanja sa kojima se susreće svaki pokretač startapa, a jedan od njih bio je i Đorđe Jevtić, osnivač OTA Sync & Serbian Bookers-a. On je na današnjem predstavljanju vodiča sa studentskim startap timovima sa Beogradskog univerziteta podelio priču o svojim počecima u svetu inovativnog preduzetništva. Sada su odgovori na ova pitanja sadržani u vodiču „Preduzmi ideju — pokreni startap”.„Kreiranje ovog vodiča jeste neki vid podrške svim mladim ljudima koji žele da postanu inovativni preduzetnici. Za mnoge od njih, pristup ovim informacijama značiće korak napred ka konačnoj odluci da se oprobaju u svetu preduzetništva. Siguran sam da bi moj početak bio dosta lakši da sam u jednom dokumentu u tom trenutku mogao da nađem sve što me kao mladog preduzetnika interesuje”, istakao je Jevtić.Milan Okanović, docent na Katedri za marketing menadžment i odnose s javnošću Fakulteta organizacionih nauka govorio je o aktivnostima koje će u okviru projekta „Preduzmi ideju” uključiti studente i mlade ljude, ali i univerzitetske profesore. U okviru projekta predviđena je realizacija kurseva na fakultetima, mentorskih programa i brojnih radionica. Projekat „Preduzmi ideju“ će se u naredne četiri godine baviti promocijom preduzetničkih vrednosti kroz programe razvoja preduzetničkog načina razmišljanja, jačanjem povezanosti između akademske i poslovne zajednice, podsticanjem multidisciplinarnih istraživanja usmerenih na inovacije, izgradnjom preduzetničkog pristupa i preduzetničkog razmišljanja na fakultetima i slično. Projekat realizuje Inicijativa „Digitalna Srbija” u partnerstvu sa Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Iskrom, PwC Srbija i Startitom, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Srbija

Beograd opet traži firme za iseljenje bespravno useljenih

Grad Beograd ponovo je raspisao tender putem kojeg traži tehničku podršku prilikom iseljenja bespravno useljenih lica iz stanova u kojima je grad vlasnik. Procenjena vrednost javne nabavke iznosi 2,99 miliona dinara. Posao će obuhvatati obijanje brave i njenu zamenu, iznošenju nameštaja i stvari i odvoženje u skladište.Takođe, javnom nabavkom je obuhvaćena i usluga raseljavanja, odnosno utovar stvari u kamion ili kombi i prevoz do drugog stana koje je aktom nadležnog organa dodeljen na korišćenje odnosno zakup ili otkup. Beograd nije našao podršku za iseljenje bespravno useljenih licaU specifikaciji se navodi da se u evidenciji Sekretarijata za imovinske i pravne poslove nalaze se stanovi, poslovni objekti i poslovni prostori. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove je javnu nabavku za ovu uslugu raspisao i pre par meseci, ali je tender obustavljen jer nije dostavljena nijedna ponuda. U dokumentaciji se navodi da će se sporazum za izabranom firmom zaključiti na godinu dana, odnosno do utroška sredstava.Od zainteresovanog ponuđača se traži da je prethodne tri godine pružio usluge iseljenja ili selidbe za najmanje sedam objekata ili posebnih delova objekta, da raspolaže najmanje jednim kamionom nosivosti preko 3000 kilograma i najmanje jednim kombijem nosivosti preko 1000 kilograma.

Srbija

I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju

Da plate lekara nisu dovoljno visoke slažu se i sindikalci i građani. Iako je vlast sprema povećanje od 8 odsto, zdravstveni radnici poručuju da nije ni blizu dovoljnog, jer trenutno lekari dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća. Tako makar predviđa sistem platnih razreda, čija se primena "kuva" i odlaže već godinama.„Trenutno su kolege ljute, besne i pomirene sa situacijom. Pokušavaju, kao i decenijama pre u zdravstvu u Srbiji, da svojim ličnim angažmanom pomognu pacijentima. Ali, znate, kada je epidemija i kada je toliki broj pacijenata, a sve ovako loše organizovano, onda je to veoma teško. Iscrpljeni smo i odavno bez mogućnosti”, kaže za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.Koliko su stvarno plaćeni lekari I to nije utisak samo doktora Panića. Nova ekonomija je već pisala o tome da su lekari u kovid bolnici u Batajnici radili u uslovima koji su podrazumevali ograničenu količinu zaštitne opreme, dugačke smene u skafanderima, mlade lekare koji su bili kažnjavani zbog toga što su odluke rukovodstva komentarisali na društvenim mrežama...Izvor koji je dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, a čije je ime poznato redakciji Nove ekonomije, kaže da su lekari koji rade u ovoj ustanovi u septembru radili mimo propisa, odnosno da nakon noćne smene nisu dobijali slobodan dan, već samo onda kada izlaze iz noćnog rada. I pored ovakvih uslova, plata za taj mesec nije bila veća, tvrdi naš izvor.On objašnjava i da se mnogim lekarima, pre svega mladim, stalno produžavaju ugovori o radu na određeno, umesto da dobiju stalno zaposlenje. Ovi mladi ljudi nisu u mogućnosti da planiraju svoj život, objašnjava on. Niti znaju koliku će zaradu da prime za svoj rad, niti imaju slobodnih dana. Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Kovid dodatak, odluka direktoraNaša redakcija je imala uvid u pojedine dokaze o obračunima zarade („platne listiće“) lekara iz kovid bolnice u Batajnici iz kojih može da se vidi da jedan sat rada lekara vredi tek nešto više od 480 dinara. U taj iznos nije uračunat kovid dodatak koji zdravstveni radnici koji rade sa kovid pacijentima dobijaju za vreme pandemije.Kako se može videti iz pojedinačnih rešenja zdravstvenih ustanova, kovid dodaci, odnosno stimulacije, dodeljuju se na osnovu različitih dopisa Ministarstva zdravlja i naloga iz dopisa republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.Primera radi, u rešenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata iz oktobra 2020. godine, koje je dostupno na sajtu te ustanove, piše da se novčana pomoć isplaćuje procentualno, za efektivne sate rada zaposlenih koji rade na sprovođenju mera i aktivnosti vezanih za zaštitu zdravlja stanovništva, odnosno koji su radili na lečenju i zbrinjavanju pacijenata obolelih od bolesti kovid-19.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Kovid dodatak, odnosno stimulacija, ne može da bude veća od 30 odsto, piše u rešenju. U prilogu ovog dokumenta nalazi se i spisak zaposlenih kojima će biti isplaćene stimulacije.Kako objašnjava Panić, odlučivanje o visini kovid dodatka, kao i o tome koji zaposleni će ostvariti pravo na stimulaciju po ovom osnovu je ostavljano na odlučivanje svakoj ustanovi, odnosno svakom direktoru.„Već smo tim povodom imali više primedbi. Tražili smo da se napravi pravilnik, da se zna koliko ko dobija ako se nalazi u kovidu. Međutim, to je sve i dalje ostalo na tome da direktor,  odnosno službe u bolnici, prave spisak ljudi koji rade u kovidu, pa se onda prema broju radnih sati određuje kakav je dodatak”, kaže on.Spiskove zaposlenih međutim, niko ne proverava, pa je sve ostavljeno „na volju direktora”.Ko je na spisku?„Imali smo tu veliki problem, jer su direktori pisali i one koji ne rade u kovidu, pa su oni dobijali dodatak”, kaže Panić.I Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”, kaže da su dobijali pritužbe iz velikog broja ustanova. „Zbog toga smo i pripremili neke inicijative iz sindikata da se, eventualno, tu uključi i Komisija za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu ili da napravimo jednu univerzalnu formulu po kojoj bi se ti dodaci delili, da ne bude oštećenih”, kaže on.Ministarstvo zdravlja u prvom navratu nije želelo da posluša sindikate i da formira Komisiju koja bi odlučivala o visini i podeli kovid dodataka.„Prepušteno je da to rade direktori ustanova sa svojim pomoćnicima i da oni određuju ko dobija pet, ko 20, a ko 30 odsto”, kaže Ilić.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Panić objašnjava da u bolnici u Kraljevu, u kojoj je i zaposlen, anesteziolozi imaju najveća primanja i najviše kovid dodatke.„Anesteziolozi imaju najveća primanja, jer u Kraljevu samo mi radimo u kovid intenzivnoj nezi. U nekim drugim velikim ustanovama, mislim da bi svi oni koji se nalaze u intenzivnim negama, trebalo da imaju isti taj dodatak”, kaže on.Njegov kovid dodatak iznosi 21.000 do 23.000 dinara mesečno, ali se ponekada dešava da bude isplaćen sa kašnjenjem.„Naša osnovna plata je oko 108.000 dinara. Sa dežurstvima i svim ostalim izađe na 150.000-160.000, u zavisnosti od meseca. A ovih 20.000 dinara kovid dodatka ako računate na tih 108.000, bilo bi oko 20 odsto”, objašnjava on.Medicinska sestra koja radi „u šoku u kovidu” u Kraljevu za mesec dana dobije 6.000-7.000 dinara kovid dodatka, kaže Panić, a lekar specijalista koji nije anesteziolog dobije 16.000-18.000.Stručnost veća od plate U odnosu na zaradu pre pandemije, zdravstveni radnici su u aprilu 2020, u jeku pandemije, dobili povišicu od 10 odsto, koja je do kraja godine bila isplaćivana kao stimulacija. Od početka  2021. ovo povećanje je, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, uračunato u redovnu cenu rada. Na novu, 10 odsto veću osnovicu, svi zdravstveni radnici dobili su još pet odsto povećanja.Međutim, kao što je Nova ekonomija već pisala, problem u zdravstvenom sistemu predstavlja to što nemaju svi medicinari iste osnovice.„U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo”, kaže naš sagovornik.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost. To predviđa i Zakon o sistemu plata  zaposlenih u javnom sektoru čija se primena stalno odlaže.Prema ovom zakonu, sve zarade u javnom sektoru, pa tako i plate zdravstvenih radnika, računale bi se tako što se osnovica (koja se određuje za svaku budžetsku godinu) množi sa koeficijentom koji se razlikuje od platnog razreda kome radno mesto pripada.Jedan od problema je, međutim, što bi osnovica, u teoriji, trebalo da bude približna minimalnoj zaradi, kako bi i ona radna mesta kojima je koeficijent oko jedan, i po računici ostvarivali ovaj nivo plate.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.„Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade”, objašnjava Panić.S obzirom na to da je, dakle, ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000).„Kada bi, na primer, preračunali platu lekara specijaliste po Zakonu koji je usvojen, ali se njegova primena odlaže, onda bi lekar specijalista, kome je plata - koeficijent 5,6 puta  osnovica, a to je minimalna zarada koja je 33.000-34.000, imao 180.000 kao osnovnu platu. Ta plata sada nije 180.000 nego je 108.000, a u njoj su i topli obrok i regres”, kaže Panić.Plata raste osam, a treba 20 odsto Zbog toga su zdravstveni sindikati složni da nisu zadovoljni platama ni van pandemije, pa tako ni sada, kada im je najavljeno povećanje zarada od naredne godine od osam odsto.„Očekivali smo malo više. Mi smo kao sindikati prošle godine doneli neki cilj. Ne želimo da licitiramo, već želimo da 2025. osnovna plata bude u rasponu od 450 evra za nekvalifikovane  radnike, pa da sestra ima oko 900 evra, a da lekar ima 1.800 evra“, kaže Ilić.Ovakav rast plata bi značio da bi plate trebalo da rastu oko 20 odsto godišnje. Panić kaže da apsolutno misli da plata koju imaju nije dovoljna ni za ono što rade van kovida.„Potpuno razumem da kovid dodaci ne mogu da budu preko 30 odsto, ali bi mogli da budu makar 30 odsto, pa bi onda bili i preko 30.000 a ne 21.000. I pre svega, da svima bude jednoobrazno, a ne da direktor može time da nekoga kupuje, ucenjuje ili da nekome da za nešto što nije uradio, a da druge zakine”, kaže Panić.I Ilić deli stav da nije moguće tražiti više od 30 odsto kovid dodatka, ali da bi trebalo tražiti dodatke i za one koji rade van kovid sistema.„Mi ćemo tražiti da bude dodatak od 20 ili 10 odsto za ljude koji možda i ne rade u kovid zonama, jer i oni su izloženi riziku”, kaže on.Nova ekonomija je na svom sajtu sprovela anketu među čitaocima o tome kakav je njihov stav o tome koliku platu treba da imaju lekari.Više od 84 odsto naših čitalaca smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Tek nešto više od tri odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000 dinara, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou.Blizu trećine čitalaca misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara zarade, a skoro četvrtina da bi trebalo da budu iznad 100.000 dinara. Čitaoci su davali različite predloge na koji način bi država trebalo da se oduži lekarima za rad u pandemiji, a najveći broj njih je predlagao povećanje plate ili bolje uslove rada.Deo čitalaca predlagao je i uvođenje beneficiranog radnog staža za rad u kovid sistemu, što je najavljivao i predsednik Vučić.Panić i Ilić su različitog mišljenja kada je u pitanju uvođenje beneficiranog staža. „Mi smo pre za to da, ako već hoće predsednik nešto da učini za nas, onda kovid treba da se proglasi za profesionalnu bolest, jer će mnoge kolege i mnogi zaposleni u zdravstvu imati problem, bilo po pitanju kolega koje su preminule, pa su tu njihove porodice, bilo po pitanju kolega i ostalih zaposlenih koji su bolovali, a kojima su ostale posledice”, kaže Panić.On se ne slaže ni sa tumačenjem da se nalazimo u vrsti rata.„Zakon kaže da se beneficirani radni staž propisuje za one koji rade na terenu. Zato ga imaju vojska i policija, a u zdravstvu Hitna pomoć. Pobrkani su lončići, nema beneficiranog radnog staža jer radite u ustanovi gde inače radite. Kovid je oboljenje koje je zarazno kao što je hepatitis, kao što je TBC, kao što je sida, kao što je grip”, dodaje Panić i pita se šta će onda biti sa medicinarima koji rade sa ovim bolestima.Ilić, pak, apsolutno podržava ideju o uvođenju beneficiranog staža.„Mi već pišemo inicijativu za beneficirani radni staž, jer smatramo da smo sada u nekoj vrsti specijalnog rata i ne vidim sada nikakvu razliku u odnosu na naš rad tokom devedesetih godina, kada smo dobili beneficirani radni staž za učešće u ratu”, kaže Ilić.

Srbija

Građani ne prijavljuju korupciju jer smatraju da to neće ništa promeniti

Građani se ne odlučuju da prijave korupciju jer smatraju da se ništa ne bi promenilo, da je korpciju teško dokazati i da se to što prijavljuju korupciju ne ceni u društvu objasnila je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski rast USAID-a, Šenli Pinčoti, na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati “Istraživanja javnog mnjenja o naporima borbe protiv korupcije u Republici Srbiji za 2021. godinu” koja se održala povodom obeležavanja svetskog dana borbe protiv korupcije.Šenli Pinčoti je istakla značaj ovakvih istraživanja budući da daju građanima mogućnost da izraze svoje mišljenje, a državnim organima ukazuju gde treba da ulože veće napore u borbi protiv korupcije.„Građani nam govore da u protekle četiri godine skoro da nisu primetili napredak u rešavanju problema korupcije. U svakom istraživanju u tom periodu rezultati su pokazali da polovina građana smatra da se Srbija ne kreće u dobrom pravcu i zaključuju da je u Srbiji korupcija rasporistranjena, oni su svesvni lošoh polsedica koje korupcija ima na društvo u celini, ali su i dalje neodlučni da je prijave“, dodala je ona.Pinčoneti kao pozitivne aspekte ističe da građani manje pimećuju korupciju u zdravstvu u odnosu na pre četiri godine, manje koriste lične veze za zapošljavanje, kao i to da mladi sve više prepoznaju štetnost korupcije.Programski direktor CeSID-a, Ivo Čolović, je tokom predstavljanja istraživanja istakao da je 45 odsto ispitanika ocenilo kako se stvari u Srbiji kreću u pogrešnom smeru. „Razlozi zašto ispitanici smatraju da se Srbija kreće u pogrešnom smeru su uglavnom ekonomske prirode“ kaže on i dodaje da su to nezaposlenost, siromaštvo, niska primanja dok je korupcija zauzela peto mesto na ovoj listi, za razlku od prethodnih godina kada je zauzimala treće.Dalja istraživanja pokazuju da percepcija uticaja korupcije na lični i porodični kvalitet života uglavnom varira u odnosu na okolnosti u kojima građani trenutno žive. Građani koji su ocenili okolnosti u kojima žive kao teško podnošljive ili nepodnošljive su se izjasnili da korupcija ima veliki uticaj na njihov kvalitet života, dok je uticaj korupcije na građane koji su ocenili okolnosti u kojima žive kao dobre znatno manji. Što se tiče rasprostranjenosti korupcije u Srbiji 52 odsto ispitanika je ocenilo da je korupcija u velikoj ili veoma velikoj meri prisutna dok je svega 12 odsto građana istaklo kako je ona prisutna u maloj ili veoma maloj meri.Po mišljenju građana institucije koje si najposvećenije borbi protiv korupcije su policija, Vlada i Agencija za sprečavanje korupcije, a ono što je zanimljivo je da su oni ocenili rad ovih institucija prosečom ocenom između 2,3 i 2,5 od maksimalno 5.Na pitanje šta bi Vlada prvo trebalo da uradi da bi se uspešno borilaprotiv korupcije 24 odsto ispitanika se opredelilo za odlučnije istraživanje slučajeva korupcije, dok se 11 odsto opredelilo za obezbeđivanje zakonske zaštite kako bi ljudi koji žele da prijave korupciju mogli to bezbedno da učine.Zdravstvo i sudovi su okarakterisani kao nakorumpiranije institucije iako se primećuje manji procenat onih koji su ove instituci kao takve u odnosu na prethodne četiri godine, koliko se sprovodi ovo itraživanje u Srbiji.Na prvom mestu najrasprostranjenije koruptivne aktovnosti kod nas u državi prema oceni građana nalazi se neki oblik nepotizma koji je primetilo čak 30 odsto ispitanika.Iako je većina ljudi iskazala da nije vršila bilo kakav vid korupcije rezultati istraživanja nam govore da je zdravstvo najpogođenije korupcijom jer je čak 22 odsto ispitanika priznalo da je dalo mito, uzvratilo uslugu ili dalo poklon kako bi dobilo adekvatan tretman u ove institucije.Budući da je samo 18 odsto ispitanika spremno da prijavi službenika koji traži mito, oni koji su naveli da to ne bi uradili kao glavne razloge su naveli da se ništa neće promeniti uprkos njihovoj prijavi, da je mito teško dokazati kao i da se u našem društvu ne cene oni koji prijavljuju korupciju.Faktori koji najviše ometaju suzbijanje korupcije su, prema oceni građana, njena rasprostranjenost u organima za sprovođenje zakona i sve učestalija praksa da se problemi rešavaju korišćenjem veza i mimo zakona.Programski direktor Transparenosti Srbija, Nemanja Nenadić istakao je da iako je Evropska komisija primetila ograničeni napredak u suzbijanja korupcije u Srbiji, ali kad se malo dublje poglda taj ograničeni napredak odnosi sec sam normativne Zakona o sprečavanju od korupcoije,a sa druge strane se konstatuje da napretka nema tamo gde je on tražen, ns visokom nivou u konačnim presudama.Ovo sitraživanje javnog mnjenja sproveo je USAID u saradnji sa CeSID-om.

Srbija

Predstavljen besplatan vodič za pokretanje startapa

U okviru projekta „Preduzmi ideju” studentima je predstavljen vodič „Preduzmi ideju — pokreni startap” koji pruža praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa. Vodič je nastao je kroz saradnju Inicijative „Digitalna Srbija” i konsultantske kuće PwC Srbija u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Svi zainteresovani svoj primerak mogu besplatno preuzeti na preduzmi.rs„Na jednom mestu objedinili smo odgovore na veliki broj pitanja u vezi sa osnivanjem i poslovanjem startapa. Od razvoja inovativne ideje, preko formiranja tima, pa do registracije firme i nalaženja izvora finansiranja i podsticaja, vodič sadrži detaljne informacije i ključne sugestije koje će budućim inovativnim preduzetnicima olakšati proces komercijalizacije ideja i ulaska na tržište,” istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta.Tokom naredne četiri godine projekat„Preduzmi ideju“ će kroz niz programa omogućiti da se studentima i mladim ljudim približe preduzetničke vrednosti kroz jačanjem povezanosti između akademske i poslovne zajednice, podsticanjem multidisciplinarnih istraživanja usmerenih na inovacije, izgradnjom preduzetničkog pristupa i preduzetničkog razmišljanja na fakultetima... Projekat realizuje Inicijativa „Digitalna Srbija” u partnerstvu sa Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Iskrom, PwC Srbija i Startitom, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). 

Srbija

NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomija

Referentna kamatna stopa ostaje na nivou od jedan odsto, dok će stopa inflacije će biti u porastu do sredine naredne godine, saopštio je Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS). Napominje se da je postignuta stopa rekordne zaposlenosti u Srbiji od 50 odsto, bog dinamičnog privrednog rasta. Posebno se ističu izvozne aktivnosti Srbije, koje će ove godine ostvariti "najviši nivo do sada". NBS očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, kada bi ona trebalo da se vrati u ciljane granice (na 3,0 ± 1,5%), uz mogućnost da se krajem naredne godine inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine.NBS podseća da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u oktobru iznosila 6,6%, kao i da je tada tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo zbog zbog većih cena hrane i energenata, na koje NBS ne može da utiče."Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7% međugodišnje", tvrde u NBS.Veći troškovi na domaćem tržištu, kako se objašnjava, posledica su veće cene energenata u svetu, zbnatno većih cena transporta, kao i drugih primarnih proizvoda. Napominje se da u prilog zadržavanja inflacije na očekivanom nivou idu i mere Vlade Srbije kojima su ograničene cene osnovnih životnih namirnica.Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđačaNarodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evro Izvršni odbor NBS je posebno istakao snažnu dinamiku rasta domaće ekonomije, koja je u sva tri tromesečja ove godine, kako se navodi "nadmašila očekivanja" i zbog koje je rekordno povećana zaposlenost u Srbiji, na čak 50 odsto.Dodaje se da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem tromesečju bio 7,7% na međugodišnjem nivou. Povoljna kretanja nastavljaju da beleže i uslužni sektori, koji su prošle godine bili najteže pogođeni pandemijom. Godišnji rast kako se ocenjuje ostvariće svi sektori osim poljoprivrede, koju je pogodila suša.Izvršni odbor NBS je naglasio da će prioritet domaće monetarne politike biti obezbeđenje stabilnosti cena i finansija, podrška bržem rastu domaće privrede i zaposlenosti, rastu izvoza i povoljnom investicionom ambijentu.NBS očekuje pad cene nafte i drugih primarnih proizvoda u narednoj godini, kao i stabilizaciju cena. Ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, kako se dodaje, trebalo bi pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost.NBS: Građani se najviše žale zbog bankarskih kreditaNBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Srbija

JKP Beogradski metro i voz potpisao sporazum sa francuskim Alstomom

 JКP "Beogradski metro i voz" i francuska kompanija "Alstom" potpisali su okvirni sporazum čija je svrha da "odredi korake koje treba preduzeti u pravcu zaključivanja odgovarajućih ugovora u cilju projektovanja i izgradnje Transportnog sistema Projekta "Beogradski metro".Sporazum je potpisan između Sekretarijata za javni prevoz, Gradske uprave grada Beograda, JКP "Beogradski metro i voz"  i kompanije Alstom. Sporazum su potpisali direktor JКP „Beogradski metro i voz“ Stanko Кantar i direktor razvoja poslovanja "Alstom"  Andriju Nikola.Građevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metroPredstavnici preduzeća "Beogradski metro i voz"  boravili su u Francuskoj, a cilj putovanja bio je predstavljanje tehničkih rešenja za beogradski metro od strane francuske kompanije Alstom.Raspisan tender za procenu potencijalne štete na zgradama duž trase metroa 

Srbija

Izmenama zakona o referendumu više spornih mesta ipak ostaje

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, a pogramska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković kaže za Novu ekonomiju da se u dobroj meri predlaže izmena problematičnih odredbi, ali da u zakonu i dalju ostaju neke sporne stvari. Selaković je objasnila i da predložene odredbe ne kače ustavni referendum i da se suštinski ne odnose na ustavni referendum. "Ustavni referendum će ići po nedavno usvojenom zakonu (u novembru), a nove odredbe će se primenjivati tek kad se usvoje", rekla je Selaković. Predložene izmene odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.Predloženo je da se za overu potpisa ne plaća naknada, da referendum o istom pitanju ne može da se raspiše u roku od četiri godine, kao i da u roku od četiri godine ne može da se da se donese odluka drugačija od one koje je potvrđena na referendumu.Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaMeđutim, prema rečima Selaković, u zakonu o referendumu i dalje ostaju sporne stvari, kao što je pitanje cenzusa na referendumima koji nisu ustavni (na primer lokalni referendum).U Zakonu o referendumu koji je nedavno stupio na snagu piše da je odluka na obavezujućem referendumu doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan. Selaković smatra da je bilo prostora da se razgovara i uvede neka mogućnost cenzusa na lokalnom nivou."Jasno je da u delu koji se odnosi na ustavni referendum ne može biti govora o cenzusu zato što to Ustav propisuje. Ali Ustav ne predviđa ograničenje da za druge vrste referenduma postoji cenzus. Oni su se ovde uglavno vezali za tumačenje da ako Ustav kao najvažniji akt ne predviđa cenzus, onda za zakone i druge pravne akte koji su niži ne može biti propisana teža procedura", rekla je Selaković. Šta Venecijanska komisija kaže na Zakon o referendumu?Ona navodi i da uopšte nisu uzete u obzir primedbe koje se tiču toga da postoji mogućnost raspisivanja referenduma na delu teritorije, a ne samo na teritoriji lokalne samouprave. "Nije dato dovoljno detalja kako da se to sprovede i suštinski ta teritorija može da se kroji u odnosu na to gde koja stranka ima sigurne glasove". Iz ugla priče o Jadru i litijumu, kako kaže,  te dve stvari (cenzus i mogućnost referenduma na delu teritorije bez detalja) ostaju sporne. Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeGovoreći o delu zakona koji se odnosi na narodnu inicijativu, Selaković navodi da i dalje ostaje problem to što vi kao predlagač možete samo da učestvujete u prirpemi akta i zakona koji Skupština treba da usvoji, te da nema nikakve garancije da će taj akt biti isti kao što je vaša narodna inicijativa izgledala."Nema mogućnosti da predlagač učestvuje na sednici skupštine kada se o tome bude raspravljalo", dodaje Selaković.  

Srbija

BizKviz zabavno druženje za zaposlene

Kako se (prvo slovo) zove kompanija koja snabdeva Kojota opremom za lov na Pticu Trkačicu? Odgovor na ovo pitanje BizKviza glasi: (A)CME. BizKviz je timsko takmičenje uživo, namenjen razvoju timskog duha unutar kompanija, kao dodatak različitim kompanijskim i marketinškim događajima (tim-bildinzima, treninzima). Svaki BizKviz sastoji se iz desetak različitih igara u kojima se ekipe ili takmičari nadmeću u znanju i logičkom razmišljanju.„Razlog što je BizKviz prepoznat i prihvaćen je njegova fleksibilnost, činjenica da naš kreativni tim uvek kreira sadržaj u direktnoj saradnji sa klijentima i što je svako nadmetanje zabavno, potpuno interaktivno i fer (nema papira i olovaka).  Takođe, takmičari imaju priliku da dožive iskustvo pravog, "televizijskog" kviza”, kaže Nebojša Bekčić, idejni tvorac koncepta BizKviz i voditelj kviza.  Tehnološko rešenje, prema njegovim rečima, koje koriste omogućilo im je da u okolnostima globalne pandemije, takmičenja "presele" u virtuelno okruženje i paradoksalno, učine BizKvizove još popularnijim u “online” varijanti.Tokom prethodne dve godine, održano je više od 100 “online” i "živih" događaja, za domaće i inostrane klijente, od malih porodičnih firmi, do velikih globalnih korporacija.S obzirom na to da je koncept izuzetno prilagodljiv i zabavan, BizKviz je postao i partner nekoliko humanitarnih akcija.Kompanije u zavisnosti od korporativnog događaja zajedno sa našim timom pripremaju kviz i pitanja prilagođena njihovom događaju.Prvi BizKviz organizovan je u oktobru 2019. godine. Još jedno pitanje sa kviza glasi: Pronađite uljeza: A) oboa, B) klarinet, C) flauta, D) truba (ne spada u grupu drvenih duvačkih instrumenata). Ili koji kralj u standardnom špilu nema brkove? (Kralj srce). 

Srbija

Preduzetnici traže izuzimanje obrazovanja iz obavezne fiskalizacije

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije uputilo je zahtev Ministarstvu finansija da se šifra delatnosti 85.5 – ostalo obrazovanje, koja se odnosi na edukacije kao što su škole jezika, web dizajna, glume, izuzme od obaveze korišćenja fiskalnog uređaja, kao što je to učinjeno sa ostalim delatnostima iz oblasti sa šifrom 85 koja se odnosi na obrazovanje. Prema navodima iz ovog udruženja uvođenje fiskalnih uređaja ovu vrsti delatnosti je besmisleno zato što se uplate već vrše virmanski uplatnicama, mBankingom i eBankingom. Edukacije se često održavaju kod korisnika na raznim lokacijama, a zbog korone se često prelazi na onlajn platforme, bez fizičkog kontakta sa korisnicima. Takođe prihoduje se svega 9 do 10 meseci zbog školskih raspusta.Problem predstavlja i izdavanje fiskalnog računa u momentu koji se ne poklapa sa momentom prijema uplate što uvodi u prekršaj i pravnu nesigurnost. Može se dogoditi da uplata legne preko računa danas u 10 časova, a da bude evidentirana sutradan kad se vidi na izvodu i time izlaže privrednika visokim kaznama. Mnogi privrednici iz ove delatnosti obavestili su udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije da će biti primorani da zatvore svoje legalno registrovane škole kao i da će preći na crno tržište. Iz udruženja apeluju da je za dobar privredni ambijent potrebno da obaveze i nameti budu logični i racionalni. Novim Zakonom o fiskalizaciji predviđeno je da obavezu izdavanja fiskalnih računa ima i ova šifra delatnosti koja obuhvata opšte i stručno obrazovanje kao i obučavanje za obavljanje bilo kog zanimanja, bavljenje bilo kojim hobijem ili služi u svrhe samousavršavanja.

Srbija

Vladina agencija traži poznate ličnosti žrtve saobraćajne nesreće

Agencija za bezbednost saobraćaja traži poznatu ličnost koja je bila žrtva saobraćajne nesreće i koja bi trebalo da učestvuje u aktivnostima Agencija i da akcije promoviše na svojim društvenim mrežama. Vrednost tendera je procenjenja na 500.000 dinara bez obračunatog PDV-a.Tender je sada raspisan u otvorenom postupku, a pre toga je obustavljen istoimeni pregovarački postupak u kome je Agencija predlagala angažovanje voditeljke Dee Đurđević.Poznata ličnost koju bi Agencija angažovala mora da ima najmanje 50.000 pratilaca na bar jednoj društvenoj mreži.Dea Đurđević, čije je angažovanje bilo ranije bilo predviđeno, na Instagram profilu ima 60.500 pratilaca.Uslov za učešće na tenderu je i da je ponuđač u protekle dve godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, održao najmanje 25 tribina na temu bezbednost saobraćaja sa učešćem poznate ličnosti koja je žrtve saobraćajne nezgode.Dea Đurđević je zastupnica udruženja "Budimo bezbedni" preko koga redovno organizuje tribine upravo na temu bezbednsoti saobraćaja, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ponuđač bi trebalo da obezbedi učešće ove poznate ličnosti na tribinama, emisijama, podeli promotivnih materijala, kao i u razgovoru sa građanima.Za učešće na tenderu ponuđač mora da predloži cenu za cenu realizacije tribine u trajanju od 45 minuta koja ne sme da bude veća od 50.000 dinara po jednoj tribini.Takođe, treba da da predlog i za cenu za druge aktivnosti kao što su razgovori sa građanima, podela promotivnih letaka i slično, koja ne sme da prelazi 30.000 dinara po aktivnosti.Istoimenu javnu nabavku, samo u pregovaračkom postupku, Agencija za bezdednost saobraćaja je raspisala u avgustu ove godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Pregovarački postupak znači da je Agencija sama birala firme koje su mogle da daju ponudu u okviru ovog tendera.U pratećoj dokumentaciji Agencija je napomenula da je cilj nabavke kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja, pa tako kao primer navodi novinarku i televizijsku voditeljku Deu Đurđević."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbedno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," pisalo je u objašnjenju tada raspisanog pregovaračkog postupka.Realizaciju tribina i sličnih aktivnosti Đurđević je trebalo da ostvari preko udruženje "Budimo bezbedni" koje je osnovala, naznačila je tada Agencija.Agencija je nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink.Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne resgistre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda. Prema Zakonu o javnim nabavkama naručilac (u ovom slučaju Agencija za bezbednost saobraćaja) je dužan da u tenderskim postupcima obezbedi što veću konkurenciju. Međutim, iz ove institucije Novoj ekonomiji nisu odgovorili da li su pre raspisivanja javnog tendera uradili analizu tržišta i da li imaju podatke o tome koliko javnih ličnosti ispunjava uslove iz konkursne dokumentacije.Na pitanja našeg portala nije odgovorila ni Dea Đurđević.

Srbija

Da li je ovo zaista „zlatno doba“ građevinarstva u Srbiji?

Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, tako da sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, dostiglo petinu BDP-a, dok domaći građevinari, koji su se našli između nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala zbog posledica pandemije izgleda da još ne znaju kako je ovo njihovo "zlatno doba", prenosi bif.rs.Strane statistike navode da je pandemija najviše pogodila građevinsku industriju u svetu, međutim što se tiče Srbije, "ovo je jedno zlatno doba za građevinare" kako je nedavno izjavio Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije. On navodi podatak da građevinarstvo učestvuje u BDP-u Srbije čak sa 20 odsto u ovom trenutku, što nikada do sada nije bilo zabeleženo".Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), građevinarstvo je u 2019. godini učestvovalo u BDP-u sa 5,7 odsto, dok je u 2020. godini taj udeo pao na 5,4 odsto, a prošle godine su ispred građevinarstva po učešću u BDP-u bili prerađivačka industrija, trgovci, proizvodnja motornih vozila, poljoprivreda i informisanje i komunikacije.Podaci koje RZS iznosi za ovu godinu zaista ukazuju na bolje poslovanje u odnosu na prethodnu, ali nigde se ne navodi da je građevinarstvo, dostiglo čak petinu BDP-a.Dok se ova misterija ne razreši, ono što se može dokučiti iz zvaničnih podataka pokazuje sledeći odnos između prethodne i ove godine.Prošle godine, zbog problema koje je donela pandemija, građevinska aktivnost je, izuzev prvog tromesečja, u svim preostalim kvartalima beležila dvocifren pad u odnosu na iste periode tokom 2019. godine. Ukupna vrednost domaćih građevinskih radova je prethodne godine iznosila poreko 473,8 milijarde dinara, odnosno nešto preko četiri milijarde evra, što je bilo za 4,3 odsto manje u poređenju sa 2019. godinom. Od pomenute sume, više od polovine vrednosti činili su radovi na zgradama, najviše se gradilo u Beogradu, gde je vrednost građevinskih radova dostigla skoro 1,3 milijarde evra. Prošle godine je izgrađeno preko 25.326 novih stanova što je 500 stanova više nego u 2019. godini, pri čemu je u Bepogradu prosečna cena bila najveća, skoro 2.000 evra po kvadratu, dok je najjeftiniji bio Kragujevac, sa prosečnom cenom od oko 960 evra po kvadratu. Tokom 2020. godine, u Srbiji je izdato preko 22.000 građevinskih dozvola.Vrednost izvedenih radova u prvoj polovini ove godine je porasla za 22,8 odsto, vrednost novih ugovora za 3,1 odsto, a broj izdatih građevinskih dozvola porastao je više od trećine. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), do aprila ove godine je od izvoza građevinskih usluga ostvareno 70,8 miliona evra prihoda, što je pad od 0,2 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, dok je ukupna vrednost ostvarenog uvoza građevinskih usluga iznosila 109,7 miliona evra, za 2,5 odsto manje nego u isto vreme lane. Priliv stranih direktnih investicija u oblasti građevinarstva je u prvom kvartalu ove godine iznosio 153,8 miliona evra, što je za 15,8 odsto više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ali upola manje od rekordnih 307,3 miliona evra, koliki je bio priliv u trećem kvartalu 2019. godine.Ove godine je broj zaposlenih u građevinskoj industriji porastao za 5,4 odsto, premašivši 159.000 radnika, koji čine 7,3 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji. Prosečna zarada u građevinarstvu je u prethodnih šest meseci iznosila nešto više od 75.000 dinara, što predstavlja rast od 4,4 odsto u poređenju s istim periodom lane. Najviša prosečna zarada u ovoj industriji iznosi preko 99.000 dinara i veća je za 12,8 odsto od republičkog proseka. Zaposleni i sa najvećom prosečnom platom u građevinskoj industriji, teško da bi mogli sebi da priušte sumu od 1,47 miliona evra, koliko je koštao najskuplji stan u novogradnji koji je prodat ove godine na lokaciji "Beograd na vodi".U trećem kvartalu ove godine vrednost tržišta neketnina je bila veća za čak 74 odsto u odnosu na isti period 2018. godine, ali podatak da se 80 odsto ukupnih transakcija isplaćuje u gotovini, a taj udeo iznosi 68 odsto prilikom kupovine stanova menja situaciju, budući da u agencijama za nekretnine ocenjuju kako ovakva slika nije baš sasvim tačna. Građani u proseku raspolažu sa gotovinom od 60.000 evra, a ostatak potrebne sume dopunjavaju iz kredita, kada kupac prebaci novac prodavcu, ovaj najčešće kupuje nekretninu za gotovinu, i tako se novac koji je uzet i iz kredita na tržištu "obrne" četiri do pet puta, stvarajući utisak da ima mnogo više gotovine nego što je to zaista slučaj.U najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) se tvrdi da je toliki rast cena stambenog i poslovnog prostora na tako malom tržištu i imajući u vidu prosečan standard, uzrokovan pranjem novca, a iste procene navodi iz godine u godinu i ovdašnja Uprava za sprečavanje pranja novca.Dok se nadležni ne smisle i preduzmu nešto, većina domaćih građevinara gleda kako da u ovom "zlatnom dobu" opstane imajući u vidu nedostatak radnika i divljanje cena repromaterijala. Plate u građevinskom sektoru nisu toliko povećane zbog činjenice da dobri majstori masovno odlaze u inostranstvo gde mogu da zarade i tri puta više nego u Srbiji, budući da ovde dnevnice iznose od 60 do 100 evra. Pored povećanih troškova za plate, ove godine vrtoglavo rastu rashodi za sirovine, od kojih su neke poskupele i 100 odsto, a zbog nestašica većinom moraju da se plate unapred.Kako pokazuje istraživanje zajednica projektanata, građevinara i zanatlija u južnoj i istočnoj Evropi "DaiBau", 92 odsto anketiranih građevinaca u Srbiji izjavljuje da je njihovo poslovanje najviše opteretilo enormno povećanje cena sirovina, a 67 odsto njih da će zbog toga biti primorani da povećaju sopstvene cene. Većina planira da poveća cene najmanje za 5 odsto, a 37 odsto namerava da poveća cene za 15 odsto. Ipak, čak 90 odsto ispitanika veruje da sledeće sezone donose bolje uslove za poslovanje.

Srbija

Eksproprijacije neće biti samo ako se izmeni Zakon o rudarstvu

"S obzirom da se podigla cela Srbija, treba iskoristiti poslednju priliku da se problem saseče u korenu, a ne samo sanira goruća lokalna rana. Pod poslednjom prilikom mislim na doba pred izbore, kad postoji šansa da se nešto konkretno uradi po hitnom postupku. Nakon izbora, kakvi god rezulati da budu, uslediće zatezanje. I narodne volje, i ličnih sloboda, a time i mogućnosti za promenu sistema", kaže Tijana Jevtić. kaže za naš portal Tijana Jevtić, saradnica nevladine organizacije Libergraf koja se istakla borbom protiv izgradnje derivacionih mini-hidrocentrala na rekama u okolini Užica.PROBLEM EKSPLOATACIJE RUDA U RS:Postoje tri nivoa delovanja:- lokalni i trenutno aktuelni (ukidanje Rio Tinta na području Loznice)- lokalni / a dalekosežniji (da se stavi moratorijum na litijumska istraživanja i eksploataciju na području cele Srbije) - onaj do kojeg još nismo dosegli a tiče se SVIH građana Srbije. Ovaj nivo tiče se izmena Zakona o rudarstvu iz 2021. gde se, po prvi put, unose pogubne odredbe u smislu definisanja ekploatacije ruda kao što su litijum, nikl itd. kao JAVNOG INTERESA, koji potire kako ličnu imovinu tako i bilo koji status zaštićenog područja (moguće uz uslove nadležnih institucija, čitaj Ministarstvo ŽS). "Postizanje polovičnih rešenja kroz proteste je nešto najpogubnije za ovu zemlju. Bukvalno za zemlju. Nasušnu."REFERENDUM:Tijana kaže da u lokalnom smislu, što se tiče Loznice i Rio Tinta, Zakon o referendumu odavno nije primenljiv, ni postojeći kao ni onaj izmenjeni. Rio Tinto je kako napominje dobijanjem lokacijskih uslova ušao u zakonsku proceduru na više nivoa:- fazna izgradnja proizvodnog postrojenja, - deponija u Štavicama- infrastrukturni radovi: dalekovod, obilaznica Loznica – Valjevo (moguće i još ponešto)Svi ovi parcijalni projekti u okviru projekta Jadar pojedinačno su već ušli u fazu izrade Studije, odnosno Ministarstvo životne sredine je pojedinačno, za svaku stavku, donelo Rešenja o obimu izrade Studije procene uticaja na životnu sredinu."U smislu Objedinjene procedure, učešće javnosti postoji još samo u smislu javnog uvida u Studiju uticaja na životnu sredinu, a znamo dobro kako taj javni uvid funkcioniše u Srbiji. Nije mi poznat primer da je bilo koji projekat oboren u fazi Studije, možda samo izmenjen u finesama", napominje sagovorica našeg portala.Prema njenim rečima, treba obratiti pažnju na izjavu direktorke kompanije Rio Sava koja je to potvrdila: "U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države, ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole".U prilogu šema objedinjene procedure, vidi se mesto za UČEŠĆE JAVNOSTI, zanimljivo je da ovo funkcioniše kao WIN-WIN algoritam, nigde nema ono “Ako nema dela: ako ne onda NIKOM NIŠTA). I naredni grafikon je izradio Rio Sava, kojim prikazuju dosadašnje domete u dobijanju neophodne dokumentacije:(Proveriti da li je tačno da se samim definisanje Obima izrade studije ulazi u fazu izdavanja Odobrenja za eksploataciono polje)EKSPROPRIJACIJA:Obzirom da nigde još uvek ne postoji kompletan nacrt izmena Zakona, to se neću njima ni baviti. Na osnovu postojećih izvora primetno je da je rađeno na ubrzanju procesa oduzimanja imovine I načelu HITNOSTI. Ali problematičan je zapravo postojeći Zakon o eksproprijaciji u kombinaciji sa izmenjenim Zakonom o rudarstvu 2021. Postavljaju poguban zakonski okvir za vlasnike zemljišta koji se nalaze na interesnom području za istraživanje/ekploataciju. Čak I da se izmene Zakona o eksproprijaciji ne usvoje, to ne rešava problem. Zakon o eksproprijaciji je samo produžena ruka Zakona o rudarstvu.U prilogu, JAVNI INTERES iz Zakona o eksproprijaciji 2016.ZAKON O RUDARSTVU:Menjan 2015. a potom i u prvom kvartalu 2021. uvodi SUŠTINSKU IZMENU u vidu definisanja JAVNOG INTERESA. Pod strateškim sirovinama se, između ostalog, pominje litijum (istražna polja na barem 7 područja u Srbiji), kao i nikl (nekad odbranjena Mokra Gora npr. ovim opet može ući u područje interesa za ekploataciju) i zlato (danas aktuelno Homolje). Definicija JAVNOG INTERESA potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status zaštićenog područja. Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ.U tom smislu, pozicija građanina RS koji je vlasnik zemlje, ili želi da kupi svoje parče zemlje, postaje krajnje rizična. Naime, onaj ko se prethodnih godina bavio MHE problematikom, mogao je da se nesmetano koristi javnim bazama podataka i time bar donekle na vreme bude upućen u interesne tačke, pozicije, izdata rešenja, katastar MHE i liste potencijalnih investitora, postojali su javni pozivi investitorima, javni uvidi i dr. U slučaju rudnih resursa, sve je prekriveno velom tajnosti podataka. Nema transparencije. Ne postoji javna baza istražnih područja, niti nekakva forma katastra istražnih/eksploatacionih polja. Jedino što je javno dostupno je GIS karta Ministarstva rudarstva I energetike https://gis.mre.gov.rs/visios/Srbija , koja je nepotpuna i sasvim prozvoljna (npr na području istražnih polja litijuma u Loznici nije uneto NIŠTA, osim definisanih područja interesa koja se tiču istraživanja VODNIH RESURSA a koje sprovodi Rio Sava). U tom smislu, mora se podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da biste saznali da li je parcela od interesa deo istražnog polja. Time se onemogućava bilo kakvo učešće javnosti u startu (kad je inače vreme za bilo kakav korak u smislu javnog odlučivanja, aka Referendum) i sve se stavlja pred svršen čin.U prilogu NAJBITNIJA NOVINA Zakona o rudarstvu iz 2021.U nastavku teksta navodim najznačajnije izmene Zakona o rudarstvu:Zeleno – stara verzija. Crveno - izmenjeno/novo/ubačeno 2021.)NOVO 2021.54) "Investicioni sporazum" je ugovor koji zaključuju Republika Srbija, koju zastupa Vlada i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju mineralnih sirovina u smislu ovog zakona kojim se bliže uređuju pitanja od interesa za svaku od ugovornih strana i koji može sadržati odložne i raskidne uslove i rokove; 3. Uslovi i javni interesČlan 4 Mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni resursi, kao i drugi geološki resursi su prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i mogu se koristiti pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom. Mineralni resursi odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju su: 1) nafta i prirodni gas; 2) ugalj; 3) rude bakra i zlata; 4) rude olova i cinka; 5) rude bora i litijuma; 6) uljni glinci (uljni škriljci, odnosno šejlovi); 7) druge mineralne sirovine, određene posebnim aktom Vlade na predlog ministarstva nadležnog za poslove geoloških istraživanja i/ili za poslove rudarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo). NOVO 2021: Geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina su u javnom interesu. NOVO 2021: Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju da se eksploatacija vrši u zaštićenom području ili području ekološke mreže, javni interes i značaj utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.Za potrebe privrednog subjekta, u privatnoj ili javnoj svojini, koji je nosilac istraživanja i/ili nosilac eksploatacije mineralnih sirovina, koje su određene kao sirovine od značaja u smislu stava 2. ovog člana, može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti. Privredni subjekt iz stava 5. [3.] ovog člana ima prava i obaveze korisnika eksproprijacije. Eksproprijacija nepokretnosti iz stava 5. [3.] ovog člana, sprovodi se shodno propisima kojima se uređuje eksproprijacija. STARO. [Primenjena geološka istraživanja i eksploatacija urana može se vršiti samo uz prethodnu saglasnost Vlade na predlog Ministarstva.]NOVO 2021. Primenjena geološka istraživanja i eksploatacija urana, nikla i kobalta može se vršiti samo uz prethodnu saglasnost Vlade na predlog Ministarstva i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.NOVO 2021. [ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Član 28a Ministarstvo i Zavod imaju obavezu da sa izveštajima i elaboratima postupaju u skladu sa oznakom "poslovna tajna", osim ako je ovim zakonom propisano drugačije.NOVO 2021. Član 66 U slučaju kada nosilac odobrenja gradi objekat na sopstvenom eksploatacionom polju ne traži se saglasnost Ministarstva.NOVO 2021 [ČLAN 37 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Investicioni sporazum Član 52a Republika Srbija i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju mogu zaključiti investicioni sporazum u skladu sa ovim zakonom i propisom iz stava 3. ovog člana. Investicionim sporazumom iz stava 1. ovog člana se bliže uređuju pitanja izgradnje nedostajuće infrastrukture, zaštite životne sredine, prava preče kupovine proizvoda u korist domaćeg prerađivača i proizvođača, fiskalne, odnosno finansijske pogodnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju ova pitanja, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju projekta. Vlada bliže uređuje način pokretanja, vođenja i sadržinu pregovora za zaključenje investicionog sporazuma, elemente sporazuma kao i druga pitanja od značaja za zaključenje investicionog sporazuma, shodno odredbama ovog zakona.NOVO 2021. [ČLAN 53 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Član 77 Ako se pokrene postupak stečaja ili likvidacije nosioca odobrenja za izvođenje rudarskih radova, a koje nije izvršilo sanaciju i rekultivaciju degradiranog zemljišta, troškovi sanacije podmiruju se iz stečajne, odnosno likvidacione mase.[ČLAN 63 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]Član 103 Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju rudarskih objekata i/ili izvođenje rudarskih radova iz člana 101. ovog zakona dostavlja se: STARO. [5) dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja, zakupa i/ili saglasnosti, odnosno pravu službenosti za površinu na kojoj je planirana izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova za najmanje deset godina, osim u slučaju nafte i gasa kada se dostavlja za period do deset godina, a u slučaju eksploatacije rezervi mineralnih sirovina koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju dostavlja se poseban akt Vlade o utvrđivanju javnog interesa za period od pet godina eksploatacije;]NOVO 2021:5) dokaz o pravu svojine, odnosno poseban akt Vlade o utvrđivanju javnog interesa za period od najmanje pet godina u slučaju eksploatacije rezervi mineralnih sirovina koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, za površine na kojima je planirana izgradnja rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova, osim u slučaju nafte i gasa kada se dostavlja dokaz o pravu korišćenja, zakupa i/ili saglasnosti, odnosno pravu službenosti za period od najmanje jedne godine, kao i pisana izjava podnosioca zahteva sa spiskom svih katastarskih parcela obuhvaćenih rudarskim radovima za koje su rešeni imovinsko-pravni odnosi ili su obuhvaćeni aktom Vlade o utvrđivanju javnog interesa. Za površine na kojima je proglašen javni interes ili nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi dostavlja se izjava investitora da će do prijave izvođenja radova po predmetnom projektu rešiti imovinsko-pravne odnose. Prijava radova nadležnom inspektoru koji vrši kontrolu dostavljene dokumentacije može se podneti samo za deo radova na prostoru za koje investitor dostavi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.