Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

UNS: Finansije su novinarima u Srbiji najveći problem

Ekonomska nesigurnost najviše utiče na rad novinara u Srbiji, pokazuje najnovija anketa Udruženja novinara Srbije (UNS) koja je sprovedena među novinarima i medijskim radnicima. Čak 91 odsto njih kaže da su im glavni profesionalni problemi finansije, dok posle njih slede pretnje i pritisci u 39 odsto slučajeva.Prema mišljenju dve trećine ispitanika ispitanika, najveći pritisak na medije potiče od centara političke moći, političkih stranaka (45 odsto) i države (43 odsto). Skoro četvrtina (24 odsto) ispitanika tvrdi da pritisak potiče od vlasnika medija i menadžmenta.Neregulisane radne obaveze su na trećem mestu, kod 35 odsto ispitanika, dok je trećina ispitanika (34,3 odsto) navela da su novinari u Srbiji cenzurisani u velikoj meri. Oko 30 odsto njih kaže da su njihove kolege povremeno cenzurisane, a nešto manje od petine, odnosno 23,5 odsto da nije primetilo cenzuru.Izjašnjavajući se o ličnim iskustvima sa cenzurom trećina ispitanika tvrdi da nikada nije bilo izloženo cenzuri, 38,6 odsto tvrdi da se sa cenzurom susreće povremeno, a gotovo petina, odnosno 19,8 odsto novinarki i novinara lično je, prema sopstvenom priznanju, konstantno cenzurisano.Nekoj drugoj vrsti pritiska u vezi sa obavljanjem novinarskog posla izloženo je 57 odsto novinara, dok 43 odsto ispitanika tvrdi da nije bilo izloženo pritiscima. Isti odnos odgovora dobijen je i na pitanje da li su novinari lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad.Objavljen Priručnik za ekonomske novinarePravi novinari neće podleći samocenzuriKad novinari počnu da beže, ja počinjem da radim Od ispitanika koji su doživeli neku vrstu pritiska 26,8 odsto prijavilo je pritisak ili napad. Na pitanje da li se osećaju bezbedno radeći svoj posao 44,6 odsto je odgovorilo potvrdno, 17,8 odsto odrično, dok 37,6 odsto kaže da se oseća bezbedno.Novinarskim udruženjima ili sindikatima se zbog napada i pritisaka za pomoć obraćalo 19,6 odsto ispitanika, dok 21,6 odsto smatra da novinarska udruženja i sindikati ne mogu da pruže adekvatnu pomoć. Dve trećine ispitanika misli da u slučaju napada i pritisaka novinarska udruženja i sindikati mogu samo delimično da im pomognu.Da vlasnik medija u velikoj meri utiče na uređivačku politiku smatra 52 odsto ispitanika, 11 odsto njih smatra da vlasnici medija uopšte ne utiču na uređivanje. Oko 27,3 odsto ispitanih smatra da mediji mogu da se odupru pritiscima, a 48,5 odsto misli da mediji samo delimično mogu da odgovore na pritiske.Nešto više od petine ispitanika, 22,8 odsto, smatra da u Srbiji postoje objektivni mediji, dok 30 odsto njih smatra da takvi mediji ne postoje. Tri četvrtine ispitanika smatra da postoje novinari koji mogu biti uzor mlađim kolegama.U anonimnoj onlajn anketi učestvovala su 103 medijska radnika, od kojih je 41 odsto žena i 59 odsto muškaraca. Polovina ispitanika su starosti između 30 i 50 godina, dok su druga polovina ljudi mlađi od 30 i stariji od 50 godina.

Srbija

Sve veći jaz između bogatih i siromašnih Evropljana

Od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala se u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije (EU), upozorila je Evropska konfederacija sindikata (EKS) i zatražila hitno donošenje Direktive o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju, kako je preneo portal Nezavisnost.org.U poslednjoj deceniji u većini zemalja EU porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila EKS.Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac? Izveštaj o „nejednakoj Evropi“ koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU. Jaz je najviše povećan u Mađarskoj, zatim Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj i Italiji. Na drugom polu su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj i Austriji.Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji stoje iza ovog izveštaja.Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 od 27 zemalja članica EU od 2000. godine.Više od 40 miliona ljudi širom sveta živi u modernom ropstvu Nejednakost plata se povećala u 8 od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine.Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.Dodaje se da bi povećanje minimalnih plata značajno smanjilo i jaz u platama između žena i muškaraca.EKS poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate.Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore. "Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije" Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od „ekonomije koja radi za ljude“ koju je obećala Evropska komisija.„Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju”, kazala je Linč.Dodala je da ne iznenađuju porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije. Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci – adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.“Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisan ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi”, naglasila je Ester Linč.

Srbija

WWF: Novi ciklus prijava za mlade zabrinute zbog klimatske krize

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, još jednom poziva mlade ljude iz cele Srbije uzrasta od 15 do 24 godine da se prijave na konkurs "Mladi protiv klimatskih promena" u okviru projekta "Na mladima klima ostaje" gde će imati priliku da sprovedu sopstvene inicijative za borbu protiv klimatske krize. Prijave su otvorene do 19. decembra u ponoć.WWF poziva mlade koji su zabrinuti po pitanju klimatske krize i žele da podižu svest o ovoj temi i rade na pronalaženju rešenja da postanu deo pozitivnih promena i da se prijave da učestvuju u projektu putem linka.Nije kasno da se stvari poprave, za budućnost današnjih mladih, ali i čitave planete.."Do sada smo podržali pet omladinskih inicijativa i svaka se na svoj način bori sa klimtskom krizom. Posvećenost i odlučnost ovih mladih ljudi u borbi za bezbedniju budućnost planete je zaista impresivna i upravo oni dolaze do najinovativnijih, kreativnih rešenja. Izuzetno se radujemo drugom ciklusu projekta, i upoznavanju i radu sa još mnogo divnih mladih ljudi.", ističe koordinatorka projekta "Na mladima klima ostaje" iz WWF Adrije Mina Mirić.Učesnici će moći da nauče više o razvoju građanskih inicijativa, komunikaciji sa javnošću i javnom zagovaranju, angažovanju zajednice i razvoju politika sa ciljem primene stečenih znanja kroz konkretne aktivnosti koje će imati prilike da sami osmisle i sprovedu u delo. Konkurs je otvoren po drugi put od početka projekta, a prva grupa učesnika je već imala priliku da predstavi svoje inicijative na prvom Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivouWWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. 

Srbija

U Kragujevcu počela da radi platforma za veštačku inteligenciju

U državnom Data centru u Kragujevcu danas je počela da radi nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, odnosno i poseban "superkompjuter" najnovije generaicje, saopštila je Vlada Srbije. Ukupna vrednost te investicije i ulaganja u izgradnju tog centra je 55 miliona evra."Projekti koje danas realizujemo u svakom smislu su nešto o čemu ranije nije moglo ni da se sanja. Mnogo toga je moralo da bude urađeno kako bi uopšte došlo do toga da Srbija može da ima data centar ili ovakvu platformu i superkompjuter", rekao je direktor Kancelarije za IT upravu Mihajlo Jovanović.Vlada Srbije je izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Srbiju, jer je to jedna od kapitalnih investicija u tom gradu.Taj projekat kako se dodaje doprineće unapređenju rada javne uprave, što ubrzava procedure i pojednostavljuje svakodnevni život građana i poslovanje privrede. Data centar se prostire na 14.000 kvadratnih metara, a izgrađen je za nešto manje od godinu i po dana, a otvoren krajem prošle godine.Srbija osniva institut za veštačku inteligencijuVeštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike ČEMU SLUŽI DATA CENTAR?Platforma će kako se naglašava biti važna i za srpsku poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Zahvaljujući njoj moći će da se prate promene do kojih će dolaziti u narednih 10 godina u oblasti životne sredine, ali i da će moći da se oceni kvalitet zemljišta, njegova ph vrednost, šta može da se seje, kako da se navodnjava i drugo.Platforma kako se dodaje predstavlja superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi, proizvođača NVIDIA, spreman da obradi ogromnu količinu informacija u kratkom vremenskom periodu.Nacionalna platforma će biti na raspolaganju državi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, naučno-tehnološkim parkovima i startap kompanijama. Prilikom puštanja  platforme u rad dekani tehničkih fakulteta i instituta, direktor Kancelarije za IT upravu i direktori naučno-tehnoloških parkova potpisali su sporazum o korišćenju Data centra.Zahvaljujući toj platformi, Srbija je spremna da napravi novi iskorak u procesu digitalizacije našeg društva i obezbedi alat za još brži i snažniji razvoj naše istraživačke i inovativne zajednice.Projekat će doprineti unapređenju rada javne uprave, što ubrzava procedure i pojednostavljuje svakodnevni život građana i poslovanje privrede.Inovacije bazirane na veštačkoj inteligenciji za pametnija plaćanja"Kina je već pretekla SAD u razvoju veštačke inteligencije"

Srbija

Za 15. jubilej UNIQA daruje zdravlje

 UNIQA  obeležava 15 godina poslovanja u Srbiji sa mnogo više od 15 razloga za ponos na ljude sa kojima radi i ljude za koje radi. Jubilej u godini očuvanja zdravlja UNIQA slavi darujući besplatne sistematske preglede klijentima koji do 15.decembra ugovore individualno MedUNIQA zdravstveno osiguranje. Sistematski pregledi su poklon dobrodošlice novim korisnicima privatnog zdravstvenog osiguranja kojima će MedUNIQA, osigurati kvalitetne zdravstvene usluge 24/7 u 900 privatnih i državnih ustanova širom Srbije. Član austrijske UNIQA grupe, prisutne u 18 zemalja i jedne od vodećih osiguravajućih kompanija Centralne i Istočne Evrope, UNIQA u Srbiji prešla je značajan put tokom 15 godina. Od nove kompanije na tržištu, izrasla je u brend prepoznat po kvalitetnim proizvodima, uslugama i servisima svih vrsta osiguranja sa blizu 700.000 individualnih i korporativnih klijenata. Dosledna fokusu na zadovoljstvo kljenata, UNIQA se pozicionirala na vrh tržišta bankoosiguranja, putnog, osiguranja domaćinstva i MedUNIQA zdravstvenog osiguranja. Nastojeći da odgovori potrebama različitih klijenata, UNIQA je kontinuiranim investicijama u inovacije i digitalizaciju zaokružila i ceo online proces osiguranja – od iniciranja ponude, preko kupovine polise, plaćanja premije do prijave, procene i isplate štete. Istovremeno, postala je bliža svojim korisnicima šireći i mrežu UNIQA poslovnica u Srbiji. Da ispunjava data obećanja,UNIQA je odgovorno potvrdila dosadašnjom isplatom preko 32 milijarde dinara na ime odštetnih zahteva. Ponovo u igri - 8. Šekspir festival Odgovornost prema klijentima, UNIQA prenosi na celo društvo. Sa preko 100 miliona dinara pomogla je mnoge društveno - odgovorne i humanitarne projekte, zdravstvo, kulturu, sport, decu, mlade... Partner brojnih organizacija i institucija među kojima su pozorišni Šekspir festival, Beogradski maraton, Vaterpolo savez Srbije, UNIQA je godinu jubileja zaokružila saradnjom sa Galerijom Matice srpske osiguranjem da dela iz čuvene bečke Galerije Belvedere budu prvi put predstavljena u Srbiji. Vrhunska dela bečke Galerije Belvedere prvi put u Srbiji Posvećenost klijentima i lokalnoj zajednici nije prošla nezapaženo. U proteklih 15 godina, UNIQA je dobila brojna priznanja među kojima su Corporate Super Brand, Top Serbian Brand,  nagrada londonskog magazina World Finance i dvostruka nagrada European Business Awards za najbolju kompaniju u Srbiji kada je reč o strategiji rasta i odnosu prema klijentima. Jubilarna 15. godina zaokružena je još jednom „Customers’ Friend“ zlatnom medaljom za vrhunski odnos prema klijentima.Na putu daljeg rasta, UNIQA nastavlja da ispisuje nova poglavlja sigurnosti za klijente, zaposlene, poslovne partnere i sve ljude u lokalnoj zajednici uz koju i sa kojom se kompanija razvija jer ŽIVIMO BOLJE ZAJEDNO.

Srbija

Nikola Rakić (Natura Eco): 3D kuće u prodaji sledeće godine

“Proto dom” 3D štampane kuće planirano je da budu u komercijalnoj prodaji naredne godine, trenutno je 80 kuća u fazi naručivanja, kaže Nikola Rakić, generalni direktor kompanije Natura eko, koja posluje u okviru Naučno tehnološkog parka u Čačku. “Cene su niže između 15 i 30 odsto po kvadratu u odnosu na tradicionalnu gradnju”, kaže Rakić za Novu ekonomiju.Na pitanje da li su materijali ove inovativne građevinske tehnologije otporni na zemljotrese, klizišta i druge vremenske nepogode, Rakić kaže da su testiranja u saradnji sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beograda pokazala da je materijal kvalitetniji i čvršći u odnosu na standardni beton i opeku tri do pet puta. Prvu 3D štampanu kuću „ProtoDom“, kako je nedavno saopšteno, napravila su dva čoveka i jedna mašina za samo 21 sat i 15 minuta i ovo je prva takva kuća u istočnoj Evropi. Odmah je spremna za život, napravljena je od betona i pruža apsolutnu sigurnost. U izgradnji kuće, koja je delo kompanije Natura Eco iz Čačka, korišćena je inovativna tehnologija 3D štampača napravljenih u Srbiji. Izgradnjom 3D štampanih kuća smanjuju se troškovi investitora, kao i povrede na gradilištima širom sveta i količina otpada koju viđamo pored njih. „Važna prednost 3D štampane kuće je i brzina gradnje, sve se radi  simultano i nema gubljenja vremena. Na kraju, važno je istaći i da je količina otpada ravna nuli jer se unapred zna potrebna tačna količina materijala“, ističe Nikola Rakić.Korišćenjem 3D štampe u građevinskoj industriji nema probijanja rokova, a brzina i vreme štampe su unapred poznati. „Dodatno smo uveli inovaciju u materijalu koji je praktično dva u jedan. Jedan materijal predstavlja zid i  izolaciju koja se nalazi unutra, tj. u njemu imate i električne i vodovodne instalacije. Kada se ova mašina povuče, dobijate gotovu kuću oko koje nemate nikakve dodatne troškove i radove. Jedino ako hoćete možete da je okrečite i promenite boju zidova“, objašnjava Miloš Jovanović, tehnički direktor kompanije „Natura Eco“.Tim mladih inovatora iz Čačka otkriva da je interesovanje za prvu 3D štampanu kuću u istočnoj Evropi veliko, a da će rezervacije kuće uskoro će biti moguće. Prve objekte planiraju da isporuče već u drugom kvartalu naredne godine.Nove 3D štampane kuće, osim što su sigurne, otporne i brzo useljive, rešavaju i problem nedostatka fizičke radne snage, koji je sve veći na globalnom nivou. Sve je manje radnika dostupno za rad na gradilištima, a kod ovog tipa inovativne gradnje nekoliko ljudi kontroliše mašine iz kancelarije, navodi se u saopštenju.     

Srbija

Studentkinje FEFA u top 5 na prestižnom svetskom takmičenju

Studentkinje ekonomije i audio-vizuelne produkcije FEFA fakulteta Anica Kovačević, Marija Đokić, Sonja Kričak i Teodora Rodić, pod mentorstvom Aleksandra Vučkovića plasirale su se među najboljih pet u svetu na prestižnom međunarodnom takmičenju Creative Shock koje je ove godine okupilo 155 timova iz 71 zemlje, saopštio je Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).Početak takmičenja bio je 27. septembra, dok je veliko finale trajalo od 26. do 28. novembra.Naše predstavnice imale su izuzetno složene i zahtevne zadatke – da osmisle idejno rešenje za konkretne kompanije uz izradu finansijskih proračuna, poboljšanje strategije poslovanja, marketinška rešenja i akcioni plan koji je podrazumevao i društveno odgovorno ponašanje kompanije, navodi se u saopštenju.Ovako širok pristup relevantnim poslovnim problemima koji zahteva različita znanja iz finansija, marketinga, prodaje i kreiranja sadržaja čini Creative Shock jednim od najznačajnijih i najizazovnijih takmičenja u svetu, ističe se u saopštenju.Prednost studentkinja ekonomskog smera na FEFA, Anice Kovačević, Sonje Kričak i Teodore Rodić, bilo je to što su zahvaljujući stečenom praktičnom znanju na fakultetu već imale iskustva u rešavanju realnih poslovnih problema, pa su se u odnosu na druge timove studenata, za kratko vreme snašle i iznele inovativan i relevantan način rešenja zadatog izazova. Dodatnu podršku u kreativnom delu osmišljavanja i plasiranja video i marketinškog sadržaja imale su od studentkinje audio-vizuelne produkcije Marija Đokić, pa se na jednom projektu moglo videti šta se dogodi kada se udruže ekonomisti i kreativci, navodi se u saopštenju.„Brzo smo se uklopile i postale tim, iako se do sada nismo poznavale. Veliku zahvalnost dugujemo profesorima FEFA, našim kolegama, a posebno našem mentoru, Aleksandru Vučkoviću, koji nas je uveo u ovo takmičenje i koji nam je bio velika podrška“, objašnjava Anica Kovačević, studentkinja ekonomije.Možda i najveću prepreku, prema njihovim rečima, predstavljao je kratak vremenski period tokom kojeg su morale da osmisle rešenja, ali i prezentaciju istih.„Za kratko vreme imale smo veliki broj zadataka. Međutim, pošto sam navikla da radim pod pritiskom zbog prirode posla za koji se školujem, i uz koleginice iz tima koje su sa lakoćom rešavale deo u vezi sa ekonomijom, uspele smo da prevaziđemo i tu otežavajuću okolnost“, rekla je Marija, studentkinja audio-vizuelne produkcije.Prvo mesto na takmičenju pripalo je ekipi Univerziteta Toronto iz Kanade.„Čestitamo studentkinjama koje su svojim kvalitetom i posvećenošću sjajno predstavile našu zemlju i pokazale vrednost stečenog znanja“, ističe se u saopštenju.

Srbija

Sud u Valjevu Euro Litijumu privremeno zabranio rudarenje

Osnovni sud u Valjevu je postupajući po zahtevu narodnog pokreta "Marš s Kolubare" usvojio privremenu meru zabrane svih rudarskih radova kompaniji Euro Litijum Balkan, preneo je portal Kolubarske.rs. Zabrana je izrečena zbog sumnje da je ta kompanija istražijući litijum u okolini Valjeva zagadila vodu u nekoliko privatnih bunara."Euro Litijum Balkan ima pravo na žalbu, ali žalba ne zadržava izvršenje rešenja i prema našim saznanjima kompanija je prestala da radi bilo šta na ovom području jer je ta privremena mera za njih obavezujuća", rekao je pravni zastupnik pokreta Marš sa Kolubare, advokat Sreten Đorđević.Euro Litijum Balkan se skoro deset godina bavi istraživanjem litijuma u okolini Valjeva, a sedište kompanije nalazi se u mestu DivciRadovi su zabranjeni do okončanja postupka koji je narodni pokret "Marš s Kolubare" pokrenuo pred Ministarstvom rudarstva i energetike od koga je zahtevano da kanadskoj kompaniji ne budu produžene dozvole za rad.Đorđević je rekao da su zbog bušotina za istraživanje rezervi litijuma u dolini Kolubare i zemljište i bunari kontaminirani borom. Reč je o zagađenju površinskih bunara porodica Jovanović u Lukavcu i Tadić u selu Šušeoka.U okolini Valjeva se istražuje litijum, isplativost rudnika za sada upitnaZorana Mihajlović: Ministarstvo nije izdavalo dozvole Euro Lithium-u Kako se dodaje, laboratorijski je potvrđeno da je voda zagađena i u arterskom bunaru dubine 120 metara u porodičnom gazdinstvu Arbajter koja ima zasade borovnice na četiri hektara u Lukavcu. U njihovom bunaru utvrđena je dva i po puta veća koncentracija bora od maksimalno dozvoljene čime je ugrožena poljoprivredna proizvodnja.Kanadska kompanija Euro Litijum Balkan realizuje dva projekta: "Valjevo-Mionica" i "Valjevo sever".Predstavnici kompanije Euro Lithium Balkan, srpske podružnice kanadske kompanije Euro Lithium, potvrdili su početkom aprila za Novu ekonomiju da u okolini Valjeva istražuju litijum. Objašnjavaju da se još ne zna da li bi otvaranje rudnika bilo ekonomski isplativo, jer su u iskopanim mineralima pronašli nisku koncentraciju tog hemijskog elementa koji se koristi za proizvodnju baterija.Litijum se u Srbiji istražuje na nekoliko lokacija, a najpoznatija je u dolini reke Jadar blizu Loznice. Građani već nekoloko nedelja protestuju protiv rudarske kompanije Rio Tinto koja želi da sprovede taj projekat, jer strahuju da će doći do brojnih ekoloških problema.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA?

Srbija

Er Srbija prevezla 76 odsto više putnika nego lane

Er Srbija je tokom proteklog vikenda premašila cifru od milion i 500 hiljada  prevezenih putnika u 2021. godini što je uvećanje za 76 odsto u odnosu na broj prevezenih putnika tokom cele 2020. godine.  Popunjenost putničke kabine na letovima Er Srbije, u periodu od početka godine do danas, iznosila je 66 odsto, saopšteno je iz nacionalne avio-kompanije. "Cilj nam je da se u potpunosti vratimo na nivo iz 2019. godine i u tom pogledu smo na dobrom putu. Ipak, svesni smo da se situacija s pandemijom korona virusa pogoršava, pa oprezno pristupamo planovima za naredni period, oslanjajući se pre svega na fleksibilnost i sposobnost brzog prilagođavanja okolnostima na tržištu",  izjavio je direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije Jirži Marek. Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersKreditor odbio da smanji dug Er SrbijiEr Srbija je trenutno na nivou od 57 odsto u odnosu na broj prevezenih putnika u 2019. godini.U prva tri kvartala tekuće godine, srpska avio-kompanija je zabeležila 51 odsto tržišnog udela na Aerodromu Nikola Tesla Beograd, što je za šest procentnih poena više u odnosu na isti period 2019. godine.Srpski nacionalni avio-prevoznik je u rekordnoj 2019. godini prevezao 2,8 miliona putnika. Tokom te godine uvedene su čak 23 nove linije i uspostavljene operacije sa još dva aerodroma u Srbiji, nakon čega je ekspanzija zaustavljena globalnom pandemijom, navodi se u saopštenju. 

Srbija

Koji porezi nas očekuju do kraja godine?

Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za poslednji mesec 2021. godine. Među prvim obavezama je dostavljanje ugovora koji su sklopili zaposleni na estradi, kao i izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.Obaveze do 06.12.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuObaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih ugovora zaključenih prethodnog meseca.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste Obaveze do 10.12.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja, kako se objašnjava je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDVPoreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne Obaveze do 15.12.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2022. godini- Podnošenje obaveštenja preduzetnika da u 2022. godini neće vršiti  isplatu lične zarade- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra-  Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Obveznik PDV-a dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac "PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec", ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaOdnosi de na iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesec- Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec i plaćanje akcizeObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave.Važno je da porez plaćaju svi Obaveze do 31.12.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za novembar 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove. Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. 

Srbija

Na Srebrnom jezeru planirana gradnja 13.500 kvadrata apartmana

Pet investitora gradiće oko 13,5 hiljada m2 apartmanskog i stambenog prostora na Srebrnom jezeru kako bi se povećali turisički kapaciteti. Opština Veliko Gradište je oglasila prezentaciju 9 urbanističkih projekata. Najveći deo objekata koji su predviđeni planom biće izgrađeni u građeni u turističkom naselju Beli Bagrem, prenosi Ekapija.Investitor Dušan Marković gradiće kompleks površine oko 8000  m2 koji će sadržati 133 apartmana sa okolnim zelenim površinama i parking mestima. Realizacija projekta se sprovodi u tri faze, a plan je izradio projekti biro Grandim.Građevinsko preduzeće Houzz gradiće stambeni objekat strukture P+3 ukupne površine skoro 1000 m2. Apartmane ukupne površine 2.772,44 m2 sa 4 nadzemne etaže gradiće građevinsko preduzeće Bobing.Investitor Dragiša Pajić planira da izgradi stambeni objekat sa apartmanima strukture P+2, ukupne površine 922,95 m2.Dok je urbanistički projekat za izgradnju objekta sa 3 nadzemne etaže ukupne površine 786,70 m2 urađen na zahtev investitora Filipa Spasića.Apartmanski prizemni objekat ukupne površine 407,98 m2 gradiće investitor Goran Milovanović. Preduzeće Stepet finansira izgradnju objekta strukture Su+P+1, ukupne površine 784,35 m2 za koji je već pomenuto preduzeće Bobing naručilo izradu urbanističkog projekta.Pored pomenutih obimnijih projekata, Opština je oglasila urbanistički projekat promene namene ugostiteljskog pomoćnog objekata.Opštinska uprava je saopštila da će svi urbanistički projekti biti dostupni javnosti od 10. decembra, a javni uvid trajaće do 16. decembra, do kada će zainteresovana lica moći da iznesu svoje primedbe.

Srbija

Najmanje inovatora u poljoprivredi, najviše u uslugama

Najveća zastupljenost poslovnih subjekata inovatora je u sektoru Usluga smeštaja i ishrane, skoro 70 odsto, i u sektoru Informisanje i komunikacije, oko 60 odsto. Najmanja zastupljenost inovatora je u sektoru Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, oko 35 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Učešće poslovnih subjekata sa bar jednom vrstom inovacija iznosi 54,79 odsto.Inovativno je više od 69 odsto velikih poslovnih subjekata, oko 58 odsto srednjih poslovnih subjekata, dok je među malim poslovnim subjektima oko 54 odsto inovativno, navodi RZS. Poreske olakšice za naučnoistraživački rad i druge inovativne aktivnosti iskoristilo je samo 0,9 odsto poslovnih subjekata, dok je 8,3 odsto poslovnih subjekata koristilo poreske olakšice za druge vrste aktivnosti.Inovativne aktivnosti su gotovo isto zastupljene kod poslovnih subjekata koji se bave proizvodnim i uslužnim delatnostima – inovacije je uvelo preko 54 odsto poslovnih subjekata. U pogledu regionalne zastupljenosti, inovacije proizvoda i procesa imaju učešće preko 45 odsto, ali su neravnomerno zastupljene po regionima. Regionalna zastupljenost inovacija proizvoda i procesa kreće se u rasponu od 46,5 odsto (Beogradski region) do 10 odsto (Region Južne i Istočne Srbije)Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Povećana zaposlenost među mladima u SrbijiU strukturi prihoda poslovnih subjekata inovatora dominira učešće prihoda od prodaje nepromenjenih ili zanemarljivo malo promenjenih proizvoda i iznosi preko 86 odsto. Učešće od prodaje proizvoda/usluga koji su novi za poslovni subjekat i učešće od prodaje proizvoda/usluga koji su novi na tržištu zbirno iznosi oko 14 odsto.Učešće troškova za nabavku mašina i opreme je oko 80 odsto i predstavlja najveći udeo ukupnih izdataka za inovativne aktivnosti poslovnih subjekata, dok je oko 20 odsto sredstava uloženo u sve ostale aktivnosti.Кod većine poslovnih subjekata postojala je potreba za inoviranjem ali nisu inovirali zbog prevelikih troškova – skoro 25 odsto, ili nedostatka sopstvenih finansijskih sredstava za inovacije – oko 22 odsto poslovnih subjekata.U ukupnoj populaciji poslovnih subjekata oko 1 odsto čine oni u kojima nema zaposlenih sa visokim obrazovanjem, s tim da su to uglavnom mali poslovni subjekti. Najveći broj srednjih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih, dok više od trećine velikih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih kadrova. 

Srbija

Filmski centar ponavlja konkurs za „eminentne reditelje“

Konkurs za sufinansiranje filmova eminentnih reditelja će biti ponovljen, najavio je Upravni odbor Filmskog centra Srbije (UO FCS).Kako najavljuje UO FCS, ovoga puta će biti bolje precizirani uslovi "na koji se, razume se, mogu javiti isti reditelji.Ovakva odluka je usleditla nakon burne reakcije stručne i šire javnosti zbog odbijanja predloga stručne konkursne komisije da podrži projekte filmova Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, piše SeeCult.Jovan Jelisavčić: Bašta fest je podvig koji traje i brend Bajine Bašte "Konkurs nije doveo do očekivanog rezultata - da bude šansa za novo autorsko delo eminentnih reditelja, umesto da daje privilegovan status filmovima koji su odbačeni u redovnoj konkurenciji", piše u saopštenju FCS.Konkursna komisija se odlučila za pristup svim filmovima dodeli nedovoljna sredstva, navodi se u saopštenju."Upravni odbor smatra da ovaj konkurs treba da posluži tome da eminentni reditelji brzo, uz značajnu finansijsku podršku dobiju šansu da snime svoj film, i da u tom smislu i treba napraviti jasniju selekciju".

Srbija

AIK Banka je “Banka godine u Srbiji”

Nakon što je proglašena Najboljom digitalnom bankom za potrošače u Srbiji od strane časopisa “Global Finance”, i Najboljom komercijalnom bankom od časopisa “International Banker”, AIK Banka kraj godine dočekuje bogatija za još jedno internacionalno priznanje. “The Banker”, jedan od najuglednijih svetskih magazina i deo “Financial Times” medijske grupe, proglasio je AIK Banku “Bankom godine u Srbiji” za 2021. Prestižna nagrada je i zvanična potvrda inovativnosti i visokog kvaliteta usluga koje banka pruža svojim klijentima, ali i izuzetnih finansijskih rezultata koji su ostvareni.    “Ponosni smo na činjenicu da je jedan od najistaknutijih međunarodnih magazina iz oblasti bankarstva i finansija prepoznao AIK Banku kao vodeću banku u Srbiji. Sa tradicijom dugom skoro pola veka, AIK Banka je danas moderna, odgovorna i inovativna finansijska institucija posvećena pružanju najkvalitetnijeg korisničkog iskustva svojim klijentima kroz vrhunsku uslugu i proizvode prilagođene njihovim potrebama. Ova važna nagrada je još jedno priznanje naših postignuća, i snažan podstrek za dalji razvoj.” Izjavila je Jelena Galić, Predsednica Izvršnog odbora AIK Banke.

Srbija

U Čačku prva 3D štampana kuća (FOTO)

U Naučno tehnološkom parku u Čačku predstavljena je prva 3D štampana kuća u Istočnoj Evropi "Proto dom". Nju su sagradila dva radnika za 21 sat i 15 minuta, koristeći novu tehnologiju građevinske štampe, javio je Glas Zapadne Srbije. Štampač su projektovali i napravili radnici firme Natura eko (Natura Eco), koja posluje u okviru tog Naučno tehnološkog parka."Ideja je zasnovana 2018. godine. Građevinska industrija se svakodnevno suočava sa brojnim problemima, nesreće na radu, nedostatak radne snage i ekološki problemi. Najnovija građevinska tehnologija na svetu je od 15 do 35 odsto jeftinija po kvadratu", rekao je generalni direktor kompanije "Natura eko" Nikola Rakić.On je ukazao da je prednost ovog načina izrade u odnosu na tradicionalno građene kvalitet i čvrstina materijala, koji je u odnosu na standardni beton i opeku tri do pet puta čvršći. Važna prednost i sama brzina gradnje, jer svi radovi na 3D štampanim kućama teku simultano, izgradnja cevi i elektro instalacije i stolarije, pa nema gubljenja vremena.fotografije 3d kuće odštampane u čačku možete pogledati na sledećem linku "Veoma je važno i da je količina otpada ravna nuli, jer se unapred zna potrebna količina materijala", rekao je Rakić.Tehnički direktor kompanije Miloš Jovanović istakao je da su ovom tehnologijom sve tradicionalne građevinske mašine i radnici stali u jednu mašinu."Štampa omogućava da ideju sprovedete u realnost bez ikakvih ograničenja koja postoje u tradicionalnom načinu gradnje. Kad se napravi zid, vi u njemu već imate izolaciju i elektro instalaciju. Ostaje samo krečenje. Mašina koja štampa je u stvari celo jedno gradilište. Sve skele, svi radnici, sve građevinske mšine, prebačene su u jednu mašinu", kazao je Jovanović.On je napomenuo da oni ne koriste materijale sa hemijskim aditivima, već biocide što ovu tehnologiju čini "zelenom".U Šangaju otvoren najduži pešački most na svetu izgrađen pomoću 3D štampačaSlepi će imati priliku da pomoću 3D štampe vide najpoznatija likovna dela "Natura eko" je svoju tehnologiju razvijala u okviru Naučno tehnološkog parka u Čačku, uz pomoć države, lokalne samouprave i brojnih privrednika.Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je da je država stvorila uslove da se jedan ovakav projekat realizuje i da je potpisan ugovor sa Vladom Srbije o proširenju kapaciteta Naučno tehnološkog parka u Čačku."Naučno tehnološki park (NTP) u sistemu naučno tehnoloških parkova Srbije, država i grad stvorili su uslove da se ovo desi. Država je donela odluku o pribavljanju parcele od jednog hektara u vlasništvo NTP-a, za proširenje njegovih kapaciteta koji su popunjeni 90 odsto", naglasio je Todorović.Plan firme "Natura eco" je komercijalizacija tehnologije građevinskih štampača, a potpisani su ugovori za izgradnju 75 štampanih objekata u narednoj godini.

Srbija

Do oktobra deficit u Srbiji dostigao 93 milijarde dinara

Tokom prvih devet meseci ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 93 milijarde dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 1 069,2 milijardi, dok su rashodi su izvršeni u iznosu od 1 162,2 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.Samo u septembru je ostvaren deficit u iznosu od 22,1 milijardi dinara. U septembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 114,1 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 98,7 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 53,1 milijardi dinara i akciza od 24,1 milijardi dinara. Neporeski prihodi iznose 14,3 milijardi dinara, a priliv donacija u septembru  je iznosio 1,1 milijardu dinara.Rashodi u septembru iznosili su 136,2 milijarde dinara. Takođe, tokom istog meseca, nastavljen je tempo ubrzane realizacije kapitalnih investicija, u iznosu od 40,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 27 milijardi dinara, kamate su isplaćene u iznosu od 12,6 milijardi dinara, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO iznosili su 13 milijardi dinara. Na nivou opšte države u periodu od januara do septembra je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 68 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 30 milijardi dinara.

Nauka

Srbija

Dve trećine srpskih firmi nema budžet za istraživanje i razvoj

Jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana, dok je inovacije bez digitalne transformacije primenilo 40% preduzeća. Isto toliko je onih koji u poslednjih pet godina nisu uveli ni jednu inovaciju, niti su se digitalno transformisali (40%), pokazala je najnovija NALED-ova Analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije u Srbiji.Najveća je zastupljenost poslovnih subjekata inovatora u sektoru informisanja i komunikacija (preko 60%) i u prerađivačkoj industriji (58%), dok je najmanje prisutna u sektoru snabdevanja električnom energijom – 21%. Veliki privredni subjekti prednjače u inovacijama (69%), u odnosu na male (48%). Dodatno, u više od polovine slučajeva primarni inicijatori inovacija su vodeće strukture firme – menadžeri, direktori, osnivači, dok se tek svaki deseti zaposleni vidi kao kreativac koji može da pokrene inovacije.Najveći procenat inovacija nastao je u sektoru visokog obrazovanja, bez obzira na izvore finansiranja (40%). Na drugom mestu je nefinansijski sektor (privreda), gde je udeo inovacija varirao od 30,4% do 41% (2013 – 2014). Državni sektor je po udelu inovacija na trećem mestu, dok je neprofitni sektor na četvrtom mestu. Svega 3% preduzeća razvilo je inovaciju u saradnji sa akademskom i naučnom zajednicom, a velike firme su češće poslovale sa naučno-istraživačkom zajednicom (11%) u odnosu na mala (2%) i mikro preduzeća (3%). S druge strane, i među inovativnim preduzećima, čak 2/3 nema budžet za istraživanje i razvoj, u čemu prednjače mikro firme, dok je u slučaju tradicionalnih firmi taj udeo čak 76%. Mali broj istraživačaNALED-ovi podaci pokazuju da Srbija nema zadovoljavajući obim istraživačke populacije - u 2020. broj istraživača u Srbiji dvostruko je manji od evropskog proseka. Dodatno, istraživački potencijal je koncentrisan u visokom obrazovanju (72%), dok u privredi radi samo 2% istraživača.Broj prijavljenih patenata na milion stanovnika u Srbiji (oko 50) je skoro pet puta manji od proseka EU (230).Za razliku od EU zemalja, u Srbiji individualni inovatori prednjače u zaštiti: od 220 patentnih prijava čak 74% su činile prijave fizičkih lica, instituti i fakulteti su učestvovali sa 18%, a privredna društva sa 8%. Ulaganja u istraživanje i razvoj su u Srbiji sa učešćem od 0,89% u BDP-u u 2019. godini bila značajno niža od proseka EU (2,19%), kao i od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom (3% BDP). Učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj je takođe jako nisko (0,36% BDP-a), i čini polovinu od onoga što ulaže privatni sektor u novim članicama EU, i četvrtinu ulaganja privatnog sektora u EU, ocenjuje se u analizi. Anketni podaci pokazuju da devet od deset inovatora svoje poslovanje primarno finansira iz sopstvenih sredstava, što je naročito izraženo kod mikro preduzeća. U procesu inoviranja skoro 80% firmi nije apliciralo za programe podrške, niti za programe donatorske zajednice (90%). Konačno, ni alternativni izvori finansiranja nisu zaživeli među preduzećima, budući da je tek nešto manje od 1% firmi apliciralo ili ih je koristilo (Business angel, Venture capital, Private equity funding ili Crowdfunding).Iz budžeta Srbije deset puta više novca za inovacije od 2017. S druge strane, budžet Srbije se svake godine značajnije povećava u sferi inovacija, te se 2020. gotovo udesetostručio u odnosu na 2017. godinu. Takođe, inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica za započinjanje poslovanja, zapošljavanje, zaštitu intelektualne svoje i dr., kao i programa podrške, pre svega Fonda za inovacionu delatnost.Kad je reč o digitalnoj transformaciji, više od 50% preduzeća u Srbiji je smatra preduslovom za opstanak na tržištu. Kontinuirano se povećava broj preduzeća koja poseduju svoju internet prezentaciju, kao i online kanale trgovine, dok sve firme u Srbiji poseduju internet konekciju. Petina preduzeća zapošljava IKT stručnjake, od čega taj procenat kod velikih preduzeća iznosi 69,2%, dok je kod malih preduzeća 12,1%.Poredeći sa EU, u Srbiji postoji relativno dobra institucionalna i normativna podloga za inovacije i digitalnu transformaciju. Značajan broj strateških dokumenata je usvojen i u primeni je, dok su u periodu izrade ove studije na javnoj raspravi bili i novi Nacrt Zakona o inovacionoj delatnosti, kao i Strategija za razvoj startap ekosistema, kojima se redefinišu ključni akteri i način funkcionisanja inovacionog ekosistema, u skladu sa promenama na tržištu. Indeksi koji se bave analizom privreda sveta i njihovih kapaciteta za inoviranjem pokazuju da je Srbija najčešće pri sredini rang lista, kao i da u određenim aspektima kontinuirano napreduje. Najviše prostora za unapređenje ima u domenu ulaganja u istraživanje i razvoj, dostupnosti i troškova rizičnog kapitala, zaštite intelektualne svojine, saradnje nauke i privrede i razvoja klastera.NALED podvlači da od šampiona inovacija kao što su Finska, Izrael ili Singapur, Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, veću autonomiju obrazovnih institucija, komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata. Kad je reč o inovacionim politikama, primeri dobre prakse su  delegiranje implementacije inovacionih politika mrežama ekspertskih organizacija na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i kontinuiran rast ulaganja u R&D, kreiranje lokalne industrije rizičnog kapitala, stimulisanje saradnje nauke i privrede, praktična primena veštačke inteligencije u svim sferama društva i stimulisanje korišćenja električnih vozila i kreiranje potrebne infrastrukture. Javni sektor igra važnu ulogu u ekosistemu, te stoga treba raditi na zapošljavanju kvalitetnih kadrova, korišćenju savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije, kao i na razvoju mreže „pametnih“ javnih usluga. 

Srbija

MPC Properities novi vlasnik Delta Sitija

Kompanija MPC Properties, čiji je vlasnik biznismen Petar Matić, saopštila je da je kupila šoping centar Delta City koji se nalazi u Novom Beogradu.MPC Properties je u saopštenju upućenom medijima naveo da pored retail (maloprodajnih) objekata, poseduje i Tržni centar Ušće kao i poslovnu zgradu Tower One, poslovne zgrade TLD Belgrade i Plaza Prima.Delta City je jedan od prvih velikih šoping centara u Beogradu i ostao je jedan od najposećenijih šoping molova u prestonici Srbije, koji je otvoren 2008. godine. Izgradila ga je kompanija Delta holding, čiji je vlasnik biznismen Miroslav Mišković.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraPrekoputa Delta sitija niče još jedan mešoviti gradski centar Delta holding prodao je 60 odsto Delta Sitija 2016. godine za 202,75 miliona evra južnoafričkom investicionom fondu Hiprop. Preostalih 40 odsto dva Delta tržna centra tada je kupila kompanija Houmsted grup holdings limitid, povezana sa Luisom Norvalom, koji je jedan od direktora južnoafričkog Hipropa.Prošle godine podgorička Pobjeda pisala je da je beogradski i podgorički Delta siti kupio južnoafrički investicioni fond New Europe Property Investments (NEPI). Kako podseća Ekapija, Delta Siti ostao je jedan od najposećeniji tržnih centara u Beogradu.Pored Beograda i Podgorice, Delta Siti posstoji i u Ljubljani.

Srbija

Javnom sektoru produžen prelazak na elеktronske fakture

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o tržištu kapitala u cilju postizanja veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, a samim tim i stvaranju atraktivnijeg tržišta, kako za domaće, tako i za strane investitore.Diverzifikacijom i povećanjem transparentnosti i kvaliteta finansijskih instrumenata vratiće se poverenje investitora, a posledično i pozitivan uticaj na povećanje broja učesnika na domaćem tržištu i na održiv ekonomski rast.Donošenjem novog zakona o tržištu kapitala uskladiće se domaći pravni i institucionalni okvir sa pravnim tekovinama Evropske unije i obezbediti veći stepen zaštite investitora i pravne sigurnosti.Na izradi odredbi ovog zakona, Ministarstvo finansija sarađivalo je sa relevantnim institucijama uzimajući u obzir potrebe privrede, kako bi Srbija razvila konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala sa širokim sprektrom finansijskih instrumenata i usluga, a koje može da se poredi sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima.Vlada je usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.Na sednici su usvojene izmene i dopune Predloga zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2.Izmenama i dopunama predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odboreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, pod uslovima da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.Na ovaj način, mehanizam garantovanja Srbije za kredite koje banke odobravaju privredim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava predstavlja izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća, čime se neposredno štite i lanci vrednosti, omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i sprečava kriza solventnosti koja prati krizu likvidnosti.Imajući u vidu ulogu koju elektronski mediji imaju u sistemu javnog informisanja, a naročito tokom izborne kampanje, i polazeći od toga da je dijalog važan deo evropskog puta i perspektive Srbije, kao i da su predložene mere primenljive i mogu da pomognu u stvaranju klime poverenja i promena u korist građana i u skladu sa standardime Evropske unije, Vlada je usvojila izmenjen i dopunjen Predlog zakona o elektronskim medijima.Ovim izmenama i dopunama propisuju se nove obaveze pružaocima medijskih usluga u oblasti elektronskih medija da pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, uz pravilo da kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju važiti za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno proglašenih kandidata.Pored ranije propisanih obaveza, u cilju daljeg unapređenja uslova za održavanje izbora, propisuje se zabrana da deset dana pre dana određenog za glasanje, mediji izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštinama autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa“ (2021-2027) kojim se našoj zemlji omogućava nastavak učešća u ovom programu.Stupanjem na snagu sporazuma, ustanovama kulture, udruženjima i drugim subjektima u kulturi sa teritorije Srbije, biće omogućeno učešće u najznačajnijem programu Evropske unije za kulturu, čime se obezbeđuje integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove, podstiče mobilnost umetnika i kulturnih stvaralaca, promoviše kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog, obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi, kako javnog, tako i civilnog sektora i pospešuje proces evropskih integracija.Vlada je usvojila i Uredbu o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine kojom se propisuje postupak učešća javnosti u donošenju odluka o izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha regionalnih i lokalnih planova za upravljanje otpadom, kao i planova upravljanja opasnim otpadom, nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije stvaranja otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, kao i plana zaštite voda od zagađenja.Uredbom se ova oblast usklađuje sa evropskom direktivom, kao i Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, kao deo važeće legislative Evropske unije.Na današnjoj sednici usvojen je Zaključak o saglasnosti sa tekstom Projekta: veštačka inteligencija u službi opšteg dobra – omogućavanje ekosistema podesnog za veštačku inteligenciju u Srbiji.Cilj projekta je jačanje institucionalnog i zakonodavnog okvira za veštačku inteligenciju i unapređenje saradnje javnog i privatnog sektora, kao i akademskih ustanova u toj oblasti.Radiće se i na pružanju podrške nedavno osnovanom Institutu za veštačku inteligenciju, i pored ostalog, saradnji različitih aktera u ekosistemu za veštačku inteligenciju, uporedo sa uzornim inicijativama i pozicioniranju Srbije na globalnoj sceni.Ti koraci će dovesti do stvaranja okruženja podsticajnog za korišćenje veštačke inteligencije za opšte dobro, povećanja konkurentnosti naše ekonomije, smanjenja troškova i uvećanja efikasnosti javnog sektora.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.