Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Beograd nabavlja motorni čamac za komunalnu miliciju

Sekretarijat za opšte poslove raspisao je tender za nabavku motornog čamca za potrebe Sekretarijata za poslove kominalne milicije. Vrednost čamca procenjena je na 10 miliona dinara.Naručilac je u specifikaciji opisao karakterisitke koje čamac treba da poseduje, između ostalog, mora biti fabrički nov, bez ikakvih oštećenja i proizvodnih nedostataka. Čamac treba da bude minimalne brzine 32 čvora, da ima motor maksimalne snage 400 konjskih snaga (minimalne 200 konjskih snaga).Takođe, treba da poseduje 2-4 kreveta, jednu kabinu, sedišta za vozača i suvozača, sirene, kompas, kuhinju smeštenu ispod sedišta vozača, ostavu, sudpoperu... Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicamaVodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinaraZainteresovani ponuđač, kako se navodi u uslovima, treba da bude ovlašćen da prodaje i servisira ponuđeni čamac, na teritoriji Srbije. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.

Srbija

Država garant za 40 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Srbija će preuzeti obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Srbijagas" po osnovu kredita do 40 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti) za jačanje transprotnih kapaciteta gasovoda. Vlada Srbije predložila je Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke ad Beograd po zaduženju Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Srbija će biti garant za kredite "Srbijagasa" оdobrenih od strane Banca Intesa (20 miliona evra), Rajfajzen banka (10 miliona evra), i Rajfajzen banka (10 miliona evra). Sredstva, kredita, biće upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga, piše u Predlogu zakona. "Jačanju transportnih kapaciteta gasovoda doprinosi izgradnja novih gasovoda i dalja gasifikacija područja Srbije kako bi se stvorili uslovi za korišćenje prirodnog gasa, a gasifikacija Zlatiborskog okruga, je prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji, tako da je ukupna suma opredeljena za ovaj projekat do 40 miliona evra".Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:-  iznos kredita u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom;-  period trajanja kredita je osam godina, uključujući period početka od dve godine;-  povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši;-  otplata kredita tromesečna;- kamatna stopa iznosi od 1,48 odsto do 1,57 odsto na godišnjem nivou + 3M EURIBOR.U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 40 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan isplate tranše, uslovljeno je davanjem garancije Srbije, piše u obrazloženju.

Srbija

Batut: Natalitet Srbije prošle godine dostigao decenijski minimum

Zbog niskog nataliteta koji je prošle godine bio najniži u poslednjih deset godina i smanjenog prirodnog priraštaja, kao i zbog ostalih negativnih trendova, Srbija je 2020. dostigla pragu demografske starosti, piše u Zdravstveno statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut. Stopa prirodnog priraštaja na 1000 stanovnika iznosila je -8,0 i značajno je smanjena u odnosu na 2019. godinu kada je bila -5,3.Stopa živorođenih u Srbiji tokom 2020. godine bila je najniža u poslednjih 10 godina jer je iznosila 8,9 na 1000 stanovnika. U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016–2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7%.Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i  75,4 za žene.U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7% ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1% populacije.  Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini je iznosila 16.9 na 1000 stanovnika.Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5).  Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Popis stanovništva 2021. prvi put uz pomoć računara Kako se naglašava u publikaicji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:- Bolesti sistema krvotoka 47,3% (muškarci 42,4% i žene 52,6%),- Tumori 18,3% (muškarci 19,8% i žene 16,7%),- COVID-19 8,9% (muškarci 11% i žene 6,6%),- Bolesti sistema za disanje 5,7% (muškarci 6,5% i žene 4,9%),- Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3% (muškarci 2,6% i žene 3,4%).U Srbiji je od 1953. do 2002. godine beležen je konstantan porast broja stanovnika. Prema novoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku od 1991. do 2011. godine u Srbiji je takođe opao broj stanovnika sa 7.576.837 na 7.186.862.Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8% (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4%. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.U Srbiji je 2020. godine, kako se dodaje, živelo 3.360.306 muškaraca i 3.538.820 žena.

Srbija

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evra

Kompleks IMT-a na Novom Beogradu prodat za 70,7 miliona evraPoslovni kompleks Industrije mašina i traktora (IMT)  u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu prodat je po očetnoj ceni od 8,3 milijarde dinara (70,7 mil EUR) kompaniji ABL Solvent doo iz Beograda, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Deo kompleksa koji je prodat čini 25 uknjiženih objekata, sa upotrebnom dozvolom, kao i 30 uknjiženih objekata bez odobrenja za gradnju. Takođe, prodata su i 22 vanknjižna objekta.Nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske,  koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, u prvoj fazi je predviđena je izgradnja 5.093 stana u kojima će živeti oko 14.770 stanovnika, prenosi Ekapija.Pored stambenog kompleksa na površini od 47,8 hektara planirana je igradnja i  oko 150.000 kvadratnih metara bruto razvijene građevinske površine (BRGP) komercijalnih sadržaja  kao i nekoliko vrtća i dve osnove škole.Ukupan kapacitet za predškolske ustanove iznosi 1160 dece.

Srbija

Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije

Radnu grupu za eksternu kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska činiće predstavnici političkih stranaka koje su učesnici Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine, piše u odluci koju je donela Vlada.To znači da će u radnoj grupi sedeti predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Dosta je bilo, Srpskog pokreta Dveti, Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Srpske radikalne stranke, Zdrave Srije i Srpske stranke Zavetnici, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka "koje za to pokažu interes".Komtrejd sređuje birački spisak Srbije Osim stranačkih predstavnica, članovi tela će biti i predstavnici Vlade, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Republičke izborne komisije.Radnu grupu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave koji i saziva konstituvnu sednicu. Svaki član radne grupe moći da MDULS podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o pojedinom biraču, uključujuće i birače sa Kosova i Metohije.MDULS je dužan da radnoj grupi podnosi statistički izveštaj o stanju i promenama u biračkom spisku. Podaci treba da obuhvataju broj novih upisa i ispisa na osnovu sticanja biračkog prava, smrti, promene prebivališta ili po nekom drugom osnovu.Jedinstveno elektronsko sanduče menja poštara Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da radnoj grupi svakog meseca za prethodni mesec dostavi podatke o broju važećih ličnih karata i pasoša za punoletna lica za svaku jedinicu lokalne samouprave, kao i o broju građana koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.Na osnovu ovih podataka MDULS će radnoj grupi dostavljati brojeve birača u biračkom spisku koji nemaju važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i broj punoletnih lica koja imaju važeću ličnu kartu, odnosno pasoš, a nisu upisana u birački spisak.MDULS će dostavljati i podatke o broju birača kojima je u važećoj ličnoj karti upisana adresa u jednoj opštini, a upisani su u birački spisak druge opštine i o broju birača koji imaju prijavljeno privremeno boravište u inostranstvu duže od 90 dana.

Srbija

Koji poslovi su postali nepoželjni nakon pandemije?

U Sjedinjenim Američkim Državama je od početka pandemije poraslo interesovanje za poslovima u oblasti građavinarstva i IT-a, dok je interesovanje za poslove brige o deci, spremanja hrane i skladištenja opalo. Analiza američkih oglasa za posao od početka pandemije pokazala je porast interesovanja za poslove u sektorima kao što su građevinarstvo i IT, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. Interesovanje za poslove u ta dva sektora bilo je skoro 60 odsto veće početkom oktobra 2021. godine, u poređenju sa 1. februarom prošle godine.U istom periodu je potraga za poslovima u oblasti medija i komunikacija, kao i u oblasti razvoja softvera skočila za više od 48 odsto. Izbor kandidata za "Moju prvu platu" produžen do kraja mesecaPrijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciSa druge strane je smanjeno interesovanje za poslove brige i deci (-15,2 odsto), kao i za usluge spremanja hrane (-18,3 odsto).Opalo je interesovanje i za poslove lične nege i kućnog lečenja (-33,3 odsto), ali i utovara i skladištenja (-39,8 odsto).U isto vreme se broj oglasa za poslove utovara i skladištenja više nego udvostručio u poređenju sa februarom 2021.Sektor skladištenja nije jedini koji se našao u dilemi, mnogi mnogo manje popularni sektori se bore da popune radna mesta nakon pandemije. Onlajn oglasi za posao porasli su iznad nivoa pre pandemije.U SAD-u je zabeležen porast za više od 50 odsto u poređenju sa periodima pre pandemije. Interesovanje za određene poslove snažno je povezano sa cenom satnice i mogućnošću obavljanja posla na daljinu. 

Srbija

Primena zakona o platnim razredima se odlaže za 2025.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru primenjivaće se od 1. januara 2025. godine umesto od 2022, piše u predlogu izmena ovog propisa koje je Vlada usvojila i poslala Skupštini na razmatranje.Zakon prema je donet još 2016. godine, a njegova primena stalno odlaže.U obrazloženju najnovijeg odlaganja navodi se da se zakon oslanja na finansijske analize iz 2015. i ranijih godina, a da je od tada došlo do promene fisklane politike i su, kroz proces fiskalne konsolidacije, stvoreni uslovi za rast plata u javnom sektoru.Ove promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu, piše u obrazloženju.ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJE PLATAMA? Sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize je u prethodnom periodu bilo oteženo zbog ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata, piše u obrazloženju.Implementacija Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru bi trebalo da omogući obračun zarada kroz sistem sa automatskim kontrolama unosa podataka. Ovaj sistem će u sebi sadržati podatke o platama preko 450 hiljada zaposlenih u javnom sektoru.Obrazlaže se i da je analitički proces i proces komunikacije reforme plata sa svim delovima javnog sektora bio usporen usled epidemiloške situacije prouzrokovane pandemijom. Planirano je da se potpuna implemtacija sistema za obračun plata u javnom sektoru sprovede do 2024. godine.Fiskalni savet je u mišljenju na Nacrt Fiskalne stategije 2022-2024. napisao da se ponovo izbegava postavljanje čvrstog roka za završetak reforme sistema zarada.MMF: SRBIJA DA OGRANIČI RAST PLATA U JAVNOM SEKTORU "Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u opštoj državi, godišnje povećanje plata u javnom sketoru već dužni niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre," piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Takođe, mnoga važna pitanja su i dalje otvorena, piše Fiskalni savet i ističe da nema reči o visini osnovice, nije poznato kada će biti izvršeno i objavljeno vrednovanje radnih mesta, nije pomenuto kada se može očekivati regulativa za nosioce javnih funkcija, da li će u zajednički sistem platnih razreda biti uključeni i vojsa i policija i slično.Savet podseća i da je u stategiji za 2015. isticano da je proces uvođenja centralnog registra "pri kraju", a da je sada uvođenje centralnog registra najvljeno za 2023. godinu.FISKALNI SAVET: SRBIJA POREZIMA OPTEREĆUJE SIROMAŠNE Podsetimo, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.S obzirom na to da je odložena primena Zakona, u skladu sa tim su pomereni i rokovi u okviru Zakona o zaposlenima u javnim službama, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomska pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Srbija

BIF: Strane kompanije po uspehu pretiču domaće

Među najuspešnijim preduzećima u Srbiji tokom 2020. godine većinom se nalaze strane kompanije, navodi se u ediciji Biznis Top 2020/21 koju objavljuje mesečnik Biznis i finansije. Od domaćih kompanija najuspešnija je Elektro-privreda Srbije (EPS).EPS je tokom 2020. godine bio najuspešnija kompanija u Srbiji prema dobiti i ostvarenim prihodima, jer je uvećao dobit 3,5 puta na 12,9 milijardi dinara (1,8% ukupne dobiti cele privrede). EPS je bio vodeći i prema poslovnim prihodima, ali i po gubitku od 192,7 milijardi dinara (5% ukupnog gubitka na nivou cele privrede).Među najprofitabilnijim kompanijama prošle godine su ostale samo Tigar Tajers i Telenor, a ispao je Naftna industrija Srbije (NIS) koji je 2019. bio vodeći po dobiti. EPS je tada bio na 13. mestu prema ostvarenoj neto dobiti.Na drugom mestu je Tigar Tajers, koji je 2019. godine bio četvrti. On je uvećao godišnju dobit za 2,1%, na 9,2 milijardi dinara. Telenor je, kao i 2019. godine, u 2020. bio na trećem mestu najprofitaabilnijih i pored toga što mu je godišnja dobit od 8,4 milijardi dinara bila manaj za petinu.TELEKOM SRBIJA: ODRŽIVOST NA IVICI Prošle godine je na četvrto mesto dospela kompanija Ziđin, koja je 2019. imala najveći pad dobitka i bila 18. među najprofitabilnijima. Ona je uvećala dobit za 2,6 puta, na 8,4 milijardi dinara zahvaljujući rastu rudarske proizvodnje.Peta po dobiti je Koka-kola HBC Srbija, koja je 2019. bila na 14. mestu. Kompanija je prošle godine uvećala dobit za 55,6%, na 5,7 milijardi dinara. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući većem dobitku iz finansiranja, dok su prihodi od prodaje pića bili za petinu manji u poređenju sa 2019. godinom."Biznis i finansije" objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji VODEĆIH PET PREMA POSLOVNIM PRIHODIMAPrva na toj listi u 2020. je kao i 2019. godine EPS sa poslovnim prihodima od 282,7 milijardi dinara, odnosno 2,4% ukupnih poslovnih prihoda na nivou cele privrede.Drugi je NIS iako su mu prihodi pali za 30,8%, na 169,8 milijardi dinara zbog naftne krize koju je izazvala pandemija. NIS je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 5,9 milijardi dinara i dospeo na šesto mesto najvećih gubitaša.Maloprodajni lanac Deleze Srbija je i u 2020. bio na trećem mestu, sa poslovnim prihodima od 111,5 milijardi dinara koji su uvećani za 6,3%, ali joj je zbog rashoda za četvrtinu manja dobit.  Na četvrtom mestu je, kao i 2019. godine Tigar Tajers, pored toga što su poslovni prihodi kompanije pali za 8,6%, na 94,5 milijardi dinara.Na petom mestu je umesto Srbijagasa dospeo Telekom Srbija, sa poslovnim prihodima od 88,2 milijardi dinara i uvećanim poslovnim prihodima 2,2%. To se desilo najviše zbog rasta prihoda od maloprodaje internet i multimedijalnih usluga. Sa dobiti od 5,5 milijardi dinara bio je na šestom mestu najprofitabilnijih u 2020. godini.Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova ŠTA MUČI PRIVREDNIKE?Sektorske analize, kako se navodi, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana počela da se oporavlja, kao i da su značajnija odstupanja od tog trenda uočljiva u farmaceutskoj industriji. Navodi se da ona ove godine beleži pad u proizvodnji lekova, izvozu i u broju zaposlenih.Poljoprivreda i prehrambena industrija i dalje ostvaruju suficit u spoljnoj trgovini razmeni, ali će poljoprivredna proizvodnja biti manja zbog suše. Pad u proizvodnji beleži i prehrambena industrija, gde je to dugogodišnji trend. Najveća neizvesnost je među zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, iako se stanje donekle popravilo.Istraživanja među privrednicima pokazuju da mnogi od njih strahuju zbog likvidnosti, skupljih energenata i većih troškova poslovanja. Napominje se da sve više privrednika osniva "rezervne" firme za slučaj da dospeju u blokadu.Najveći problem je, ipak, sve veća oskudica odgovarajućih radnika, ali uprkos tome, skoro dve trećine firmi u Srbiji ne želi da zaposli kvalifikovane migrante iz drugih zemalja. Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji.

Srbija

Komercijalna banka otkupljuje akcije od nesaglasnih deoničara

Upravni odbor Komercijalne banke sazvao je vanrednu skupštinu akcionara za 23. decembar, a na dnevnom redu biće predlog odluke o prihvatanju pripajanja Nove ljubljanske banke (NLB), kao i otkup akcija od nesaglasnih akcionara po ceni od 4.589 dinara, saopštila je brokerska kuća Momentum, prenosi Capital. Komercijalna banka će, kako je navedeno, po osnovu pripajanja NLB-a emitovati 1,66 miliona novih akcija nominalne vrednosti 1.000 dinara čime će njen kapital biti povećan za 9,7 odsto odnosno 1,66 milijardi dinara, piše Beta. Zašto država prvo prodala, pa otkupljuje Komercijalnu banku u Republici SrpskojPoštanska štedionica kupila Komercijalnu banku u BanjaluciNakon sprovedenog pripajanja, slovenački NLB će posedovati 89,3 odsto običnih akcija Komercijalne banke odnosno udeo  u ukupnom kapitalu banke iznosiće 89,5 odsto.Akcionari koji budu nesaglasni sa tom odlukom na Skupštini moći će od kompanije da traže otkup akcija po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.589,01 dinar. 

Srbija

Na Zelenom vencu će se uklanjanjati kiosci i ostali „neadekvatni“ objekti

Deo bloka koji se nalazi u blizini Zelenog venca mogao bi da bude rekonstruisan, sa većim brojem komercijalnih sadržaja u budućnosti. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid povodom izrada plana detaljne regulacije za deo bloka između Brankove ulice, Zelenog venca, ulica Kraljice Natalije i Jug Bogdanove.Površina obuhvaćena planom iznosi oko 0,56 hektara.Deo bloka je trenutno izgrađen objektima srednjeg do lošeg boniteta, u kojima su smešteni komercijalni i trgovački sadržaji (trgovina DM, prodajni lokali, McDonalds).Oko objekata je u prethodnom periodu izgrađen čitav niz manjih objekata tipa kiosk, koji svojim izgledom "nisu primereni centralnoj gradskoj lokaciji", piše u Planu. Najveći deo lokacije namenjen je pešačkim komunikacijama i površinama. Platoi, stepenice i prolazi su, kako piše, "relativno lošeg boniteta" i neophodno ih rekonstruisati, poboljšati  njihovu bezbednost i vizuelni i estetski izgled. Plan se radi sa ciljem da se podigne nivo atraktivnosti područja, uklone "neadekvatni sadržaji neprimereni centralnoj gradskoj lokaciji",  unapredi organizacija prostora, posebno u delu javnih saobraćajnih i pešačkih površina. Saobraćajne površine i komercijalni sadržajiPrema planiranom rešenju predviđeno je 3800 m2 komercijalnih sadržaja (postojeći kapacitet komercijalnih sadržaja je 1200 metara kvadratnih). Predlaže se da maksimalna spratnost novih objekata bude do P+2 (prizemlje i dva sprata). "Dogradnju i rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih objekata, treba planirati u skladu sa statičkim mogućnostima objekat, pozicijom i dimenzijama pešačkih komunikacija", piše u Planu. Sve ulice koje su obuhvaćene ovim planom i koje su od značaja za pristup području zadržaće se u postojećem stanju, a kako piše u Planu, neće biti promena u geometrijskim karakteristikama i elementima poprečnog profila. S obzirom na atraktivnost sadržaja, intenzitet pešačkih kretanja će i na dalje biti veoma veliki, pa je sa tim u vezi planirano zadržavanje svih postojećih pešačkih površina, prolaza i  komunikacija kako bi se ostvarila što veća prohodnost i dostupnost sadržajima. U planu piše da će autobuski podsistem ostati dominantan u sistemu javnog prevoza putnika za dostupnost ovog prostora.Parkiranje vozila će se obavljati na definisanim parking površinama u okviru restriktivnog zonskog režima parkiranja, i na vanuličnim kapacitetima u okviru gravitacione zone prostora.Rani javni uvid obavljaće se do 6. decembra. 

Srbija

Od 1. januara nova pravila za korišćenje pesticida

Nove izmene Zakona o zaštiti bilja stupaju na snagu 1. januara 2022. godine predviđa obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća. Nove mere imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane.Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.Zbog uvođenja ovih novina, na iniciranje fondacije Ana i Vlade Divac sprovedeno je istraživanje na uzorku od oko 1000 poljprivrednika  u 116 opština u Srbiji.Rezultati su pokazali da se većina ispitanih poloprivrednika snabdeva u poljoprivrednim apotekama, a 90 odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, dok tek polovina brine “driftu” to jest skretanju kapljica preparata sa tretirane površineTrećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.Što  se tiče upotrebe herbicida, koriste se mehanički metodi kao što je okopavanje, da bi upotreba hemije bilo što manja, dok dok pesticide koriste samo protiv truljenja, kaže Nikola Stojiljković iz sela Slatina. Dodaje da su, kada su počinjali svoj posao, imali predavanja u gradskoj upravi, te da imaju i literaturu koja se odnosi na voćarstvo."Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević,a prenosi 021.Ubuduće će  savetodavci obučavati proizvođače, pa će umesto domaće izraza „bacam đubrivo“, morati dabudu precizniji i da vode dnevnik prskanja jer će to biti bonus na subvencije."Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji - pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava - 'ajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat'. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose", kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Još jedan problem koji povlači ovo pitanje je šta sa ambalažom od pesticida i druge hemije. Prema rečima Gorana Malidže sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, veći deo ambalažnog otpada zavriši u komunalnom, dok svega 10 se odlaže i reciklira na pravilan način. Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom - preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.

Srbija

Vlada Srbije osnovala obrazovno-naučni centar „Ras“

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju obrazovno-naučnog centar "Ras" sa sedištem na Goliji.Kako se navodi u odluci, delatnost centra biće organizovanje obrazovnih i naučnih skupova, seminara, okruglih stolova, kampova, radionica, kolonija iz oblasti istorije, biosfere i društveno-humanističkih nauka.Centar će se baviti i organizovanjem rada istraživačke stanice posvećene istoriji, biosferi i društveno-humanističkim naukama, podizanjem kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i dostupnosti korisnicima i učesnicima.Vlada Srbije osnovala obrazovno-naučni centar „Jastrebac”U odluci piše da će Centar obavljati i druge poslove, kao što je pružanje usluga smeštaja i ishrane turista, a posebno smeštaja i ishrane učenika osnovnih i srednjih škola za potrebe realizacije nastave u prirodi i ekskurzija i potrebe sportskih društava.Kako se navodi u odluci, sredstva za osnivanje i rad Centra obezbeđuju se iz budžeta Srbije, iz prihoda koje ostvari neposredno od korisnika, prodajom proizvoda i usluga na tržištu, iz donacija, poklona i priloga domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.Organi centra biće Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.

Srbija

Aleksandra Popović (Nag Uniforme): Porodičan biznis vodim 16 godina

Sve više ima uspešnih žena u Srbiji koje pokreću i razvijaju svoje firme, kaže Aleksandra Popović, vlasnica firme Nag Uniforme iz Beograda koja se bavi dizajniranjem i proizvodnjom poslovnih uniformi.Povodom Međunarodnog dana preduzetnica koji se obeležava danas (19. novembra) ova porodična žena, majka, preduzetnica kaže za Novu ekonomiju da ima mnogo privatnih i poslovnih obaveza, ali je ključ u pametnom korišćenju vremena i fokusu.“Kada se osvrnem oko sebe, kroz sva udruženja u kojima sam član, drago mi je da je sve više dama koje su se odvažile da “uzmu posao u svoje ruke”. Nauka je dokazala da su žene mnogo kreativnije, a svesni smo da je današnje poslovanje, pogotovu u poslednje dve godine, zasnovano u velikoj meri upravo na kreativnosti”, kaže ona. Kada je počela pre šesnaest godina da se bavi privatnim poslom, dominirali su preduzetnici muškarci i kaže da je nekako tada sa nevericom gledano kada se žena odvaži da pokrene svoj biznis. “Sve je stvar dobre organizacije. Muškarcima je mnogo lakše, jer uglavnom im je sva pažnja usmerena na posao, dok je, recimo meni, porodica ipak na prvom mestu. Na samom početku sam mislila da neću izdržati, dvoje male dece, suprug i sve što prati jednu uspešnu ženu. Ali, pregrmelo se nekako, imala sam vremena da budem majka, supruga, domaćica, prijateljica i poslovna žena. Sada su deca odrasla i oko njih ima manje obaveza, ali provodimo i sada dosta vremena zajedno, jer pokazuju interesovanje za porodični biznis koji vodim već 16 godina. To me raduje”, priča Aleksandra. Najveći izazov u poslovanju prošle godine je bio kako održati proizvodnju i distribuciju, trudeći se da klijenti i zaposleni ne osete turbulentne udare pandemijske krize, kaže ona. “Mogu ponosno reći da smo u tome uspeli.  Već duži niz godina praktikujemo da stvorimo potrebne zalihe sirovina i repromaterijala koji nam je potreban, tako da ćemo upravo time pokušati da ublažimo oscilacije na tržištu cena”, kaže ona. Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije čestitao je damama u biznisu Međunarodni dan preduzetnica sa porukom da je digitalizacija ključna za uspeh poslovanja i prilagođavanje promenama. U narednom periodu planirane su brojne aktivnosti usmerene na osnaživanje ženskog preduzetništva, edukaciju preduzetnica i prevazilaženje početničkih izazova.„Svim preduzetnicama, vlasnicama malih biznisa čestitamo njihov dan, Međunarodni dan preduzetnica, koji obeležavamo svake godine 19. novembra, istakla je u čestitki Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva PKS.Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije intenzivno radi na unapređenju ženskog preduzetništva, na ekonomskom osnaživanju žena. Cilj nam je da naše preduzetnice unaprede poslovanje, ali istovremeno da podstaknemo i motivišemo što veći broj dama da započinju sopstveni posao. Poseban akcenat stavljamo na aktivnosti sa ciljem podsticanja mladih žena da se bave preduzetništvom, rekla je Simanić.  Ona podseća da u Srbiji trenutno posluje oko 31 odsto "ženskih firmi", da je jedan od glavnih izazova i dalje početni kapital, ali da je zahvaljujući merama podrške Vlade Srbije i Privredne komore Srbije, vidljiv rast i napredak ženskog preduzetništva, objavljeno je na sajtu PKS.U okviru Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije formirana je Sekcija za žensko preduzetništvo koja okuplja veliki broj preduzetnica i vlasnica malih biznisa i svaki dan je sve više članica naše sekcije, rekla je ona.

Srbija

Delta Holding prvi po broju pravnih lica, EPS po veličini i profitabilnosti

Prošle godine  Delta Holding je kao i ranije imala najviše pravnih lica (61), a Elektro-privreda Srbije (EPS) je bila najprofitabilnija ekonomska celina, navodi u svom izveštaju Agencija za privredne registre danas (APR). Kako se naglašava, broj zaposlenih u ekonomskim celinama je opao za nešto manje o četiri hiljade radnika (sa 320.567 na 316.785) i u njima je četvrtina finansijskih kapaciteta srpske privrede.  Najprofitabilnija i najveća ekonomska celina u 2020. godini je Javno preduzeće EPS Beograd, a među prvih pet prema neto dobitku su i MК Group, Srbijagas, Koka-kola i Hemofarm (nalaze se i među 20 sa največim prihodima). U pet sa najvećim poslovnim prihodima, spadaju i Naftna industrija Srbije (NIS), Telekom Srbija, Delez Srbija.Delta Holding je prošle godine imala i 17 pravnih lica sa sedišetem u inostranstvu. Veliki broj pravnih lica grupisan je i u okviru ekonomske celine Кoefik iz Beograda 55, MК Group 47, MPZ Agrar dva 44, MPZ Agrar iz Novog Sada 27, Nicco iz Beograda 25 i I&F Grupa iz Beograda 22 pravna lica.Kako se napominje, u ekonomskim celinama nalazi se četvrtina finansijskih performansi privrede, 29,5% ukupnih prihoda i 29,4% ukupnih rashoda, 26,2% neto dobitka i 14,9% neto gubitka. U finansijskim kapacitetima ekonomske celine imaju udeo od 30,7% u poslovnoj imovini i 33,8% u kapitalu. U ukupnom gubitku privrede učestvuju sa 19,7%. Od ukupnog broja zaposlenih na nivou privrede, na njih se odnosi 26,0%.U izveštaju su analizirani finansijski položaj i uspešnost poslovanja 630 ekonomskih celina u privredi sa 2.053 zavisna i pridružena pravna lica. Broj ekonomskih celina je kako se navodi smanjen za 33 u odnosu na prethodnu godinu, a broj zavisnih i pridruženih pravnih lica povećan za 19.APR: Privreda Srbije 2019. godine poslovala u plusu, neto profit pao za 13 odstoAPR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekata Zbog pandemije, kako se dodaje, ekonomske celine su smanjile poslovnu aktivnost i imale su ukupne prihode od 3.564.142 miliona dinara, za 6,7% manje u odnosu na 2019. godinu. Ukupne rashodi su bili 3.387.513 miliona dinara, opadali su bržim tempom, po stopi od 7,2%.Ekonomske celine su poslovale profitabilno ostvarivši pozitivan neto rezultat od 144.680 miliona dinara, za 5,9% veći u odnosu na 2019. godinu. Neto dobitak beleži njih 518 (u 2019. godini 559), sa 1.735 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Sa neto gubitkom poslovalo 112 celina (osam više nego prethodne godine) sa 318 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Finansijski kapaciteti su smanjeni, raspolagano je sa poslovnom imovinom od 5.277.409 miliona dinara (za 3,9% manje na godišnjem nivou) i kapitalom od 2.716.353 miliona dinara (smanjen za 5,4%). Ukupne obaveze od 2.707.792 miliona dinara opale su za 2,1%, a kumulirani gubitak od 751.723 miliona dinara veći je za 1,7%. Stepen ukupne zaduženosti porastao sa 1,02 na 1,05.Osnovu APR-ovog izveštaja čine podaci iz konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. i 2019. godinu, koje su joj dostavila matična privredna društva. 

Srbija

Mentorski program za srednjoškolce iz specijalizovanih IT odeljenja

Inicijativa „Digitalna Srbija” poziva učenike četvrtog razreda specijalizovanih IT odeljenja je besplatan program mentorske podrške „Karijera 4.0“ koji ce učenicima pomoći da donesu odluke o svojim buducim karijerama. Preko 25 mentora iz nekih od najpoznatijih IT kompanija i institucija u Srbiji ce u narednim mesecima sa srednjoškolcima podeliti svoja profesionalna iskustva, odgovarati na njihova pitanja i davati savete kako da odaberu pravi fakultet za njih, kasnije poslodavca ili kako da odaberu oblast u kojoj ce pokrenuti sopstveni posao.Jedna od prednosti je što će mesečni sastanci sa mentorima biti online, pa se pruža mogućnost da učenici iz cele Srbije da učestvuju u programu.Učenici mogu da se upoznaju sa biografijama dostupnih mentora i registruju za program na sajtu gde će biti upućeni u naredne korake. Iz Inicijative napominju da će prvi krug prijava trajati do 1. decembra, ali i da je brzina važna jer će prednost pri izboru mentora imati učenici koji se prvi registruju. Kako se program bude razvijao, lista mentora biće proširena da bi se otvorilo što više prilika za podršku učenicima pred kojima su važne odluke.Tokom mentorskih sastanaka učenici će imati priliku da se upoznaju sa mentorima koji su svoja znanja iz matematike i programiranja primenili u industrijama koje obično nisu viđene kao „programerske”, kao što je Jelena Ljuboja koja radi konsultantskoj kući PwC kao menadžerka u oblasti strateškog savetovanja fokusira na tehnološki i finansijski sektor.Program „Karijera 4.0“ je razvijen kao odgovor na analizu koju je Inicijativa „Digitalna Srbija“ sprovela sa učenicima talentovanim za IT za koje se procenjuje da će biti među nosiocima daljeg razvoja digitalne ekonomije naše zemlje.  Preko300 srednjoškolaca iz 17 gradova reklo je da nije imalo dovoljno prilika da se upozna aktuelnim i poslovima budućnosti, a svaki treći učenik je imao priliku da razgovara sa nekim iz u tehnološkog sektora.

Srbija

Smederevo daje 300 miliona za uklanjanje divljih deponija

Grad Smederevo raspisao je tender vredan 300 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija u 27 naselja u tom gradu.Radovi čišćenja i uklanjanja divljih deponija obuhvatiće naselja: Radinac, Ralja, Vučak, Petrijevo, Udovice, Badljevica, Binovac, Vodanj, Vranovo, Vrbovac, Dobri Do, Drugovac, Kolari, Kulič, Landol, Lipe, Lugavčina, Lunjevac, Mala Krsna, Malo Orašje, Mihajlovac, Osipaonica, Saraorci, Suvodol, Seone, Skobalj i Šalinac. Uklanjanje otpada će se vršiti fazno, tako da se ni u jednoj fazi ne ometa promet na putevima koji prolaze kroz divlje deponije, piše u dokumentaciji.Rok za završetak svih radova je godinu i po dana. Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduhaZbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazadGrađani ubuduće mobilnom aplikacijom mogu da prijave divlje deponijePrikupljanje otpada na lokacijama divljih deponija vršiće se mašinski, a pre početka vršenja radova sanacije potrebno je uraditi odgovarajuće pripremne radnje (uklanjanje rastinja i raščišćavanje terena i postavljanje table sa informacijama o izvođenju radova).Kako navodi naručilac, prvo će se pristupiti prikupljanju otpada sa divlje deponije, a nakon prikupljanja, separisanja i odvoženja svog smeća sa divlje deponije, mehanizacija se premešta na raščišćenu površinu u okviru divlje deponije i pristupa se sanaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. decembar.  Jedan od kriterijuma za izbor ponuđača je i da je u prethodne tri godine pružio usluge čišćenja i uklanjanja divljih deponija rasutih po ataru u najmanjem iznosu od 250 miliona dinara,  kao i da je izvršio tretman neopasnog otpada - komunalnog otpada u mobilnom postrojenju za tretman otpada u količini od minimalno 60.000 metara kubnih. Naručilac traži i da je firma zainteresovana za posao u prethodne tir finansijske godine ostvarila ukupan prihod od 600 miliona dinara. 

Srbija

Beograd daje 62,5 miliona za nove nadstrešnice na GSP stanicama

Sekretarijat za javni prevoz raspisao je tender za nabavku i montažu stajališnih nadstrešnica, vredan 62,5 miliona dinara. Kako piše u dokumentaciji, zbog daljeg razvoja mreže linija javnog linijskog prevoza putnika i uklanjanja dotrajalog i tehnički prevaziđenog stajališnog mobilijara, "konstatovana je potreba za opremanjem jednog broja stajališta javnog linijskog prevoza na široj gradskoj teritoriji nadstrešnicama jednostavnijeg tehničkog sklopa u svrhu zaštite putnika od atmosferskog uticaja". Nova pravila: O javnom gradskom prevozu više nećemo moći da čujemo ništa loše?Javna nabavka obuhvata izradu i montažu nadstrešnica u otvorenoj varijanti (10 komada), izradu i montažu nadstrešnica u poluzatvorenoj varijanti (140 komada), opremu pametne nadstrešnice (osam komada), izradu podloge od tucanika (1200 m2), izradu betonske podloge na pešačkim površinama na obodu nadstrešnice (1000 m2)...Nadstrešnice treba da budu širine 1,60 metara i dužine 6 metara i  da imaju mogućnost funkcionalne nadogradnje u pravcu pametnih nadstrešnica. Тo znači da će Isporučilac u dogovru sa naručiocem izvesti pozicioniranje i postavku nosača za: solarne panele, kontrolne ormare i opreme za video nadzor na nadstrešnici.  Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu pravaRok za podnošenje ponuda je 23. decembar, dok će kriterijum za dodelu ugovora biti cena. Jedan od uslova koji je propisan za izbor ponuđača je da je u periodu od poslednjih pet godina "realizovao izradu i montažu najmanje 100 nadstrešnica ukupne vrednosti ne manje od 30 miliona dinara, od kojih najmanje jednu izradu i montažu "pametne" nadstrešnice sa solarnim napajanjem, opremljenu i dugim elementima (osvetljenjem, punjačima za telefone, wifi ruterom. Potrebno je da i da je privredni subjekt u poslednje dve finansijske godine ostvario ukupni prihod u iznosu od najmanje 120 miliona dinara (bez PDV-a).GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojihFirma zainteresovana za ovaj posao treba i da raspolaže sa proizvodnim pogonom za zanatsko-bravarske radove površine minimum 150 metara kvadratnih,  komorom za farbanje od minimum 60 metara kvadratnih, čekićem za razbijanje betona, kompresorom za farbanje od minimum 200 litara, dostavno-teretnim vozilom sa kranom minimalne nosivosti pet tona. 

Srbija

Na zaštitu životne sredine u Srbiji potrošeno 46,7 milijardi

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosili su 46,7 milijardi dinara, što je, kako navodi Republički zavod za statistiku, 10,2 odsto više nego prethodne godine.U strukturi opštih troškova za zaštitu životne sredine učesće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 39,6 odsto, dok su tekući izdaci imali učešće od 60,4 odsto.U 2020. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u BDP-u  iznosilo je 0,8 odsto. Investicije za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosile su oko 18,5 milijardi dinara što je 6,9 milijardi više nego nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u strukturi investicije za zaštitu životne sredine u 2020. godini bio je za zaštitu vazduha i iznosio je 54,9 odsto (10,1 milijarda). Zagađenje tokom grejne sezone zagonetka i za najboljeg hemičaraSumpor-dioksid 25 dana bio opasan po zdravlje ljudi u BoruTekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2020. godini iznosili su 28,2 milijarde dinara odnosno 2,5 milijardi manje nego u prethodnoj godini. Najveći udeo u strukturi tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2020. godini bio je za upravljanje otpadom, - 73,9 odsto ili 20,8 milijardi. U strukturi investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 6,6 odsto (872,7 miliona dinara), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 93,4 odsto (oko 12,3 milijarde dinara). 

Srbija

Krenula e-fiskalizacija, slede prijave za sigurnosni softver i hardver

Privrednici koji su se prijavili za elektronsku fiskalizaciju mogu da podnesu prijavu za izdavanje "bezbednosnog elementa" koji se izdaje u softverskom i hardverskom obliku zbog potrvde autentičnosti, saopštila je Poreska uprava. Preduslov je da su dobili oznaku poslovnog prostora, kao i poruka za uvođenje u proces elektronske fiskalizacije.Prijava za izdavanje bezbednosnog elementa može da se podnese preko Elektronskog servisa za fiskalizaciju kojem se pristupa preko portala ePorezi. Obveznik fiskalizacije naručuje bezbednosni element onda kada je spreman za fiskalizaciju i kada zna koji će fiskalni uređaj koristiti.Registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja može se naći na portalu Poreske uprave na sledećem LINKU.Nakon izrade bezbednosnog elementa u formi pametne kartice, dobija se obaveštenje o vremenu preuzimanja. Pametne kartice preuzimaju se na šalteru Vaš poreznik u nadležnoj filijali Poreske uprave.Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacijeEvo šta donosi novi model fiskalizacije Kako se dodaje, to ne važi za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanjeRačun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa, ne može se smatrati fiskalnim računom u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, dodaje se u saopštenju. On je personalizovan za obveznika fiskalizacije, konkretan poslovni prostor i ne može da se koristi od strane neovlašćenog lica, u drugom poslovnom prostoru ili u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.Uputstvo za podnošenje prijave za izdavanje bezbednosnog elementa može da se pronađe na sledećem LINKU.Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicimaUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalce

Srbija

Vodovod raspisao tender: Za radove na KCS Reva 96 miliona dinara

JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" raspisao je tender za radove na kanalizaciono crpnoj stanici Reva. Vrednost radova procenjena je na 96 miliona dinara.Javna nabavka obuhvata radove na demontaži i iskopu, betonske i zidarske radove, armiračke radove, keramičarske radove, limarske, izolatorske radove, molerski, elektro radoove, nabavku i isporuku svetiljki...Rok za podnošenje ponuda je 13. decembar, navodi se u dokumentaciji. Naručilac je propisao uslove za ponuđače, a između ostalog: - da je u poslednje tri godine izveo građevinske radove u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara,- da je u poslednje tri godine izvršio ugradnju minimum jednog pumpnog agregata za kišnu vodu sa utopnim motorom za montažu u vertikalnoj cevi minimalne snage 180 kW i minimalnog kapaciteta 1000 l/s na kanalizacionim crpnim stanicama,- da bude ovlašćen za ugradnju i puštanje u rad predmetnih kišnih i fekalnih pumpnih agregata. Kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Rok za izvođenje radova je šest meseci. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.