Nije bilo nikakve revizije podataka o broju umrlih od korone, niko se zaista nije bavio analizom smrtnih slučajeva, niti time zašto je u nekim delovima Srbije situacija sa koronom znatno lošija...
Autor teksta je advokat Dragan Milić Dok se svest trgovaca i potrošača o pravima i obavezama u međusobnim pravnim poslovima i dalje formira, u septembru smo dobili novi Zakon o zaštiti potro&s...
Na račun Fudbalskog saveza Srbije uplaćeno je 118 miliona dinara (milion evra) iz tekuće budžetske rezerve, piše u rešenju Vlade. Novac je uplaćen za redovan rad tog saveza. Podsetimo, predsed...
Najveća ekološka tužba u Srbiji. Slučaj Veliki Crljeni - dostupnost ekološke (ne) pravde u SrbijiAdvokatska kancelarija Sretena Đorđevića podnela je u ime 15 meštanki i meštana Velikih Crljena kod Lazarevca četiri tužbe Višem sudu u Beogradu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) - Termoelektrane “Kolubara A”.Avokati tvrde da po svojoj kompleksnosti predstavlja iskorak u sudskoj praksi Srbije jer meštani Velikih Crljena EPS tuže i zbog povrede ljudskih prava - prava na mirno uživanje doma i imovine, na zdravlje, informisanje o stanju životne sredine i rizicima po zdravlje.Sreten Đorđević, advokat koji se bavi ekološkim pravom. Radisav Raca Jovanović stanovnik Velikih Crljena Luka Đorđević, pravnik
U zemunskoj Ulici cara Dušana 104, gde se nalazila kuća čuvenog gradonačelnika Beograda Branka Pešića, gradiće se naselje sa 67 stanova, piše Politika. Taj list naglašava da se projekat realizuje u dogovoru sa Pešićevom porodicom."Još kad je Branko bio živ i kad je pravljen generalni urbanistički plan 1972. godine, predviđeno je da će se u tom delu Zemuna rušiti stare sremačke kuće i nicati nova naselja. Otkad je urađen detaljni urbanistički plan za taj deo Zemuna, oko nas i pored nas se dosta gradi, tako da je sazrelo da se uradi i ovo", kaže Lazar Pešić, sin Branka Pešića.Prema njegovim rečima u okviru kompleksa najverovatnije će se nalaziti i spomen soba. Novi rezidencijalni kompleks "Branko Pešić". Prema podacima sa sajta kompleksa, on će imati četiri objekta, dva frontalna i dva uvučena, sa ukupno 67 stanova čiji će novi vlasnici uživati u blizini Gardoša, istorijskog jezgra Zemuna i Zemunskog keja.ADVOKAT KOJI VESIĆU USTUPA KAMPER OD DRŽAVE DOBIJA MILIONSKE POSLOVEModel spomenika Branku Pešiću koštaće više od 2,9 miliona dinaraInvestitori tvrde kako su pokušali da objedine jedinstveni duh nekadašnjeg Zemuna i moderne tekovine arhitekture, kroz savremeni dizajn, upotrebu najkvalitetnijih prirodnih materijala i organizaciju prostora prilagođenih udobnosti modernog života. Suinvestitor za gradnju stambene četvrti je porodica Branka Pešića."Kompleks mora da bude lep i funkcionalan. U Zemunu se trenutno prave i zgrade bez tri kvadrata trave i dva drveta, ali mi ćemo to raditi mnogo drugačije. Biće tu dosta zelenila, a očekujem da bi sve moralo biti gotovo do kraja sledeće godine iako će i pre toga moći da se vidi na sajtu", dodaje Lazar Pešić.Rođeni Zemunac, Branko Pešić, jugoslovensku prestonicu vodio je rekordnih devet godina i 14 dana. Za to vreme kroz grad je prošao auto-put, izgrađen je Terazijski tunel, most Gazela, Novi železnički most, a određen je i Prokop kao buduća glavna železnička stanica. Izgrađena je i palata Beograđanka, Mostarska petlja, završen Hotel Jugoslavija, novih 66 škola, kao i 81.000 stanova.KOŽNE RUKAVICE I ADIDAS PATIKE ZA "KOMUNALCE" BEOGRAĐANI PLAĆAJU 1,3 MILIONA EVRA
Solidarnost je nastala iz krize, predstavlja kamen temeljac za sistem socijalne zaštite i veoma je važna u vreme neizvesnosti koje nas je zadesilo tokom pandemije, rekla je Biljana Zekavica, pomoćnica ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. “Korisnici socijalne zaštite o kojima brinemo prvi su zbrinuti tokom ove krize, pružena im je podrška i u prethodne dve godine sistem socijalne zaštite položio je test. Sistem socijalne zaštite je usmeren na stvaranje jednakih uslova za sve i ukljanjanje barijera”, rekla je Zekavica na zoom konferenciji “Solidarnost kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom” koja je organizovana u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji. Projekat realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Počeli smo proces digitlaizacije u socijalnim ustanovama i digitalno opismenjavanje nasjtarijih i sa tim procesom nastavljamo, rekla je Zekavica.Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako je istakla, osnovalo je Savet za uapređenje međugeneracijske saradnje I solidarnosti.Ana Divac, osnivačica i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac napomenula je da se tokom pandemije videlo kako ne možemo da kotrolišemo sve i poručila da je potrebno da ljudi budu fleksibilniji u životu i da je važna solidarnost i tolerancija među ljudima.“Novac nam je važan jer bez njega ne možemo da se lečimo, školujemo decu, ali novac nije najvažniji. Osim novca veoma je važna solidarnost, živimo u vremenu neizvesnosti i potrebno je da se povezujemo a ne da se delimo”, rekla je ona.Ne mora se nekome pomoći novčano, može i na drugi način, na primer, starijim građanima je tokom pandemije stizao novac iz dijaspore, ali da nisu imali komšije koji su im kupovali namirnice taj novac ne bi imao nikakvu vrednost, poručila je ona. Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac istakla je da ta Fondacija uložila više od milion dolara za smanjenje posledica pandemije, dodelila više do 14.000 paketa hrane i higijenskih sredstava i podelila 26.000 obroka najugroženijima u Srbiji. “Ne bismo uspeli bez partnerstva između civinog sektora, donatora i državnih institucija. Pored humanitarne pomoći Fondacija je podržala biznis, neformalne grupe i medije. Podržali smo ove godine 17 inicijativa sa ukupno 3,7 miliona dinara”, rekla je Koeshall.Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju istakla je da u krizi treba videti mogućnost za unapređivanje a ne osvrtati se samo na prepreke koje nas sputavaju. Ona je podsetila na izreke koje se često čuju u narodu: “Drug se u nevolji poznaje”, “Ono što nas ne ubi to nas ojača” i “U krizi se vidi ko je kakav čovek”. “Pokazalo se da ljudi kroz saradnju i povezivanje mogu da urade neverovatne stvari. Postoje dobri sistemi podrške i institucije, ali ako iza sistema ne stoje ljudi sa dubokim osećajem empatije i odgovornosti ni taj najboli sistem neće moći da se pokrene. Želim da verujem da su ljudi dobri a ne zli i zlonamerni. I to je razlog zašto treba živeti, imati decu i iskoristi krizu da se nešto unapredi a ne unazadi”, rekla je ona.
Kompanija Ziđin je zbog prekomernog aerozagađenja u novembru 2019. i januaru 2020, kažnjena sa milion dinara, saopštio je Privredni apelacioni sud u Beogradu, preneo je CINS. Nadležna inspekcija je prethodno zaključila da je tokom četiri dana u centru Bora koncentracija sumpor-dioksida (SO2) bila i do 8,3 puta veća od dozvoljene.Ovu presudu je Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo u septembru, četiri meseca nakon prvostepene odluke Privrednog suda u Zaječaru kojom je kompanija kažnjena sa 400.000 dinara, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), Boban Todorović sa 50.000 dinara.Kompanija Ziđin (Zijin Bor Copper) previše je zagađivala vazduh u Boru krajem novembra 2019. i sredinom januara 2020, zbog čega će morati da plati milion dinara. Presudu je Privredni apelacioni sud u Beogradu doneo u septembru, 14 meseci nakon prvostepene odluke Privrednog suda u Zaječaru.Tada je Ziđin kažnjen sa 400.000 dinara, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR), Boban Todorović sa 50.000 dinara.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Ziđin planira veću flotaciju za rudnik u Velikom Krivelju Privredni apelacioni sud zaključio je da je sud u Zaječaru precenio okolnosti i ublažio novčanu kaznu Ziđinu, daleko ispod najmanje mere propisanih novčanih kazni. Sud navodi da ekološki privredni prestupi ne mogu da se smatraju lakšim već najtežim oblikom protivpravnog ponašanja.Maksimalna kazna za kompaniju mogla je da bude tri miliona dinara, a za odgovorno lice 200.000 dinara.Privredni sud u Zaječaru smatra da su okrivljeni odgovorni što nisu obustavili proizvodnju u postrojenjima nove topionice i fabrike sumporne kiseline i tako prekomerno ispustili SO2 u vazduh. U presudi piše da su prekršili Zakon o zaštiti vazduha.Kineski Ziđin kupio je nekadašnji rudarski basen RTB Bor krajem 2018. Od tada se zagađenje vazduha u ovom kraju povećalo. Novi izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2020. pokazuje da je vazduh u Boru prošle godine bio opasan po zdravlje 25 dana, odnosno skoro duplo više nego godinu dana pre toga.
Izrada modela spomenika nekadašnjem gradonačelniku Branku Pešić koštaće više od 2,9 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka koji je naručio Sekretarijat za kulturu Beograda.Za model spomenika biće korišćeno već postojeće vajarsko delo autora magistra vajarstva Marka Kratohvila.Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove Da će biti korišćeno delo Kratohvila odlučeno je u septembru 2021. na sednici Odbora za podizanje spomenika Branku Pešiću, piše u obaveštenju.Međutim, još u maju ove godine, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je na svom profilu na Fejsbuku objavio da će spomenik raditi "srpski vajar Marko Kratohvil koji živi u Los Anđelesu".Tada je Vesić napisao je ovo odlućeno na sednici Odbora za podizanje spomenika kojim je predsedavao Nikola Kusovac.Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe "Milan Gale Muškatirović" Gradska skupština je u septembru 2020. donela odluku o podizanju spomenika Branku Pešiću i tada je odlučeno da se on nalazi na Velikom trgu u Zemunu. Spomenik Branku Pešiću može imati maksimalno tri metra visine sa postamentom.Predviđeno je da se spomenik podiže sredstvima Grada Beograda, a da se o sprovođenju stara Sekretarijat za kulturu, Zavod za zaštitu spomenika kultrure Grada, Urbanistički zavod Beograda i JKP "Zelenilo - Beograd".Iako je već odlučeno kako će spomenik izgledati, u obaveštenju se obrazlaže ova odluka.Stilizacija spomenika Branku Pešiću treba da bude koncipirana tako da prikaže sveukupnu jačinu ličnosti nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, piše.Foto: Facebook - Goran VesićKožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra "Kroz spomenik Branka Pešića, osim fizičke jačine i dominantnih muških karakteristika, poput naslonjene jedne ruke na podignutu desnu nogu, biće vizuelno istaknuta i unutrašnja odlučnost, vrlo realistički predstavljena, koja asocira na energičnost i akciju, karakterističnu za Branka Pešića", navodi se u opisu nabavke.Vesić je u maju najavio da bi spomenik trebalo da se postavi tokom ove jeseni.Zamenik gradonačelnika je napisao i da je ponosan jer je predložio podizanje spomenika Branku Peđšiću, a da će Beograd finansirati i dokumentarni film o Pešiću autora novinarke Duške Jovanić i Vuka Dapčevića."Niko se nije setio Branka. Ne kažem da sam posebno vredan zato što sam ja to učinio, ali zadovoljstvo da sam to jedini učinio niko ne može da oduzme", napisao je Vesić.
Crnogorsko Ministarstvo kapitalnih investicija objavilo je dve međunarodne studije izvodljivosti koje su pokazale da je cena od 944 miliona dolara, koje je prethodna Vlada pozajmila za izgradnju puta Bar-Boljare, preuveličana, piše Balkan Insight. Minstarstvo je u utorak objavilo dve studije izvodljivosti, koje su prethodno bile poverljive, a koje pokazuju da je cena od 944 miliona dolara za prvu fazu izgradnje auto-puta Bar-Boljare više nego što je projekat trebalo da košta. Prema studiji izvodljivosti koju je uradila britanska kompanija "URS Infrastructure and Environment" prva faza auto-puta trebalo je da košta 803 miliona evra, dok je studija druge britanske konsultantske firme "Scott Wilson Group" pokazala da je put trebalo da košta 570 miliona dolara. Studije su urađene 2009. i 2012. godine, ali ih je prethodna Vlada, koja je i započela ovaj projekat, označila kao poverljive."Bilo je dosta prostora za korupciju, jer je prethodna Vlada bila istrajna da sakrije informacije o finansiranju auto-puta", rekao je za Vijesti TV Dejan Milovac, iz Nevladine organizacije MANS. Milovac je dodao da je prošlo više od šest godina, od kako je projekat počeo, ali se i dalje se ne zna koliko to košta građane Crne Gore.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj GoriEU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputaAuto-put Bar-Boljare predstavlja crnogorski krak auto-puta koji će ići od Jadranske obale do Beograda.Crnogorski krak gradi kineska kompanija CRBC (The China Road and Bridge Corporation), a 85 odsto prve deonice je pokriveno zajmom uzetim od kineske Eksim banke. Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić rekao je da je Vlada do sada platila 724 miliona evra investitorima za osnovni deo radova, kao i 38 miliona evra za dodatne radove. On je rekao i da će prva faza biti završena do kraja novembra. Prema podacima iu Decembra 2020. godine, javni dug Crne Gore iznosio je 90,85 odsto BDP-a, dok je cena prvih 41 kilometara prve faze auto-puta procenjena na 45 odsto BDP-a. U utorak je osnovni sud u Podgorici presudio da kineska građevinska firma CRBC mora da plati 200.000 evra za nanošenje štete ribama u reci Tari (koja je pod zaštitom Uneska) tokom izgradnje auto-puta. Lokalni ribolovni klub Tara i Morača podneo je tužbu protiv CRBC-a u aprilu 2018. godine. Unesko je u izveštaju u junu 2019. godine pozvao crnogorske vlasti da pomno nadziru uticaj izgradnje auto-puta na reci Tara. Tara se smatra jednom od najlepših reka u Evropi čiji su duboki kanjoni popularni za rafting. U junu je objavljeno da su se predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasili da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo, preneo je Dan. Predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković rekla je tada da su u pitanju dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova.Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.
Mladi u Srbiji se nakon školovanja mnogo kasnije osamostaljuju od svojih vršnjaka iz Evropske unije. Zbog čega je to tako? Nova ekonomija sprovodi istraživanje sa kim mladi (18-30 godina) žive...
Unicef u Srbiji pokrenuo je inovativni program "Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse", koji će trajati do kraja sledeće godine. Program je pokrenut u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i partnerima.Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2.000 mladih i 500 poslodavaca.Za razliku od EU gde je stopa nezaposlenosti mladih u 2021. iznosila 16,2 odsto, mladi u Srbiji su suočeni sa znatno lošijim uslovimamna tržištu rada. Prema najnovijim podacima Ankete o radnoj snazi stopa nezaposlenosti mladih starosti 15-24 godine je 22,2 odsto, a zbog manjka radnog iskustva pronalaženje posla im prestavlja jedan od najvećih izazova.„Jedan od najvažnijih napora koje bilo koja država može da učini jeste da pomogne mladima da stiču veštine i znanja. U želji da podržimo napore institucija u Srbiji, radimo na tome da učinimo radne prakse dostupnim. Program će poslodavcima pružiti mogućnost da u skladu sa svojim potrebama, i u okviru principa društveno odgovornog poslovanja angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija“, kazala je rukovoditeljka programa za mlade Unicefa u Srbiji Stanislava Vučković.Kroz namenski razvijenu onlajn platformu mladi će prvo proći kroz obuke i pripremu za praksu u radnom okruženju, a zatim će imati plaćenu radnu praksu kod poslodavaca iz privatnog, javnog i civilnog sektora. Program podrazumeva pružanje radnih praksi mladima do 30 godina koji se ne školuju, ne obučavaju, niti su zaposleni, a stekli su osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave za učešće u programu putem platforme www.biramuspeh.com.
Ugostiteljski objekti koji se bave prodajom i posluživanjem hrane i pića mogu da uslužuju goste i u zatvorenom i u otvorenom prostoru bez ograničenja radnog vremena, piše u izmeni naredbe ministra zdravlja Zlatibora Lončara.Izmenom naredbe izbrisano je prethodno ograničenje prema kome su ugostiteljski lokali u zatvorenom delu smeli da budu otvoreni od 6 ujutru do 1 sat iza ponoći.EU će priznavati kovid potvrde iz Srbije Na snazi ostaju mere koje podrazumevaju da svi gosti nakon 20 časova moraju da poseduju kovid sertifikat. On podrazumeva da gosti imaju negativan PCR test ne stariji od 72 sata, negativan brzi antigenski test ne stariji od 48 sati, kao i dokaz o primljenoj drugoj, odnosno trećoj dozi dozi vakcine od koje nije prošlo više od 210 dana.Kovid sertifikat je moguće dobiti i uz pozitivan serološki test ne stariji od 90 dana ili dokaz o preležanoj bolesti kovid-19 ne mlađi od 14 i ne stariji od 210 dana od dana uzorkovanja.U čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša? Zbog ove mere, mnogi ugostitelji su rešili da svoje lokale zatvore u 20 časova.U zatvorenom delu lokala i dalje je neophodno nositi maske osim prilikom konzumacije pića ili hrane. Ugostitelji su dužni da obezbede propisano međusobno rastojanje između gostiju, a lokali smeju biti do pola puni.
Udruženje radnika na internetu (URI) saopštilo je da je Vlada Srbije prihvatila njihove zahteve o oprezivanju frilensera. Kako se napominje u saopštenju, dosadašnji sistem oporezivanja frilensera važiće do usvajanja zakona koji će regulisati njihov status."Važenje uslova iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je usvojen u maju ove godine, prestaje da važi 31. decembra. Bilo je od izuzetne važnosti da u novom zakonu koji sa primenom počinje 1. januara stoje isti uslovi", piše u saopštenju koje je prosledio URI.Vlada će kako se napominje, na narednoj sednici u četvrtak predložiti amandman koji produžava važenje postojećih uslova na narednu godinu. Očekuje se da nove izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana budu usvojene u Skupštini sledeće nedelje. Frilenseri i dalje traže da im neoporezivi deo zarade bude 530 evraFRILENSERI JOŠ ČEKAJU ZAKON, A PREDAVAČI ENGLESKOG MOŽDA OSTAJU BEZ POSLA "Pozivamo članove Udruženja na sastanak večeras u 20 časova na Discord-u, na kojem ćemo predočiti ponudu Vlade i na kojem će članovi moći da se izjasne o njoj", dodaje se u saopštenju.Upravo je završen sastanak sa predstavnicima Vlade RS, na kojem je prihvaćen zahtev Udruženja da se važenje trenutnog poreskog rešenja produži do donošenja novog zakona, a najmanje još godinu dana.Frilenseri su prošle nedelje, ponopvo tražili od države da im neoporezivi deo zarade bude 530 evra. Krajem prošle i početkom ove godine organizovali su proteste, zbog namere države da ih oporezuje retroaktivno, za nekoliko godina unazad.Prošle godine Preska uprava Srbije počela je sa kontrolom prihoda frilensera. Frilenseri su sa Vladom Srbije vodili pregovore početkom godine, održavali proteste i na kraju postigli dogovor o oporezivanju krajem aprila.Taj dogovor o povećanju normiranih troškova sa 43 na 50 osto trebalo je da važi do kraja godine, odnosno roka za usvajanje odgovarajućeg zakona. Prema tom dogovoru neoporezivi deo zarade frilenserima se ne bi se smanjivao na 18.300 dinara do oktobra. To je bila jedna od glavnih zamerki koju je URI upućivao Vladi Srbije.FRILENSERI SE IPAK DOGOVORILI SA VLADOM SRBIJESVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA
U septembru 2021. izdato je 3.455 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 39,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola izdatih u septembru, 85 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 15 odsto na ostale građevine.Ako se posmatraju samo zgrade, 83,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 16,3 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (65,4 odsto). Prema dozvolama izdatim u septembru 2021. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 2.991 stana, s prosečnom površinom od 72,9 metara kvadratnih.Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 143 m2, a 88,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 62,7 kvadratnih metara, navodi RZS. Kako se pere novac u Srbiji: Šampinjoni i stanoviVrednost građevinskih radova porasla 29 odstoPredviđena vrednost radova novogradnje u septembru 2021. iznosi 81,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 30,7 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Pčinjska oblast (12,1 odsto), Sremska oblast (10,1 odsto) i Južnobačka oblast (8,2 odsto).
Saobraćajni institut CIP po narudžbini Rio Tinta radi projekat izmeštanja dela pruge Valjevo – Loznica koja je prvobitno trebalo da prođe preko rudne žile jadarita, iako još nije doneta odluka o eksploataciji te rude, a o tome tek treba da se izjasne građani na referendumu, saznaje BIRNDraginac – jedno od lozničkih sela koje se nalazi na rudnom nalazištu jadarita, rude koja sadrži litijum. O Dragincu se pričalo i pre desetak dana kada ga je nakon obilnih kiša poplavio Jadar nakon čega su udruženja koja se protive otvaranju rudnika još jednom upozorila na moguće probleme jer su tom prilikom bile poplavljene i neke od istražnih bušotina. Draginac je, prema informacijama do kojih je došao BIRN, i mesto od kog kompanija Rio Tinto nastoji da skrene prugu Valjevo-Loznica sa njene prvobitne trase, kako ne bi prelazila preko rudne žile jadarita, koji ta kompanija namerava da eksploatiše.Da bi ostvarilo svoj naum, preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica, čija gradnja traje više od jednog veka. Da zbog litijuma Rio Tinto već pomera pruge po Srbiji, za BIRN je potvrdio direktor CIP-a Milutin Ignjatović koji kaže da izradu tehničke dokumentacije finansira Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda, srpski ogranak Rio Tinta, dok će Infrastruktura železnice finansirati izgradnju same pruge.„Saobraćajni institut CIP d.o.o. za naručioca – kompaniju Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda radi tehničku dokumentaciju železničke pruge Valjevo – Loznica, deonica Draginac – priključenje na postojeću prugu Šabac – Loznica”, kaže Ignjatović za BIRN.On navodi da CIP radi na izradi “Idejnog rešenja, Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti, Projekta za građevinsku dozvolu i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za železničku prugu”. Nešto slično je, kada je reč o saobraćajnicama, nedavno za Tanjugovu televiziju K1 potvrdio v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak. On je rekao da je to javno preduzeće dalo saglasnost Rio Tintu da pribavlja tehničku dokumentaciju za gradnju obilaznice oko Loznice. Ustvrdio je i da u tome nema ničeg neobičnog.Kako je moguće da se infrastrukturni objekti grade i menjaju po željama jedne privatne kompanije u trenutku kada je, bar zvanično, Srbija još daleko od konačne odluke o eksploataciji litijuma u dolini reke Jadar? Naime, dozvola za eksploataciju još uvek nije izdata, jer još nije završena ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a prema najavama koje stižu iz vlasti, očekuje nas i referndum po tom pitanju.Ko je Infrastrukturi Železnice, CIP-u i Rio Tintu dao odobrenje da radi projekat za izmeštanje dela pruge Valjevo – Loznica? Da li je to odobrenje dalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Po kom osnovu je dozvoljeno Rio Tintu da naruči izradu tehničke dokumentacije? Da li je u vezi sa tim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili neka druga nadležna institucija države Srbije potpisala ugovor sa Rio Tintom, ako jeste kada i šta je bio osnov za potpisivanje tog ugovora? Šta su obaveze države Srbije po tom ugovoru?Sva ta pitanja postavili smo nadležnima u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili. Pruga Valjevo – LoznicaRazdaljina između Valjeva i Loznice, koje bi trebalo da spoji pruga, dugačka je oko 68 kilometara. Nastojanja da se ta pruga izgradi, duga su više od jednog veka, a više takvih pokušaja prekidali su ratovi. Poslednji put radovi su započeti uoči bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, kada su obavljeni radovi na najtežoj deonici pruge – od Valjeva do Osečine, na kojoj se nalazi 20 tunela. Nakon bombardovanja radovi nisu nastavljeni. Ova pruga koja ide dolinom Jadra ima više stanica, a jedna od njih je u mestu Draginac, odakle će sada, zbog jadarita, ići drugom trasom do mesta na kom se priključuje postojećoj pruzi Ruma – Šabac – Loznica – Zvornik (državna granica sa BiH). Narod vs. Rio TintoBritansko-australijska kompanija Rio Tinto prisutna je u Srbiji od 2004, kada je otkrivena ruda koja u sebi sadrži litijum. Rio Tinto je 2011. godine potpisao Memorandum o razumevanju sa opštinom Loznica, dok je 2017. potpisao sličan dokument sa Vladom Srbije. Nakon toga je formirana i radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“.Zbog izostanka transparetnosti pregovora između Vlade i Rio Tinta, mogućeg pogubnog uticaja na životnu sredinu, ali i zbog loše reputacije ove kompanije zbog kršenja ljudskih prava, ekoloških katastrofa i korupcije u zemljama širom sveta u kojima je radila, u Srbiji postoji snažan otpor izgradnji rudnika litijuma. Ovaj projekat pokrenuo je u Srbiji masovni „zeleni“ otpor u kom učestvuju brojna ekološka udruženja, ali i političari, akademici, stručnjaci… Ovaj projekat izveo je ljude na ulice i to ne samo lokalno stanovništvo, a potpisuju se i peticije protiv realizacije projekta.Suočen sa velikim otporom i ogorčenjem građana, predsednik Aleksandar Vučić je lansirao ideju o referendumskom izjašnjavanju, videći ga, verovatno, kao rešenje problema koje Vlada i Rio Tinto imaju u pokušajima da ovaj projekat realizuju. Da sve nade polažu u referendum, govori i Predlog zakona o referendumu koji je Vlada Srbije usvojila pre šest dana, a kojim se predviđa ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma. Da li i projekat koji CIP radi za potrebe Rio Tinta u nameri da prugu Valjevo – Loznica skloni sa rudnog nalazišta, ukazuje da je dolazak ove kompanije izvestan i da je cela stvar završena, iako do konačne odluke ima još mnogo toga da se uradi?Samo još jedan pritisak na javnostMarija Alimpić iz organizacije Zaštitimo Jadar i Rađevinu smatra da stvar nije završena i da je ovo vid pritiska na građane među kojima se pokušava širiti defetizam.„Ne, ne mislimo da je to tačka na `i`. To je samo još jedan u nizu pritisaka na javnost i pritisak na meštane u Jadru i Rađevini i način na koji uopšte rudarske kompanije funkcionišu. Oni tako kroz medije i javnost pokušavaju da šire defetizam, odnosno da pošalju poruku ljudima kako je, eto, sve gotovo. Apsolutno ne znači da je sve gotovo, oni su daleko”, kaže Alimpićeva za BIRN. Ona kaže da, po njihovim saznanjima, Rio Tinto još nema završen projekat u potpunosti i da imaju dosta problema sa deponijama, jalovištima, sa činjenicom da je dolina Jadra plavno područje.“Sve je ovo jedna igra gde oni gaze đonom, a može im se jer u svemu tome imaju podršku ove izdajničke vlasti koja je okupirala institucije Republike Srbije“, kaže Alimpićeva.Ona dodaje da cilj njene organizacije nije da se samo otera jedna kompanija, već da se zaustavi ceo projekat „Jadar“, koji je štetan kako u ekološkom, tako i u finansijskom smislu. „Mi verujemo da će infrastruktura da se uradi na teret države, odnosno na teret građana… Problem je u tome što da bi se uradila cela infrastruktura za sve to, država će da se zaduži kreditima, verovatno kod Svetske banke, koji ćemo vraćati svi mi da bismo izradili kompletnu infrastrukturu za jednu stranu privatnu kompaniju na maksimalnu štetu svih građana Srbije i same zemlje, same prirode“.U vezi sa informacijom koja je dostavljena BIRN-u da će tehničku dokumentaciju za izmeštanje pruge finansirati Rio Tinto, a izgradnju same pruge Infrastruktura železnice, Alimpićeva konstatuje da država finansira ono što zapravo najviše košta.„Oni odrade sve to što treba kada su u pitanju dokumenta, a sama infrastruktura, ono što zapravo najviše košta, to ide na teret građana. I lepo ćemo se zadužiti i mi ćemo to isplaćivati, a ovamo će se, ukoliko bi se rudnik zaista otvorio, biti velika šteta i to je jedan začarani krug bez kraja“, zaključuje Marija Alimpić.
Vlada je donela rešenje kojim se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju zemljišta i objekata u cilju izgradnje Arheološkog parka u Novom Sadu. Novi Sad gradi pristupne saobraćajnice i za potrebe privatnika Rešenje je u skladu sa planovima detaljne regulacije za prostor zapadno od Subotičkog bulevara i severno od Bulevara vojvode Stepe, prostor za poslovanje u severozapadnom delu Novog Sada kao i za deo koji je namenjen za izgradnju arheološkog parka, zapadno od Bulevara Evrope.Skupština Novog Sada je u septembru 2019. godine usvojila Plan detaljne regulacije prostora planiranog za arheološki park. Planom je obuhvaćen deo građeivnskog područja zapadno od Bulevara Evrope, južno od Rumenačkog puta i jugoistočno od ulice uz Gradsko groblje, piše u dokumentu.Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu Područje se nalazi unutar granica arheološkog lokaliteta Sajlovo koje uživa prethodnu zaštitu čija je procedura za utvrđivanje za kulturno dobro u toku, piše u planu iz 2019. godine. Sajlovo se, prema podacima iz Informacionog sistema nepokretnih kulturnih dobara, i dalje ne nalazi na ovoj listi.Na Sajlovu se nalazi veliko i dobro očuvano višeslojno arheološko nalazište koje se prostire na preko 50 ha. Tamo se nalaze materijalni ostaci naseljavanja u kontinuitetu - od ranog neolita i pojave zemljoradnje na prostoru Panonske nizije, kroz sve praistroijske periode (mlađe kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba) preko ranih istorijskih, kasnoantičkih i ranosrednjovekovnih ostataka, do poznog srednje i novog veka, piše u prostornom planu.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kada je plan usvojen, zamenik gradonačelnika Srđan Kružević je izjavio da ne želi da licititra kada će početi izgradnja Arheloškog parka, ali da se "sigurno neće čekati dugo", kako je tada prenela Radio-televizija Vojvodine (RTV).Krajnji cilj jeste da Arheološki park omogući prvenstveno zaštitu arheološkog nasleđa, ali i da obrazuje i edukuje, uz nesumnjiv turistički potencijal, napisao je tada RTV.
Vlada Srbije donela je Pravilnik o utvrđivanju plana vađenja rečnih nanosa kojim se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reka Dunav, Sava, Lim, Tisa, Drina, Velika Morava, Južna Morava, Zapadna Morava i drugih vodotoka prvog reda.U Pravilniku se navodi da su planom vađenja rečnih nanosa utvrđene planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa uz pribavljanje uslova i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, kao i lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa. U Pravilniku piše da vađenje rečnih nanosa nije dozvoljeno 50 metara od vodnih objekata u koritu (regulacionih građevina, vodozahvata, ispusta), kao ni 300 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda, naftovoda i drugih cevovoda (vodovod i kanalizacija), kao i podvodnih TT i elektro vodova, a 1.000 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda na reci Drini. Vađenje nanosa nije dozvoljeno ni 300 metara uzvodno i nizvodno od mostova, izuzev Pavlovića mosta na reci Drini, piše u Pravilniku. Dalje, vađenje rečnog nanosa nije dozvoljeno: uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda, u dužini jednakoj desetostrukoj širini reke pri velikim vodama u profilu hidrološke stanice, izuzev 1.000 metara uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda na rekama Dunav, Sava i Tisa, u radijusu od 100 metara od hidroloških stanica podzemnih voda, u užoj zoni zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u međunaperskim poljima i pregrađenim rukavcima, u zaštitnom pojasu puteva i planiranih puteva.Kako se navodi u Pravilniku, neki od ciljeva vađenja rečnog na nanosa na rekama je da se obezbedi propusna moć rečnog korita, smanji rizik od poplava, poboljša hidraulički režim tečenja i strujna sliku u rečnom koritu, obezbedi veća stabilnost korita, obala i postojećih vodnih objekata, kao i da se obezbedi količina peska i šljunka za tržište građevinskog materijala.Plan predviđa i vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta iz neobnovljivih rezervi za potrebe izvođenja radova na objektima od značaja za Srbiju.Vađenjem rečnih nanosa ne smatraju se radovi u okviru redovnog održavanja plovnog puta, luka, pristana, marina, sidrišta i zimovnika sa pristupnim plovnim putevima, kao i proticajnog profila vodotoka (hitni sanacioni radovi...), kao ni zona značajnih infrastrukturnih objekata (vodozahvata, ispusta, mostova i drugo).Planom se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta drugih vodotokova I reda, uključujući Svrljiški Timok, Trgoviški Timok, Beli Timok, Crni Timok, Timok, Pek, Кolubaru, Nišavu, Vlasinu i ostale.U Pravilniku se navodi i da je obim vađenja rečnih nanosa iz akumulacija HE "Bajina Bašta" i HE "Zvornik", kao i iz akumulacija HE "Međuvršje" i HE "Ovčar Banja" neograničen.Uslovi za vađenje rečnih nanosaPravno lice, odnosno preduzetnik koji namerava da vadi rečne nanose mora da ispuni uslove koji imaju za cilj da spreče negativan uticaj tih radova na vodni režim (vodni uslovi), na održavanje i unapređenje vodnih puteva, odnosno bezbednost plovidbe (plovidbeni uslovi), kao i uslove u pogledu zaštite životne sredine (uslovi zaštite prirode).Ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na međunarodnom ili međudržavnom vodnom putu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove od organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta, piše u Pravilniku. Takođe, ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na prostoru koji je u obuhvatu zaštite prirode po bilo kom osnovu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove zaštite prirode od nadležnog zavoda za zaštitu prirode.Pravilnik važi dve godine od dana stupanja na snagu.
Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart su pokrenuli startap akcelerator Univerzum, za mlade preduzetnike koji će kroz mentorski program pomoći preduzetnicima u realizaciji njihovih inovativnih ideja u svim fazama razvoja. Prijave su počele i traju do 17. novembra.Mogu se prijaviti timovi i kompanije sa originalnim proizvodom ili uslugom koji žele da razviju svoju ideju, a prijava i učešće su potpuno besplatni.Projekat Univerzum zamišljen je kao biznis akcelerator, koji će nastojati da startap timovima obezbedi neophodne veštine i alate za razvoj njihovih proizvoda, poslovnu edukaciju i važne kontakte, a u tome će im pomoći brojni domaći i inostrani stručnjaci, kao i iskusni preduzetnici.Kompanija Mozzart je za ovaj startap akcelerator odvojila fond od 25.000 evra, tako da će najbolje biznis ideje dobiti i novčane nagrade od 5.000 evra kako bi dalje razvijali svoj startap.Učesnici će moći da se Povežu sa drugim osnivačima kompanija i timovima, stručnjacima i mentorima, kao i potencijalnim investitorima, čime će značajno proširiti svoju mrežu kontakata koji im, u budućnosti, mogu pomoći.„Odlično je da se Univerzum pojavio, jer će pružiti podršku mnogim startapima, ali i zato što predstavlja sjajan primer partnerstva između privatnog sektora i Univerziteta, a upravo su se takva partnerstva pokazala kao veoma uspešna u brojnim vodećim startap ekosistemima u svetu“, ocenio je direktor Global Entrepreneurship Network (GEN) Srbija Miloš Došen, koji je ujedno i jeda od mentora programa.Timovi će takođe dobiti šansu i za veću investiciju jer će imati priliku za Pitch sa investitorima na kraju programa.„Ovaj projekat bi trebalo da bude vetar u leđa mladim ljudima da shvate sve prednosti i izazove, te da se odvaže na dalje korake u pravcu podizanja sopstvenih kompanija koje će jednog dana, baš kao i Mozzart, biti prepoznate i uspešne“, rekao je menadžer razvoja Mozzarta, Arsen Lončar, jedan od mentora, i dodao da uz znanja stečena školovanjem i uz rad na lilčnom usavršavanju kroz razvoj startapa nikako ne mogu da pogreše.Učesnici će naučiti kako da kreiraju najbolju biznis strategiju za svoju kompaniju pomoću, inovativnih, preduzetničkih metodologija.Pitch-ovanjem svoje originalne ideje će obezbediti učešće u Akcelerator programu, kojim će povećati mogućnosti za dalji rast i saradnju sa potencijalnim investitorima, a radionice i događaji, koje, otkriće im sve tajne poslovnog uspeha i osigurati potrebna znanja i veštine za dalji razvoj.Univerzum je jedinstveni biznis akcelerator program čija je misija je da ti obezbedi neophodne veštine i alate, najbolju biznis edukaciju tima stručnjaka iz zemlje i sveta, važne kontakte i mogućnosti.
Najposećeniji lokalitet u Istočnoj Srbiji je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, kao i Narodni muzej u Zaječar sa oko 46.000 posetilaca i Muzej Krajine u Negotinu sa oko 35.000 posetilaca godišnje, pokazalo je istraživanje Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Tokom pet godina, kako se dodaje, muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo je više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Broj poseta muzejima u tom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan je 2,4 puta.RARIS je analizirala posetu turista muzejima u tom regionu od 2015. do 2020. godine. Najposećeniji lokaliteti i muzeji u Istočnoj Srbiji, kako se navodi, dokazuju da muzeji daleko više doprinose lokalnom turizmu, kao i da je posebno važno da se promovišu muzeji na otvorenom koji afirmišu nasleđe i identitet.Jedna od neiskorišćenih mogućnosti je da se više promovišu "divni i topli" ljudi koji imaju svoju istoriju i kulturu. Treba afirmisatikaže direktor RARIS-a Vladimir Jeremić., to je urađeno sa ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.Narodni muzej u Zaječaru uključuje poznato arheološko nalazište Felix Romulijana, muzej, kao i Radul Begov konak. Muzej Krajine u Negotinu (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora „Lepenski Vir“ ističe da je razlika u pristupu."Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: „To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici „Visit East Serbia“ videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više „digitalno“ aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u Istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca,
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC).Za predsednika Radne grupe imenovana je premijerka Ana Brnabić, a za zamenika predsednika ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajalović. Zadatak Radne grupe je da definiše konkretne mere za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora i prati sprovođenje tih mera.Članovi radne grupe biće i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar finansija Siniša Mali, ministarka privrede Anđelka Atanasković, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. U Radnoj grupi su, između ostalog, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević. Vlada obrazuje grupu za sprovođenje preporuka stranih investitora„Bela knjiga“ Saveta stranih investitoraKako se navodi u odluci, stručnu i administrativno-tehničku podršku radu Radne grupe pruža Ministarstvo rudarstva i energetike. Navodi se i da radna grupa može da formira podgrupe koje će sačinjavati predstavnici državnih institucija i FIC.Radna grupa podnosi Vladi izveštaj o radu najmanje svakih 90 dana.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
