Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Autori video-igara o Pupinu i Tesli: Deca najlakše uče kroz igru, ali i odrasli imaju šta da nauče

Jedna od aktuelnijih vesti iz sveta domaćeg gejminga ovih dana svakako je bila da su polaznici višemesečnog obrazovnog programa Nordeus fondacije i Crater training centra spojili istorijske činjenice, zabavu, sopstvene umetničke veštine i tehnička znanja i napravili video igre o Pupinu i Tesli koje su izložene i mogu se igrati u Muzeju nauke i tehnike do 30.11.   Šta su naučili tokom besplatne edukacije, kako je izgledao proces izrade igre, otkrivaju članovi Omaya studija: Andrija Vasiljević (23) 2D artista i Teodora Zanoškar (26) 2D artistkinja koji su zajedno sa Tatjanom Gadžom tim liderkom gejm dizajnerkom, Marinom Perović animatorkom, Aleksom Petrovićem gejm diveloperom,  napravili igru 2D platformer žanra, “Misterije X zraka”. I dok je Andrija završio Beogradsku politehniku i sprema se za master u Milanu, Teodora je završila je osnovne i master akademske studije primenjenog slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, redovni je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i ima status samostalne umetnice koja je dosad imala čak pet samostalnih izložbi slika u SKC-u na Novom Beogradu, u Požegi i u Pančevu.Iza vas je 3 meseca izrade video-igre, kakvo je vaše iskustvo rada na izradi igre?Teodora: Imala sam raznorodna iskustva nakon studija uključujući i rad u medijima, ali sam se najviše bavila izlagačkom aktivnošću i izradom privatnih porudžbina, kako iz oblasti tradicionalnog slikarstva tako i iz domena digitalne umetnosti. Po struci sam primenjeni slikar, od kog se zahtevaju kreativnost, odlične crtačke sposobnosti, kao i sposobnost rada u različitim tehnikama i medijima. Moje obrazovno i radno iskustvo iz ove oblasti jako mi je pomoglo da brzo učim i napredujem na polju digitalnog crtanja i dizajna.Andrija: Sve je bilo izazovno i novo, međutim ja kao koncept i karakter artist sam imao već predznanje što se tiče procedure i koraka u izradi video igre, takođe zahvaljujući Nordeusovim besplatnim predavanjima kao što su “Intro to Game Art” itd.  Kada je reč o formiranju odnosa u timu bilo je izazovno, različita mišljenja, ideje i stavovi ali se sve na kraju sredi i uspeli  da se nađemo negde na sredini. Doživeo sam ovaj proces kao nešto potpuno novo, izazovno i mogu reći da sam iz ovoga izvukao jednu važnu pouku, a to je da su sastanci, međusobno razumevanje i dobra komunikacija jako bitni, tj. najbitniji recept u procesu stvaranja igre i uspešnog tima.Kako ste, na kraju, došli kao tim do ujedinjenja za viziju igre? Šta je bio konkretno vaš doprinos?Teodora: Zajednički cilj našeg tima Omaya studio bio je da što bolje i vernije dočaramo video-igru koju je, nakon pobede u programu Nordeus Hub-a, osmislila Tatjana Gadža. Ostali članovi našeg tima su game developer Aleksa Petrović, koji je programirao čitavu video igru, Andrija Vasiljević, artista koji je kao i ja crtao elemente u video igri i animatorka Marina Perović. Timu sam dala svoj doprinos kao 2D artistkinja. Crtala sam izume naših istaknutih naučnika Nikole Tesle i Mihajla Pupina, kao i njihove laboratorije. Tim liderka Tatjana je, pored toga što je osmislila i vizuelno dizajnirala igru, nacrtala portrete dva naučnika, kao i sve ostale karaktere u video igri. Koordinisala je čitav tim, nacrtala brojne elemente u pozadini video igre i bila podrška svim članovima tima. Smatram da su raznorodna znanja iz oblasti crtanja i slikanja, animacije, programiranja i videa, koja poseduju članovi našeg tima, kao i otvorenost našeg tim lidera za nove ideje učinili krajnji izgled igre još boljim.Andrija: Kao koncept i karakter artist smatrao sam da mogu da doprinesem razvoju video igre na kojoj smo krenuli da radimo svi zajedno kao tim Omaya Studio nakon pobede tim liderke u programu Nordeus Hub-a. Zajednički cilj nam je bio da napravimo nešto što je dobrog kvaliteta u artističkom i programerskom smislu, a da opet bude izradivo za vreme koje smo imali na raspolaganju. Imali smo ogromnu ambiciju i želju da to sve izgleda kao što smo se dogovorili i zamislili i da pratimo ideje koji je tim liderka napravila i mislim da smo u tome uspeli. Nakon ovog iskustva koja vam je aspiracija i želja za dalji napredak u karijeri i početak iste?Teodora: Definitivno težim ka tome da radim u gejming industriji. Zahvaljujući Nordeus fondaciji i Crater Training centru, članovi našeg tima dobili su priliku da sprovedu jedan ozbiljan projekat, kao i da taj projekat bude medijski zapažen, što je izuzetno važno za mlade stručnjake koji žele da se pozicioniraju na srpskoj gejming sceni. Izuzetno sam zadovoljna rezultatom koji je postigao naš tim, ishodom prakse, kao i računarskom opremom koju su nam tokom izrade projekta obezbedili Nordeus fondacija i Crater Training centar. Verujem da je ovaj program, koji je obogatio naše znanje i portfolia, korak bliže ka ostvarenju naših individualnih poslovnih ciljeva, ali i odlična osnova za dalju interdisciplinarnu saradnju na izradi video igara.      Andrija: Smatram da je naša igra pokazatelj mlađim generacijama, talentovanim mladim umetnicima i programerima da svoje ambicije i veštine ne spakuju u kofer i odu, već da im se pruža ogromna prilika za uspeh i napredak i u Srbiji, naravno sve zahvaljujući Nordeus fondaciji i Crater Training Centru. Da li deca danas lakše uče kroz igru i da li je najmlađim igračima za ovu igru potrebna pomoć roditelja?Teodora: Radnja video igre je, pored toga što je edukativnog karaktera, zanimljiva za sve uzraste. Mislim da deca lakše uče kroz igru, te da će im biti zanimljivo da preuzmu ulogu Teslinog ili Pupinovog asistenta i pronađu četiri elementa koja su potrebna da naučnik napravi uređaj za X-zrake. Igrica je pogodna za sve uzraste, a kroz nju se na zabavan način može naučiti nešto novo o počecima radiologije i o ulozi naših istaknutih naučnika u usavršavanju tehnologije rendgenskih zraka.Andrija: Smatram da je video igra na kojoj smo radili veoma dobar i zanimljiv način da se oplemeni izložba. Potpuno drugačiji pristup tradicionalnom a opet jako zanimljiv, edukativan i u skladu sa vremenom u kome živimo. Nikola Tesla i Mihajlo Pupin su oživeli u video igrama i mi smo se potrudili da to bude zanimljivo svakom igraču nezavisno od toga kog su uzrasta, zato je i igra avanturističkog duha a opet i edukativnog. Mlađi posetioci koji budu imali priliku da ekskluzivno isprobaju igru, na lak i zanimljiv način će naučiti i dobiti znanje o našim velikim naučnicima.U toku je prijavljivanje za novi besplatni obrazovni program Nordeus fondacije namenjen tehničkom razvoju igara, Game Dev Bootcamp, na sajtu Nordeus Hub-a. Da li biste ga preporučili i šta biste poručili budućim polaznicima?Teodora: Preporučujem svim mladim developerima da se prijave za Bootcamp. Sigurna sam da bi za njih to bilo zanimljivo i korisno iskustvo, koje bi im otvorilo mnoga vrata.Andrija: Preporučio bih uvek, traže se programeri i budući da je dosta mladih talenata iz naše države smatram da bi to bilo ogromno stečeno iskustvo koje dalje mogu da primene u razvoju karijere u gejming industriji.O Nordeus fondacijiNordeus fondacija osnovana je sa ciljem da se pomogne deci i mladima da steknu veštine, znanja i kompetence potrebne za uspeh u digitalnoj ekonomiji kroz podršku obrazovanju i razvoj podsticajnog i kreativnog okruženja.U oblasti podrške obrazovanju, fokus je na sprovođenju inovativnih programa zasnovanih na interdisciplinarnom pristupu, iskustvenom učenju i razvoju kompetenci za 21. vek. Dok u oblasti razvoja ekosistema kreativnih industrija, Nordeus fondacija nastavlja sa dosadašnjim naporima Nordeusa kroz programe Nordeus Huba i udruživanjem sa brojnim kompanijama kroz organizacije poput Inicijative Digitalna Srbija i Srpske gejming asocijacije čiji je Nordeus i suosnivač. Deo Fondacije, Obrazovni centar Nordeus Hub, posvećen je besplatnom obrazovanju mladih u različitim oblastima važnim za razvoj igara. Do sada je kroz obrazovne programe prošlo više od 4.000 polaznika iz cele zemlje i podržano je više od 40 timova. Ovaj centar je direktno doprineo i razvoju talenata za mnoge gejming kompanije u Srbiji.  

Srbija

Preminuo novinar Slaviša Lekić

Novinar i bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić preminuo je u Beogradu, prenela je televizija N1. Lekić koji je bio i producent, kao i autor brojnih istražvačkih emisija, rođen 1959. godine u Kosovskoj Mitrovici.Imao je višegodišnju uspešnu karijeru, radeći u različitim medijima i u različitim formatima.Bio je osnivač mesečnika Status, urednik nedeljnika Reporter, radio je za Borbu i Našu borbu, nedeljnik NIN. Kolumne je pisao i za Nedjeljnu Dalmaciju, Mladinu i Naše dane.Poslednji veliki Lekićevi projekti bili su serijal Vladalac i Junaci doba zlog emitovani na TV N1. Pored njih, bio je autor ili koautor velikog broja dokumentarnih filmova, kao što su Medijski vrisak, Silom na sedmu, Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji i drugih.Lekić je bio predsednik NUNS-a do 2019. godine.

Srbija

Kako razviti filantropiju tokom globalne pandemije?

Kako inspirisati kompanije i građane na strateška davanja za opšte dobro novonastaloj realnosti koju je donela pandemija koronavirusa predstavlja ključno pitanje koje istaknuto je na Nacionalnoj konferenciji o filantropiji: Nova realnost – nove mogućnosti, koju organizuje Trag fondacija, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje.Odgovor je u novim vidovima saradnje i kanalima komunikacije, korišćenju novih tehnologija, unapređenju ambijenta za davanja za opšte dobro u Srbiji, digitalizaciji filantropije kroz prizmu novih mogućnosti za pokretanje i sprovođenje filantropskih inicijativa.Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Mirko Janić je na otvaranju konferencije objasnio da su ljudi u kriznim vremenima spremniji da učestvuju u humanitatnim akcijama i istakao kako je Vlada Srbije spremna doprinese stvaranju povoljnijeg okruženja za razvoj filantropije."USAID je ponosan na sve uspehe postignute u protekle tri i po godine u partnerstvu sa Koalicijom za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Zajedničkim snagama smo ustanovili Nacionalni dan davanja, uticali na povećanje neoporezivog iznosa studentskih stipendija i pojednostavljivanje procesa onlajn grupnog finansiranja, kao i podigli svest građana i predstavnika privatnog sektora o važnosti davanja za opšte dobro", poručila je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID Srbija, Šenli Pinčoti.Pinčoti je dodala kako je Srbija je u 2021. godini zabeležila skok sa 129. na 48. poziciju na Svetskom indeksu davanja."Istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji pokazuju da su građani spremniji da daju više za opšte dobro i da volontiraju, dok kompanije sve više pokazuju interesovanje za pokretanje filantropskih inicijativa", ocenila je  izvršna direktorka Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević i ukazavši na značaj daljeg razvoja filantropije.Prvog dana konferencije, učesnici su imali prilike da analiziraju Filantropsku agendu i rezultate dosadašnjih napora za uspostavljanje povoljnijeg zakonodavnog okvira za davanja za opšte dobro, nove mogućnosti za razvoj filantropije kroz digitalizaciju, kao i načine kako se možemo suočiti sa izazovima koje nameću humanitarne krize, kakva je pandemija koronavirusa.Tokom drugog dana konferencije, učesnici su upoznali sa rezultatima kampanje Spasimo hranu, spasimo humanost i inicijativom za ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja. Takođe, razgovaralo se o i novim modelima za podsticanje lokalne filantropije, a bila je predstavljena i publikacija "Ka finansijskoj održivosti organizacija civilnog društva u Srbiji - modeli zadužbinskog i rezervnog fonda”.Konferencija se organizuje u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Koaliciju dodatno čine Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i već 22 godine podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. 

Srbija

Počeo Mesec inovacija u okviru Startecha

Problem, ali i rešenja sa kojima se suočuvaju prilikom osnivanja i  pokretanja startapova, preduzetnici i inovatori sada mogu izneti u dijalogu u okviru kampanje Mesec inovacije.Tokom kampanje, preduzetnici, istraživači, predstavnici akademske zajednice i svi zainteresovani za razvoj inovacionog ekosistema, mogu na sajtu Startecha programa da nominuju nove inicijative, probleme na koje nailaze, kao i rešenja.Najbolji predlozi postaće deo prve Sive knjige inovativnog i visokotehnološkog preduzetništva koju priprema NALED i koju će u narednim mesecima predstaviti javnosti, institucijama i Savetu za podsticanje razvoja digitalne ekonomije.“Prema istraživanju NALED-a, devet od 10 preduzeća inovacije finansira sopstvenim sredstvima. Ono što nedostaje jeste više privatnih inicijativa i zato je od ključnog značaja da programa podrške kakvu nudi StarTech bude što više. Prošlog meseca na prvom godišnjem konkursu dodelili smo prvih milion dolara bespovratnih sredstava za 29 domaćih timova, mikro i malih preduzeća, a do kraja 2023. ta podrška će premašiti tri miliona dolara.", rekla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a na okrugolom stolu o pristupu finansiranju kao ključnoj stepenici na putu od ideje do realizacije.Mesec inovacija deo je godišnje kampanje „Na korak do zvezda“, koju u okviru Startech programa organizuje kompanija Philip Morris International, uz podršku Vlade Srbije. Ceo projekat koji sprovodi NALED.

Srbija

Cena hleba od brašna T-500 ograničena na 46 dinara

Uredbom Vlade ograničena je maksimalna maloprodajna cena hleba od brašna T-500 na 46 dinara u narednih šest meseci sa mogućnostima produženja, saopštila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. "U ovom trenutku, planirana je intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna, a potom ukoliko bude potrebe Republičke robne rezerve će odreagovati dodatnim količinama", izjavila je Matić.Matić je dodala da se Uredba donosi u cilju osiguranja snabdevenosti tržišta i očuvanja cenovne stabilnosti ove osnovne životne namirnice zbog skoka cena žitarica i brašna, koje su dostigle rekordni nivo u svetu i kod nas.U Uredbi piše da je najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od šest odsto, dok najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama,  ne može biti veća od 2 odsto. Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto) ne može biti veća od 8,12 odsto u odnosu na proizvođačku cenu hleba. Proizvođačka cena se obračunava u visini do 38,68 dinara po vekni hleba. U Uredbi piše da su proizvođači hleba obavezni da proizvedu i stave u promet hleb od brašna "T- 500" u  količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.

Srbija

Srbija se obavezala da će pojačavati saradnju sa Kinom

Srbija i Kina će biti potpuno "posvećene daljem inteziviranju saradnje" u okviru incijative "Pojas i put", piše u protokolu o saradnju između kineskog i srpskog Ministarstva spoljnih poslova.Inicijativa "Pojas i put" podrazumeva tranasportno, infrastrukturno i ekonomsko povezivanje Kine sa globalnim tržištem.Rajevi za kinesku prljavu tehnologiju Obe države će raditi i na mehanizmima saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope i nastojaće da jačaju saradnju na linijama "Inicijative za globalni razvoj".Zemlje su se obavezale da će održavati redovne konsultacije o važnim međunarodnim pitanjima, a da će se ministri inostranih poslova Srbije i Kine nastojati da se sastanu najmanje jednom godišnje.Predsednik Kine Si Đinping je u oktobru ove godine predstavio kinesku inicijativu za globalni razvoj. On je na samitu Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija (G20) istakao da globalni razvoj treba da se učini pravednijim, efikasnijim i inkluzivnijim. Uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu je pozvao razvijene zemlje da budu primer u smanjenju emisija štetnih gasova, prenela je tada Kineska medijska grupa (CMG).Kineska meka moć Predsednik Aleksandar Vučić je na Konferenciji COP26 pohvalio kinesku klimatsku strategiju, kako je prenela Kineska globalna televizijska mreža (CGTN Europe)."Postoje važne kineske investicije u našoj zemlji i već su počele da se bave ovim pitanjima."Naveo je primer kineske kompanije HBIS koja je vlasnik železare u Smederevu."Oni su preduzeli sve neophodne mere da bi obezbedili dobro, "zeleno" okruženje za sve naše građane. Isto je i sa kompanijom Ziđin Koper (Zijin Copper) u istočnoj Srbiji, što znači da, sve što radite u Kini ima uticaja i u Srbiji takođe", rekao je Vučić za kinesku televiziju.

Srbija

Gradski poslovni prostor u Beogradu poskupljuje za 6,8 odsto

Od 1. januara se očekuje povećanje cena kirije poslovnog prostora koji je vlasništvu Grada Beograda. Povećanje će iznositi oko 6,8 odsto. Zakupnina lokala u ekstra zoni će biti veća za 76 dinara po kvadratu, drugoj zoni za 63 dinara, a na bližoj periferiji za 51 dinar.U izmenama odluke se navodi  da je povećanje zakupnina je u skladu sa planiranom rastom cena za 2022. godinu i prema instrukcijama za ukupan rast prihoda u 2022, u odnosu na procenu ostvarenja prihoda u 2021., povećanje ne sme biti veće od 6,8 odsto.Visina cene lokala za apoteke, stomatologe bila je 1.172 dinara mesečno po kvadratu u ekstrazoni, a nakon izmena će biti 1.252 dinara. Za kladionice, menjačnice u strogom centru grada umesto 1.452 dinara, na mesečnom nivou će po kvadratnom metru prostora plaćati 1.034 dinara, javlja Blic, a prenosi Bankar. Dok će umetnike sada zakup ateljea koštati 59 dinara po kvadrtu, četiri dinara više u odnosu na stare cene.Izmenama gradske odluke, uvedena je nova vrsta poslovnog prostora i to “poslovni prostor za zakupce koji obavljaju delatnost javnog linijskog prevoza”. Za ekstrazonu propisana je cena od 350 dinara po kvadratu, dok je za najjeftiniju, četvrtu zonu, najam 140 dinara po kvadratu mesečno.U ponedeljak će pre odbornicima Skupštine grada će se naći  izmene odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor Grada.

Srbija

Eurobanka preuzima Direktnu Banku

Direktna banka biće pripojena Eurobanici i prestaće da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Direktna banka će, takođe, celokupnu imovinu i obaveze preneti na Eurobanku. Direktna banka je navela da će 10. decembra izvršiti prenos finansijskih instrumenta klijenata sa računa finansijskih instrumenata otvorenih kod Direktne Banke na račune finanasijskih instrumenata istih klijenata kod Eurobanke. "Novčani računi otvoreni u Direktnoj Banci ostaju aktivni i nepromenjeni do daljnjeg, a o svim eventulanim promenama vezanim za broj računa Banka će Vas blagovremeno obavestiti", navodi se u obaveštenju dostavljenom Centralnom registru depo i kliring hartija od vrednosti. Još jedna banka manje, Rajfajzen preuzeo Kredi agrikol bankuJoš jedno spajanje na bankarskom tržištu SrbijeIzvršni odbor Direktne Banke je 10. oktobra doneo Odluku o prestanku članstva u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti Direktne Banke ad Kragujevac, koja stupa na snagu danom donošenja rešenja o prestanku članstva. 

Air Serbia

Srbija AIR Serbia

Subvencije za Er Srbiju i u budžetu za 2022. godinu

Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2022. godinu kojim su predviđene subvencije za Er Srbiju. Iako tačan iznos sredstava nije preciziran, nacionalni avio-prevoznik je jedna od preko šezdeset kompanija "od posebnog značaja" koje će između sebe podeliti nešto više od 170 miliona evra subvencija, piše portal Ex-Yu-Aviation. Vlada Srbije tvrdi da se ova godišnja sredstva koriste za otplatu starog duga Jata, prethodnika Er Srbije. Međutim tačnost ovih navoda je sporna. Kako bi se otplatio "istorijski dug" Jata, isplate će trajati do 2023. godine, rekla je ranije premijerka Ana Brnabić.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersKreditor odbio da smanji dug Er SrbijiEr Srbija je prošle godine otplatila zajam od 57,6 miliona dolara fondu "Etihad Airvais Partners"  koji je uzela 2015. godine.  Nakon toga je početkom juna usledila otplata još 63 miliona dolara za drugi zajam iz namenskog fonda.Avio-kompanija tvrdi da su krediti otplaćivani nezavisno "zahvaljujući odgovornom vođenju poslovanja pre pandemije koronavirusa, kao i opsežnim merama štednje na svim nivoima tokom najveće krize u istoriji civilnog vazduhoplovstva.Er Srbija je u 2020. godini zabeležila gubitak od 70 miliona evra, time okončavši šest uzastopnih godina profita. 

Srbija

Obuke za konsultante u procesima digitalizacije preduzeća

Centar za digitalnu transformaciju (CDT) Privredne komore Srbije raspisao je Javni poziv za obuku i sertifikaciju treće generacije konsultanata u oblasti digitalne transformacije preduzeća. Poziv je otvoren do 14. novembra ove godine.Cilj obuke je da se proširi postojeći sistem podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u domenu digitalne transformacije, koja je jedan od najznačajnijih ekonomskih trendova u Evropi, kažu u Centru za digitalnu transformaciju PКS.Svi kandidati koji budu izabrani i prođu osnovnu obuku, imaće priliku da pohađaju jedan od tri specifična kursa iz oblasti: modela i procesa poslovanja, e-trgovine/e-marketinga i društvenih mreža, i veštačke inteligencije (AI).Nakon uspešno završene obuke svi polaznici će dobiti međunarodno priznati sertifikat.

Srbija

Raspisan tender za procenu potencijalne štete na zgradama duž trase metroa

Na trasi prve linije metora radiće se procena postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objekata kako bi se identifikovala potencijalna oštećenja i ranjivosti od izgradnje tunelskih deonica, stanica  i prateće infrastrukture metroa. JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je danas tender za "procenu postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objekata snimanje postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objeka za potrebe utvrđivanje svojstvene osetljivosti od uticaja izgradnje tunelskih deonica i stanica prve faze linije 1 beogradskog metroa"."Tokom izgradnje infrastrukture metroa očekivano je da će se stvoriti deformacije tla i vibracije koje će uticati na okolne zgrade i inženjerske objekte unutar područja određenog Geotehničkom zonom uticaja", piše u konkursnoj dokumentaciji. Istraživanja koja su predmet ove nabavke odnose se na prvu fazu Linije 1 beogradskog metroa koja obuhvata deonicu od stanice "Železnik" do stanice „Кaraburma“ u dužini od 16,6 km sa 16 stanica.Procenom će biti obuhvaćene sve vrste zgrada (kuće, zgrade, soliteri, istorijski spomenici, i njihovo neposredno okruženje, podzemne kontrukcije kao što su otvori za ventilaciju, garaže, podzemni pešački prolazi, mostovi, vijadukti. Projekat je podeljen na 5 oblasti na osnovu istaknutih geotehničkih uslova: Makiško polje, Julino/Banovo brdo, desna obala reke Save, centar i desna obala reke Dunav, navodi se.Glavni uzrok potencijalnih oštećenja zgrada i inženjerskih objekata je pomeranje u tlu koje nastaje usled prolaza "TVM" mašine, radova na iskopavanju stanica, pratećih konstrukcija kao što su vertikalni otvori za ventilaciju i evakuaciju,  deonica u Cut&Coveriskopu, moguće promene nivoa podzemnih voda prilikom izgradnje, pobijanja šipova i izbijanja tla. Naručilac navodi da će se prva faza  beogradskog metroa uglavnom graditi podzemno (Cut&Cover) i tunelskom (TBM) metodom, te da će za prateće konstrukcije i podzemne stanice biti potreban veliki obim radova na iskopavanju u gustom gradskom području. Prva faza Linije 1 obuhvata oko 2,25 kilometara nadzemne deonice sa 2 stanice, oko 3,1 kilometara plitke podzemne deonice ("Cut&Cover") sa 3 stanice i oko 11,25 kilometara duboke podzemne deonice – tunelska deonica  ("TBM", "NATM") sa 11 stanica.U dokumentaciji se navodi i da je prethodno je sprovedena inspekcija enterijera i eksterijera za 145 glavnih zgrada i inženjerskih objekata u okviru zone geotehničkog uticaja prve faze Linije 1 metroa.Nakon analize dobijenih rezultata, Projektant (Egis rail) je selektovao dodatnih 142 zgrada i inženjerskih objekata za koje će se izvršiti inspekcija enterijera i eksterijera.Ministar finansija Siniša Mali najavio j da će 22. novembra ove godine početi izgradnja prve linije metroa u Beogradu, kada će se započeti građevinski radovi na Makiškom polju. Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su juče Plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema.Na Plan generalne regulacije šinskih sistema, Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je niz primedbi u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Međutim, predstavnici Urbanističkog zavoda su sve primedbe odbili kao neosnovane. GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, odnosno da metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti najizraženija težišta poslovnih aktivnosti i težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice...GRF je nedavno objavio da neće učestovavati u daljoj realizaciji i razvoju projekta Beogradskog metroa zasnovanog na trenutnom nacrtu Plana generalne regulacije šinskih sistema. 

Srbija

Nestle u Srbiji gradi nove proizvodne objekte za meso od biljaka

Kompanije Nestle planira proširenje proizvodnog kompleksa u Surčinu, odnosno izgradnju novih objekata, kako bi započela proizodnju prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi (Plant Based Meal Solutions - PBMS). Nova gradnja, rekonstrukcija i dogradnja proizvodnog objekta Nestle - PBMS planirana je u okviru postojećeg privredno industrijskog kompleksa Nestlea u opštini Surčin.Prostor na kojem je u planu nova izgradnja ukupne je površine 91.450 m2. Sekretarijat za zaštitu životne sredine oglasio je rani javni uvid u zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnog objekta "Nestle Adriatic S", "Nestle PBMS" u Surčinu.U projektu piše da je planom razvoja predviđeno je da se neposredno posle izgradnje proizvodnog objekta, kao i pratećih objekata koji su u funkciji proizvodnje, odnosno u toku 2021. godine, izvede proizvodna linija koja će  se koristiti za proizvodnju PBMS proizvoda Generacije 1.Kasnije, u toku 2023. godine, planirano je izvođenje proizvodne linije koja će se koristiti za proizvodnju PBMS proizvoda Generacije 2. Postupak proizvodnje PBMS obuhvata operacije  prijema i pripreme sirovina, ekstrudiranja, sečenja mase Generacija 1, sečenja mase Generacija 2,  tenderizacije,  nanošenja površinskog sloja,  prženja poluproizvoda,  gril markiranja, zamrzavanjea i ekspedicije, piše u projektu. Za proizvodnju PBMS koriste se koncetracije sojinih proteina, gluten, neke mikro komponente i tečni sastojci kao što su ulje, sirće, neke tečne mikro komponente.Rok za rani javni uvid je 22. novembar. Kompanija Nestlé Adriatic osnovana je 2003. godine, a uključuje tržišta Hrvatske, Srbije, Bosne i  Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Kosova, sa sedištem u Zagrebu.  

Srbija

Institut Jaroslav Černi prihvatio ponudu za privatizaciju?

Direktorima Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi kompanija Milenijum tim (Millennium Team) ponudila je zajedničko učešće u privatizaciji, a direktori su to prihvatili, prenosi agencija Beta. Od strane kompanije bliske vlastima rukovodstvu instituta ponuđeno je formiranje konzorcijuma u kojem bi pored nje bili generalni direktor i izvršni direktori.Fizička lica bi u konzorcijumu učestvovala sa ukupno 30% kapitala. Država je ranije oglasila prodaju 92% kapitala tog instituta. Procenjena vrednost kapitala Jaroslava Černog je 2,8 miliona evra, a početna cena bila je oko 2,58 miliona evra.U Ministarstvu privrede danas su otvorene ponude za kupovinu oko 92 odsto kapitala instituta koje su u državnom vlasništvu.Kako prenosi Beta, direktor Instituta Dejan Divac i šetorica izvršnih direktora odlučili su da prihvate ponudu Milenijum tima i o tome obavestili zaposlene.U obrazloženju te odluke oni su naveli da i im je Milenijum tim saopštio da prepoznaje sadašnje dobro poslovanje instituta, njegov potencijal, kao i da ima nameru da očuva njegove kapacitete i da želi da uloži sredstva u dalji razvoj, uvažavajući njegovu osnovnu delatnost i poziciju na tržištu.Podsetili su da Milenijum tim i institut već dve godine zajedno učestvuju na kapitalnom projektu izgradnje beogradskog kanalizacionog sistema, a u pripremi je saradnja i na drugim značajnim projektima.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju "Dobili smo mogućnost da preuzmemo značajnu odgovornost za buduće poslovanje instituta, da srazmerno delimo efekte uspeha i neuspeha, što znači i obavezu srazmernog ulaganja i u vezi sa tim lično kreditno zaduživanje, u šta bismo morali da se upustimo u slučaju pozitivnog ishoda, odnosno kupovine Instituta od strane konzorcijuma", naveli su čelni ljudi Instituta.Dodali su da je Institut u prethodnoj i ovoj godini, uprkos pandemiji  ostvario stabilno poslovanje, redovnost i rast plata, uspešno izvršenje svih obaveza prema klijentima i kooperantima, dobru poziciju na tržištu i značajne ugovore."Očekujemo da će institut bez obzira na ishod započetog privatizacionog postupka, nastaviti da obavlja profesionalno sve svoje aktivnosti, uspešno poslovati i zadržati ulogu ključne naučne institucije u domenu voda u zemlji i regionu, što će se, nadamo se, odvijati u interesu zaposlenih, ali i u javnom interesu svih građana", dodaje se u saopštenju zaposlenima.Privatizaciji Instituta Jaroslav Černi protive se brojne ekološke organizacije i stručnjaci jer smatraju da to nije u interesu građana. Oni su ranije naglašavali kako je Milenijum tim već viđen kao kupac tog instituta. Ekolozi zahtevaju da se spreči prodaja Instituta "Jaroslav Černi" Milenijum tim sprovodi brojne velike projekte u Srbiji, među kojima je i izgradnja Beograda na vodi i već je bio zaintersovan za kupovinu Vodoprivredno privredno društvo (VPD) Smederevo, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nakon naših pitanja upućenih Ministarstvu privrede uklonilo je podatke o njihovoj ponudi za tu kompaniju.U prodaji VPD Smederevo, koje štiti od poplava, Milenijum tim je imao drugu po visini ponudu, a najvišu programerska firma Khaoticen (661.000 evra). Khaoticen je inače firma koja se dovodi u vezu sa bratom ministarke u Vladi Srbije, Darijom Kisić Tepavčević.

Srbija

Prvo takmičenje mladih somelijera Srbije

Prvo takmičenje mladih somelijera, pod nazivom "Upoznajte srpske sorte grožđa, održaće se 11. novembra u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji Udruženja somelijera Srbije (SERSA), a finale će početi u 16 časova i otvoreno je za javnost.Tridesetak mladih ljudi uzrasta između 18 i 29 godina, iz različitih delova Srbije, će pokazati svoje znanje o srpskim vinskim regionima, našim autohtonim sortama grožđa kao i svoje umeće u vinskom servisu. Takmičari će prvo morati da prođu kvalifikacije, zatim preko će polufinala stići do najvažnijeg dela takmičenja, u kom se nadmetati tri najbolja kandidata, od kojih će samo jednom pripasti titula najboljeg mladog somelijera - poznavaoca vina od autohtonih sorti grožđa Srbije.Na časovima kandidati usavršavaju svoje veštine dekantiranja i otvaranja penušavih vina i uče o  svojstvima srpskih vinskih sorti, kao što su prokupac, kadarka, crna i bela tamjanika, smederevka, morava, ali se upoznaju i sa onim manje zastupljenim u našim vinogradima, poput probusa, bagrine, petre, župljanke i drugih. Takmičari već pokazuju zavidno znanje o tradicionalnim jelima naše kuhinje i uparivanju sa srpskim vinima. Neki od učesnika su još uvek studenti Visoke hotelijerske škole u Beogradu, dok drugi već rade kao ugostitelji u nekim od poznatih srpskih restorana. Zajednička im je želja da budu vrhunski profesionalci i da pomognu promociju domaćih vina i jačanje srpskog vinskog identiteta.Ideja je da oni koji najviše rade sa krajnjim potrošačima treba i da znaju najviše o domaćim autohtonim sortama i pomognu njihovu popularizaciju i konzumaciju, jer domaća vina imaju veliki potencijal i tek nalaze svoje mesto kod domaćih i stranih potrošača.Organizacija Takmičenja mladih somelijera – Upoznajete srpske sorte grožđa realizuje se uz podršku Projekta za konkurentnu privredu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Takmičenje podržava i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u okviru konkursa za dodelu dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2021. godini.AGENDA TAKMIČENJA8.30 časova – Okupljanje takmičara9.00 časova – Prvi deo takmičenja – KVALIFIKACIJE, pismeni deo takmičenja (zatvoreno za publiku)10.30 - 11.30 časova – pauza za fotografisanje (otvoreno za medije)12.00 časova – Drugi deo takmičenja – POLUFINALE, praktični deo takmičenja, 10 najboljih kandidata (zatvoreno za publiku).16.00 – 19.00 časova– Treći deo takmičenja – FINALE, praktični deo takmičenja, 3 najbolja kandidata. (Otvoreno za publiku).19.30 časova – PROGLAŠENJE POBEDNIKAUkoliko želite da saznate više o Takmičenju mladih somelijera, kao i da prisutvujete događaju, kontaktirajte Mariju Radović na marija.bozovic.radovic@gmail.com i na 069 627 452.

Srbija

Telekom Srbija i Vodafon potpisali ugovor o strateškom partnerstvu

Telekomunikaciona kompanija Vodafon i Telekom Srbija potpisali su ugovor o partnerstvu koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je da je uveren da će saradnja sa Vodafonom Telekomu obezbediti pristup svim važnim resursima u oblasti digitalne transformacije, povećati efikasnost poslovanja, optizmizaciju troškova i unapređenje korisničkog iskustva.Telekom Srbija spreman da preispita veze ofšor firmi i HuavejaTelekom Srbija ne prekida saradnju sa kineskim Huawei U saopštenju se navodi i da će partnerstvom sa Vodafone Procurement Company (Vodafonovom kompanijom za nabavke), Telekom Srbija imati i pristup kapacitetima za različite nabavke."To znači da ovo partnerstvo obezbeđuje i uvide u kategorije različitih proizvoda i strateško usmeravanje, konsultantske usluge, odnosno savetovanje tokom kompletnog procesa nabavki (end-to-end), čime se ostvaruje optimizacija troškova i stvaranje vrednosti", navodi se u saopštenju Telekoma. 

Srbija

Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hrane

Akcija prikupljnanja 1.000 tona otpada od hrane u se nastavlja do 1. aprila sledeće godine. Ovim se pozivaju svi ugostitelji, kompanije i javne ustanove iz Beograda i Novog Sada da se pridruže akciji u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane" koji su pokrenuli Nemačka organizacija za međunarnodnu saradnju (GIZ), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Esotron.Učesnici će dobiti priliku da po promotivnoj ceni predaju operateru kuhinjski otpad i na ovaj način podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida, kako bi svaka kuhinja mogla da se uključi i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova koji nastaju kad hrana završi na deponiji.Do sada je prikupljena trećina ciljanog iznosa, a sve velike kuhinje imaju šansu da se prijave za učešće i u narednih šest meseci. To mogu učiniti putem mejla esotron@esotron.rs ili pozivom na broj telefona 021/621 66 27.Procenjuje se da hoteli, restorani i javne ustanove u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada od hrane, emitujući oko 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu. "Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13 odsto ugostitelja, a neisplativost tretmana je jedan od glavnih razloga zašto 99 odsto ostataka iz kuhinja i "sa tanjira" i dalje završava na deponij... U slučaju (otpada) hrane za svaki kilogram (ugostitelji) moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade" objašnjava šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.Prema njegovim rečima, svaki restoran dobiće po dve kante za odvojeno odlaganje ostataka proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a operateri će redovno preuzimati otpad i donositi nove, čiste kante. "Ugostitelji koji su se dosad uključili u izazov kao jedan od benefita ističu i finansijsku uštedu, jer im je pravilno odlaganje pomoglo da shvate koja vrsta proizvoda se najviše baca i koje namirnice su kupovali prekomerno", ističe Krstović.Ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, dok je samo petina upoznata sa procedurama za rešavanje pitanja otpada. Zato je u sklopu projekta napravljen i Vodič za pravilno upravljanje koji nudi praktične savete za smanjenje porcija, bolje planiranje nabavki, pravilnu separaciju i sl. Kada se uzme u obzir činjenica da trećina godišnje proizvedene hrane na svetu propada, mora se imati u vidu i to da sa njom propadju i resursi uloženi u proizvodnju. Zato je jedna od glavnih poruka projekta da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta.Projekat "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji" sprovodi NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz finansijsku podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, a u okviru programa develoPPP, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Srbija

„Kažnjavanje građana ne bi očistilo Srbiju“

Većina građana koji su uestvovali u anketi misli da u Srbiji prostoje tri pravca delovanja na području ekologije: zagađenje voda, vazduha i problemi sa deponijama, napominje Iva Marković iz Organizacije za političku ekologiju Polekol.Za zagađenje građani najviše okrivljuju sami sebe, podeljeni su u mišljenju da su odgovorni zajedno sa institucijama, mali broj njih smatra da su za to odgovorne industrija, kompanije i privatni sektor.treća stvar - vrlo malo poverenja malo veruje da srbija dobro upravlja vodnim resursima, pritive se prodaji vodnih resursa, danas predali potpise protiv privatizacije jaroslava černog, klizi u privatizacijugrađani veoma razumeju da je bolje ulagati u preventivu nego čekati posledice i sanirati ih troškovi, žrtve poplavazagađene voda istiću otpadne vode 85% nisu pokriveni preradom voda iako su na kanalizaciji to sve završ u vodotokovima, građani imaju volju da podrže i zaštite pitku vodu kao ljudsko rpavo, ogromna većina podržav i protesteimaju povrenje pomalo iznenadilo imaju više poverenje u ekolo org nego u instituc koje se bave život sredviše rade od instituc poverenj u stručnjakedominan informišu putem društv mreža i direktna komun sa poznanicima tužna slika toga da ne postoji program nešto što je doprlo do građana, obraz progr, nauč časopisi, malo se odatle info, ostalemo na društvenim mrežama, formal mediji nešto prisust med sa nac frekvtema nosi momentum društv promeneznamo kako izgled oslanj na inter i neposred komunikbeograd se u mnogim parametrima razlikuje od ostatka zemljeu odnosu na druge regione ispitanici su informisaniji i soremniji bg nije najugroženiji ima manjih mesta u probl ali spremniji da se angažuju za život sred i vodenalaz privatiz vode u vojvodini ima nešto viši u odn na ost srb dobila malo više poverenja građanazrenjanin i cela afera oko proizv vode u abrici koja je radila nekoliko mesecei van zakona i menjanje zakona o vodoprivr delatnostima mralo je da ima određ period zagovar da je to dobro, u zrenjan i mesta u okolini ugrož istim tim zagađenjgrađ na žalost popili priču da treba proivatiz da bi se domać upravljalo, 18 god zabrana koriš vode, ta privat nije pomoglaproblem se udaljio nakon privatizmožemo da promen kako bi uticali petic inicijat - obeshrabrukje ako između svega to birate, ostaje se u zoni komfora, neću ispred institucija dbro ljudi kad ćete se probuditi, ali građ jesu spremni da se nekako aktiviraju to njoj kao aktivistkinji smeta, ali očigledno je da postoji neka svestkada građ sami krivi to je reprodukc medija sa nac frekvenvijom, onoga što misli vladaj struktura, vlast je super kako su građani neodgovorni, apeluje na da građani uto ne veruju to je stvar društva koje zastup instituc, to što je đubre po ulici to je stvar reciklaž industr skandinav zemlje ideološka propaganda da treba kažnjavati građ, međ njih vlad strukture pokrine različ strukt reciklaž, energet tanzicije, itda, dakle nije stvar u kažnjavanjuako se malo krivi industrija, shvatamo da priča vrha vlasti da smo zagađ jer smo razvili industr to u stvari nije tačno, građ su rekli da su instituc inspekc odgovorniVujo Ilić, Institut za filozofiju i društvenu teorijuprop pozitiv sproveo oktobar 2021.polekol razv upitnik1206 ispitanika reprezent za srbanaliz ispit da li su u mestima sa zagađ vodom ili vazduhompolovina smara zagađ izuzet opasnaviše u vojvod i bg smatra nivo zagađ veći ost manjeispit za zagađ vazduh spremniji izraženiji njih stavovo u gradsk sredinama96% iz bg zagađ izuzet opasnonajveć ekološ probl: zagađ vazduh i uprav otpad, voda uništ šuma zelen, zagađen zemljištaniko iz bg nije odgovor da u srb nema ekološ problemasami građ i instituc po 35%fakultet više smatr instituc odgovorprivatizac vovdovoda i rezrsa vodnih oko 80 smatra nije dobroštiti adekvat vod resurse, 60% smatra nije dobrosve češće se javlja tema isušivanje izvora u banjamabg najmanje veruju institucijama, najspremniji da organizuju protesteu koga poverenje predst inst 2,7najviš ocenu predst ekoloških udruženja, obraz figurira kao statist znač faktorkako se info o ekološ problem: tv prik rva b92rts 26% lokDina Đorđević, Centar za istraživačko novinarstvo Srbijegrađ dobro info, za poplave klimat promene, dosta dele info među gradov, mhe takođe koji su imali probleme takve, nikad odgovornost nisu za sebe, uglav upirali na instituc, za rio tinto govorili su o institucijama, ne o komp gde su zakoni institucu boru govore o inspekc zašto ne zatvori ziđinzanim u vezi sa bg misli da info preko interneta probl medija dosta ima pogrešno prenetih info na portalima tv, najpoznat bg najzagađ u svetu tog i tog danastruč sa fiz institut objas da to nije baš za porediti, jer su u gradovima različ doba dana ta info ušla u sve medije na one kanale koji imaju veliku moć i to je sada nemoguće ispraviti hajde bg da ne pored sa pekingom jer je on druga vremenska zonaprob mediji kojima se najviše bave tim ne bave se na pravi način tim problemima

Srbija

Posle patrijarha, i episkop Grigorije otvorio Instagram nalog

SPC i Instagram: Posle patrijarha i episkop Grigorije dobio nalogNakon patrijarha Porfirija, na Instagramu je svoj zvanični nalog je dobio i episkop Grigorije Durić navodi se u saopštenju nemačke eparhije.https://eparhija-nemacka.com/obavjestenje/Ovo je prvi zvanični nalog nemačkog episkopa na društvenim mrežama. Do sada su se obaveštenja o episkopu Duriću mogla ispratiti na zvaničnim nalozima nemačke eparhije na Fejsbuku i Tviteru.Na sajtu nemačke eparhije dostupne su i besede, razmišljanja, utisci  i autorski tekstovi episkopa kao što su oni koje je pisao za Nin. Takođe su dostupni i neki njegove knjige Preko praga koja je 2017. izdata za Lagunu.Episkop Grigorije Durić rođen 1967. godine u Varešu. 1992. godine se zamonašio u manastiru Ostrog, dok je Pravoslavni bogoslovski fakultet završio 1994. Na istom fakultetu je dvadeset godina kasnije odbranio doktorsku disertaciju na temu „Relaciona ontologija Jovana Zizjulasa“. Na mesto episkopa zahumsko-hercegovačih i primorskih gradova postavljen je 1999. godina. Dok 2018. postaje episkop Dizeldorfa i cele Nemačke.Pored knjige Preko praga autor je još nekoliko knjiga kao što su Dolazi čas i već je nastao (2004), Lazar (2008), Priča o starom kralju (2009) i Radost života (2010).Podesetimo, letos je nakon otvorene stranice na Fejsbuku koja je ubrzo skupila veliki broj pratilaca, otvoren i zvaničan nalog patrijarha Porfirija na Instagramu, koji vodi Informativna služba Srpske pravoslavne crkve. Sudeći prema broju pratilaca, otvaranje naloga na Instagramu je bio sjajan potez jer patrijarha na toj društvenoj prati oko 76 hiljada ljudi, dok na Fejsbuku ima blizu 13 hiljada pratilaca.„Patrijarh želi da ovim putem izađe u susret izrazitom interesovanju vernih, ali i celokupne domaće i inostrane javnosti, o njegovom radu, stavovima i mišljenjima“. Danas ću odgovor dopuniti opšte poznatim zaključkom da ne samo tradicionalni, linearni mediji (štampa, radio i televizija), nego čak i internetski portali i sajtovi po brzini, globalnoj dostupnosti, pa i ekonomičnosti što je isto tako važno, zaostaju za tzv. društvenim medijima, a moje je mišljenje da je u tom smislu najefikasniji Instagram, navedeno je u poruci koja u je patrijarh poslao vernicima.

Srbija

Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazad

Firmi Technic Development iz Vranja,  koja je deo Geox grupe, država je pokrila 68,95 odsto ukupnih ulaganja, što je bilo suprotno tada važećim propisima, piše u rešenju Komisije za dodelu državne pomoći.Država je mogla da pokrije najviše polovinu troškova koje ima investitor, što znači da je Technic Development dobio skoro 20 odsto više.Zbog toga je Komisija naložila Ministarstvu privrede da bez odlaganja preuzme mere prema Technic Development kako bi firma vratila "višak" subvencija, odnosno 414 miliona dinara sa uračunatom zateznom kamatom, računajući od kraja 2016. godine (kada je okončan investicioni projekat za koji je dodeljena državna pomoć).Slučaj Geoks: Da li ćemo sada staviti prst na čeloPrema ugovoru koji je kompanija potpisala sa državom 2012, do kraja 2016. ova investicija je trebalo da košta blizu 2,2 milijardi dinara. U tom periodu firma je dobila 1,5 milijardi dinara subvecija.Letos se oko 1.200 radnika u Vranju našlo na ulici, kada je velika fabrika obuće zatvorila svoju proizvodnju.Firma Technic Development je 2. avgusta ove godine donela odluku o pokretanju postupka likvidacije. U odluci se navodi da će sva potraživanja prema kompaniji zastareti ukoliko ih poverioci ne prajave u orku od 30 dana od poslednjeg dana objavljivanja oglasa o likvidaciji.U odluci se obrazlaže da je na gašenje proizvodnje u Srbiji uticala pandemija korona virusa, ali i da Geox grupa od 2018. do danas smanjuje proizvodnju na globalnom nivou. Na povlačenje Geosksa uticalo je i to što kupci svwe manje traže klasične kožne cipele, mokasine i baletanke, a sve češće modernu sportsku obuću.Ministarstvo finansija i privrede je u oktobru 2012. godine donelo odluku o dodeli 11,25 miliona evra (blizu 1,3 milijardi dinara) na ime državne pomoći za fabriku obuće. Prema tadašnjim propisima, ova subvencija je dodeljena na osnovu obaveze zapošljavanja, odnosno Technic Development (Geoks) je bio u obavezi da zaposli najmanje 1.250 radnika, a za to je od države dobio 9.000 evra po novootvorenom radno mestu, što je ukupno 11,25 miliona evra.Dodatno, u februaru 2013. godine je Zaključkom Vlade obezbeđeno još 100 miliona dinara za finansiranje nivelacije zemčjišta za potrebe izgradnje fabrike.Grad Vranje je firmi Technic Development besplatno dao zemljište vredno 61 milion dinara, a kompanija je bila oslobođena i plaćanja najkande za uređenje građevisnkog zemljišta (u iznosu od 11,9 miliona dinara) i lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostorku (403.698 dinara).Geoks: Veća tražnja za patikama "presudila" fabrici u Vranju Vranje je finansiralo i opremanje zemljišta komunalnom infrastrukturom u iznosu od 38,7 miliona dinara. Ovo je obuhvatalo izgradnju saobraćajnica, kanalizacionog kolektora, vodovodne mreže i slično.Vranje je dalo i više od 1,3 miliona dinara za izgradnju kablovskog voda, koji je ukupno koštao 17,5 miliona dinara.Firma Technic Development, kao član Geoks grupe, bila je u obavezi da zaposli najmanje 1.250 novih radnika i da u osnovna sredstva uložu najmanje 15,8 miliona evra. Ovaj investicioni projekat (ulaganje u fabriku i obavezno zapošljavanje) trebalo je da se okonča do kraja 2016. godine.Obaveza firme je bila da ne smanjeju dostignuti borj zaposlenih u periodu od tri godine, odnosno do kraja 2019. godine. Iz revizorskog izveštaja se vidi da je Technic Development uložio ukupno 16,5 miliona evra (za izgradnju favrike 10,9 miliona evra i za nabavku opreme 5,6 miliona evra), piše u rešenju Komisije. To znači da je Geoks preko svoje firme u Srbiji uložio oko 650.000 evra više nego što se obavezao.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.