Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Male pekare sve manje isplativ biznis

Male pekare u Srbiji bore se sa nedostatkom radne snage i konkurencijom koju im prave tržni centri, piše Infostud. Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano.Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda, kako se navodi, objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000 dinara, a najveća 120.000. Najveću platu u oglasu je navela jedna beogradska pekara u naselju Zvezdara."Početkom osamdesetih godina u Beogradu je bilo 27 malih pekara, danas nema više od deset. Otvaraju se pitare, sendvičare, poslastičarnice. Ugašena je tradicija samostalnih radnji, a je trend da se prilikom odlaska u velike trgovinske lance kupuju pekarski proizvodi, koji su daleko od onog kvaliteta kakav je nekada bio", kaže Zoran Grubanoski iz Unije pekara Srbije.Kompanija iz Hrvatske kupila 50 odsto udela u pekarskom lancu Hleb i kifle Prema njegovim rečima, trgovinski lanci prodaju smrznute proizvode ili poslusmrznute proizvode, dok klasične pekate sve prave ručno. Napominje da je razlika u kvalitetu velika, kao i da je pekarski zanat na izdisaju."Malo je školovanih pekara i ukoliko država nešto ne preduzme, uveren sam da ovaj zanat neće postojati za pet godina. Do 2010. godine ovaj posao je bio odličan, a od tada do danas je sve mučenje", ocenjuje Grubanoski.On kaže da zanatlije ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizovano. Sa druge strane, sirovine su sve skuplje, a pekari ne mogu da povećaju cene.Manjak PDV-a pokrenuo akciju: Katanac Poreske za više stotina pekara "Naša pekara 'Kuvani đevrek' osnovana je 1959. godine, posao sam od oca preuzeo 1986. godine. Imao sam ideju da radimo još godinu dana, ali ovo više ne može da se izdrži, jer nema isplative računice i zato sam odlučio da zatvorim radnju i izdam lokal", kaže pekar iz Beograda Dragiša Filipović.Pored visokih cena dažbina i sirovina, prema njegovim rečima, pekari se suočavaju i sa ogromnim deficitom radne snage, jer im je teško da pronađu i prodavce za radnju."Manjak je i pravih buregdžija, koji mogu da zarade 1.000 evra i više od toga. Njih je malo, često se događa kako nekoliko pekara ima istog majstora za burek. To je veoma težak i naporan posao koji ne može svako da radi", naglašava Filipović.Pekari poručuju kako je hitno potrebna prava strategiju i upuštanje u borbu sa postojećim problemima.Udruženja pekara traže povećanje cene socijalnog hleba

Srbija

Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog „nedovoljno istraživanja“

Predstavnik Udruženja građana "Po meri metro" Miloš Vučković rekao je za Novu ekonomiju da njihova primedba za račvanje trasa metroa ka Petlovom brdu, Vidikovcu i Ceraku (južni krak) nije još usvojena formalno, već je od strane obrađivača plana, odnosno Urbanističkog zavoda, dat predlog da se primedba usvoji. On je objasnio da je na javnoj sednici Komisije za planove Grada Beograda predloženo da se prihvati ta primedba, a da zapravo Komisija u narednim danima odlučuje da li će se primedba prihvatiti ili ne."Ne postoji pravilio, ali kada se to predloži od strane obrađivača plana uglavnom se prihvati, to još uvek nije činjenica, ali nadamo se da će biti", rekao je Vučković.Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je juče u prostorijama Skupštine grada Beograda.Vučković je rekao da južni krak neće biti odmah naveden i ucrtan u planu, već će se uneti u tekst tog plana da treba da se izvrši analiza valjanosti izgradnje tog kraka i detaljna istraživanja potreba građana na toj trasi. "Pre ili kasnije će grad raditi raditi istraživanja da vidi opravdanost izgradnje metroa na tom delu. Prva linija će se svakako graditi od Makiša do Mirijeva, dok je ovaj krak za neko buduće vreme", rekao je Vučković. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centarPlan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaPredlog da prva linija metroa obuhvati Prokop i Klinički centar je odbijen, naveo je Vučković i dodao da je rečeno da je nemoguće da se nađu na prvoj trasi jer nije vršeno dovoljno istraživanja. Kako kaže Vučković, poručeno je da su u zoni Prokopa i Kliničkog centra potrebna dodatna geološka i urbanistička istraživanja. Udruženje "Po meri Metro" pokrenulo je u julu peticiju u kojoj, između ostalog, zahtevlo da trasa prve linije beogradskog metroa pokrije železničku stanicu Beograd Centar (Prokop) i Klinički centar Srbije (KCS).  U peticiji je bio i zahtev i da se krak prve metro linije izgradi od stanice Žarkovo u Trgovačkoj ulici ka Petlovom brdu, duž naselja Cerak, Cerak-Vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. I Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) nedavno je objavio dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić juče je naveo da će metro krenuti da se gradi u novembru, za manje od mesec dana.  

Srbija

Sindikat prosvetara: Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da država visokoobrazovanim prosvetnim radnicima treba da omogući platu od 96.000 dinara, jer se prosveta suočava sa manjkom stručnih kadrova. Taj sindikat upozorava da su prosvetni i zdravstveni radnici sve vreme na idaru korona virusa."S obzirom da su zaposleni u obrazovanju, uz medicinske radnike, sve vreme na udaru virusa korona, ne čudi trenutna situacija u kojoj je u svakoj školi u Srbiji između 10 i 30 posto radnika van sistema zbog zaražavanja, izolacije ili samoizolacije", piše u saopštenju USPRS.Prema mišljenju predstavnika tog sindikata, oni se zalažu da odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike u prosveti i tetkice oko 32.000 dinara, a za administrativno osoblje 64.000 dinara. Koeficijent tri nosili bi svi ljudi koji su fakultetski obrazovani i rade u školama, pa bi njihova zarada bila 96.000 dinara."Ovom prilikom obaveštavamo javnost da je u školama skoro nemoguće naći stručne zamene. Jedan od razloga za to jeste i zarada zaposlenih, koja je ponovo ispod republičkog proseka za procentualno najobrazovaniju struku u našoj zemlji", dodaje se u saopštenju.Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaProsvetari ponovo na protestu uoči nove školske godineSindikat prosvetara: Više od trećine nastavnika radi na određeno KADROVI KOJI NEDOSTAJUSindikat napominje da zapošljavanje u osnovnim i srednjim školama mladima ljudima nije privlačno. Pored kadrova koji već dugo nedostaju, matematičara, informatičara, fizičara, nastavnika stranih jezika, u našim školama trenutno nema ni dovoljno predavači za maternji jezik, kao i učitelji."Ovo bi trebalo da bude jasan signal pred usvajanje budžeta za prosvetu koji je i dalje na dnu evropske lestvice.Ukoliko Vlada Srbije nastavi da ignoriše zaposlene u školama i vrtićima, upozoravamo da će nedostatak kadrova trajno urušiti i kvalitet nastave i njeno nesmetano odvijanje", ocenjuje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Srbija

Zakon o interoperabilnosti harmonizuje železnice Srbije i EU

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture utvrdilo je Nacrt zakona o interoperabilnosti železničkog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je dalje usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije. U Nacrtu se preciziraju uslovi za postizanje interoperabilnosti u okviru železničkog sistema unutar Evropske unije, kao i tehničke harmonizacije kako bi se uspostavio što efikasniji železnički saobraćaj.Na ovaj način ostvario bi se cilj o uspostavljanju Jedinstvene evropske železničke oblasti, navodi Ministarstvo.Ima li mašinovođe u vozuReforma srpske železnice: 55 km na satZakonom se uređuju uslovi koje treba da ispuni železnički sistem u Srbiji u cilju postizanja njegove interoperabilnosti putem definisanja optimalnog nivoa tehničke usklađenosti, olakšanja, poboljšanja i razvoja usluga železničkog prevoza.Ti uslovi se odnose na projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, unapređenje, obnovu, eksploataciju i održavanje delova železničkog sistema, kao i na stručne kvalifikacije, zdravstvene i bezbednosne uslove koji se primenjuju na osoblje koje učestvuje u eksploataciji i održavanju železničkog sistema.Kako se navodi u obrazloženju, nacrtom zakona se otklanjaju i nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

Srbija

NIS jedini zainteresovan za privatizaciju Petrohemije

NIS je jedini podneo prijavu na javnom pozivu za izbor strateškog investitora za Akcionarsko društvo za proizvodnju petrohemisjkih proizovda, sirovina i hemikalija HIP - Petrohemija Pančevo, saopštilo je Ministarstvo privrede.Ova institucija je 9. septembra pozvala sva zainteresovana domaća i strana pravna lica da učestvuju u postupku privatizacije modelom stateškog partnerstva dokapitalizacijom HIP - Petrohemije i podnesu svoje prijave za izbor strateškog investitora.Plata u Petrohemiji 35 hiljada dinara, radnici najavili štrajk Predmet javnog poziva bio je izbor strateškog investitora koji novčanom dokapitalizacijom Petrohemije od 150 miliona evra postaje vlasnik najviše 90 odsto udela.Komisija za sprovođenje modela stateškog partnerstva, imenovana od strane Vlade, u narednim danima će ocenjivati dostavljenu dokumentaciju i ponudu, na osnovu čega će dostaviti predlog daljih koraka Vladi na odlučivanje, piše u saopštenju Ministarstva privrede.Kompanija NIS već poseduje 21 odsto akcija HIP Petrohemije, dok je državno 75 odsto vlasništva. Kompanija Lukoil poseduje 3 odsto vlasništva, dok ostala dva akcionara imaju manje od jedan odsto vlasništva akcija.HIP Petrohemija je najveći proizvođač petrohemisjkih proizvoda u Srbiji.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, hlorna linija i VCM (vinil klorid monomera) postrojenje bili su onesposobljeni i obustavljena je proizvodnja VCM/PVC, a ukupan kapacitet HIPP kompleksa je umanjen za 40 odsto.Nakon 1999. godine, fabrika hlor-alkalne elektrolize je imala je vrlo ograničenu iskorišćenost i prestala je da radi, uništeno VCM postrojenje nije obnovljeno, a povezano PVC postrojenje je takođe prestalo da radi.Tokom 2004. godine HIP-Petrohemija je postala akcionarsko društvo kroz konverziju dugova u kapital. U julu 2010. godine vlasnička struktura promenjena je u korist glavnih poverilaca.Vlada Republike Srbije je 2013. godine donela Akcioni plan za okončanje restrukturiranja. Država je u decembru 2016. godine preuzela dugove Petrohemije prema NIS-u u iznosu od 13 milijardi dinara.Proces finansijskog restrukturiranja HIP-Petrohemija je uspešno završen u oktobru 2017. godine kroz delimičnu otplatu, otpis i konverziju obaveza u kapital, uz promenu vlasničke strukture, piše na sajtu Ministarstva privrede.

Srbija

Mirjana Berić, nova direktorka za poslovni razvoj u Mastercard: Fokusiraću se na sajber rizike

“Pozicija direktorke za poslovni razvoj daje novu inspiraciju jer pruža mnogo novih prilika za kreiranje i implementaciju važnih i inovativnih projekata”, kaže Mirjana Berić za Novu ekonomiju, koja je od 1. oktobra ove godine imenovana na poziciju direktorke za poslovni razvoj u kompaniji Mastercard, za tržišta Srbije i Crne Gore. Poseban akcenat, prema njenim rečima, biće kako unaprediti korisničko iskustvo i smanjiti sajber rizike.“Rad na uvođenju novih tehnologija zahteva konstantnu pažnju i posvećenost. I zato će pored daljeg razvoja mobilnih plaćanja na tržištu kao i unapređenja e-commerce rešenja, moj fokus biti na unapređenju korisničkog iskustva, kao i na rešenjima iz oblasti sajber bezbednosti i digitalnog identiteta. Veoma se radujem novim izazovima”, kaže ona.Mirjana Berić je deo Mastercard tima od 2017. godine, a pored iskustva na različitim pozicijama u okviru kompanije Mastercard, ima i 15 godina prethodnog iskustva u finansijskom sektoru, u oblasti kartičarstva i digitalnih tehnologija.  Kartice neće biti ukinuteŠehović (UBS): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemije

Srbija

Carska bara prelazi u nadležnost Zrenjanina

Upravljanje specijalnim rezervatom prirode "Carska bara" poverava se na upravljanje Ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina, piše u izmenama Uredbe o proglašenju ovog rezervata.Do sada je "Carskom barom" upravljalo Ribarsko gazdinstvo "Ečka" AD iz Lukinog sela.Osim rezervatom, AD "Ečka" upravljala je hotelom "Sibila" koji se nalazi na ulazu u rezervat.Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam Pre pet godina, AD "Ečka" je, zbog teške finansijske situacije i neplaćenih računa za struju, ostala bez električne energije, preneo je tada Danas.Zrenjaninska inspekcija je tada izašla na teren na poziv radnika koji u tom trenutku nisu imali ni redovne zarade.Danas u tekstu piše da su Grad Zrenjanin i njegovo javno preduzeće "Rezervati prirode" odavno upozoravali da se Rezervatom "Carska bara" ne upravlja na odgovarajući način, zbog čega je i više puta zatraženo da brigu o ovom prostoru preuzmu Zrenjaninci.Na samo par kilometara od prirodnog rezervata kineska kompanija Linglong je od države dobila bespaltno zemljište za izgradnju fabriku automobilskih guma.Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu Građanski preokret iz Zrenjanina je zbog toga u julu ove godine podneo tužbu Upravnom  sudu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ova organizacija traži poništavanje saglasnosti za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je taj sekretarijat dao kompaniji Linglong."Carska bara" zauzima površinu od oko 1.600 hektara, piše na sajtu Grada Zrenjanina.Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka.... Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole. 

Srbija

Erste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Poverilac fabrike vode u Zrenjaninu, Erste banka, saopštila je kako je odustala od njenog stečaja jer je odlučila da nastavi sa njenom prodajom, prenosi list Danas. Prodaju fabrike će obaviti sudski izvršitej."S obzirom na očekivano trajanje stečaja doneta je odluka da se odustane od stečajnog postupka, jer je u interesu svih, a naročito stanovnika Zrenjanina, da se situacija što pre reši. Nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem vodosnabdevanja građana Zrenjanina", piše u odgovoru Jasne Uzelac Braunović iz Erste banke.Zrenjaninski Privredni sud je prošle nedelje, kako se dodaje, obustavio prethodni stečajni postupak koji je Erste banka pokrenula nad stečajnim dužnikom Fabrikom vode DOO Zrenjanin. Stečajni postupak je obustavljen na zahtev Erste banke, koja navodi kako je takva odluka u interesu svih građana Zrenjanina.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode"U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine" Za Zrenjanince koji protestuju tražeći od gradskih vlasti ispravnu vodu, mala je uteha da će se sad tražiti novi vlasnik fabrike. Ko bi to bio nezahvalno je prognozirati, a interesovanje za kupovinu do sada je pokazala fabrika flaširane vode Minakva iz Novog Sada.Pravo pitanje je šta se dešava iza zatvorenih kapija ove fabrike. Neke detalje otkriva izveštaj njenog privremenog sečajnog upravnika, koji je utvrdio da redovno funkcionisanje postrojenja košta mesečno 18 miliona dinara a kada je fabrika van komercijalnog rada košta tri miliona dinara.Kako se dodaje, pojavila se i informacija da su fabriku noću posećivali zainteresovani kupci, bez prethodne najave i odobrenja, zbog čega je stečajni upravnik imao obavezu da to kontroliše. Privredni sud je naložio meru zabrane otuđivanja imovine i uništavanja dokumentacije ali je ta mera sada van snage.

Srbija

Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Za državne subvencije obveznici fiskalizacije mogu da se prijave d 15. oktobra, a preduslov je uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.Prijava PGJO se podnosi putem portala ePorezi, a na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs objavljeno je korisničko uputstvo u kome je detaljno objašnjen postupak prijave poslovnog prostora i poslovnih prostorija odnosno podnošenja prijave.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi PGJO u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome u poresko sanduče na portalu ePorezi dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku.Obaveštenje je digitalno potpisano od strane Poreske uprave, što potvrđuje validnost dokumenta a sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.Od 15. oktobra 2021. godine, zaključno sa 31. januarom 2022. godine, obveznici fiskalizacije (osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine) Poreskoj upravi preko portala ePorezi mogu da podnesu Izjavu o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju. Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu izjavu za dodelu finansijske podrške.Postojeći obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.Novi obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje nije u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, a nije oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i finansijsku podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Postojeći kao i novi obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani u sistem poreza na dodatu vrednost na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti, finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20%.Pravo na korišćenje finansijske podrške nemaju:- Privredni subjekti koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenih u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava, osim tipa korisnika javnih sredstava 6, 7 i 10;- Obveznici fiskalizacije kojima je Poreska uprava rešenjem privremeno oduzela poreski identifikacioni broj (PIB).Proveru ispunjenosti uslova za dodelu finansijske podrške i utvrđivanje visine iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije koji su podneli u skladu sa Uredbom, vršiće Poreska uprava počev od 15. oktobra 2021. godine zaključno sa 28. februarom 2022. godine.Prenos sredstava sa namenskog računa na poslovne račune obveznika fiskalizacije navedene u izjavi za dodelu finansijske podrške vršiće Uprava za trezor na osnovu spiskova korisnika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku, koje Poreska uprava dostavlja jednom nedeljno Ministarstvu privrede na čijoj će internet stranici biti objavljeni.Obveznici fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku za fiskalizaciju imaju obavezu da, u roku od šest meseci od početka primene zakona kojim se uređuje fiskalizacija, počnu da evidentiraju promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u svakom poslovnom prostoru i prostoriji za koju su dobili finansijsku podršku za fiskalizaciju.U suprotnom gube pravo na finansijsku podršku u iznosu dobijenom u vezi sa poslovnim prostorom i poslovnom prostorijom u kome nije evidentirao promet na malo, i dužni su da, najkasnije u roku od pet dana od dana gubitka prava na finansijsku podršku, izvrši povraćaj dodeljenih sredstava sa kamatom.    

Srbija

Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda

Sekretarijat za investicije obustavio je tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda vredan 2,7 milijardi dinara. Jedini ponuđač koji se javio nije ispunio kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekata. Ponudu na tender poslala je grupa ponuđača koju čine firme Koto, Pars, Securiton i Termomont. Grad je tražio od budućeg izvođača da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000,00 m², na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovima. Nakon "detaljnog pregleda" utvrđeno je da grupa ponuđača nije ispunila taj kriterijum pa je doneta odluka o obustavi. Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje"Sekretarijat za investicije raspisao je početkom avgusta tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda. Procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2,792 milijarde dinara. Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa "BOROVIA" iz Beograda, piše na sajtu muzeja. Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad.  Zgrada u Resavskoj 40b u kojoj je smešten Muzej preuzeta je od 2006. godine od Ministarstva odbrane.  

Srbija

Šta donosi novi Zakon o zaštitniku građana?

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Zakon o zaštitniku građana kojim se, između ostalog,  predlaže raspisivanje javnog poziv za potencijalne kandidate i produžava mandat Zaštitnika građana. Novim zakonskim rešenje određuje se "najširi" krug lica čija se prava štite,  širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, regulišu obaveze u pogledu prava deteta. Predlogom zakona je određen najširi krug lica čija se prava štite, tako da se pojmom "građanin" obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo. Navodi se da je ovo razlika u odnosu na dosadašnje rešenje koje nije prepoznavalo lica bez državljanstva. Novo rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.Novina je i da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica. Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Navodi se da dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu.Javni poziv za Zaštitnika građana, produžen mandatU odnosu na dosadašnje rešenje, bitnu novinu predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana.Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana nadležnom odboru bi, kao i do sada, bile poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo je i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina. Za Zaštitnika građana može se izabrati lice koje ne mora nužno da bude diplomirani pravnik sa iskustvom na pravnim poslovima, već je dovoljno da ima visoko obrazovanje i da ima iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, piše u Predlogu zakona. Novinu predstavlja i pravilo da, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.Predloženo je i da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština, na predlog Zaštitnika građana, već isključivo sam Zaštitnik građana, nakon sprovedenog javnog konkursa. Zaštitnik običnih ljudi od vlastiZaštitnik građana zbog žalbi frilensera kontroliše Poresku upravuU zakon se uvodi dugogodišnja praksa Zaštitnika građana,  a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.Zaštitnik građana se, u predlogu zakona, definiše i kao organ nadležan za obavljanje poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Кonvencije o pravima osoba sa invaliditetom i nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.Predlagač je ocenio da zakon donosi bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče.Stoga se predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše.Novi zakon, za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno "organima uprave". Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje, piše u predlogu. 

Srbija

EcoHive iz „Nikole Tesle“ pobednik takmičenja Inovativne ideje

Finale takmičenja Inovativne ideje za srednjoškolske i studentske timove održano je u četvrtak, 7. oktobra u svečanoj sali rektorata Univerziteta u Beogradu. Zbog epidemiološke situacije, finale nije bilo otvoreno za javnost. U ocenjivanju timova učestovovao je petočlani žiri koji su činili fakultetski profesori, ministarski i stručni savetnici.Iz 35 srednjih škola u Srbiji na takmičenje se prijavilo oko 50 timova iz 21 grada.U kategoriji srednjoškolaca prvo mesto je pripalo timu EcoHive iz elektrotehničke škole ”Nikola Tesla” iz Beograda za inovaciju Ekološka antivarozna košnica, na drugom mestu se našla pametna kutija za lekove koja je delo ruku đaka iz III beogradske gimnazije i V beogradske gimnazije koji su činili tim Adatelo.  Na trećem mestu su se našli đaci iz mladenovačke gimnazije sa inovacijom „Hemikoapp”.Prijave za 38 studentskih timova stigle su sa čak devetnaest fakulteta.Prvo mesta odnela Panonska posada, sa Prirodno-matematički fakultet u  Novom Sadu sa inovacija „Lara“. Drugo mesto su osvojili studenti Elektronskog fakulteta u Nišu za inovaciju „Somnium“, dok je trećem mestu našao tim Fitoplazma sa Poljoprivrednog fakulteta  u Beogradu sa softverom za ranu dijagnostiku biljnih karantinskih bolesti.

Srbija

Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Loznica je usvojila plan detaljne regulacije nove deonice državnog puta koji će taj grad spajati sa Valjevom, prenosi Ekapija. To kako se navodi stvara uslove za poboljšanje saobraćajne infrastrukture, kao i za realizaciju Projekta Jadar kompanije Rio Tinto.Planom su kako se navodi obuhvaćene katastarske opštine Slatina, Gornje i Donje Nedeljice, Grnčara, Lipnica, Runjani, Šor, Bradić i Korenita, a ukupna površina predmetnih parcela je 72 hektara.Gradska urbanistkinja Loznice Dragana Jovanović kaže da će pozitivne strane budućeg koridora biti bolja povezanost tog područja, samim tim i njegov brži razvoj. U planu je i obilaznica oko Loznice koja će izmestiti tranzit, pre svega transportni saobraćaj.Jovanovićeva je kaže da je saobraćajnica projektovana za brzinu od 80 kilometara na čas, da će imati dve vozne i ivične trake, a po potrebi i dodatne trake, kao i bankine sa obe strane.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar "Plan obuhvata putni pojas u dužini od 13,7 kilometara, kao i trasu gasovoda i cevovoda tehničke vode. Uz putnu trasu imaćemo i koridore koji će značajno uticati na poboljšanje infrastrukturnog opremanja tog područja," istakla je Jovanovićeva i dodala da će plan biti osnova za eksproprijaciju zemljišta.Svi lokalni putevi, prema njenim rečima, biće povezani sa državnim putem preko površinskih ukrštanja. Predviđeno je da ima ukupno 16 ukrštanja: 7 površinskih raskrsnica, od kojih 3 kružne, ali i 6 podvožnjaka i 3 nadvožnjaka.Poslednjih decenija često je najavljivana izgradnja železničke pruge koja bi povezivala Valjevo i Loznicu. Taj projekat nikada nije realizovan. Takođe, nedavno je najavljena i izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica.U okolini Loznice anglo-australijska kompanija Rio Tinto želi da krene sa eksploatacijom rude litijuma. Tome se protive građani, ekološke organizacije ali i akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), smatrajući da je projekat poguban po životnu sredinu. Pored Loznice litijum se istražuje i u okolini Valjeva.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Srbija

Elektrodistribucija se zadužuje 40 miliona evra za pametna brojila

Elektrodistribucija Srbije zadužiće se 40 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje prve faze Projekta za pametna brojila.  Za obaveze Elektrodistribucije kod banke garantovaće država Srbija.Procenjena vrednost celog Projekta za pametna brojila je 80 miliona evra i plan je da se izvode u dve faze (1A i 1B).Iz kredita EBRD, od 40 miliona evra, planirano je finansiranje faze 1A, uz državnu garanciju, piše u predlogu Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji (pametna brojila) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Druga faza 1B bila bi finansirana kreditom Evropske investicione banke od 40 miliona evra i takođe uz garanciju države. Ugovorom o garanciji predviđeno je da Srbija bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaćanje svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza Elektrodistribucije u skladu sa Ugovorom o zajmu, piše u predlogu zakona. Zajam se otplaćuje u 18 polugodišnjih rata, pri čemu je prvi datum otplate glavnice 10. novembar 2025. godine, a poslednji  10. maj 2034. godine. Obaveze koje dospevaju po osnovu kamate, provizije na nepovučena sredstva i glavnice plaćaju se 10. maja i 10. novembra svake godine.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snageČija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS DistribucijeGrađani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS DistribucijiKako se navodi u predlogu Zakona, u Srbiji veliki broj domaćinstava ima "zastarela brojila koja dugi niz godina nisu zamenjena ili baždarena", što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i "netačan prikaz stvarno utrošene električne energije". Postojeći uređaji zameniće se savremenim digitalnim uređajima koji će omogućiti "smart metering". To podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje potoršnjom. Navodi se i da će vođenje pametnih sistema merenja omogućiti i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) na distributivnu mrežu. Faza 1A obuhvata izbor konsultanta koji ima zadatke da analizira postojeću mernu infrastrukturu, pomogne u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju nabavke, i da pruži tehničku pomoć prilikom puštanja u rad komponentni sistema.Tokom ove faze je planirana i nabavka  nadogradnje/ažuriranja sistema za daljinsko merenje i upravljanje potrošnjom sa pametnih (digitalnih) brojila električne energije za područje Niša, Кraljeva i Čačka kao i za sve velike (industrijske) potrošače u Srbiji.Planirano je da se kroz prvu fazu izvrši nabavka i instalacija sistema, pratećeg softvera i približno oko 205.000 pametnih (digitalnih) brojila.Rok za realizaciju faze 1A je od 2021. godine do 2025. Faza B podrazumevaće  nabavku dodatnih 260 hiljada brojila za područja sa največim gubicima i ona bi trebalo da bude realizovana od 2023. do 2027. godine. 

Srbija

KRIK: Blizak saradnik Brnabić i Malog imao tajni ofšor račun

Kontroverzni beogradski advokat Igor Isailović, prijatelj i saradnik ministra Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić, posredstvom ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima bio je vlasnik tajnog računa, otkriva KRIK u projektu „Pandorini papiri“.Kompanija "New Moments Consulting" osnovana je 31. jula 2015. godine, a Isailović je bio njen vlasnik i direktor. Kako se vidi iz mejlova i dokumenata do kojih je došao KRIK, Isailoviću se žurilo da što pre osnuje firmu kako bi preko nje tajno mogao da bude vlasnik bankovnog računa.Ova firma mu nije bila potrebna dugo. Već 15. jula 2016, samo godinu dana nakon osnivanja, je ugašena, piše KRIK.Ekonomista i potpredsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Goran Radosavljević kaže da su ova firma i račun osnovani verovatno da bi Isailović naplatio neku proviziju.„Računi i firme na ofšor se otvaraju, između ostalog, da bi se neki posao sakrio ili naplatila neka provizija“, kaže Radosavljević za KRIK. „Relativno brzo zatvaranje takve firme ukazuje na mogućnost da je otvorena samo za premošćavanje transfera nekog novca, a najverovatnije sa ciljem da se transakcija sakrije.“Isailović je dugo godina blisko sarađivao sa čovekom od koga je mogao dosta da nauči o poslovanju preko ofšora – Sinišom Malim.On se za osnivanje svoje ofšor firme „New Moments Consulting“ obratio agenciji „Trident Trust“ – istoj koju je nekoliko godina ranije Mali angažovao da mu osnuje firme preko kojih je kupio čuvene apartmane u Bugarskoj. Istog meseca kada je osnovao ovu ofšor kompaniju, u julu 2015, Isailović je u Srbiji osnovao firmu „Energy & Innovation“ zajedno sa premijerkom Brnabić. Nije poznato koje je tačno poslove imala ova firma koja je bila registrovana za inženjerske delatnosti. Govoreći ranije za KRIK o svom odnosu sa Isailovićem, Brnabić je navela da ga je upoznala kada je sa njegovom advokatskom kancelarijom radila na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike i dodala da su „vremenom postali prijatelji“. Ovaj advokat je takođe zastupa na sudu.

Srbija

Obezbeđeno dodatnih 370 miliona za izgradnju fabrike vakcina

Iz tekuće budžetske rezerve Ministarstvu odbrane je dodeljeno 370 miliona dinara  (3,14 miliona evra) za izgradnju objekta posebne namene "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama, piše u rešenju Vlade. Sredstva su obezbeđena iz budžeta Ministarstva privrede, iz dela koji je namenjem subvencijama privatnim preduzećima radi sprečavanja posledica pandemije. Novac je odatle preusmeren u budžetsku rezervu, a zatim dodeljen Ministarstvu odbrane.Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice U septembru ove godine Vlada je iz budžetske rezerve već dodelila 1,08 milijardi dinara (9,2 miliona evra) za izgradnju fabrike vakcine.Podsetimo, kamen temeljac izgradnju fabrike vakcina kompanije "Sinofarm" položen je početkom septembra u zemunskom naselju Soko Salaš.Kako je tada objavljeno, fabrika u kojoj će se proizvoditi vakcina kineske kompanije zajedničko je ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku U septembru je i Vojnograđevinska ustanova "Beograd", pri Ministarstvu odbrane, dodelila posao izgradnje objekta "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama grupi ponuđača koju predvodi firma Termomont iz Beograda. U zajedničkoj ponudi učestvuju i firme Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca.Vrednost ugovora je 2,9 milijardi dinara, odnosno blizu 24,7 miliona evra.Ista grupa izvođača gradila je i tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Za poslove izrade projektne dokumentacije i izgradnje dobili su blizu 7,4 milijarde dinara, odnosno oko 62,7 miliona evra.Torlak ulaže još 2,9 miliona evra u proizvodnju vakcine, očekuje i veće prihode Pre ovog tendera, Institut za puteve iz Beograda je u junu ove godine dobio posao koji obuhvata izradu tehničke dokumentacije za opremanje lokacije, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i izgradnju pristupnih saobraćajnica na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, kako je Nova ekonomija već pisala.Za ove poslove Institut bi trebalo da dobije 67 miliona dinara.Takođe, u avgustu je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija "GEO SPES".Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, jednoj od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog za to navodi se da su u pitanju "radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa".  Ukupna cena za izvođenje ovih radova je 1,66 milijardi dinara sa PDV-om (1,39 milijardi bez PDV-a).

Srbija

Umetnici nisu idioti

"Pozivaju na linč silovanje nasilje" - izgovorila je pre tri godine novinarka Studija B Barbara Životić, a zatim je ove reči ponavljalo i hiljade mladih koji su na protestima beogradskih ulica šetali uz remiks čija je tema ovaj medijski izveštaj. Kako ponovo isprovocirati mlade da se zainteresuju za politička dešavanja? Da li postoje bolji i lošiji rodoljubi? I zašto umetnici nisu idioti?Autor remiksa muzičar i arhitekta Milan Stanković, poznatiji kao Sevdah baby o ovim i drugim temama govori u intervjuu za Novu ekonomiju.Foto: Nova ekonomijaStudio ti se nalazi u skloništu. Da li ti je veća inspiracija kada se osamiš ili kada reflektuješ ono što se dešava u društvu? Deluje da se trudiš da radiš i jedno i drugo.Skoro deset godina sam se aktivno opirao tome da moje pesme imaju bilo kakve veze sa dnevnom politikom, jer nisam hteo da prljam svoju umetnost. Međutim, toliko je postalo jako to zlo oko nas i toliko je jak uticaj da sam poklekao i nisam previše srećan zbog toga. I neke kolege, drugari, koji poštuju ono što radim me nekada pitaju šta će mi to, kažu mi da ću napraviti sebi problem i da je bolje da muzika ostane muzika, a da te, nažalost ružne teme, budu nešto drugo.Kada sam počinjao, bio sam deo nekog mejnstrima. Tada sam se zaista trudio da pravim zabavnu muziku i ništa više, međutim, u jednom trenutku stvarno nisam mogao više da ćutim.Česti su komenatari da umetnici ne treba da se bave politikom nego umetnošću i da to treba da bude neka vrsta larpurlartizma - umetnost radi umetnosti. Je l to moguće kod nas?Ako si ti u prethodnom pitanju rekla da ti se čini da ja radim i jedno i drugo, ja se nadam da je to tako - da uspevam da pravim neke pesme koje su pesme samo za sebe i larpurlartizam. Ali imaju jedan odvojen podbrend, kako bih ga nazvao, Sevdah baby gde kažem ono što mislim da se dešava u našem društvu.Aktivno sam se opirao tome da moje pesme imaju bilo kakve veze sa dnevnom politikom, jer nisam hteo da prljam svoju umetnost. Međutim, toliko je postalo jako to zlo oko nas i toliko je jak uticaj da sam poklekao i nisam previše srećan zbog togaJe l se osećaš nekada odgovornim da nešto prokomentarišeš?Da, da. Čuo sam par puta kao “što se oni ne bave svojom umetnošću”. Pa nismo mi idioti. U poslednje vreme obožavam, pogotovo mlađe ljude, da podsetim na izvor reči idiot. To su oni koji se ne bave državom, koji se ne bave javnim pitanjem, oni koji nisu u stanju da se bave takvim stvarima.Tako da nas, nas umetnike, tim stavom spuštaju na nivo idiota, kao - šta se vi bavite, pustite... Ne znam koga - političare? Mislim da kad bi se svako od nas bavio politikom, bili bi smo mnogo zdravije društvo.Da li su nam predstavili da je politika samo posao stranke? Ono što nam Vesić kaže - kandiduj se pa komentariši?Da, to njima ide u prilog jer to isključuje sve ostale građane iz odlučivanja. To je njihova igra koju uspešno prodaju, naročito mladima. I stvarno su uspeli da ogade sve političke teme. Ja sam sa 13 godina gledao skupštinu jer je mene tada kao tinejdžera interesovalo šta će da bude, hoće li da prođu sankcije, hoće da se završe ratovi, šta će biti sa nama. I ja sam od malih nogu zainteresovan za politička dešavanja.Kako je moguće da mlade ljude više ne zanima ni hoće li sutra naći posao, hoće li moći da kažu ono što misle?Mislim da su uspeli da anesteziraju mlade ljude pre svega tom nekom plitkom zabavom, Rijaliti programi su odlično odradili posao. Muzika koja se gradi na vrednostima rijaliti programa. Sve to skupa anestezira i zombifikuje ljude - i mlađe i starije generacije.U suštini, filozofski gledano, mnogo je lakše nešto uništiti, nego nešto stvoriti. Tako da je njihov posao mnogo lakši nego naš. Njihov, kad kažem, to je sada ovaj režim, ali verujem da ima još dosta kandidata u opoziciji da budu kalif umesto kalifa i da iste instrumente koriste, samo da zamene uloge. Ali i dalje verujem da ima kvalitetnih i poštenih ljudi koji bi da stvaraju nešto, a ne da uništavaju. Da u to ne verujem, pobegao bih da perem sudove u neku zemlju gde mislim da je bolje.Foto: Nova ekonomijaŠta bi mogao da bude okidač za buđenje iz anestezije? Da mladi kažu "jao, stvarno propadamo"?I te jadikovke su postale opšte mesto. Sad sam kasnio pet minuta na intervju jer pišem jednu pesmu za koju se trudim da bude kritika, ali da ne bude još jedna jadikovka sa tonom opštih mesta "jao propali smo, mladi su užasni". To mi je sve bez smisla. Tako da je mnogo teško pitanje šta bi to bilo.Najjednostavniji odgovor bi bio da Ministarstvo kulture počne da radi svoj posao, da javni servis ne bude komercijalna televizija, da ne propagira muziku koja bi možda na prvu loptu prošla kod naroda, da radi kulturnu politiku. Da se pravimo da smo kulturniji nego što jesmo, zašto da ne. Hrvati to rade, realno. Tamo se isto slušaju narodnjaci, narod to obožava, ali se to nikada neće čuti na HRT-u, već neki fini pop.Nas umetnike tim stavom spuštaju na nivo idiota, kao - šta se vi bavite, pustite... Ne znam koga - političare? Mislim da kad bi se svako od nas bavio politikom, bili bi smo mnogo zdravije društvoMogli smo da gledamo paralelno novogodišnji program na HRT-u i RTS-u.Upravo. Ove godine sam prvi put ostao kod kuće posle sto godina zbog ove situacije i evo, verujem, da nam je isti utisak. To je toliko bilo primetno. Kod nas je vašar, a kod njih su neki ultratalentovani takmičari vokalnih takmičenja.To je sve želja da sve bude što primitivnije i da se dodvori najnižim ukusima. Da se ne lažemo, postoje niži i viši ukusi. Sad ono o ukusima ne vredi raspravljati. Neko ko je potrošio tonu vremena da se informiše, obrazuje i sluša raznovrsnu muziku, sigurno ima važniji ukus od onoga ko je samo pustio radio stanicu i sluša ono što svi slušaju.Kako ti pokrećeš svoju mladu publiku? Da li se ti trudiš da ih probudiš?Sad si me zatekla pitanjem jer ja o tome ne razmišljam. U suštini ja imam tendenciju da budem dušebrižnik i da se bavim spašavanjem tuđih sudbina, ali sa druge strane ne želim da budem svetac, ne želim time da se bavim. To bi trebalo da bude posao onih koji su na vlasti.E sad, imamo malo pogrešnu ekipu. Ne znam da li mi je dovoljno stalo, da li posle svega ovog što smo doživeli dovoljno volim ovu zemlju... Ja i dalje ponavljam kao mantru poslednjih 7-8 godina, od kada smo se vratili na isto kao devedesetih da mi se otvori sutra neka prilika, ja pakujem kofer.Već do sada osećam da sam izgubio energije i da bi mi negde drugde bilo lakše, negde gde se makar autorska prava ne kradu.Ali čime provociraš svoju mladu publiku? Šta je to što ti se čini da će najviše da ih pokrene? Bila je Barbara na primer...Uh da, Barbara. Ja Barbaru ne smatram svojom normalnom pesmom, to je bio eksces.Foto: Nova ekonomijaJa sam je shvatila kao provokaciju?Naravno. To je na moju sreću, ali i na žalost, nešto najbitnije što sam uradio u poslednjih 7-8 godina, jer je to poražavajuće. Mislim da sam napravio gomilu nekih "normalnih" pesama koje su zbog celog ovog ludila prošle nezapaženo. I onda ja sam sebe mučim da sam možda zaboravio da pravim muziku.Barbaru sam napravio, između ostalog, i zbog svog tog revolta jer sam ja bio na tom prvom protestu i video kako je sve to izgledalo i čuo sam njen "izveštaj". Stvarno sam bio jako besan zbog toga i onda sam napravio taj remiks. Realno, najveće stvari kod umetnika nastaju iz frustracije. A ja sam bio jako frustriran i besan.Naravno, i dalje razmišljam komercijalno. I ranije sam pravio remikse nečijeg govora i znao sam da ljudi to vole i da ima potencijal da bude slušano.I ovi mladi lavovi iz Skupštine su samo ljudi bez kvaliteta. Ne verujem da imaju neki poseban plan. Biraju one koji hoće da rade njihove prljave posloveAli i mladima moraš da nešto prodaš, možda ne u klasičnom smislu, moraš da im ponudiš neku ideju, nešto za šta će da se "zakače"?Recimo drugari od mog bratanca koji je tada bio na početku gimnazije su počeli to da šeruju, da slušaju, a na primer neke moje druge pesme nisu slušali. To mi je bilo baš drago. E sad, da li su oni baš na tom nivou zrelosti i informisanosti skapirali koliko je to strašno i ozbiljno ili su se samo smejali kao "jao ona je glupa". A ja sam inače baš sve takve komentare brisao jer nije u tome poenta, nego je poenta bila da je ona dobila zadatak da to uradi.Koja je uloga "Barbara"?Mislim da oni nemaju boljeg kadra, nemaju stručnog kadra. I ovi mladi lavovi iz Skupštine su samo ljudi bez kvaliteta. Ne verujem da imaju neki poseban plan. Biraju one koji hoće da rade njihove prljave poslove.Jesi li imao problema zbog “Barbare”?Ja za sada nisam imao problema. Ili makar ja ne znam da sam imao. Tek kada mi neka poslovna prilika propadne ili kada se samo ugasi, onda mi kažu "šta misliš da nije možda zato što si javno iskazivao svoje stavove ili pravio remikse". Onda se tek zapitam i pomislim da je moguće da je zbog toga neko naprasno prestao komunikaciju sa mnom, a možda mu se i nešto drugo nije dopalo. Ali je strašno što meni i ljudima oko mene tako nešto uopšte pada na pamet.Ja se trudim da ne razmišljam o tome, jer bih bio u strahu svaki dan. Mislim da im nisam toliko bitan jer nisam toliko veliki. Oni su samo kada je bila Barbara aktuelna poslali 800 botova da lupe 800 disklajkova da bi video izašao iz trendinga na Jutjubu pošto je to prvi video koji mi je ikada bio u trendingu. Bilo je oko hiljadu lajkova i par desetina disklajkova i onda u toku noći - 800 disklajkova. Nemoguće da se desilo spontano. Tih dana mi je neko hakovao i fejsbuk i nisam mogao da pristupim mesindžeru. Samo su me sapleli, ništa strašno nisu uradili.Ja ovo zaista smatram okupacijom, s tim što je od naših, jer je ova država nije podjednako svakog građanina ove zemlje, nego je malo više njihovaSetiš li se nekada toga kada bi nešto rekao ili uradio - možda nije sada vredno toga da ponovo preživljavam neku neprijatnost?Apsolutno ne. To što radim i dalje ću raditi i dajem sebi to pravo da to radim jer bih se osećao strašno zarobljeno i poniženo da sada kažem - jao šta će mi to. Možda je malo pretenciozno i prejako, ali mi uvek padne na pamet da je moj deda po majci bio u logoru jer nije hteo da ućuti i jer je pružao otpor okupatorima. A ja ovo zaista smatram okupacijom, s tim što je od naših, jer je ova država nije podjednako svakog građanina ove zemlje, nego je malo više njihova.Jesi li osetio to i prilikom novog praznika – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave? Izađeš i ako kod komšije vidiš okačenu zastavu, najverovatnije podržava vlast. Da li je moguće da smo zastavu svoje države počeli da posmatramo kroz tu prizmu?Pomislio sam da svako ko ima okačenu zastavu – ili je naivan, ili to radi po direktivi. Užasno je i zaista sve, teška je reč, ali počinje da podseća na nacizam - niko ne može da bude dovoljno veliki rodoljub kao oni. Suludo je koliko je to zloupotreba svih lepih rodoljubivih tema.Foto: Nova ekonomijaZbog čega?To je dimna zavesa za sav kriminal koji rade.Kako smo svi mi svesni da je to zloupotreba? Zbog čega sumnjamo u nešto što bi u nekim drugim okolnostima bilo normalno kao što je na primer isticanje zastave? Jer, u redu je povod, i druge države imaju dane zastave i sve je to u redu, ali mi smo opet svesni da je zloupotreba?Pre svega zato što je isti taj Vučić bio "sto za jednog". Znamo da taj čovek ima ozbiljnih problema sa ultranacionalizmom. I onda se presvukao, stavio naočare i kao sad je kul i onda ponovo počinje da priča o nacionalizmu - tu nešto ne valja.Vučić i nacionalizam nisu dobra kombinacija?I to, ali možda je čak sada i gore. Tada je možda i verovao u te stavove, a sada posle ovog "umivanja", kako oni to zovu - naočare, lep logo... Ja sam 2008. kada su oni nastali i kada sam video njihov novi logo pomislio– „o-o ovi su nešto skapirali“? Sada je sve skriveno iza jednog savršeno izdizajniranog marketinškog proizvoda.Bio si na protestima 2018. godine i tamo je bilo mladih ljudi. I prošle godine su bili protesti...Tada je bilo još više mladih.Ali su svi utihnuli? Naročito prošle godine kada je zaista delovalo da "ovo neće proći"?Pa izgleda da je tolika moć anestezije i medija. Drugačije je u odnosu na devedesete. Devedesetih mladi nisu imali uopšte čemu da se nadaju jer su bile prazne prodavnice, sve je bilo crno. Ovaj režim je uspeo da napravi da postoji to nešto zlatno što sija u svakom izlogu čega će mladi biti željni samo što da bi došli do toga moraju da se pokvare.Ukoliko bismo analizirali razloge zbog kojih su počinjali protesti. Ovi prošlogodišnji su počeli zbog kovid ograničenja...Iz površnih razloga. I onda kada je Tito rekao "studenti su u pravu" i kada je rekao neće biti policijskog časa, izgubili su volju. I tu sam se razočarao. Bio sam u fazonu - samo to vam smeta? A sve ostalo je ok? Ali opet, ne treba osuđivati, nego shvatiti da su žrtve, žrtve starijih generacija.Da li misliš da apstinente i mlade koji ne izlaze na izbore uopšte privlači ideja demokratije?Mislim da su ljudi postali strašni oportunisti. Svi ti spavači su našli neki svoj mir da "svi su isti".  "ništa ne može da se promeni"... Onda oni sebe tako uljuljkuju, olakšavaju težinu odgovornosti.Kako ih probuditi?Predpostavljam poskupljenjima, inflacijom...Dakle, jedino na šta se reaguje je udaranje po džepu?Pa ja sam video gomilu svojih kolega koji su mudro ćutali na sva zla koja su se dešavala svih ovih godina i kada je krenula korona kriza i kada im je zabranjeno da rade, a nisu nikakvu pomoć dobili od države, odjednom su se prisetili da se bave politikom i da budu aktivni na društvenim mrežama. I okej, ja im to ne zameram. Srećan sam da su se neki ljudi probudili, ali očigledno da jedino radi udaranje po džepu... 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.