Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Digitalne kompanije nelegalno promovišu svoje interese

Kompanije koje rade kao digitalne platforme pokreću lažne građanske inicijative kako bi izigrale zakone u zemljama u kojima posluju, pišu Biznis i finansije. Navodi se da u takvim aktivnostima prednjači kompanija Airbnb, koja se bavi iznajmljivanjem smeštaja.Podaci o tim aktivnostima objavljeni su u okviru obimnog istraživanju Univerziteta u Mančesteru čiji je tim u saradnji sa Udruženjem za istraživanje etičke potrošnje (ECRA) analizirao na koji način digitalne platforme, kao što su Airbnb i Uber, lobiraju za svoje korporativne interese u javnosti.Airbnb, kako se navodi u istraživanju, osniva naizgled nezavisna udruženja malih vlasnika nekretnina širom sveta i finansira njihov rad, kako bi oni "spontano" lobirali za njene ciljeve.Takvo lažiranje građanskog aktivizma, osim što ugrožava lokalne zakone, preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.Airbnb je od 2014. godine do danas angažovao na stotine lokalnih žitelja na svim kontinentima, koji su oformili oko 400 naizgled nezavisnih udruženja vlasnika nekretnina, najviše u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.Kompanija im kako se navodi pruža obuku za vođenje političkih kampanja, kao što to čine organizacije civilnog društva. Obezbeđuje im sale za sastanke, hranu, piće, prevoz, kao i predavače koji su specijalizovani za obuku kako da se "spontano" lobira za ciljeve koje je postavila uprava te kompanije.GRAĐANI SLUŽE KAO PARAVANOrganizacija Transparency International već duže vreme upozorava da predstavljaju zloupotrebu s ciljem da se izigraju zakoni u zemljama u kojima ovakve kompanije posluju.Navode o Airbnb-u potvrđuju i njegovi bivši zaposleni koji tvrde da se u udruženja vrbuju isključivo pojedinci ili sitni preduzetnici, ne i veliki vlasnici nekretnina koji su mu konkurencija i koji Airbnb-u zameraju što izbegava da plaća poreze.Uprava Airbnb-a tvrdi da su klubovi organizovani kako bi vlasnicima nekretnina za iznajmljivanje omogućili da "grade nove odnose", kao i da "razgovaraju o problemima u svojim zajednicama i pomažu jedni drugima da pronađu više informacija o lokalnim propisima"."Naše istraživanje je otkrilo da Airbnb finansira i koordinira klubove kako bi zaobišao prepreke koje mu postavljaju lokalni regulatori, posebno u Barseloni, Berlinu, Parizu, Edinburgu, Njujorku i San Francisku", navode analitičari Univerziteta u Mančesteru.U studiji se navodi primer jednog bivšeg zaposlenog Airbnb-a u Parizu, koji je posvedočio kako je ta kompanija nameravala da osnuje klub u svakoj pariskoj opštini, jer je gradska uprava zahtevala da građani koji iznajmljuju stanove preko njene platforme moraju da se registruju i da za to dobiju dozvolu.Regulatori u Francuskoj, ali i u drugim zemljama, zabrinuti zbog manjka prihoda u državnoj kasi, ali i zbog toga što porast izdatih nekretnina strancima za odmor značajno utiče na rast njihovih cena. Posledica je da lokalni stanovnici u sve većem broju moraju da se iseljavaju iz svojih sredina, jer nisu u mogućnosti da plaćaju tako visoke stanarine.RUTINSKA PROIZVODNJA SPONTANIH PETICIJAJedan od drugih primera sličnih Airbnb-u je široko promovisana peticija SaveOurUber, koja je u novembru 2017. godine upućena gradonačelniku Londona Sadiku Kanu, nakon odluke nadležnih da ne produže bezbednosnu dozvolu Uberu, internet kompaniji za taksi prevoz.Još jedan primer je "građanska kampanja" koju je pokrenulo kalifornijsko preduzeće za iznajmljivanje skutera Bird. Tužilaštvo Santa Monike podnelo je krivičnu prijavu 2017. godine protiv ove internet kompanije, jer je radila bez dozvole i kršila lokalne zakone.Bird je odmah reagovao tako što je kreirao peticiju i automatski je uključio u svoju aplikaciju, kako bi njegovi kupci preplavili žalbama lokalne zakonodavce.Taktike koriste i druge firme koje posluju preko digitalnih platformi Lift i Doordash. Slične su takozvanom astroturfingu (naziv potiče od stare marke veštačkih travnjaka) kojim se plasiraju poruke koje je unapred pripremila zainteresovana strana, bilo da je reč o organizaciji, kompaniji ili političkoj partiji.Mnoge zemlje imaju zakone koji zabranjuju takve metode, ali se uprkos tome takva ilegalna praksa i dalje sprovodi širom sveta. Nezakonito lobiranje se najčešće povezuje sa duvanskom, farmaceutskom i industrijom fosilnih goriva, ali one za to koriste svoje PR službe i specijalizovane marketinške kuće.Transparency International je upozorio da ovakvo delovanje platformskih kompanija i pojedinaca iz civilnog sektora, ugrožava lokalne zakone, ali i preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.

Srbija

Danas ističe rok za prijavu za poslednju polovinu minimalca

Poreska uprava Srbije saopštila je da 31. maja ističe rok za poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima za april 2021. godine, koja važi za sve privrednike korisnike bužetske pomoći koja se dodeljuje zbog pandemije. Pored toga, ističe i rok za izjavu o prihvatanju državne pomoći koja će biti uplaćena u junu 2021. godine."Privredni subjekt koji u propisanom roku ne popuni posebnu izjavu na portalu Poreske uprave neće ostvariti pravo na direktna davanja bez obzira na to da li je podneta pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima za obračunski period april 2021. godine", dodaje se u saopštenju.Direktna davanja se isplaćuju bez izjave o prihvatanju pomoći onim privrednim subjektima koji ne podnose pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima, koji nemaju zaposlene, nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade.                                                                 Više informacija, poreski obveznici mogu naći na portalu Poreske uprave Republike Srbije.Takođe, oni mogu da se obrate Кontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111, kao i da se neposredno informišu na šalterima "Vaš poreznik" u 37 filijala širom Srbije.ŠTA DONOSI VLADINA UREDBA ZA POMOĆ O DOKAPITALIZACIJI? Država je privredi građanima do sada pomoć u vidu minimalca, pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu, prošle godine, kao i pomoć preznzionerima.Ove godine privrednicima se izplaćuje polovina minimalca za tri meseca, građanima koji su to želeli već je isplaćeno po 30 evra, a pomoć su dobili i penzioreri.Najavljeno je da će svi nezaposleni o 1. juna dobiti pomoć od po 60 evra, dok će svi građani koji su primili barem po jednu dozu vakcine protiv korona virusa, ako se za to prijave dobiti po tri hiljade dinara.

Srbija

Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid

Građani Srbije koji su u prethodnih šest meseci preležali Covid 19, a nakon toga se nisu vakcinisali, mogu da dobiju digitalni zeleni sertifikat, kao i oni koji su primili vakcinu, preneo je N1. Taj sertifikat neophodan je zbog putovanja u druge zemlje i može da se preuzme na portalu eUprave.Potvrda o preležanoj infekciji podrazumeva pozitivan PCR ili antigenski test urađen u poslednjih 180 dana, a uslov je da je testiranje izvršeno u nekoj od državnih zdravstvenih institucija pre najmanje četiri nedelje, objašnjavaju u Kancelariji za IT.Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Mihailo Jovanović, kaže da je cilj bio da se napravi što univerzalniji digitalni zeleni sertifikat, na bazi onoga na čemu su radili Evropska komisija, Svetska zdravstvena organizacija i Kina."Naš sertifikat sadrži podatke o obe doze vakcine, zatim o tri testa, kao i o tome da je neko preležao koronavirus, ali je problem što na nivou SZO to još nije standardizovano", naglašava Jovanović.Prema njegovim rečima zbog toga se trenutno radi po principu bilateralnih priznanja takvih potvrda, pa su do sadA digitalni zeleni sertifikat priznali Bugarska, Grčka, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Slovenija."Očekujemo i da Evropska komisija početkom juna zauzme zvaničan stav o svemu što je potrebno da sadrži takav dokument", dodaje direktor eUprave.PRORADILO IZDAVANJE DIGITALNIH SERTIFIKATA O VAKCINACIJI Kako ističe, digitalni sertifikat je najbolje sačuvati na mobilnom telefonu. Pored toga može i da se odštampa i ponese na put u papirnoj formi.Odgovarajući na pitanje kako do sertifikata mogu da dođu i oni koji nisu digitalno pismeni ili pak nemaju imejl adresu i pametni telefon, Jovanović kaže da se razmatra i mogućnost da takvi građani dobiju mogućnost da digitalne sertifikate preuzmu u turističkoj agenciji preko koje putuju.Više o tome kako se može doći do zelenog sertifikata možete pronaći na sledećem LINKU.

Srbija

RTS-u državna subvencija od 105 miliona za digitalizaciju arhive

Za digitalizaciju programskog arhiva “Radio-televizije Srbije” javni servis će od Ministarstva kulture i informisanja dobiti 105 miliona dinara državne pomoći, pokazuje Rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći.Iznos bi ipak mogao da bude i veći jer je Savet Komisije ocenjivao samo predlog ugovora pa se, kako se i sami ograđuju, on “potencijalno može razlikovati od konačnog teksta ugovora koji će biti potpisan, naročito u pogledu iznosa pomoći”.Za projekat digitalizacije u 2021. godini potrebno je ukupno 155 miliona evra. Deo troškova trebalo bi da porkije RTS i to iz novca koji će biti prikupljen po osnovu taksi, kao i ostalih marketinških i komercijalnih prihoda, dok će veći deo - 105 miliona dinara, finansirati Ministarstvo.Uz pomoć projekta trebalo bi da se nastavi digitalizacija svih nosača slike i zvuka, kao i nabavka opreme za dalju nadogradnju sistema za digitalizaciju.Plan aktivnosti uključuje kreiranje nove baze podataka koja treba da obuhvata televiziju, radio i PGP, kao i fototeku i kartoteku pretraživu preko interneta, te nastavak digitalne restauracije kultnih televizijskih serija i filmova uz istovremeno arhiviranje i novog programa koji se proizvodi, piše u rešenju Komisije.Sredstva potrebna za digitalizaciju uključuju nabavku uređaja za ultrasonično čišćenje filmske trake sa pratećom opremom (20 miliona), angažovanje stručnih saradnika iz oblasti digitalizacije i obrade digitalizovanih materijala (40 miliona), nadogradnju i razvoj postojećih sistema za digitalizaciju (35 miliona), sistem za projekcionu salu u centru za digitalizaciju Sajam (15 miliona), nabavku opreme za digitalizaciju Radio Beograda (10 miliona).Projekat digitalizacije za koji je data subvencija mora da bude sproveden do kraja 2021. godine.

Srbija

Kuća ljudskih prava protiv novog Zakona o parničnom postupku

Kuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu saopštila je da osuđuje predloženo rešenje iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Razlog za to je, kako navode, što se tim izmenama pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi."Nacrt koji predlaže Ministarstvo pravde predviđa da se podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku od 8 dana, smatra povučenim. To znači da će se tužba, odgovor na tužbu ili žalba smatrati povučenim, odnosno da građani po prvi put zbog neplaćanja sudske takse u ovako kratkom roku mogu ostati bez sudske zaštite", tvrde predstavnici Kuće ljudskih prava i demokratije.Prema njihovom mišljenju, dugi sudski postupci, visina sudskih taksi i troškova pravne pomoći veliki broj građana već ostavljaju bez mogućnosti da zaštite svoja prava u sudskom postupku. Naglašava se da pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud, bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka."Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i građanima direktno povređuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, i time diskriminiše građane s obzirom na imovno stanje", naglašava se u saopštenju.Navode da prema prema istraživanjima čak 73% građana Srbije smatra da su troškovi sudskih postupaka previsoki. Ocenjuju da će najavljene izmene naročito teško pogoditi građane koji žele da zaštite prava iz radnog odnosa.ADVOKATI NA PROTESTU ZATRAŽILI POVLAČENJE ZAKONA O PARNIČNOM PSOTUPKU "Građanin koji potražuje tri neisplaćene prosečne zarade bi morao da plati iznos od 13.700 dinara, inače bi se njegova tužba smatrala povučenom. Prema podacima Istraživanje SILC, 34,3% stanovništva Republike Srbije (2,28 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti", ističe se u saopštenju.Predloženim izmenama, kako dodaju, u potpunosti se obesmišljava Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, jer građanima koji ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, koja ne podrazumeva automatski i oslobađanje od sudskih taksi, može biti uskraćen pristup sudu."Ostvarenje i zaštita prava građana ne sme biti ograničena samo na one koji imaju novac da plate sudsku zaštitu", ocenjuju u Kući ljudskih prava i demokratije.Ta organizacija je pozvala Ministarstvo pravde da taj nacrt zakona povuče iz procedure i da prilikom izrade sledećeg radna grupa "posebno uzme u obzir činjenicu da se više od trećine građana Srbije nalazi na  granici siromaštva".Pre nekoliko dana zbog izmena Zakona o parničnom postupku, protest je u Beogradu održalo i stotinak advokata. 

Srbija

Besplatni kurs fizike u digitalnoj laboratoriji

Inicijativa „Digitalna Srbija“, Fondacija Petlja i UNICEF u Srbiji organizuju nove interdisciplinarne kurseve namenjene osnovcima i srednjoškolcima koji teoriju i zadatke iz fizike premeštaju u virtuelnu laboratoriju smeštenu u računar.Na taj način, otvoren je internet prostor koji im omogućava da simuliraju fizičke pojave, ali i da sami isprogramiraju eksperimente koji im pomažu da se uvere kako funkcioniše svet koji nas okružuje. Ovi interaktivni kursevi nazvani „Fizičke simulacije“, kao i prethodno objavljeni „Epidemija“ i „Algoritamska umetnost“, dostupni su na besplatnoj platformi net.kabinet.Svi znamo da je fizika svuda oko nas, a često nas pitanja koja ona pokreće iskreno zanimaju sve dok se ne suočimo sa naizgled komplikovanim i apstraktnim formulama. Sa tom svešću su nastali ovi kursevi usklađeni sa zvaničnim programima nastave i učenja, koji će svakom učeniku sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije omogućiti da pomoću računara prepozna i testira fizičke zakone. Kurs daje odgovore na pitanje kako radi padobran, daje priliku da ispitamo slobodan pad sa krivog tornja u Pizi ili vožnju trotineta na ledu. Zamišljeni tako da, pored glave, učenicima uposle i prste za tastaturom, kursevi „Fizičke simulacije“ će teoriju i eksperimente iz fizike oživeti na ekranu računara.Kursevi zbog svoje interdisciplinarnosti pozivaju na saradnju nastavnike fizike i informatike. Pisani su popularnim jezikom, obiluju zanimljivim ilustracijama, ponekim TikTok videom i primerima koji vode učenike u svet eksperimenata, merenja, testiranja, a samim tim i razvijanja kritičkog mišljenja. Doktorka fizike Tijana Marinković, nastavnica u Šestoj beogradskoj gimnaziji i jedna od autora kursa ističe:„Naša ideja kao autorskog tima bila je da učenicima, kroz brojne primere koje mogu da vide i iskuse gotovo svakog dana, pokažemo da je fizika daleko prisutnija u našim životima od onoga kako je većina nas doživljava. Želeli smo da se ovom naukom pozabavimo na jedan interaktivniji i savremeniji način, pružajući mogućnosti učenicima ne samo da veruju na reč, već da ono što nauče mogu da isprobaju, istestiraju i na taj način neku tvrdnju odbace ili potvrde.“Pored Tijane, na kursu je radilo mnoštvo drugih stručnjaka među kojima su i Ivan Razumenić, softverski inženjer Majkrosoftovog Razvojnog centra u Srbiji, Mladen Šljivović, nastavnik fizike u Gimnaziji Zaječar i jedan od dva srpska kandidata za najboljeg nastavnika na svetu za ovu godinu, kao i Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja, i Milan Vugdelija, autor brojnih Petljinih materijala i nastavnik u Računarskoj gimnaziji. Svi oni su u kurs uneli svoje bogato iskustvo stečeno kako u formalnom, tako i neformalnom obrazovanju. Svoj doprinos kursu dala je i studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Aleksandra Dragović, čiji je naučno-popularni TikTok kanal privukao više od 125 hiljada pratilaca, ali i tattoo umetnica Katarina Zlatić, čije ilustracije boje stranice kursa. 

Konferencije Srbija

Američki investitori imaju iste zahteve kao i domaći

Dodatne američke investitore bi u Srbiju privukli isti uslovi koje zahtevaju i domaći privrednici: pravna država i jednostavniji propisi. Obim ulaganja američkih firmi je do sada dostigao četiri milijarde dolara, kada se uračunaju i prilivi iz njihovih evropskih sedišta, ali može da bude još veći, ocenjeno je na panelu "Kako podstaći američke investicije u Srbiji?"Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu Beron Lobstajn navodi navodi da je Amerika u prethodnih 20 godina korenito promenila svoj odnos prema Srbiji, da je prethodni cilj saradnje bio stabilizacija i ekonomski oporavak, a da se sada aktivno radi na pospešivanju investicione klime.Prema njegovim rečima, stvaran obim investicija SAD u Srbiji je znatno veći od 600 miliona dolara, koliko beleži zvanična statistika."AmCham će vam reći da (američke kompanije) ulažu kroz svoje evropske podružnice, pa mi koristimo cifru od približno četiri milijarde. Te investicije zapošljavaju 20.000 građana u Srbiji. Ta saradnja ohrabruje, ali ona može da bude znatno veća", ocenio je Lobstajn.On je dodao da američki investitori Srbiju prepoznali kao tržište koje ubrzano sazreva, a da naša zemlja sada i ostatku sveta treba da pokaže isto.  SAD su dosadašnjim donacijama najviše podržavali izgradnju institucija i demokratizacijuu Srbiji, više tamošnjih državnih agencija i dalje sarađuju sa širokim spektrom institucija."Primera radi, USAID sarađuje sa lokalnim vlastima, kako bi (sredine van Beograda) povećali svoje kapacitete za privlačenje investicija, jer se i gradovi unutar Srbije takmiče, slično kao što se države nadmeću... Opštine bi takvim investicijama zadržale desetine hiljada radnih mesta"; kazao je Lobstajn.On je naveo i da se poslovni ljudi iz Srbije, naročito na lokalu, ponekad i "plaše sopstvenog upeha", zbog čega se pravna država mora i dalje graditi.Svim ljudima trebaju da dobiju priliku za uspeh. I nama u ambasadi se ljudi ponekad žale da često, kada kreiraju uspešan biznis, često privlače pogrešnu vrstu pažnje", kazao je diplomatski predstavnik.Zoran Petrović, predsednik UO AmCham Srbija, navodi da se američke kompanije nisu ograničile na prvobitne investicije, već da su one konstantno reinvestirale u svoje poslovanje. Prvo su to bile proizvodne kompanije, poput Ball korporacije i Filip Morisa, ali je težište saradnje u proteklih par godina najvidljivije u IT sektoru."Blekrok je kupio eFront, koji je imao svoj proizvod, razna srednja preduzeća koje se bave poslovnim procesima su prisutna godinama, najveća kompanija za igrice Epic games je takođe imala veliku akviziciju. Američke kompanije u Srbiju dolaze i zbog kvalitetne radne snage, koje je doduše sve manje", kazao je Petrović.Taj problem prepoznaje sve više kompanija, ali nije jedini. Kao jednu od glavnih prepreka produbljavanju saradnje je i Zakon o deviznom poslovanju, čiji delovi korene vuku iz komunističke Jugoslavije, zbog kojih kompanije sa američkim kapitalom često posao, makar na papiru, izmeštaju soje poslovanje."Zakon je formulisan da zabranjuje sve što nije regulisano, a prati ga i oko 40 podzakonskih akata. Firme da bi (poštovale sve njegove odredbe) moraju da zapošljavaju radnu snagu koja će samo baviti transakcijama, a ni otvaranje računa u inostranstvu nije jednostavnoNedavno istraživanje kompanije Infostud pokazuje da mladi i dalje svoju perspektivu vidi van ove zemlje, a da za to nisu presudni samo ekonomski razlozi", rekao je Petrović.Dodaje da se za to je za promenu potrebno izgraditi kvalitetnije institucije i vladavine prava, da nije najvažniji samo rast BDP-a, već kreiranje ambijenta gde će rast biti kontinuiran."Mnogo možemo da naučimo od Amerikanaca, to su ljudi koji cene uspeh, naročito uspeh u preduzetništvu. MI, s druge strane, imamo pežorativne termine 'preduzetnik', 'biznismen'... Bilo ko ko zapošljava je za mene pravi heroj i to mora da se prepozna", zaključio je Petrović.Predstavnik AmCham-a dodaje i da dve trećine njihovih članice prijavljuje da su već premašili poslovanje iz prethodne pandemijske godine.  Sa tim stavom se slaže i Nebojša Đurđević iz Inicijative "Digitalna Srbija", koji navodi da u slojevima regulative ima stavki koja prave opterećenja koja su neprirodna i kojih nema u drugim državama Evrope."Zakon o deviznom poslovanju, (često) znači ograničenje i administrativnih opterećenja, koje guše inovacije. Strani investitori čim nalete na te frikcije - izmeste poslovanje napolje.Za ubrzanje rasta IT sektora poslednjih godina zaslužan je i "efekat Novaka Đokovića", popularizacija programiranja zbog koje se broj stručnjaka u ovoj banši udvostručio u proteklih pet godina.Američke IT kompanije sve češće kupuju domaće tehnološke firme, koje imaju veliki globalni odjek meu investitorima, koje daju kredibilitet domaćoj sceni."Te akvizicije su jako pozitivne, domaći razvojni timovi novac od toga dalje reinvestiraju u ekosistem", kazao je Đođević.U međuvremenu, direktne investicije u startap kompanije dolaze najviše od anđela investitora, među kojima su aktivni i ljudi srpskog porekla, koji svojim kontaktima dovode strane fondove.Nemanja Jevtović, savetnik za strateška ulaganja iz Vlada Srbije, smatra da je oo najbolji period za investiranje u Srbiji, da je zadržala prvo mesto u Evropi po stranim direktnim investicijama, uprkos recesiji koju je izazvala pandemija. "Kombinacija statistika ide u prilog daljim investicijama. U Srbiji i dalje ima 300.000 zvanično nezaposlenih, preko 60 odsto spada u grupu od 15do 44 godine, što je najbolje vreme za zaposlenje. IT je u protekle tri godine postao najveći neto izvoznik, jer se udvostručio po obimu za tri godine", naveo je Jevtović.Prema njegovim rečima, Vlada Srbija sada želi da se fokusira na razvoj visokotehnoloških grana, ali i decentralizaciju, kako bi ekonomski razvoj dopreo i do manje razvijenih opština. Strane investitore, ne samo iz SAD, privlači politička i ekonomska stabilnost, uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija, niski operativni troškovi poslovanja, visokokvalifikovana radna snaga, bescarinsscki pristup tržištu od 1,3 milijarde ljudi, kao i geografska lokacija.Lena Bratić, regionalni programski menadžer kompanije E3 International, kazala je da je raduje povratak američkih energetskih investicija na prostor zapadnog Balkana."Vlada Sjedinjenih Američkih Država se ponovo aktivira u sferi energetike, nakon toga 17 godina pauzu u investicijama. Energetika je uključena i u strateške dokumente Srbije, a dolazak kapitala nekih od najznačajnih američkih kompanija može se očekivati nakon dolaska DFC-a", smatra Bratić.Energetska tranzicija privlači ogromne investicije svuda, predstavlja veliku šansu i za Srbiju, a za brži dolazak stranog kapitala očekuju se donošenje podzakonskih akata.

Srbija

NLB Grupa pokreće #OkvirPodrške za mali biznis

Prava podrška je veoma važna za mali biznis, i zato NLB Grupa i njene članice Komercijalna banka i NLB Banka sa svojim partnerima pokreću #OkvirPodrške.U okviru konkursa #OkvirPodrške 2020, NLB Banka Beograd izabrala je 30 projekata koje je zajedno sa medijskim partnerima podržala tako što je obezbedila prostor za njihovu reklamu. Zajedničkim nastupom ove godine, planiramo da pružimo još veću podršku.Moji proizvodi su našli put do srca ljudi iz celog regiona!U kriznim trenucima, umetnost je ono što se prvo ostavlja za neka druga, bolja vremena.Zahvaljući projektu Okvir Podrške, proizvodi iz mog kreativnog studija našli su put do srca ljudi ne samo iz Srbije, već i celog regiona.Ana CvejićZdravlje je došlo u fokus svih nas!Sa početkom pandemije, zdravlje je odjednom došlo u fokus svih nas, a u tom kontekstu i zdrava hrana.Okvir Podrške NLB Grupe pomogao je da naši proizvodi od dehidriranog povrća i pečuraka budu vidljivi svima koji misle na svoje zdravlje, a uz to su ljubitelji dobrog ukusa.Mr Ivanka MilenkovićPotvrdili smo da razmišljamo izvan okvira!Time što smo se opredelili za inovativne proizvode od organskog voća, već smo potvrdili da razmišljamo izvan okvira.Ipak smo prošle godine baš u okviru prepoznali priliku da lakše dođemo do svojih kupaca.Čedomir Šarić  Pozivamo preduzetnike, poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća, da se prijave za učešće na ovogodišnjem konkursu, popunjavanjem jednostavnog obrasca na web stranicama banaka, do 11.06.2021.Požurite, prijavite svoj biznis za #OkvirPodrške, jer zajedno smo jači.

Srbija

Direktorka Teslinog muzeja: Moj plan rada nije za javnost

Predlog programa rada i razvoja Muzeja Nikole Tesle sa kojim je direktorka Ivona Jevtić konkurisala na ovo mesto, kada je i izbarana, nije informacija od javnog značaja, odgovoreno je Novoj ekonomiji. Rešenje o odbijanju potpisala je upravo autorka predloga, direktorka Ivona Jevtić.Jevtić je od oktobra 2018. godine na mestu v.d. direktorke Muzeja Nikole Tesle, da bi na javnom konkursu u aprilu ove godine bila izabrana za direktorku sa mandatom od četiri godine.Na konkursu je bila jedini kandidat, a prilikom konkurisanja bilo je neiophodno da priloži i Predlog programa rada i razvoja Muzeja za period od četiri godine, što je kasnije ulazilo u postupak ocenjivanja prilikom izbora.Ivona Jevtić na konkursu izabrana za direktorku Muzeja Nikole Tesle U obazloženju Predloga rang liste kandidata koji je potpisao predsednik Upravnog odbora Bratislav Petković ističe se da je predlog programa rada i razvoja 2021-2025. “koji je kandidat podnela ocenjen kao sveobuhvatan, realan i progresivan”.“Sadrži sve delatnosti ustanove zaštite kulturnih dobara, ali i dinamičan u pogledu drugih programskih aktivnosti muzeja", piše u obrazloženju.Nova ekonomija je u kratkom roku od Muzeja dobila biografiju kandidatkinje Ivone Jevtić, predlog rang liste sa objašnjenjem, kao i sam tekst konkursa, ali kada smo zatražili i Predlog rada koji je je Jevtić dostavila, rečeno nam je da je za to potrebna “saglasnost uprave muzeja”.Saglasnost međutim nismo dobili, pa nam je na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja odgovoreno da je Muzej “stanovišta da tražena informacija nije od javnog značaja” te nam se zbog toga zahtev odbija kao neosnovan.U međuvremenu, sa sajta Muzeja skinuta je i vest o sprovedenom javnom konkursu za izbor direktora.Pre nego što je postavljena na mesto v.d. direktorke Muzeja Nikole Tesle Ivona Jevtić je više od dve godine bila sekretarka za kulturu u gradskoj upravi Beograda.Vlada seli muzej Nikole Tesle na DorćolZbog sumnji da je prilikom raspodele sredstava na gradskim konkursima u kulturi za vreme njenog mandata bilo zloupotreba Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Srpsko književno društvo (SKD), Srpski PEN centar i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji su u aprilu 2018. godine tražili ostavku Jevtić i poništavanje rezultata konkursa.Inicijativa Ne davimo Beograd je zbog toga podnela i krivičnu prijavu protiv Jevtić i drugih lica zbog zloupotrebe službenog položaja.Pre rada u Sekretarijatu, Jevtić je bila v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda u periodu od 2014. do 2016. godine. Kako piše u njenoj zvaničnoj biografiji na ovo mesto je došla nakon deset godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i marketinga.Ipak, kako su mediji izveštavali, a ukazivala i stručna javnost, Jevtić je u svet kulture došla iz Javnog preduzeća "Pošte Srbije" gde je radila od 2010. godine. 

Srbija

Telekomu i Igoru Žeželju posao Poreske uprave od 9,8 miliona evra

Posao uspostavljanja informacionog sistema za e-fiskalizaciju u okviru Poreske uprave dobila je grupa ponuđača na čelu sa Telekom Srbijom kao nosiocem posla i članovima grupe - Wireless media i Serbian business system. Ponudu čini i grupa podizvođača koju čine Omni logika, Data tech International i MD & Profy.Ove kompanije za uspostavljanje sistema dobiće 1,15 milijardi dinara, odnosno 9,8 miliona evra, a na tenderu su bili jedini ponuđači.Wireless media je u vlasništvu Igora Žeželja, vlasnik Adria media grupe koja je izdavač nekoliko časopisa i dnevnih novina "Kurir".Posao će biti podeljen tako da će Telekom raditi na administrativnim i finansijskim upravljanjem projektom, što čini 5 odsto ukupnog posla, Wireless media će obaviti četvrtinu posla što obuhvata između ostalog isporuku infrastrukturne informatičke opreme i njenu instalaciju i konfiguraciju, dok će Serbian business system raditi na 23 odsto posla gde spada i rukovođenje projektom i kontrola kvaliteta.Privrednici traže od Skupštine da smeni ministra finansija Preostalu polovinu posla obaviće podizvođači.U februaru ove godine Telekom Srbija i Wireless media su zajedno sa podizvođačima dobili sedam milijardi dinara za posao izrade, implementacije i održavanja Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru sa pratećom računarskom opremom i licencama u postupku javne nabavke koju je sprovelo Ministarstvo finansija. Katarina Baletić

Srbija

Polovina svih zaposlenih radi u Beogradu

Nešto više od polovine pozitivnog neto rezultata cele privrede ostvarila su privredna društva iz Beogradskog regiona. Ova društva su ostvarila neto dobitak od 223 milijarde dinara, što je za 25,4% odsto više u odnosu na 2019. godinu. Beogradski region je zabeležio i najveće povećanje broja zaposlenih, pa sa 543.692 radnika čini 44,6% ukupnog broja zaposlenih u privredi.Preduzeća u Vojvodini su ostvarila pozitivan neto rezultat od 91,1 milijarde dinara, ali je on za 12,7% manji nego prethodne godine.Uspešnije su u proseku poslovala i privredna društva iz Regiona Šumadije i Zapadne Srbije. Njihov neto dobitak, u iznosu od 60,2 milijarde dinara, na godišnjem nivou je uvećan za 10,4%, a porastao je i broj zaposlenih za 7.435 radnika, pa su privredna društva iz ovog regiona zapošljavala ukupno 223.747 radnika.Najdinamičniji rast profitabilnosti je ostvaren kod privrednih društava u Regionu Južne i Istočne Srbije. Pozitivan neto rezultat ovog regiona je veći 2,6 puta od prošlogodišnjeg i iznosa je 58,8 milijardi dinara.Posle prošlogodišnjeg gubitka od 1,5 milijardi dinara, privredna društva iz regiona Kosova i Metohije su iskazala neto dobitak u iznosu od 409 miliona dinara.

Srbija

Građani Bora: Država forsira interese Zi Đina na našu štetu

Druađa meštamima Bora i okolnih sela treba da obezbedi bolje uslove i zaštii ih od štetnih posledica rudarskih aktivnosti kineske kompanije Zi Đin, poručili su učesnici konferencije "Pravni i rudarski teror nad ljudima u okolini Bora". Navodi se da oni zbog toga imaju velike finansijske i ekološke probleme.U oblasti rudarstva u Srbiji trenutno su veoma aktivne kompanije Zi Đin, Rio Tinto, Gasprom, ali i manje strane i domaće kompanije koje nisu toliko poznate, kaže koordinator Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS), Zvezdan Kalmar.Problem prema njegovim rečima nastaje onda kada se njihovi interesi stavljaju ispred interesa samih građana Srbije, a upravo je takva situacija trenutno aktuelna u Boru i Majdanpeku gde posluje kompanija Zi Đin."Svako ko je povezan sa vlašću može da istražuje minerale gde god želi, iracionalni su i planovi da se kopa litijum. Zi Đin uzurpira teritoriju Srbije, proglašava javni interes, prisiljava građane da prodaju svoje zemljište, a uništava se i životna sredina", napominje Kalmar.On kaže da kopovi u okolini Bora, Cerovo 2, kao i Krivelj, nemaju odgovarajuće dozvole, ljudima se tamo uzima imovina, a  vlada omogućava da se javni interes proglašava za rudarske projekte koje sprovode privatne ili strane kompanije.On kaže da se isto dešava i u Kolubari, gde je EPS već izgradio upravne objekte za polje E, iako za to nema ni studiju izvodljivosti, a slične stvari se dešavaju i u vezi sa istraživanjem litijuma.Destruktivna rudarska istraživanja se prema navodima predstavnika KORS-a vrše u dolini Jadra, okolini Valjeva, Požege, Rekovca, kao i u mnogim drugim mestima. Pri tome se o istraživanjima ne informišu građani, lokalne samouprave, niti se vrše odgovarajuće procene uticaja.Prema rečima Predraga Balaševića, predsednika Vlaške narodne stranke, teška je i alarmantna situacija u kojoj se nalaze građani Bora i Majdanpeka."Situacija je alarmantnija u Boru, pored dva površinska kopa i jame za bakar otvara se novi rudnik Čukaru Peki, Bor će imati dva kopa i dve jame", kaže Balaševića.Kako naglašava, dolaskom kinsekog investitora ti problemi su postali akutniji,jer je proizvodnja postala intenzivnija, pa proizvodni kapaciteti ne mogu da izdrže taj proces proizvodnje. Zbog toga, kako dodaje, iz topionice i fabrike sumporne kisleine štetne materije odlaze u vazduh.Dugi veliki problemi su u vezi sa eksproprijacijom zemljišta za potrebe izgradnje rudnika, jer je prema njegovom mišljenju na tom delu Srbije suspendovan pravni sistem, pa se ljudima za zemljište nudi sitan novac za otkup zemljišta.U selima u okolini Bora kako podseća uglavnom žive Vlasi, ali njih niko nije pitao da li oni žele da se otvori rudnik."Tim ljudima treba adekvatna ponuda za tu zemlju, ono što se dešava na terenu nema veze sa tim. Stranim kompanijama se dozvolj eksproprijacija i u tome je veliki problem", kaže predstavnik Vlaške narodne stranke.Ljudima se za zemljište kako tvrdi nudi cena koja je znatno manja čak i od one koju je, kao minimalnu, utvrdila Poreska uprava Srbije.Poreska uprava je donela cenu, ali se građanima nudi mnogo manja cena, ljudi se plaše, pa prodaju mnogi tamo rade, neki se sude za Zi Đinom, oni koji nisu hteli da prodaju zemlju.Voda, vazudh zatrovani nikakva alternativa se ne nudi, biće socijalni slučajevi jer nema adekvatne naknade, situacija izuzetno teška, mediji ne pridaju važnost tom problemu."Protivustavno proglašavanje javnog interesa, proterati ljude koji žive blizu rudnika. To je neprihvatljivo, mi ne živimo u feudalizmu, ti zakoni su definisani kao da su ti ljudi kmetovi na njihovoj zemlji, to se graniči sa mafijaškim delovanjem", dodaje Zvezdan Kalmar.On kao paradoksalnu ocenjuje činjenicu da su građani prihvatili da im Poreska uprava određuje kolika je cena njihovog zemljišta zakon za ekspropijaciju ne podrazumeva nju za privatne kompanije.Na Dedinju kod VMAU Boru se na 100 metara od bolnice vrše se istraživanja bakra, bez procene uticaja na životnu sredinu.Miodrag Živković, meštanin sela SlatinaSelo u turskim spisima pomijne sredinom 15. veka, rudnik otvoren 1903. niko na nas nije obraćao pažnju doskora nisu imali rezultate o merenju kvaliteta vazduha.PM čestice, srsen, opasnije supstance, o tome nema obaveštenja, ali postoje podaci da više od 90% dana u godini je vetar koji sve to taloži na njihovo selo.Borska reka su samo otpadne vode nekadašnjeg RTB-a, danas Zi Đina, tuda danas teče i ukupna gradska kanalizacija.Otvara se novi rudnik, nadletali helikopteri sa ogromnim sondama, niko o tome nije bio obavešten, kasnije dalja istraživanja, bušotine, ond asu tražili dozvole od vlasnika imovine uz minimalnu naknadu.Kasnije su poečli da otkupljuju zemlju za rudnik, to su govorili da je na dobrovoljnoj bazi i da niko zvog toga ako ne proda neće imati probleme.Kakađani vršili istražne radnje, bilko razumnog odnosa sa meštanima, ali su to prodali Kinezima Zi Đinu.Dolaskom Kineza, oni su videli da zemlja moraju da dođe u njihovo vlasništvu, počeli da idu od kuće do kuće i da prete ekproprijacijom u svakom razgovoru napominjući da imaju podršku države.Bilo je raznih pritisaka dok vlada nije proglasila javni interes, ispoštovali su sve procedure, reš da je u katastru izvršen prenos apsolutnih prava i da je ta zemlja prepisana Zi Đinu.Cene kvardata rastu, otkupljivali su zemlju koristeći lošu ekonomsku situaciju i došli su u posed zemlje za neku nisku cenu.Nije bilo nezavisnih procena te zemlje.Ja sam hteo da sačuvam tu zemlju. Ja sad ne mogu da odbranim svoju zemlju od Kineza, uzeli su mi zemlju bez nadokande.Proces se vodi u Osnovnom sudu u Boru, kineski zastupnici ne proiznaju cene koje je odredila država.Ne poštuju zakone i institucije Srbije, po njima cene ne mogu biti manje od one kojunmje propisala Poreska uprava.Te cene su znatno bolje od kineskih procenitelja, to je nepoštovanje institucija.Neko bi na to morao da reaguje.Šest i više hektara zemljišta mu ej oduzeto, to mu je izvor prihoda, a prima penziju od 14 hiljada dinara, kojom izdržava ženu i dete u srednjoj školi.Dva i po hektara šume mu je posečeno, oni su to oterali i prodali.Ja sam od domaćina na selu sada socijalni slučaj.Iz 2,5 ha šume ja nemam jedan jedini kubik tehničkog drveta, to mi je sve obračunato kao ogrevno drvo.Zaviša Žurž iz Udruženja Čukaru PekiNeverovatan odnos prema njima nije bilo definisanih prava tih ljudi, 5ha porodice Vacić prva ponuda 20.000 evra zadnja je bila 300.000 evra.Treba se izboriti na legalan način rudarenja, drastično zagađ Brestovačke reke koja se uliva u timok, kasnije u Dunav.Nekoliko puta uzimali uzorke iz te reke, na analize se čaka više od godinu dana.Mi smo u boru navikli da na čelu rudarenja budu neki jako moćni ljudi u čije se namere ne sumnja.U beogradu je jako teško razumeti šta se dešava na licu mesta, sada su postavili samo takožnike, reka je vidljivo bistra, ali je bistra i sumporna kiselina, nisu postavljeni filteri, traženo je da se u selima obezbedi zdrava pijaća voda.Građanima na sastanku o vodi nije dozvoljeno da diskutuju, kineski investitor rekao kako će on njima izgraditi vodovod, ali da mu se niko u to ne meša.Kalmar – ključni zahtevi za parlament kako bi se u rudarstvu vratili uz normaluDa se povuče Zakon o rudarstvu jer je suprotan sa ustavom i sa pravom građana da učestvuju u donošenju odluka.Poziva Ustavni sud da hitno reaguje na njihove inicijative.Srbija donosi kolinijalne zakone, bolje se tretiraju kučići i mačići od građana.Zakon o rudarstvu da uključi studije prihvatljivosti i izvodljivosti.Moratorijum na sva rudarska istraživanja posebno u vojvodini gde Gasprom pod izgovorom u stvari vrši eksploataciju.Strateški minerali, da se to takođe izbaci iz Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Srbija

Uskoro strože kazne za odavanje poslovnih tajni

Pred poslanicima je danas predlog Zakona o poslovnoj tajni koji je predstavila i ministarka privrede Anđelka Atanasković i istakla da se njime štite investicije poslovnih subjekata.„Poslovnom tajnom mogu da se zaštite razne vrste informacija kao što su postupci proizvodnje, poslovni i finanisjki planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, arhitektonski projekti i slično. Sve ove informacije obezbedjuju prednost nad konkurencijom i investitorima je važno da se ti podaci zaštite“, rekla je Atanasković.Ovaj novi akt najviše će pogodovati učesnicima u privrednom životu i držaocima poslovnih tajni, pa se može smatrati da je on “pro-biznis”, ocenjuje za Novu ekonomiju Bogdan Ivanišević, partner u advokatskoj kancelariji BDK Advokati.On dodaje da ovaj Zakon u najvećoj meri preuzima evropska i američka pravna rešenja, na čije su sadržine znatno uticale velike američke i evropske kompanije.Nadzor zaposlenih preko aplikacija često nezakonit Srbija već ima trenutno važeći Zakon o poslovnoj tajni koji je donet 2011. godine, a Ivanišević ocenjuje da budući zakon donosi brojne novine i to pre svega u pravcu osnaživanja pravne zaštite poslovne tajne.  “Nezakonite radnje pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslove tajne sada mogu biti i radnje koje su preduzete izvan okvira industrijskih ili komercijalnih aktivnosti, dakle radnje u naučno-istraživačkim institucijama ili udruženjima građana”, kaže Ivanišević.Dodaje da za povredu poslovne tajne sada mogu biti novčano kažnjena ne samo pravna lica i odgovorni u njma, već i preduzetnici i fizička lica.Takođe, produžava se i rok za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne na godinu dana od saznanja za povredu, odnosno na pet godina od učinjene povrede.“Sud može sada dosuditi u korist tužioca i naknadu nematerijalne štete, odnosno tužilac ne mora da u svakom slučaju dokazuje da je usled povrede poslovne tajne pretrpeo negativne ekonomske posledice”, objašnjava Ivanišević.Ako sudovi budu primenjivali Zakon na odgovarajući način, zakon bi mogao, na srednji ili duži rok, da promeni klimu u kojoj kompanije posluju, i to u pravcu povoljnom za držaoce poslovnih tajni, smatra on.Dodaje da se u SAD ili drugim državama sa dužom tradicijom pravne zaštite poslovnih tajni, pokazalo se da povredu tajne najčešće čine zaposleni koji odlaze iz kompanije, ili poslovni partneri kompanije. “Rigorozna primena novog zakona, uključujući njegove odredbe o prekršajnoj odgovornosti fizičkih lica i o naknadi nematerijalne štete, mogle bi da nateraju odlazeće zaposlene da se ozbiljno zamisle pre eventualnog korišćenja poslovnih tajnu prethodnog poslodavca, ili otkrivanja tih tajni novom poslodavcu.”Ivanišević objašnjava da veći broj istraživanja u poslednjih petnaestak godina pokazuje da kompanije smatraju poslovnu tajnu možda i najvažnijim oblikom svog intelektualnog kapitala, čak važnijim od autorskih prava, žigova, pa i patenata.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Na pitanje da li bi i zaposleni mogao da ima pravo na zaštitu sopstvenog patenta ili saznanja do koga je došao radeći u određenoj firmi, Ivanišević odgovoara da zakon ne rešava ovo pitanje izričivo, ali da je, imajući u vidu pojam poslovne tajne, teško je zamisliti da bi zaposleni mogao da bude držalac poslovne tajne u odnosu na informacije koje kreira izvršavajući radne obaveze.“U praksi, ugovorima o radu i drugim aktima se često ugovara da će sav know-how do kojeg zaposleni dođe u izvršavanju svojih prava i obaveza iz ugovora o radu biti intelektualna svojina poslodavca. U tom slučaju, zaposleni neće imati pravo da bez saglasnosti poslodavca koristi ili otkriva poslovnu tajnu.”Ograničavanje zaštite poslovne tajne ipak postoji, pa predlog zakona sadrži odredbu po kojoj se odredbe ovog zakona ne primenjuju kod ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i obaveštenost u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja.“A taj zakon – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – propisuje da su organi vlasti po pravilu dužni da omoguće pristup traženoj informaciji od javnog značaja, dok uskraćivanje pristupa predstavlja izuzetak”, objašnjava Ivanišević.GTC mađarskom investitoru prodao većinu svojih zgrada u BeograduOrgan javne vlasti može da uskrati informaciju zbog odavanja poslovne tajne, ali pri tome mora da “vagaju interesi”, odnoso da se procenjuje da li bi odavanje informacija dovelo do “teških pravnih ili drugih posledica”.“Prema praksi Poverenika za informacije od javnog značaja, ukoliko organ javne vlasti uskrati pristup traženoj informaciji, tu odluku mora obrazložiti. Nije dovoljno da organ utvrdi da tražena informacija predstavlja poslovnu tajnu, već je potrebno i da organ navede koji su to pretežni interesi koji bi mogli biti povređeni odavanjem informacije”, kaže Ivanišević.

Srbija

Građani Srbije češće od ostatka Evropljana žive u kućama

U Srbiji 72,6 odsto građana živi u kućama, a u stanovima tek 27,1 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2019. godinu.Građani Evropske unije (EU) podjednako žive i u kućama i u stanovima pa je prosek za 27 zemalja članica da 53,3 odsto stanovnika živi u kućama, a 46,1 odsto u stanovima. Manje od jednog procenta građana i u Srbiji i u EU živi u “ostalim” vidovima prostora za stanovanje. Srbija se nalazi na sedmom mestu po udelu stanovništva koje živi u kućama, a ispred nas su Irska (91,7%), Severna Makedonija (85,4%), Hrvatska (78,3%), Norveška (78%), Belgija (77,6%) i Holandija (74,8%).Skok cene stanova: Štedimo u zidovima Gotovo svi građani u Srbiji koji žive u stanovima spadaju u bogatije - odnosno od ukupno 27,1, njih 24,5 ima zaradu koja je viša od 60 odsto medijalne plate. U decembru 2019. godine medijalna zarada je bila 44.530 dinara, što znači da je polovina zaposlenih imala platu do ovog iznosa.Polovina građana koji imaju iznad 60 odsto medijalne zarade žive u kućama, što je slučaj sa petinom onih koji imaju platu ispod ovog iznosa. Tek 2,7 odsto siromašnijih građana živi u stanovima.Zašto raste cena novogradnje u pandemiji

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.