Programeri za građane: Otvoren poziv za prijavu ideja
Kompanija Vega IT, po četvrti put, organizuje društveno-odgovornu akciju pod nazivom “Programeri za građane” (Code For A Cause 4). Cilj ovogodišnje kampanje je pružanje pomoć...
Srbija
Od 15. juna kroz Severnu Makedoniju bez plaćanja putarine
Turisti iz Srbije će od 15. juna do 15. avgusta biti oslobođeni plaćanja putarine kroz Severnu Makedoniju, odlučila je vlada u Skoplju.Agencija Beta prenosi da će tamošnje Ministarstvo finansija za tu namenu izdvojiti 172 miliona denara, za nabavku 200.000 "M-smart kartica", za besplatnu putarinu za turiste iz Srbije koji će tokom leta prolaziti "Koridorom 10".Srpski turisti kartice dobijati na Graničnom prelazu "Tabanovce" prilikom ulaska u Severnu Makedoniju, a za njihovu raspodelu je zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova.Premijer i ministri u Vladi Severne Makedonije su ranije najavili da će turisti iz Srbije biti oslobođeni plaćanja putarine u znak zahvalnosti za vakcine protiv COVID-19 koje je Beograd poklonio Skoplju.
GTC mađarskom investitoru prodao većinu svojih zgrada u Beogradu
Međunarodna kompanija za razvoj nekretnina Globe Trade Center (GTC) prodaje većinu svog portfolia u Beogradu mađarskom investitoru Indotek Group. Ukupna vrednost pogodbe je 267,6 miliona evra, a njom je obuhvaćeno 11 zgrada u pet poslovnih parkova (Green Heart, FortyOne, Belgrade Business Center, 19 Avenue i GTC House) ukupne površine 122.175 kvadrata, prenosi portal Property Forum.GTC će tako u glavnom gradu Srbije zadržati vlasništtvo nad šoping centrom Ada mol, kao i poslovnim zgradama koje su trenutno u izgradnji.Prodaja, koja bi trebalo da bude završena u trećem kvartalu 2021. godine biće jedna od najvećih transakcija nekretninma u poslednjih pet godina na tržištu centralne i istočne evrope.Ovom transakcijom će GTC postati jedna od prvih kompanija koja je upotpunila razvojni krug u Srbiji, od sticanja zemljišta i izgradnje, preko godina izdavanja prostora, do izlaska sa tržišta."Odluka o prodaji poslovnih zgrada motivisana je strateškim planovima GTC-a da ponovo uspostavi svoju poziciju na srpskom tržištu i investira na drugim tržištima centralne i istočne Evrope", prenosi Property ForumMađarski investitor je s druge strane saopštio da je srećan što na srpsko tržište ulazi s tako snažnim portfoliom."Indotek grupa prisutna je na domaćem tržištu gotovo 25 godina. U poslednjoj deceniji, počelo je širenje kompanije i izvan Mađarske, što je rezultiralo time da je danas aktivna u deset zemalja. Dugo smo tražili priliku za ulazak na srpsko tržište, a trenutnom transakcijom u mogućnosti smo da značajno ojačamo svoju poziciju u regionu", rekao je Daniel Jelinek, osnivač i izvršni direktor Indotek Grupe.Agencija Blumberg prenosi da su Jelinek i njegova kompanija poznata po poslovanju sa porodicom premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.Indotek trenutno poseduje oko milion kvadrata poslovnog prostora, raspoređenih na 200 lokacija.
Prosečna neto plata u martu 65.289 dinara
Prosečna bruto plata u Srbiji tokom ovog marta iznosila je 89.894 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 65.289 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Rast neto zarada tokom prva tri meseca 2021. godine, u odnosu na prošli raspon od januara do marta, iznosio nominalnih 7,3 odsto, odnosno 5,8 realno.U poređenju sa prošlim martom, prosečna neto zarada nominalno je veća za 9,4 odsto, odnosno za 7,5 odsto realno.Medijalna neto zarada za mart 2021. godine iznosila je 49.328 dinara, što znači da je polovina zaposlenih građana u Srbiji ostvarilo zaradu do tog iznosa.Prema podacima RZS, najviše neto zarade u martu ove godine zabeležene su u javnom sektoru, sa prosekom od 72.407 dinara, dok su, nasuprot njima, najniže plate ostvarene kod preduzetnika, prosečno 34.452 dinara, što predstavlja razliku veću od 50 odsto.
Kako podstaći američke investicije u Srbiji?
Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, uz podršku Ambasade SAD u Beogradu, vas poziva na panel Kako podstaći američke investicije u Srbiji, u četvrtak 27. maja 2021. godine, 10h. Obezbeđen...
Da li će bivši stanari BIGZ-a u staru poštu na Savskom trgu?
Bivši stanari zgrade Bigza u Beogradu, koja je nedavno privatizovana mogli bi da se nastane u zgradi pošte koja se nalazi pored stare železničke stanice, piše Politika. Konačna odluka biće poznata za mesec dana jer i dalje traje dilema da li će ona biti kulturni centar ili u poslovni prostor."Obe varijante, komercijalna ili kulturna namena, još su u igri, pregovaramo sa kompanijom Beograd na vodi. Ako bude objekat kulture, slikari, vajari, arhitekte, nekoliko stotina bendova koji su bili u BIGZ-u dobili bi taj prostor da koriste uz simbolične iznose za troškove održavanja koje bi plaćali", kaže glavni gradski urbanista Marko Stojčić.Na zgradi pošte koju je projektovao arhitekta Momir Korunović, kako se dodaje, mogla bi da bude obnovljena autentična fasada koja je uništena tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu.Za mesec dana biće poznato i da li će obnovu zgrade finansirati gradska uprava ili kompanija Beograd na vodi.Prema planskom dokumentu za Beograd na vodi, kako se podseća, nije predviđeno rušenje tog zdanja, već njegova obnova zajedno sa izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa sa oko dva miliona kvadrata na desnoj obali Save.Ugovorom za Beograd na vodi stara pošta je okarakterisana kao komercijalna zgrada sa kancelarijama, ali bez obaveze da araprski partner vrati njenu autentičnu spoljašnjost. Obnova je kako se navodi ideja gradske uprave i prema Stojčićevim rečima mogla da počne sledeće godine."Pošta je veći deo iselila sa Savskog trga, a ostatak će biti iseljen kada budu završeni lokali u Beogradu na vodi gde će nove ekspoziture pošte biti otvorene", kaže glavni gradski urbanista. Crpna stanica podignuta na preuređenom Savskom trgu trebalo bi, u toku leta, da zameni staru, ispred bolnice Sveti Sava, koja će biti srušena.Uklanjanje stare stanice uslov je za završetak dela saobraćajnice i tramvajskog koridora na potesu Savska–Nemanjina. Marko Stojčić očekuje da će i taj deo konačno biti prohodan u toku leta."Stara lokomotiva sa Savskog trga ove godine biće premeštena na prvi peron iza zgrade bivše Glavne železničke stanice gde treba renovirati parter. Lokomotiva je teška 110 tona i tražimo način kako da je dislociramo", ističe Stojčić.SUDBINA KORUNOVIĆEVIH ZDANJAZgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka i za nju dobar deo stručne javnosti smatra da je bila Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo.U Korunovićeva zdanja spadaju zgrada Ministarstva pošta (danas Muzej PTT-a), zgrada Sokolskog doma Matica (Stari DIF), Seizmološki zavod na Tašmajdanu, Crkva Svete Petke, Crkva Svetog Lazara na Bulbulderu i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj ulici.Korunovićevo delo, zgrada dvorskog Maršalata, zdanje koje se nalazilo između Starog i Novog dvora, sravnjeno je sa zemljom, iako je preživelo Drugi svetski rat.
Grad Beograd raspisao javno nadmetanje za poslovne prostore
Grad Beograd je raspisao javno nadmetanje za zakup poslovnog prostora, a na spisku se nalaze lokali, kancelarije i magacini na teritoriji Novog Beograda, Vračara, Starog Grada i drugih gradskih opština.Vreme razgledanja poslovnih prostora biće u periodu od 26. maja do 2. juna, a na objavljenom spisku se nalaze i istaknuti termini za razgledanje svakog pojedinačnog prostora, kao i površine i početne cene.Prijave za učešće se podnose u zgradi Gradske uprave Grada Beograda, najkasnije do 3. juna, a javno nadmetanje će se održati 8. juna.
-615x345.jpg.webp)
Ministarstvo objavilo poziv za privatizaciju Instituta „Jaroslav Černi“
Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.“Jaroslav Černi” je akcionarsko društvo, a država ima većinsko vlasništvo sa 92% udela. Vrednost kapitala Instituta je na kraju 2019. bila 189,3 miliona dinara.Pisma o zainteresovanosti se dostavljaju do 21. juna 2021. godine.Generalni direktor Insituta “Jaroslav Černi” Dejan Divac je u martu ove godine za N1 izjavio da se planira privatizacija, a da nisu ni netačne spekulacije da za kupovinu Instituta interesuje firma Milenijum Tim.Uprkos protestima, usvojen plan za Makiško polje Podsetimo, Milenijum tim je kompanija koja je angažovana na izgradnji kompleksa “Beograd na vodi”, a Krik je 2019. godine otkrio da je Predrag Mali, rođeni brat ministra finansija Siniše Malog, vozio “audi” u vlasništvu ove firme.Kompanija “Milenijum tim” je tužila lokalne portale Info Vranjske i Jug Press, kao i Danas i N1 tražeći od njih ukupno 800.000 evra odštete zato što su prenosili izjave opozicionih političara sa konferencija za medije, ili njihova saopštenja, objavilo je u aprilu Raskrikavanje.
Imaju li građani Srbije istu zaštitu privatnosti kao građani EU?
Na današnji dan pre tri godine u Evropskoj uniji počela je primena Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Uredba je ustanovila niz novih obaveza za subjekte koji rukuju podacima, kao i ...
Uručeni sertifikati prvoj generaciji menadžera za zaštitu podataka o ličnsti
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu danas su uručili sertifikate prvoj generaciji studenata koja je zavr&scar...
-615x345.jpg.webp)
Većina lizinge je i dalje za automobile
U periodu od 1. januara do 30. aprila ove godine registrovano je 4.562 ugovora o finansijskom lizingu, ukupne vrednosti 135,3 miliona evra.U odnosu na isti period prošle godine, kada je registrovano 3.068 ugovora ukupne vrednosti 87,3 miliona evra, ove godine se za 48,7% povećao broj registrovanih ugovora.Ipak, još uvek nije dostigao nivo iz perioda pre epidemije COVID-19, jer je u prva četiri meseca 2019. godine u Registru finansijskog lizinga registrovano 5.309 ugovora o finansijskom lizingu ukupne vrednosti 137 miliona evra.U prva četiri meseca ove godine najzastupljeniji predmet finansijskog lizinga bila su putnička vozila (53%), teretna vozila (26%) i druge vrsta vozila (14,8%).
Noćni klubovi i barovi još ne znaju kolika pomoć ih očekuje
Vlade Srbije donela je uredbu o direktnoj i bespovratnoj pomoći barovima i noćnim klubovima koji su pogođeni epidemijskim merama, saopštilo je Udruženje noćnih klubova i barova. Za sada nije poznato koliki će iznos pomoći biti dodeljen vlasnicima noćnih klubova i barova, jer će ga posebnim aktom utvrditi Vlada Srbije."Nadamo se da ćemo u najkraćen roku, sa nadležnima iz Privredne komore Srbije (PKS) napraviti dogovor i odrediti uslove za dobijanje šifre 'noćni barovi i klubovi', kako bismo napravili precizniju diferencijaciju ugostiteljskih objekata i izbegli ponavljanje scenarija koji nas je zadesio u tokom pandemije", kaže za Novu ekonomiju predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić.Prema njegovim rečima, sigurno je da pomoć neće dobiti svi noćni klubovi i barovi, ali je kako naglašava važno što je odlukom da se pomoć dodeli država prepoznala tu vrstu ugostiteljske delatnosti.Noćni klubovi i barovi, o čemu je Nova ekonomija više puta pisala bili su među delatnostima koje su najviše pogođene merama koje su važile tokom pandemije i koje su podrazumevale potpunu obustavu rada ili skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata."Pomoć će dobiti noćni klubovi koji se isključivo bave tim poslom, što znači da rade od pet popodne do dva ujutru. Vlada inače smatra da je ostalom ugostiteljstvu pomogla kroz minimalce, (kao) i da su oni koliko toliko mogli da rade", napominje Relić.KAKO SE PRIJAVITI ZA POMOĆ?Kriterijumi koji će odlučivati o tome da li se privredni subjekt može kvalifikovati za pomoć, kako se navodi u saopštenju su sledeći:- da privredni subjekt ima pad prometa od 70% ili više tokom Covid perioda 01.4.2020. - 31.03.2021. u odnosu na referentni period 01.4.2019. - 31.03.2020;- da se mogu prijaviti samo privredni subjekti sa šifrom poslovanja 5630 ili 5610;- da je u pitanju privredni subjekt koji je u referentnom periodu 1.4.2019. - 31.3.2020. imao radno vreme najranije od 17h i obavezno posle 02h;- da su firme obveznici PDV-a.Prema zvaničnom saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova, ovde će se računati i dodatni kriterijume za dodelu pomoći, koje se nalaze u uredbi Vlade Srbije dostupnoj na sledećem LINKU.Prijava za pomoć koja se dodeljuje noćnim klubovima i barovima vršiće se putem zahteva sa potrebnom dokumentacijom.Prijava za dodelu pomoći noćnim klubovima i barovima dostavljaće se Poreskoj upravi preko portala ePorezi, pod opcijom "Izjava o zainteresovanosti za pomoć" i za to je potrebna sledeća dokumentacija.- kopiju isečka o otvaranju fiskalne kase, prvog i poslednjeg fiskalnog isečka za dva uzastopna radna dana u okviru jedne nedelje, po radnom vremenu poreskog obveznika, za svaki kvartal od 1. aprila 2019. do 31. marta 2020. godine;- kopije svih listova EDI knjige za isti period;- odluku o radnom vremenu poreskog obveznika.Rok za podnošenje zahteva je kako se napominje 15 dana od dana objave Javnog poziva.Isplata sredstava vršiće se na posebne namenske dinarske račune, a privrednici će o tome biti obavešteni putem elektronskog poreskog sandučeta na portalu ePorezi.Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti na telefone: 011/3139-676, 011/3139-677 i 011/3139-678.Čedomir Savković
Advokati na protestu zatražili povlačenje Zakona o parničnom postupku
Stotinak advokata je na protestu održanom u Beogradu zatražilo povlačenje nacrt izmena Zakona o parničnom postupku. Ministarstvu pravde su dali rok do 1. juna da povuče predlog iz zakonske procedure i predloži novi, koji bi zaista rezultirao efikasnijim pravosuđem. Pojedini advokati su prethodno ocenili da bi, po predlogu novih izmena, građanin koji ima više tužbi morao da drugoj strani plati sve troškove postupka kao da je spor izgubio, dok bi mu samo u prvom postupku troškovi bili dosuđeni. To bi, kako navodi advokatica Jelena Pavlović, onemogućilo sudsku zašitu svima sem "vrlo malom sloju bogatih".Ona je za Novu ekonomiju izjavila da bi se usvajanjem zakona u neizmenjenom obliku "višestruko narušila prava građana", da bi njihov pristup sudu bio još teži, kao i da bi svi njihovi postupci u kojima nisu na vreme platili takse bili obustavljeni.Ona je dodala i da bi svaki dvostepeni postupak (po žalbi), brisanjem limita za reviziju postao trostepeni, što bi potencijalno izazvalo "potpunu blokadu sudstva". "To znači da bi (svaki postupak trajao) minimum 15 godina. Onaj ko zaista misli da poboljša efikasnost pravosuđa mora da proširi broj sudova i sudija u najopterećenijim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, a ništa od toga se ne radi", rekla je Pavlović.Ona je dodala i da problem sudstva nisu ni video konferencijske mreže ili elektronska dostava, koji se predlažu, a da je "očigledno" da su nacrt spornog zakona pisali "ljudi koji nikada nisu kročili u sud".Pavlović takođe dodaje i da advokati "nisu ni znali da su imali svog predstavnika" u radnoj grupi koja je radila na predlogu zakonskog rešenja."To je ono što nas je malo izrevortiralo, jer dok je Društvo sudija radilo komentare na nacrt, mi nismo znali da isti postoji. Sada smo postali malo uporniji, da izguramo da postoji stalna komunikacija između komore i njenih predstavnika, jer je to jednostrano informisanje (Advokatske komore Srbije) nanelo puno štete i građanima i profesiji. Advokatska komora je prećutala kada su bile izmene Zakona o izvršnom postupku, koji je za građane bio poguban, a to bi se verovatno desilo i ovde da nismo reagovali"; izjavila je Pavlović. Pavlović je kazala da je dopis protiv izmena zakona prvo uputila Advokatska komora Zaječara, kao i da veruje da će uskorno sve područne organizacije postupile isto.Javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o parničnom postupku je trebala da traje od 19. maja 2021. godine do 14. juna 2021. godine, ali su se Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije danas saglasili da se konsultativni proces produži do postizanja konsenzusa o tekstu."Ministarka pravde (Maja Popović) i predsednik Advokatske komore Srbije (Viktor Gostiljac) zajedničkim saopštenjem žele da potvrde da će se u daljim razgovorima... razmotriti sve primedbe koje će biti dostavljene na teskt Nacrta zakona kako bi se došlo do zakonskih rešenja koja će biti u opštem interesu", navodi se u saopštenju.
Privrednici poručili državi: Samo manji porezi suzbijaju rad na crno
Stručna grupa Vlade Srbije počela je sa izradom novog nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije saopštilo je tim povodom da se rad na crno se neće smanjiti sve dok se "drastično" ne smanje porezi i doprinosi na zarade.Rad Stručne grupe kako se podseća u saopštenju privrednika trebalo bi da pojača nadzor nad sivom ekonomijom, unapredi poreski nadzor, fiskalno i administrativno rasterećenje privrede, kao i promociju legalnog poslovanja preduzetnika.Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije naglašava da podržava nameru države da uredi oblast poreza, ali naglašava da porezi i doprinosi na zarade sada iznose 60%, ali i više.Ocenjuje se da porezi i doprinosi moraju da budu u skladu sa godišnjim prosekom zarade, a ne sa zaradom od pojedinačnih poslova.Naplata poreza prema njihovim rečima mora da se proširi i na neregistrovane subjekte koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju i doprinose uništavanju onih privrednika koji legalno posluju. KOLIKO VREDI "USMENI UGOVOR" SA POSLODAVCEM? Takože Zaštitnik preduzetnika i privrednika napominje potrebno je sprečiti nelegalan protok robe na carini, krađu struje, goriva, cigareta koji se plasiraju na crno.Takođe, kako se dodaje, treba zaustaviti malverzacije prilikom sprovođenja javnih nabavki, divlju gradnju i iznošenje novca iz zemlje bez naplate poreza na dobit, jer sve to pravi godišnju štetu u budžetu koja se kreće oko 12 milijardi evra. Preduzetnicima i privrednicima sa domaćim kapitalom, kako se dodaje, treba obezbediti subvencije ili poreske kredite u jednakim iznosima koji se dodeljuju stranim investitorima. "Očekujemo da Vlada posluša smernice domaćih preduzetnika i privrednika, da državni aparat počne da se ponaša kao partner domaćoj privredi i da sistem poreza i doprinosa bude kao što je u savremenim i naprednim državama - pravedan i progresivan", dodaje se u saopštenju. POREZ SE PLAĆA I ZA RUINIRANE KUĆE KOJE SE MNE KORISTE
Država garant za još 141 miliona evra kredita „Srbijagasa“
Vlada Srbije je Skupštini predložila dva zakona o davanju garancija OTP banci i Banci Intesa za nove kredite Javno preduzeće “Srbijagas” koje je ovo preduzeće uzelo radi gasifikacije.Za izgradnju gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica JP “Srbijagas” sklopilo je ugovor o kreditu u iznosu od 75 miliona evra, a za razvodni gasovod Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin još 66 miliona evra. Period trajanja kredita je osam godina, uključujući dve godine grejs perioda (odložen početak otplate). U slučaju da “Srbijagas” ne izmiri obaveze prema bankama, država garantuje da će dug vratiti umesto ovog preduzeća."Srbijagas" uzima kredit, država garantuje njegovo vraćanje Kako se navodi u predlogu zakona, jedna od većih oblasti koje nisu pokrivene transportnim sistemom prirodnog gasa je zona jugozapadno od Beograda, koja obuhvata Kolubarski okrug i gradske opštine Obrenovac i Barajevo. U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi, a izgradnja novog gasovoda trebalo bi da obezbedi potpuno snabdevanje svih potrošača.U celoj zoni su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha, a naročito u Valjevu u zimskom periodu, dodaje se u predlogu zakonu.Objašnjava se je priključenje na transportni sistem potrebnom i velikih strateškim partnerima Republike Srbije, a kao primer navodi se Projekat Jadar - Rio Tinto, kao i snabdevanje industrijskih i individualnih potrošača na teritorijama opština Šapca i Loznice.Razvodni gasovod Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo takođe bi trebalo da smanji problem zagađenja vazduha, pre svega u Boru. U oblasti takođe živi 210.000 ljudi."Pored postojećih i potencijalnih industrijskih kapaciteta ovog dela Srbije potrebno je istaći da je u Prahovu, opština Negotin, predviđena izgradnja međunarodnog hemijskog parka za kooji se očekuje velika zainteresovanost investitora iz EU, Kine i Indije”, piše u Predlogu zakona.Vlada Srbije je u novembru prethodne godine takođe dala garancije za 55 miliona vredne kredite koje je uzelo JP “Srbijagas”, o čemu je Nova ekonomija pisala.Država od Srbijagasa preuzela upravljanje nad Transportgasom
Za buduće srednjoškolce 51 modul dualnog obrazovanja
Budućim srednjoškolcima na raspolaganju je 51 obrazovni profil po dualnom modelu, među kojima je i pet novih, a kompanije su ponudile preko 3.200 novih pozicija za učenje kroz rad, navodi se u saop&sc...
Letnja škola ekonomskog novinarstva Nove ekonomije – PRIJAVITE SE
Ekonomski mesečnik Nova ekonomija i portal novaekonomija.rs pozivaju mlade novinare i studente iz cele Srbije da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva od 25. do 27. juna na Srebrnom jezeru.Imaćete prilike da od predavača, iskusnih novinara i ekonomista, dobijete najvažnija i neophodna znanja koja su potrebna za bavljenje ekonomskim novinarstvom. Ekonomski novinari su retki i traženi, a dobri ekonomski novinari imaju veliku šansu da naprave uspešnu karijeru u medijima. Naučićete kako da ekonomski tekstovi i prilozi budu stručni, a zanimljivi.Priručnik za ekonomske novinare Celokupne troškove za polaznike i iz Beograda i van Beograda pokriva organizator Business Info Group.Zainteresovani kandidati treba da pošalju kratak CV sa kontakt podacima do 25. oktobra na office@big.co.rs. Broj učesnika ograničen, prijave do 15.06.2021. Škola ekonomskog novinarstva sprovodi se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.Program škole ekonomskog novinarstva:Petak 25. 06. 2021. Deset božjih zapovesti ekonomskog novinaraPredavač: Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomijeSubota 26. 06. 2021.Osnovni ekonomski pojmovi koji su važni, čitanje budžetaPredavač: Vladimir Vučković, ekonomista i bivši član Fiskalnog savetaMonetarna politika Predavač: Nikola Vučković, finansijski analitičarKako upakovati ekonomsku temu za TV na atraktivan i razumljiv načinPredavač: Vojislav Stevanović, novinar TV N1Fektčeking u ekonomskom novinarstvu: u sendviču između kompanijskog PR-a i političkih spinovaPredavač: Ivana Pavlović, novinar, Nova ekonomijaNedelja 27.06.2021.Otvorene baze – nepresušan izvor tema i podataka (APR, ACAS, NBS, Uprava za javne nabavke itd.)Predavač: Vesna Radojević, KRIK
Ustavni sud: Nije svaki građanin potencijalni donator organa
Ustavni sud Srbije presudio je da sve odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nisu u saglasnosti sa Ustavom. Zbog toga će se, kako piše Politika za najmanje pet meseci odložiti primena odredbe o darivanju organa umrlih ljudi bez saglasnosti, zbog transplantacije.Kako prenosi Politka, u Ustavnom sudu Srbije, članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašeni su neustavnim jer nisu u skladu sa pravnom sigurnošću jedne zemlje.Ove odredbe, kako se naglašava, odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrle osobe i prema njima su svi građani donatori organa nakon smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njegove smrti transplantaciji izričito ne protivi njegov srodnik.Ustavni sud Srbije utvrdio je i da su neustavne sve odredbe člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva.U oba slučaja, Ustavni sud je odložio objavljivanje tih odluka u "Službenom glasniku Republike Srbije" na šest meseci, navodi se na sajtu suda.U spornom članu 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa se navodi da se ljudski organi sa umrlog mogu uzeti radi presađivanja "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".VIŠE OD HILJADU LJUDI U SRBIJI ČEKA TRANSPLANTACIJU "Izuzetno, ako umrli nema bliske srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva", glasi drugi stav neustavnog člana Zakona, a utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.Isto glase i neustavni članovi Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o kojima je Ustavni sud takođe doneo presudu.Ove zakonske odredbe izazivale su kontroverze i tokom javne rasprave, a inicijativu za ocenu ustavnosti podnelo je nekoliko udruženja građana, kao i jedna politička partija.Zakon o presađivanju ljudskih organa donet je u julu 2018. godine.Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, on precizno definiše da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.Politika podseća da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice, a procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka poziv lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju.
U maju zamenjeno preko 100 miliona „švajcaraca“ koji se povlače
Narodna banka Srbije (NBS) je ovog meseca bankama zamenila preko 108 miliona u novčanicama osme serije švajcarskog franka, od čega na zamenu za novčanice devete serije odnosi oko 40 odsto ukupne razme...
Karin Komercu iz Veternika još jedan veliki posao: Rekonstrukcja pruge Subotica – Horgoš
Konzorcijum koji čije Karin Komerc iz Veternika i KonzoroInternational Ogranak Beograd biće strateški partnet na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica-Horgoš-Granica sa Mađar...
