Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Srpska farmaceutska industrija: Skok proizvodnje i izvoza, ali i uvoza

U prvih deset meseci ove godine proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u Srbijim prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) veća je za 8,6%, dok je izvoz porastao za 8,7%, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Ipak, naglašava se da je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaren deficit, jer je uvoz tih proizvoda za 624,6 miliona evra veći od njihovog izvoza."Farmaceutska industrija u Srbiji je reagovala brzo i odgovorno, održavajući stalnu komunikaciju s regulatornim autoritetima i u vanrednim okolnostima, i obezbedila sigurno snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima, ali i dodatnu pomoć u vidu značajnih donacija", izjavila je Mirjana Vučićević, iz Privredne komore Srbije.Navodi se da su najviše tražene zaštitne maske i rukavice, dezinfekciona sredstva, preparati za jačanje imuniteta, kao i lekovi koji se koriste u terapiji lečenja Kovida 19. Prema istim podacima, najveći skok prodaje proizvoda farmaceutske industrije bio je tokom marta, a širenjem pandemije većina proizvođača je se koncentrisala se na one proizvode za kojima je vladala veća tražnja.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od januara do oktobra ove godine, vrednost izvoza domaće farmaceutske industrije veća za 387,1 miliona evra u odnosu na isti period 2019. godine.U istom periodu uvoz farmaceutskih proizvoda vredeo je 1,1 milijardu evra pa je zabeležen spoljnotrgovinski deficit u toj oblasti poslovanja.U kompaniji Hemofarm kažu da su i pored svih teškoća koje je donela pandemija korona virusa zadovoljni ovogodišnjim poslovanjem."Uspeli smo da proizvedemo 6,5 milijardi raznih doza i formi, što je povećanje do šest odsto u odnosu na prošlu godnu, a očekujemo i rast prodaje od pet procenata", rekao je za Tajnug Veljko Pešić iz te kompanije.Prema njegovom mišljenju, farmaceutska indsutrija je na globalnom nivou prošla bolje nego neke druge, ali je i u njoj bilo kompanija koje su prijavile gubitke."Najbitnije je bilo da imate čvrst lanac snabdevanja i širok portfolio koji bi mogao da odgovori potrebama tržišta koje su se u trenutku pandemije javile", izjavio je Pešić.Dodaje da je 70 odsto proizvodnje Hemofarma namenjeno stranom tržištu, kao i da se izvozi u 19 zemalja Evropske unije i na tri kontinenta.

Srbija

Grad Beograd oglasio rani javni uvid u planove o nadogradnji bunkera

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda saopštio je da je stavio na rani javni uvid dva plana za detaljnu regulaciju ratnih skloništa u Borči i na Čukarici. U dokumentu se navodi i da se ta skloništa "nalaze na površinama definisanim kao zelene površine u otvorenim stambenim blokovima".Ranim javnim uvodiom predviđeno je da dokumenti u zgradi Gradske uprave Beograda budu dostupni građanima do 21. decembra. Prema predloženom planu, ukupno tri skloništa u Borči i jedan na Čukarici mogli bi da se nadograde.Naglašava se da je cilj i da se ti objekti koji su polu-ukopani sačuvaju, jer je njihova prvobitna namena zaštita ljude tokom ratnih dejstava.U elaboratu, koji je dostupan i na sajtu Grada Beograda, na lokaciji dva bunkera u stambenom naselju omeđenom ulicama Bele Bartoka i Ranih vojnih invalida u Borči predlaže se izgradnja objekta sa komercijalnim sadržajem, kao i objekta namenjenog za stanovanje.Foto: Google Maps/Jedna od lokacija bunkera u ulici Bele BartokaNa lokaciji skloništa u ulici Julije Delare koja se takođe nalazi u Borči, u elaboratu se takođe predlaže izgradnja stambenog prostora i naglašava se u da je Borči tim planovima obuhvaćen prostor na potezu površine 14,3 hektara. Na tom potezu, inače se nalaze četiri skloništa, a tri bunkera mogla da budu nadzidana objektima visine do 21 metra.Napominje se i da je odluka o izradi ovog dokumenta doneta je na inicijativu JP "Skloništa" čija je ideja da se stvore povoljni uslovi za nadziđivanje i veću uređenost skloništa i njihovog okruženja."Planirano je nadziđivanje postojećih objekata, a ulazi se neće menjati, i neće biti narušena osnovna funkcija skloništa", navodi se u planovima.BEOGRAD OGLASIO JAVNI UVID ZA JOŠ JEDNU IZMENU PLANA, DA LI PONOVO PRETI SEČA ŠUME Predloženim planom, kako je naglašno, na Čukarici je obuhvaćeno samo jedno sklonište koje se nalazi u bloku između ulica Ratka Mitrovića, Jablaničke i Šavničke.Prostor oko tog skloništa sada je, kako se navodi u elaboratu, a može lako i da se proveri na internet mapama -  zelena površina.Okruženje je zelena površina jer su skloništa nakon izgradnje prekrivena zemljom, sa ciljem da budu otporna na radijaciona dejstva.Nije teško zaključiti da se predloženim elaboratima smanjuju i zelene površine, pa bi građani svakako trebalo da daju svoje mišljenje o tim namerama gradske vlasti u Beogradu, kao i da se o tome pre bilo kakvog izjašnjavanja dobro informišu na navedenim adresama.

Srbija

AiCure i Toptal imenovali predstavnike za Srbiju

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da su kompanije AiCure i Toptal, obe sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama imenovale svoje predstavnike za Republiku Srbiju.Predstavnik kompanije AiCure za Srbiju je Advokatska kancelarija SOG/Samardžić Oreški Grbović iz Beograda, dok je predstavnik za Topal Snežana Marković, sa kojom se može stupiti u kontakt preko imejl adrese serbianprivacyteam@toptal.com.AiCure je kompanija za analizu podataka koja koristi veštačku inteligenciju da bi razumela kako pacijenti reaguju i koliko se pridržavaju pripisanoj terapiji.Toptal kompanija koja nudi platformu za slobodne resurse koja povezuje preduzeća sa softverskim inženjerima, dizajnerima i poslovnim konsultantima.U skladu sa zakonom, ovim predstavnicima se Poverenik ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi ovog zakona.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Srbija

Posle tri godine poslovanja Simit Sarayi zatvorio pekare u Beogradu

Turski lanac pekara „Simit Sarayi“ zatvorio je sve objekte u Beogradu nakon što je zapao u finansijske poteškoće.Poslednja tri lokala koja su radila u samom centru grada su zatvorena, navodno zbog Covid-19, a zbog dugova zakupa privatnim vlasnicima, kao i gradu, u međuvremenu su ostali bez prava na korišćenje prostora, pisao je Blic.Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kompanija je u kontinuiranoj blokadi od 13. januara ove godine, međutim problemi datiraju još iz 2018. godine, tako da je kompanija od dolaska do danas, u blokadi bila 551 dan. Ukupna blokada juče je iznosila 15,4 miliona dinara. (oko 126.000 evra).U Beograd su došli na „velika vrata“, objašnjava Blic. U jednom trenutku imali su devet prodavnica na najboljim lokacijama i ukupno 120 radnika. „U početku je sve izgledalo fantastično“, kaže jedan od bivših radnika turske kompanije.„Problemi su započeli 2019. godine, prvo su počeli odlaganjem plata, pa smo u decembru 2019. godine dobili pet zaostalih zarada, a zatim je usledilo zatvaranje objekata. Ove godine nismo dobili plate za januar, februar i mart“, kaže bivši radnik i dodaje da su poslednje tri prodavnice prestale da rade u martu, uz obrazloženje lokalne uprave da je reč o privremenom zatvaranju zbog pandemije. Međutim, nije bilo zvaničnog saopštenja vlasnika iz Turske.Za petnaest godina poslovanja turska kompanija je postala pekarski gigant koji ima 426 prodavnica u 22 zemlje gde svakodnevno opslužuje oko milion gostiju.Pre turskog lanca pekara, nekoliko drugih stranih kompanija naglo je napustilo Srbiju, a javnost i radnici bili su šokirani načinima na koji je to učinjeno.

Srbija

Krizni štab nije preporučio nove mere, stare važe do utorka

Krizni štab za borbu protiv covida 19 je razmatrao epidmiološku situaciju i eventualno uvođenje novih mera u Srbiji, ali su one za sada izostale, javio je RTS.Prema saznanjima Javnog servisa, uvođenje novih mera se i dalje razmatra, dok će postojeće ostati na snazi do utorka 15. decembra.Dodaje se i da eventualni razog za uvođenje novih mera leži u činjenici zbog toga što se 19. decembra slavi Sveti Nikola, a kasnije stižu novogodišnji i božićni praznici.Razgovaralo se o meri uvođenja obaveznog karantina i PCR testa za državljane Srbije koji bi došli iz inostranstva, ali odluka o tome još nije doneta.Nova sednica Kriznog štaba zakazana je za ponedeljak, nakon čega bi trebalo da se zna koje mere će važiti nakon utorka.Radio televizija Srbije navodi da su u Beogradu već izašle i ponude za doček Nove godine na dvadesetak različitih lokacija, u zatvorenom prostoru, iako lekari upozoravaju da na takvim mestima postoji najveći rizik od zaražavanja.KRIZNI ŠTAB: MASKE OBAVEZNE ZA SVE I NA OTVORENOM PROSTORU

Srbija

Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda

Naredne nedelje pred narodnim poslanicima će se naći Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, putem koje će država garantovati vraćanje kredita koje će banke izdavati za likvidnost ili obrtna sredstva. Primenom tog propisa bi olakšao malim i srednjim preduzećima pristup neophodnim sredstvima, ali i smanjila cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.U obrazloženju zakona se navodi da je garnatna šema "neohodan nastavak preduzetih mera za podršku privredi", a da je cilj da se kroz mehanizam garantovanja države poveća likvidnost privrednih subjekata za kredite koje odobravaju banke, te da će garancija koju izdaje Republika Srbija u korist banaka biti "bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv".Da bi banke bile osigurane, Srbija se obavezuje da će za tu namenu obezbediti sredstva u budžetu, a maksimalni iznos garnacije na nivou osiguranog portfolija biće 480 miliona evra.Izdavaće se pojedinačne garancije po portfoliju svake pojedinačne banke, sa stopom pokrića 80 odsto i stopom maksimalne garancije 30 odsto.Početkom otplate kredita, pojedinačna garancija će se sukcesivno i automatski umanjivati, srazmerno umanjenju iznosa glavnice.Kamatne stope će uređivati banke u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope belibora, uvećane za 2,50 odsto odsto za kredite odobrene u dinarima, ičo u iznosu koji nije veći od tromesečne stope euribora uvećane za 3 odsto, za kredite u evrima.Ukupna naknada po kreditu ne može biti veća od 0,5 odsto od iznosa odobrenog kredita, instrument obezbedjenja kredita su dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika (jednako ili veće od 25 odsto), korisnik kredita ne može isplaćivati dividendu ni povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana po zaključenju ugovora o kreditu, a korisnik kredita neće vršiti u toku grejs-perioda privremenu otplatu nekih drugih i postojećih zajmova kod banaka.Iznos po pojedinačnoj garanciji neće biti obnovljiv, zbog efikasnosti mehanizma garantovanja i da bi se smanjila mogućnost da se garancijama obuhvataju revolving krediti i kratkoročni krediti, perioda otplate do 12 meseci. Namena kredita je isključivo za finsiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, isključena je mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka.Iznos realizacije kredita od strane banaka je regulisan Predlogom zakona i pratećom uredbom, na iznose do 2 milijarde eura.Ko sve može da koristi kredite koje garantuje i država?preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, a koje je registrovano u APR-u i klasifikoano kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice koje nije registrovano u APR-u, ali ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi, ili zanavljanje postojećeg kredita, za koji Republika Srbija može garantovati banci, u skladu sa uredbom.Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su 2019. godine bila u teškoćama, koja imaju dospele a neizmirene poreske obaveze, u kojima republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50 odsto.Dodatno, iz novih mera biće isključeni korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza prema propisima NBS ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u period od 12 meseci pre kraja februara 2020. godine, kao i privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, stečaj ili likvidacija.Srbija će izdavati Pojedinačnu garanciju isključivo ako je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine, da je rok otplate kredita do 36 meseci (od puštanja u tečaj), a u ovaj rok je uračunat i grejs period od devet do 12 meseci, osim u slučajevima primene moratorijuma navedenog propisima NBS zbog ublažavanja pandemije.Ugovor o kreditu mora biti zaključen do 30. juna 2021. godine i pušten u tečaj do 31. jula 2021. godine.

Srbija

„Putevi Srbije“ za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra

Subvencije javnim preduzećima "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" su rebalansom budžeta za ovu godinu povećane sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o javnim nabavkama u JP "Putevi Srbije" za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro.Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, "što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen".Revizija JP "Putevi Srbije" urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije. Naime, prema nalazima DRI, JP "Putevi Srbije" su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama.Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.U JP "Putevi" su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu.Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje "jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi".Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara "Putevi", iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje "Putevi" od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para "za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi" i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP "Putevi Srbije" neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP "Putevi Srbije" objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina.Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da "građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima".Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP "Putevi Srbije" napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. "Putevi" su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu "Puteva" kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP "Putevi Srbije", to je ravno otpisu duga.Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu.Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za "povećanje unutrašnje efikasnosti". Inače, JP "Putevi Srbije" upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano."Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra", smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima.Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu."To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama", ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše."Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju", rezigniran je Dobrašinović.Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača.U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača.U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi."Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti", napominje naš sagovornik.Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan.On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.Miloš ObradovićProjekat "Javna preduzeća u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

Srbija

Marka Žvaka dobitnik nagrade Novog optimizma

Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima emisije "Marka žvaka", danas je na Međunarodni dan ljudskih prava uručena nagrada "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje pokret Novi optimizam.Osnivač pokreta Novi optimizam Branislav Guta Grubački, izjavio je da je, "sada više nego ikad važno da zadržimo veru u bolje društvo i u bolje sutra u Srbiji"."Ekipa 'Marka Žvaka' je u svojim emisijama na autentičan način stavljala fokus na ono ljudsko u čoveku, na onaj nukleus čovečnosti i plamen koji nas, sve dok tinja, tera da verujemo da nada i dalje postoji. Upravo zbog toga se ceo njihov angažman uklapa u koncept novog optimizma koji mi negujemo", naveo je Grubački.Laureat Dušan Šaponja je istakao da mu nagrada veoma znači, jer mu u porodici stalno govore da je preterani optimista, te da nagrada svemu tome daje smisla."Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. Često smo pod utiskom ljudi koje snimamo. Jedna od priča koje smo nedavno radili je ona o socijalnim stanovima u naselju Kamendin. To su ljudi koji su dobili te stanove kao socijalni slučajevi. Masa njih danas živi bez struje, pod pretnjom izvršitelja. Bilo bi super kada bi se neko sem nevladinih organizacija koje se bave takvim pričama, iz samog Grada pozabavio time", rekao je Šaponja.Uz dodelu nagrada, simbolično je na otvorenom obeležen i 16. rođendan pokreta Novi optimizam, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Srbija

DRI: Agencija za lekove platila milione dinara neprihvatljivim ponuđačima

Agencija za lekove zaključivala je ugovore sa neprihvatljivim ponudama, pronađena je nejasna i neprecizna konkursna dokumentacija u kontrolisanim postupcima nabavke, kao i neusaglašenost oglasa o nabavci sa zakonom, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI),  prenosi portal Tenderilive.Kako se navodi jednoj od kontrolisanih nabavki Agencija za lekove nije precizirala broj potrebnih radno angažovanih lica, u drugoj nije precizirala posebne dozvole koje ponuđač mora da ima kako bi ispunio uslove, u trećoj nije navedeno vreme trajanja okvirnog sporazuma.Dodaje se da se stiče utisak da bi se u svakoj nabavci Agencije za lekove mogla da nađe određena nepravilnost.Tenderilive podseća i da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da svaki ponuđač može da podnese ispravnu ponudu.Kako se navodi zahtevi i uslovi iz konkursne dokumentacije moraju da budu određeni ili bar odredivi. Tako bi kako se objašnjava ponuđači sa jedne strane znali tačno šta se od njih očekuje i šta bi bio njihov posao. To na primer, kako se objašnjava znači da ako Agencija za lekove (ili bilo koji drugi naručilac) u konkursnoj dokumentaciji traži da ponuđač mora da ima dovoljan broj zaposlenih, a da pritom ne navede koji je to broj, ponuđač treba da koristi svoja prava i da postavi pitanje "koji je to dovoljan broj zaposlenih?".Ukoliko naručilac napiše da radnici ponuđča moraju da budu zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, pitanje ponuđača bi bilo "zašto kada Zakon o radu poznaje i druge oblike radnog angažovanja?".Za navedene manjkavosti dokumentacije koje je DRI pronašla kod Agencije za lekove ocenjuje se da je kriva komisija koja je sprovodila postupak nabavke.Međutim, kako se dodaje postavlja se i pitanje gde su tu ponuđači i zašto oni nisu reagovali i postavili pitanje, ili se na drugi način bavili zaštitom svojih prava.Kako se naglađava to se posebno odnosi na situaciju da je Agencija za nabavku laboratorijskog materijala, koja je bila oblikovana u šest partija čak četiri partije dodelila ponuđačima koji nisu ispunjavali sve uslove iz konkursne dokumentacije i nisu dostavili odgovarajuća sredstva obezbeđenja.Dodaje se i da je uvidom u portal Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon izvršene pretrage donetih odluka utvrđeno da samo taj naručilac u 2019. i 2020. godini nije imao nijedan uložen zahtev za zaštitu pravaNaglašava se i da se poređenjem podataka DRI i Republičke komisije stekao utisak da bi samo u kontrolisanim postupcima nabavki bilo više od deset potpuno osnovanih zahteva za zaštitu prava, pa je zbog toga nejasno zašto su ti zahtevi izostali.

Srbija

Građani Srbije nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije

Pored niskih plata i nezaposlenosti, građani Srbije vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji, pokazuju podaci istraživanja “Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.Čak 12 odsto ispitanika vidi korupciju kao jedan od tri najveća problema, 15 odsto njih navelo je niske plate i 15 odsto nezaposlenost.Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, na politiku njih 50 odsto, a na poslovno okruženje 34 odsto ispitanika, međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik, tačnije 19 odsto."Većina gradjana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83 odsto), inspekcije (82 odsto) i sudovi (80 odsto) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto jer 78 odsto gradjana veruje da u toj službi postoji korupcija", rekao je programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.Čolović je takođe naveo da su gradjani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje gradjana u te institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.Najefikasnijom merom u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika smatra izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije."Gradjani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo", rekla je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a Šenli Pinčoti.Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i prethodne dve, istaklo da su za smanjenje korupcije od ključnog značaja veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, i jačanje nezavisnih nadzornih institucija uz unapredjen pristup informacijama od javnog značaja.Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije svoj posao ne obavljaju kako treba.Ni lokalne samouprave ne ulivaju poverenje građanima Srbije, pa tako gotovo polovina svih ispitanika smatra da one nisu dovoljno otvorene niti transparentne, da ne uključuju građane u donošenje odluka i da budžet ne koriste odgovorno i racionalno.U poredjenju s prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta gradjana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom, tačnije 41 odsto ispitanika ove godine, dok je prethodne godine taj postotak bio 36 odsto.Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, rekao je da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ne pruža osnova za optimizam.To što se značajno smanjio broj gradjana koji su rekli da su dali mito lekarima ili saobraćajnoj policiji, "predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica pandemije", rekao je Nenadić.

Srbija

Novi zakon omogućava svim ministarstvima zaduživanje radi finansiranja projekata

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, o kom će Narodna skupština raspravljati u sklopu predloga budžeta za 2021. godinu, predviđa mogućnost Srbije da finansira projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Opcija se odnosi na projekte koji su prethodno predviđeni Zakonom o budžetu Republike Srbije, i to u iznosima definisanim tim dokumentom.Zakonom o javnom dugu je već predviđena mogućnost zaduživanja Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu radi finansiranja projekata, ali se izmenama se razrađuju postojeća rešenja i istovremeno otklanjanju uočeni nedostaci njegove primene.Tako će novim zakonom biti omogućeno i drugim ministrima, ne samo Ministarstvu finansija, da zaključuje ugovor o kreditu, u slučajevima da "postoje opravdani razlozi da to".Dodaju se i tačke koje Upravi za javni dug daju obavezu praćenja i analiziranja stanja na berzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti, ali i ovlašćenja da ukoliko primete neku nepravilnost u postupanju učesnika na primarnom tržištu, to prijave institucijama koje su nadležne za nadzor.Ovaj zakon stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Srbija

Nakon isteka moratorijuma porasla tražnja za kreditima

Nakon isteka petomesečnog moratorijuma broj zahteva za nove kredite svih vrsta je povećan, poput keš kredita, kredita za refinansiranje i dozvoljenih minusa. Međugodišnji rast pozajmica u septembru i novembru ukazuje da je ova situacija uslovljena korona-krizom, navodi portal Bankar.rs.U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita stanovništva u novembru bio veći za oko 15 odsto nego u septembru."Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine", navode u centralnoj banci.Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru."U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61 odsto), a slede ih stambeni krediti (22 odsto). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike NBS putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima, kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina", kažu u NBS.Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizvesniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva."Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš", smatra Gavrilović.Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena."Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža", zaključio je Nikolić.

Srbija

UTAS negoduje zbog „diskriminacije preduzetnika u turizmu“

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) saopštilo je da izražava zabrinutost zbog diskriminacije preduzetnika u turizmu, prevoznika i turističkih vodiča tokom raspodele državne pomoći u iznosu od jedne minimalne zarade, objavljeno je na fejsbuk stranici tog udruženja."Zahtevamo da se preduzetničke turističke agencije pod hitno uključe u ovaj vid pomoći jer su platili poreze i doprinose i na svoje plate, a ne samo na plate radnika", navodi se u saopštenju UTAS-a.Dodaje se da je apsurdno da su iz tih mera izuzeti prevoznici iako su jednako pogođeni pandemijom, a nije jasno ni na koji će način turistički vodiči biti obuhvaćeni tim programom."Takođe imamo apsurdne primere turističkih agencija kojima je turizam poddelatnost jer im je prevoz glavna delatnost, te zbog krute raspodele po šiframa delatnosti nemaju prava na ovu pomoć u vidu jednog minimalca", naglašava UTAS.Kažu da očekuju da nadležni hitno isprave propuste i ocenjuju da ta pomoć samo odlaže otpuštanja. Dodaju i da ih brine što nadležne institucije izbegavaju formiranje radnih grupa.OBJAVLJEN SPISAK FIRMI KOJE IMAJU PRAVO NA JOŠ JEDAN MINIMALAC

Srbija

Objavljen spisak firmi koje imaju pravo na još jedan minimalac

U Asocijaciji trurističkih agencija Srbije (YUTA) očekuju da uprkos krizi većina turističkih agencija neće prihvatiti pomoć koju je ponudila država u vidu jednomesečnog minimalca, prenosi agencija Beta. Prema podacima Poreske uprave, na spisku onih privrednih subjekata kojima je ta pomoć odobrena nalazi se dvadeset privrednih subjekata."To je kratkoročna pomoć koja ništa ne rešava, dok nije izvesno da li će se nešto od odloženih, a dospelih poreza i doprinosa na zarade ponovo odložiti 4. januara 2021. godine ili otpisati, pa bi bila dodatni trošak", rekao je direktor YUTE Aeksandar  Seničić.Prema njegovim rečima problem sa tom vrstom pomoći je i taj što je uslovljena zabranom otpuštanja zaposlenih.Vlada Srbije je odlučila da turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, vodičima, hotelijerima i ugostiteljima ponudi još jedan minimalac, pod uslovom da do 31. januara ne otpuštaju zaposlene.Seničić je rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija. Tim tempom bi kako dodaje odobravanje kredita za likvidnost agencijama trajalo nekoliko godina.Agencijama je, po njegovim rečima, brzo potrebna pomoć da bi preživele, a sve ostalo je "zamagljivanje problema".Seničić je rekao da je do sada 120 "subagenata" iskoristilo mogućnost da firmu stavi u status mirovanja, dok je sedam turističkih agencija otišlo u stečaj, čega će, kako se obekuje više biti sledeće godine.Vlada Srbije su nedavno je usvojila kojim se predviđa minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, a saopšteno je i da je za tu svrhu izdvojeno 1,98 milijardi dinara.

Srbija

Šansa za usavršavanje studenata elektrotehnike i mašinstva

Kompanija Hisense Gorenje Europe potpisala je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Elektrotehničkim i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, što će kako se objašnjava doprineti usavršavanju studenata, a sličan vid saradnje planira se i sa brojnim univerzitetima širom Evrope.Studenti će kako se objašnjava učestvovati u laboratorijskim i industrijskim istraživanjima, razvoju proizvoda i izradi prijava za međunarodne i nacionalne naučne i edukativne projekte, kao i u izradi zajedničkih studija i projekata. Saradnja će kako se dodaje pružiti i mogućnost zapošljavanja u nekim od razvojnih centara kompanije Hisense. "Ključna tačka napretka globalnih kompanija poput naše leži u saradnji sa najuglednijim obrazovnim institucijama širom sveta", izjavila je Stanka Pejanović, potpredsednica Hisense grupe. Grupa Hisense Europe kako se dodaje u svojim evropskim kompanijama planira da ojača razvojni tim talenata u oblasti elektronike, elektrotehnike, mašinstva, fizike.GORENJE SE DELI NA DVE KOMPANIJE, UPRAVA IDE U LJUBLJANU "Misija i vizija Elektrotehničkog fakulteta je da svojim studentima pruži vrhunsko obrazovanje u oblasti elektrotehnike i računarstva, inovativnim preduzećima kvalitetnu kadrovsku potporu, a privredi podršku za napredak zasnovan na znanju i inovacijama", kaže dekan ETF-a Milo Tomašević. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je da je taj fakultet veoma posvećen modernizaciji nastave, inovacijama i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede. Hisense zapošljava oko 7.000 inženjera čiji je glavni zadatak razvijanje novih, inovativnih i visoko kvalitetnih proizvoda.  Brend Gorenje ove godine obeležava i 70 godina poslovanja, a u vlasništvu Hisense Grupe je od 2018. godine.Gorenje u Srbiji posluje oveć 14 godina, a u fabrici koja se od tada nalazi u Valjevu zapošljava oko 2.000 radnika.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.