Srbija
Subvencije za izgradnju psotrojenja za obnovljive izvore energije, koji su podržani i od Evropske unije isisalu su novac i uništili netaknute reke u Srbiji i okolnim zemljama, piše BIRN. Prema podacima, koji su prikupljeni od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.BIRN napvdi da je "revolucija obnovljivih izvora energije" na Kamenu Goru, zabačenu planinu u jugozapadnoj Srbiji, stigla "uz prasak". U julu 2015. radnici koji su gradili pristupni put kroz planinu minirali su stenu u zaštićenom području koja se našla na putu cevovoda za malu hidroelektranu.Radnici su prethodno posekli drveće u zaštićenom području i izazvali klizište.Žitelji tog kraja bili su revoltirani, jer je potok generacijama, kako tvrde, služio za navodnjavanje polja, a MHE je pretila da im oduzme vodu. Njena izgradnja posebno je začuđujuća u kontekstu Vladine uredbe, objavljene godinu dana ranije, da se Kamena Gora proglasi zaštićenim područjem predelom izuztenih odlika."Niko ne bi smeo da gradi u tako lepom predelu. To ugrožava prirodu i nije u interesu građana", kaže Nehro Rovčanin, tadašnji član saveta mesne zajednice u selu Gračanica, koji je tada počeo je da prima pritužbe građana.Rovčanin je pozvao policiju i nakratko zaustavio izgradnju, ali su nekoliko dana kasnije radovi nastavljeni, iako je kako se naglašava vlasniku buduće elektrane nedostajao važan dokument, Rešenje o uslovima zaštite prirode.MHE počela je da radi 2016. godine, iste godine kada je njen vlasnik, kako podseća BIRN ,građevinski preduzetnik Branislav Savić Gugi, uhapšen u Crnoj Gori zbog upletenosti u višemilionsku aferu sa nekretninama, poznatu u javnosti kao "Afera Budva". Ta afera inače je označila i kraj političke karijere Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore i dugogodišnjeg drugog najmoćnijeg čoveka u Crnoj Gori.Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ranije je pisao o poslovima Miloša Pandrca, koji je osuđen za šverc droge kao pripadnik klana Darka Šarića. Firma, čiji je on bio zastupnik, je pribavila građevinsku dozvolu od firme, koja se dovodi u vezu sa Ljubišom Buhom Čumetom, svedokom saradnikom u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.Ipak MHE u Srbiji deo su šire priče, koja je zahvatila čitav Balkan. U poslednjih 20 godina stotine ovakvih postrojenja izgrađeno je u slivu Dunava, od Rumunije na istoku do Albanije na zapadu, kao i od Severne Makedonije na jugu do Slovenije na severu, obuhvatajući tako i zemlje članice Evropske unije, ali i one koje teže da to postanu.Deo novca za podsticaj MHE upravo je dolazio iz Evrope. Cilj je bio da se podstakne "zelena" alternativa uglju, koji je dominantno gorivo za proizvodnju električne energije na ovim prostorima. Evropske banke nudile su kredite investitorima za projekte obnovljivih izvora, dok su države davale subvencije kako bi privukle privatne kompanije da ulažu u ovaj sektor.Međutim, u mnogim od ovih zemalja zakoni, koji štite životnu sredinu bili su blagi ili su se slabo primenjivali. Kombinacija državnih subvencija i labave regulative dovela je do ekspanzije gradnje malih hidroelektrana, pri čemu se zaštita prirode našla na putu profita.Cevi, beton i turbine svoje mesto su tako našli duž netaknutih reka, zadirući u nacionalne parkove, rezervate prirode i staništa ugroženih autohtonih vrsta na Primer pomenute MHE u Srbiji pokazuje kako je ekološka regulativa, koja treba da predstavlja preduslov za gradnju često ignorisana ili tek naknadno primenjena."Zakonski okvir je davao mogućnost da se i takvi projekti na adekvatan način procesuiraju, da se sprovedu sve mere zaštite i spreče oni koji su bili štetni, ali se definitivno to u pojedinim ili većini slučajeva izigravalo, izbegavalo", objašnjava za Goran Sekulić, bivši pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Sektoru za istraživanje i razvoj. Zavod je, između ostalog, zadužen za izdavanje Rešenja o uslovima zaštite prirode, a dokumentacija, do koje je došao BIRN, pokazuje da su najmanje 24 male elektrane od ukupno 116 njih, koje su u 2019. godine bile deo državnog sistema za proizvodnju električne energije, izgrađene bez dokumenta koji je preduslov za izgradnju u proseku petina elektrana nema Rešenje o uslovima zaštite prirode. Naglašava se da se institucije se do sada nisu bavile previše ovim pitanjem, a državni organi analizirali su tri od ukupno 24 slučaja, koja je pronašao BIRN zbog sumnje da su građevinske dozvole nezakonito izdate, pošto uslovi zaštite prirode nisu prethodno pribavljeni. Sve istrage su okončane bez daljeg gonjenja."Onda smo imali da neki vrlo štetni porojekti, očigledno, koji su u zaštićenim područjima ili drugim osetljivim područjima da su dobijali dozvole bez problema", kaže Sekulić, koji je Zavod napustio 2015. godine i sada radi u Svetskoj organizaciji za prirodu (WWF).Prema njegovim rečima, veliki broj MHE izgrađen je bez potrebnih dozvola, ali su one kod kojih je bilo sve dobro na papiru oštetile prirodu.Za razliku od Branislava Savića, većina investitora u Srbiji nema iza sebe probleme sa zakonom. Njihovo prisustvo u poslu sa malim hidroelektranama, međutim, moglo bi da bude znak da su podsticaji za razvoj ovog sektora privlačili širok spektar komercijalnih interesa.Motiv investitorima da uđu u ovaj biznis jesu subvencije poznatije kao feed-in tarife, koje države koriste kako bi privukle privatnike da ulaže u obnovljive izvore. Država garantuje da će električnu energiju proizvedenu u takvim postrojenjima kupovati po fiksnoj ceni određeni period – u Srbiji je to 12 godina."Definitivno je odlučivanje oko toga bilo prevashodno vođeno time da se ide ka tom odobravanju i tom nekom finansijskom interesu investitora u odnosu na životnu sredinu.(…) Jednostavno, životna sredina u odnosu na to nije imala dovoljno snaga, moći da se izbori."Bes zbog načinjene štete naveo je lokalne ekološke pokrete, poljoprivrednike i predstavnike seoskih mesnih zajednica da protestuju na ulicama Beograda. Evropske institucije pozivale su zemlje u regionu da ukinu subvencije, dok su evropske banke pooštrile pravila za finansiranje obnovljivih izvora.Do sada je došlo samo do delimičnog poboljšanja. Neke zemlje u regionu preduzimale su početne korake ka postepenom ukidanju podrške ovakvim projektima, ali promene su spore i neizvesne – kako u zemljama članicama EU, tako i onima koje to nisu.REGULATORNI OKVIREvropa je treći najveći potrošač električne energije, posle Kine i Amerike. Više od polovine energenata je uvozi, a Rusija je njen glavni snabdevač naftom i prirodnim gasom. "Usredsređenost na obnovljive izvore pre svega dolazi kao potreba EU da smanji zavisnost od spoljnih dobavljača, s obzirom na to da se veći deo energije iz obnovljivih izvora proizvodi lokalno", kaže Jakub M. Godzimirski, sa Norveškog instituta za međunarodne poslove. Prema njegovim rečima, EU razvojem konkurentnoti može da se takmiči sa akterima koji deluju u globalnom kontekstu.Kao treće najveće energetsko tržište u svetu, EU može da izvrši značajan uticaj na energetsku politiku svojih članica i zemalja na Balkanu, koje žele da joj se priključe. Sa ekonomskim uticajem dolazi i sposobnost promovisanja propisa o životnoj sredini i tržišnih reformi, čiji je cilj često smanjenje dominacije državnih monopola.EU vrši taj uticaj na istok vrši kroz Energetsku zajednicu, međunarodnu organizaciju sa sedištem u Beču, a Srbija je 2006. godine postala jedna od šest balkanskih zemalja, koje su ratifikovale sporazum sa njom. Zemlje su se obavezale da usklađuju zakone o životnoj sredini sa EU, investicijama, tržišnom ponašanju i obnovljivim izvorima energije, što je uslov za pristup evropskim fondovima.Samim tim balkananske zemlje su preuzele obavezu da povećaju proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, a MHE su više dobile na značaju u odnosu na vetroparkove i solarne panele.Ipak, prilikom njihove izgradnje krče se šume, a voda potoka i reka završi u kilometarskim cevima.Godzimirski objašnjava da male i velike hidroelektrane nisu suštinski problematične, ako su pravilno regulisane, mogle bi da donesu veliku korist. Naglašava da je suština u tome kako je tržište organizovano, kao i u podsticajima koji se daju investitorima, naglašava da treba da se radi "u skladu sa pravilima"."Suština je u tome kako je tržište organizovano, suština je u podsticajima koje dajete investitorima (vodeći računa da se one) rade u skladu sa pravilima."ŠTETA ZBOG KRČENJA ŠUMABIRN podseća da je MHE u selu Seoce u Kamenoj Gori 2014. i 2015. godine kontrolisala inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine, kao i da su nspektori su zabeležili da su neke od ekoloških dozvola za ovu elektranu izdate ranije, u maju 2012, mnogo pre nego što je Kamena Gora proglašena zaštićenim područjem, odnosno predelom izuzetnih odlika.Investitoru je naloženo da pribavi Rešenje o uslovima zaštite prirode od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Umesto toga, radovi u planini su nastavljeni. Izgradnja pristupnog puta uz miniranje stene na trasi cevovoda i uklanjanje vegetacije u zaštićenom području, nastavljeni su bez validnog uslova Zavoda.U julu 2015. godine, Ministarstvo je pokrenulo sudski postupak protiv vlasnika male elektrane, jer je gradio bez uslova zaštite prirode. Međutim, sud na kraju nije uspeo da sasluša vlasnika i postupak je zastario u decembru 2017. godine.U međuvremenu, vlasnik je od Zavoda za zaštitu prirode pribavio potrebne uslove, čime je gradnja nastavljena u skladu sa zakonom. BIRN prenosi da dokumentacija Ministarstva zaštite životne sredine pokazuje i da je vlasnik takođe platio posečeno drveće, ali se ne navodi iznos."Vi kad uklanjate drveće onda se ošteti i zemljište na kome je to drveće", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ristić podseća da je i u slučaju novog pošumljavanja, za formiranje kvalitetnog šumskog ekosistema potrebno najmanje 60 do 100 godina.BIRN je kako navodi tražio komentar i od vlasnika MHE Seoce, firme "15. Avgust", ali odgovora nema, jer vlasnik, Branislav Gugi Savić nijednom kada su ga zvali nije bio u mogućnosti da razgovara.Seoce je jedna od 116 malih hidroelektrana, koje su se nalazile u sistemu proizvodnje električne energije u 2019. godini, od kojih je većina izgrađena u poslednjih deset godina. Prema podacima, koje je BIRN prikupio od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.Vlasnici ovih elektrana počinjali su izgradnju bez prethodno pribavljenih uslova. U slučaju male hidroelektrane Seoce, potrebni uslovi su izdati naknadno. Na taj način, ekološka regulativa, koja treba bude preduslov za gradnju, tek je naknadno primenjena.
-270x152.jpg)
-270x152.jpg)
