Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Teret sive ekonomije na leđima građana i privrede

Neregistrovani promet tekstilne robe u Srbiji, koja se uvozi iz Kine i prodaje se na crnom tržištu, iznosi više od 500 miliona evra godišnje, rekao je Predrag Mitrović, profesor ekonomije na prezentaciji analize „Potencijalni efekti suzbijanja korupcije i sive ekonomije na rasterećenje fiskalnih obaveza privrednika i preduzetnika u Srbiji“.Prema njegovoj oceni kad bi se obuzdala siva ekonomija bilo bi dovoljno novca da kompletno zdravstveno osiguranje za svakog građanina bude besplatno i da se značajno smanje porezi i doprinosi na zarade. "U sektoru autobuskog prevoza putnika utaji se oko 80 miliona evra godišnje. U ugostiteljstvu godišnje se utaji oko 300 miliona evra godišnje. Na buvljim pijacama promet neregistrovane robe iznosi mesečno oko 20 miliona evra, što je godišnje oko 200 miliona evra. I u drugim sektorima analizirali smo utaju poreza, na primer u turizmu turističke agencije prodaju aranžmane u gotovini bez evidentiranja prometa, zatim u sektoru obezbeđenja i u sektoru čišćenja i održavanja objekata”, rekao je Mitrović na konferenciji Uslovi poslovanja domaćih privrednika", u organizaciji Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Govoreći o tekstilnoj robi koja se uvozi iz Kine i prodaje na crnom tržištu i ko je odgovoran za ulazak te robe na tržište Srbije, Mitrović je ocenio da je odgovorna Uprava Carina koja ne radi svoj posao na adekvatan način."Ne plaćaju se porezi i carine jer su na funkcijama ljudi koji su slepi poslušnici i nalaze se u sistemu organizovanog kriminala, rade po nalogu određenih instanci vlasti. U poslednjih deset godina vrednost robe na buvljim pijacama na koju nije evidentiran porez ni carina iznosi oko 10 milijardi evra", rekao je Mitrović.Takođe, analizirana je, prema njegovim rečima, neregistrovana trgovina preko interneta koja iznosi godišnje, nekoliko destina milijardi dinara.Mitrović je podsetio i na nenamensko trošenje lokalnih samouprava u Srbiji i da je u periodu od sedam godina, od 2008. do 2014. nenamenski potrošeno 59 milijardi evra, što je državni revizor potvrdio.“Nastavljeno je sa nenamenskim trošenjem i dalje u lokalnim samoupravama. Pokrenuto je više od hiljadu prekršajnih i krivičnih prijava, male kazne su platili sitni činovnicia, ali nikad nisu afere u lokalnim samoupravama procesuirane do kraja i niko nije odgovarao. Kada bismo jedan deo nelegalnih radnji uspeli da sprečimo bilo bi dovoljno da se rasterete privrednici i građani Srbije”, rekao je on. 

Srbija

NBS očekuje „blagi rast“ inflacije u januaru i februaru

Ukupna inflacija će u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa, piše u februarskom izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).Na dalji "blagi rast" međugodišnje inflacije u prvom kvartalu odraziće se povećani troškovi u proizvodnji prerađene hrane, a u manjoj meri i rast bazne inflacije, što će biti ublaženo izlaskom prošlogodišnjeg rasta cena naftnih derivata i električne energije iz međugodišnjeg obračuna. Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto. "Usporavanju inflacije će najpre doprineti izlazak prošlogodišnjih poskupljenja naftnih derivata iz međugodišnje inflacije, dok bi sredinom godine dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo da rezultira sniženjem cena voća i povrća i sirovina u proizvodnji prerađene hrane sa sadašnjih visokih nivoa". NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaNajsnažniji doprinos padu inflacije u tekućoj godini trebalo bi da ima kretanje cena voća i povrća. Te cene se, nakon snažnog rasta u protekloj godini usled suše i visokih letnjih temperatura, nalaze na izuzetno visokom nivou, navodi NBS. U novoj poljoprivrednoj sezoni, ako ona bude prosečna, trebalo bi da voće i povrće pojeftini. Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja -  dužina trajanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, globalni privrednog rasta, kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata.Inflacija se u decembru popela na 7,9 odstoKada se radi o rizicima iz domaćeg okruženja oni se u najvećoj meri odnose na novu poljoprivrednu sezonu, a u manjoj meri i na dinamiku domaće tražnje i kretanje regulisanih cena.Inflacija je tokom četvrtog tromesečja nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i u decembru je iznosila 7,9 odsto. U odnosu na prethodnu projekciju, NBS očekuje da će se inflacija u toku ove godine kretati na nešto višem nivou. Na to je uticao veći rast potrošačkih cena od očekivanog u poslednjem kvartalu 2021, pre svega cena prerađene hrane."Veća projektovana inflacija rezultat je i viših pretpostavljenih svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugih troškova u proizvodnji hrane koji su viši nego u prethodnoj projekciji (posebno poskupljenje mineralnih đubriva), što podiže projekciju prehrambene inflacije (bez voća i povrća)", piše NBS. U odnosu na prethodnu projekciju, viša je i uvozna inflacija usled i dalje prisutnih globalnih zastoja u snabdevanju i nedostatka logističkih kapaciteta, pre svega u glavnim svetskim lukama, što podiže projekciju neprehrambene inflacije. 

Srbija

Da li su preduzeća u mirovanju obveznici nove fiskalizacije?

Obavezno elektronsko fakturisanje odnosi se na preduzetnike u statusu mirovanja koji planiraju da nastave sa poslovanjem, piše Biznis.rs. Preduzetnici koji su privremeno prekinuli svoju delatnost i prešli u status mirovanja, smatraju se obveznicima nove fiskalizacije onog trenutka kada nastave svoju delatnost."Ukoliko posle mirovanja preduzetnici planiraju i konačno gašenje preduzetničke radnje ne smatraju se obveznicima nove fiskalizacije", kaže poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting Milica Trifunović.Prema njenim rečima, preduzetnici koji su uzeli subvenciju za novu kasu, a ne nastave poslovanje već krenu u postupak gašenja radnje, morali bi da vrate subvenciju koju su uzeli za elkektronsku fiskalizaciju.Ona podseća da privremeni prestanak obavljanja delatnosti mogu da registruju samo preduzetnici, dok ta mogućnost nije predviđena za ostale pravne forme (d.o.o, a.d, o.d. i druge).Porezi i doprinosi se ne plaćaju za ceo period mirovanja. Zbog problema sa likvidnošću preduzetnici se odlučuju da ponekad zamrznu njihovo plaćanje, ako se odluče za opciju "mirovanja".ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-A "Opcija zamrzavanja poreza i doprinosa moguća je usled mirovanja i predstavlja izbor samog preduzetnika, u zavisnosti od toga da li želi da nastavi da koristi zdravstveno osiguranje ili ne", navodi Trifunović.Kako dodaje, postoji mogućnost nastavka plaćanja doprinosa u periodu privremenog prekida delatnost i za to se odlučuju oni koji žele da nastave da koriste zdravstveno osiguranje.Za ekološku taksu obveznik je dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade, do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti? Ukoliko preduzetnik tokom godine ostvaruje prihod, pa registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti, to ga ne oslobađa obaveze podnošenja prijave i plaćanja te naknade jer je jedan od kriterijuma za utvrđivanje njene visine prihod koji je ostvaren u jednoj godini."Ukoliko preduzetnik miruje cele kalendarske godine dužan je da podnese prijavu, ali ne plaća naknadu pošto nije ostvario prihode", objašnjava Milica Trifunović.Evo šta donosi novi model fiskalizacije ŠTA JE MIROVANJE PREDUZEĆA?Privremeni prekid delatnosti kod Agencije za privredne registre (APR) nije isto što i zatvaranje preduzetnika, odnosno brisanje iz registra.Kako se navodi, u pretrazi preduzetnika na sajtu APR-a svaki od njih koji je u privremenom prekidu i dalje ima status "aktivan".  Privremeni prekid delatnosti i brisanje preduzetnika iz registra su, kako se objašnjava, dve potpuno različite aktivnosti.

Srbija

Vreme: Rio Tinto tvrdi da je voda Jadra već lošeg kvaliteta

Podzemne vode u aluvijonu reka Korenita i Jadar, gde se nalazi ruda, su već lošeg kvaliteta, ali bi ih radovi dodatno pogoršali, piše u nacrtu Studije o uticaju na životnu sredinu koju je spremila kompanija Rio Tinto, a u koju je nedeljnik "Vreme" imao uvid.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Kako piše "Vreme", Rio Tinto je spremio Studiju, ali nikada nije mogao da je podnese čekajući Ministarstvo životne sredine da donese odluku o tome kakvog sadržaja i obima bi ona trebalo da bude.Rio Tinto je, kako navodi, u februaru prošle godine utvrdio kako je voda iz 38 od 40 bunara mikrobiološki neispravna, a da je u pet bunara prekoračena količina bora od jednog miligrama po litru.Rio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investiciju Aktivisti i meštani tvrde da se iz tih bunara uvek pila bistra voda, te da Rio Tinto priprema odstupnicu u stilu "nismo mi zagadili nego je već bilo zagađeno".Međutim, čak se i u nacrtu Studije kompanije navodi da "posledice izvođečnja radova na površini terena mogu biti pogoršamke posotjećeg kvaliteta podzemnih voda".I selo Klinovac kod Vranja leži na litijumu? Procene kompanije su i da bi, dok se rudnik gradi, suspendovane čestice u vazduhu mogle da petostruko nadmaše dozvoljene vrednosti. I kasnije, tokom rudarske aktivnosti, navodi se da bi "u uskoj zoni dužine oko 600 metara uz južnu granicu poseda zone rudarskih aktivnosti" ta vrednost mogla biti prekoračena.Prema dokumentu do kojeg je "Vreme" došlo, 2023. godine bi se otkopavale velike jalovine, a prva ruda bila bi izvađena 2025. godine. Rudnik bi trebalo da radi punih šezdeset godina. Tokom šest decenika otkopalo bi se 9,5 miliona tona materijala iz kojeg bi se dobijali litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat.Maksimalan broj radnika u samom rudniku bio 526 i ta brojka bi se dostigla 2030. godine, piše u internom dokumentu.

Srbija

Advokat: Koje su obaveze privrednika za zaštitu od požara?

Inspekcija proverava zaštitu od požara požara jednom godišnje kod preduzeća svrstanih u prvu kategoriju (sa visokim rizikom), dok ostale firme (sa manjim rizikom) kontroliše jednom u dve godine. Nemanja Radević, advokat, sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i zastupanju privrednika kaže da u slučaju da uoči nepravilnosti, inspekcija nalaže preduzećima da sve nepravilnosti otklone u roku od 30 dana. Na primer, nepravilnosti kao što su ispitivanje instalacija uzemljenja i zaštite od statičkog elektriciteta, obuka svih radnika koji prilikom obavljanja svojih poslova rade sa zapaljivim i gorivim tečnostima. "Ako se privrednici ne pridržavaju Zakona o zaštiti od požara onda se može tretirati kao prekršaj ili u slučaju ozbiljnijih nepoštovanja kao privredni prestup. U zavisnosti od ozbiljnosti povrede, Zakon propisuje kao prekršaje - neobezbeđivanje tehnički opremljene i obučene vatrogasne jedinice sa potrebnim brojem vatrogasaca, sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu od požara", kaže Radević.  Takođe, kazne se propisuju ako preduzeća nisu obezbedila adekvatnu opremu i aparate za gašenje požara, zatim ako nemaju Plan zaštite, ako nemaju istaknut plan evakuacije na vidljivom mestu i nisu donela pravila zaštite od požara. Takođe, i za neodržavanje instalacija u ispravnom stanju i neredovno kontrolisanje, neugradnju sistema za otkrivanje, dojavu požara i sistema za gašenje požara, kaže on."Privredniku je preti novčana kazna između 300.000 i 1.000.000 dinara kao i mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine. Preduzetnici se kažnjavaju novčanom kaznom između 150.000 i 500.000 dinara, a propisana je i odgovornost u slučaju da nije donet plan zaštite, ako nisu organizovane osnovne obuke zaposlenih u propisanom roku i praktična provera znanja zaposlenih", navodi Radević.Nadzor nad primenom Zakona o zaštiti od požara radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, sektor za vanredne situacije. Kategorije rizika"Organizacija zaštite od požara zavisi od stepena ugroženosti svakog objekta, pa su tako preduzeća u prvoj kategoriji obavezna da organizuju sprovođenje preventivnih mera zaštite, dužna su da obezbede tehnički opremljenu i obučenu vatrogasnu jedinicu sa potrebnim brojem vatrogasaca i da obezbede adekvatnu opremu i aparate za gašenje požara. Pri tome, sva oprema mora biti u vlasništvu preduzeća", kaže Radević.  Preduzeća razvrstana u drugu kategoriju imaju obavezu da pored organizacije preventivnih mera zaštite, organizuju i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu od požara kao i da obezbede adekvatnu opremu za gašenje požara.Trećoj kategoriji privrednika, kako on navodi, Zakon nalaže organizaciju sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu i adekvatne opreme gašenje požara.

Srbija

Nova: Užice se odreklo prihoda od zakupa autobuske stanice

Grad Užice je sa "Bečejprevozom" sklopio ugovor o javno-privatnom partnerstvu na rok od čak 25 godina i ovom prevozniku besplatno dao autobusku stanicu na korišćenje, piše list Nova. Pored cene usluge, koja je na godišnjem nivou za isti broj linija i polazaka veća za oko 40 miliona dinara, prevoznik je od grada besplatno dobio na korišćenje i autobuske stanice, čiji je zakup prethodnim ugovorom koštao 2,8 miliona dinara na mesečnom nivou. "Bečejprevoz" je u prethodnih pet godina vršio uslugu javnog prevoza u ovom gradu i upravljao autobuskom stanicom. Nova pravila: O javnom gradskom prevozu više nećemo moći da čujemo ništa loše?Potpisivanju ugovora prethodila je javna nabavka, a jedini ponuđač bio je Bečejprevoz, piše Nova. Vlasnik najveće firme koja se bavi prevozom u užičkom kraju "Gaga turs" Milan Radibratović rekao je za Novu da njegova firma nije mogla da učestvuje na tenderu jer je grad sve uslove prilagodio "Bečejprevozu". "Verujem da nijedna firma iz Srbije nije mogla doći da učestvuje, tender je tako podešen ili namešten.  Uslovi su javno dostupni, ali jedan možda najbolje svedoči mojim tvrdanjama, a to je uslov da je ponuđač u prethodnih pet godina, više od jedne godine upravljao autobuskom stanicom. Grad Užice je 2015. godine upravljanje stanicom dao 'Bečejprevozu', od tada nije bilo drugog upravljača", rekao je Radibratović. Iz javnog preduzeća "Užice razvoj" rekli su da je cena od oko 195 miliona, koju grad sada plaća prevozniku, definisana po pređenom kilometru na godišnjem nivou, i to za oko 1,15 miliona kilometara."Javni prevoz u Užicu odvija se na 16 linija, pet gradskih i jedanaest prigradskih. Za procenjenu kilometražu potrebno je angažovati 23 vozila, 16 solo-buseva i sedam mini-buseva", rekli su za Novu iz JP "Užice razvoj".Naveli su i da su svi uslovi važili i u prethodnom periodu što se tiče tehničkih stavri, sem što se jedinična cena za solo bus i mini bus razlikovala, a sada je izjednačena."Ranije je za solo bus iznosila 1,109 evra/km, a za mini bus 0,759 evra/km. Sada je za obe vrste vozila 1,297 evra/km",  kažu iz "Užice razvoj". GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojihOno što nije isto, u odnosu na prethodni ugovor, je da je poslovni prostor autobuske stanice u koji ulaze poslovne prostorije, biletarnice, kancelarije, čekaonica, peroni, parkinzi ranije bio definisana posebnim ugovorom, a sada je objedinjen sa uslugom prevoza, piše Nova. Na 40 miliona, koliko sada na godišnjem nivou više vredi usluga prevoza, dodaje se 33,6 miliona dinara, jer prethodnim ugovorom iz 2015. godine zakup definisan na 2,8 miliona mesečno.U svakom slučaju prihod grada od izdavanja ovog prostora nije bio manji od 20 miliona.Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj u Užicu Slobodan Šiljković tvrdi da grad svakako nije na gubitku već na dobitku, a izostanak naplate zakupa opravdava budućim uvođenjem elektronskog plaćanja karata u autobusima. "Zamilsili smo situaciju da je 'Bečejprevoz' dobio na tenderu vršenje usluge prevoza, a da je neko drugi dobio zakup autobuske stanice. Takav smo slučaj imali ranije kada je bilo velikih problema. Ogromni su rashodi onog ko plaća zakup autobuske stanice. Grad je na zahtev Bečejprevoza aneksima ugovora više puta smanjivao cenu zakupa kako prevoznik ne bi bio u minusu", rekao je Šiljković. 

Srbija

Za nabavku servera PIO fond daje 19 miliona dinara

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje oglasio je nabavku servera čiju je vrednost procenio na 19 miliona dinara (161,5 hiljada evra).PIO fond kupuje tri servera za virtualizaciju, piše u specifikaciji. Od ponuđača se traži da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 38 miliona dinara, kao i da je ovlašćen od strane proizvođača za prodaju ponuđene opreme na teritoriji Srbije.Rok za podnošenje ponuda je 22. mart, a ugovor će biti dodeljen ekonomski najpovoljnijoj ponudi. 

Srbija

Dan državnosti Srbije obeležava se uz proteste protiv iskopavanja litijuma

Ispred Palate Srbija na Novom Beogradu, gde se održava dodela odlikovanja povodom Dana državnosti, održava se i protest nekoliko ekoloških organizacija koje traže da se zakonski trajno zabrani iskopavanje bora i litijuma, preneo je N1.Aktivisti su oko podneva, iz više pravaca, u manjim grupama, blokirali Bulevar Nikole Tesle i Bulevar Mihajla Pupina na Novom Beogradu.  Kordon policije ih, međutim, sprečavao da priđu Palati Srbija.Na raskrsnici Ulice antifašističke borbe i Bulevara Mihaila Pupina došlo je do incidenta, kada je automobil koji je pokušao da probije blokadu udario mladića koji je učesnik protesta.Demonstranti su zatim prišli mladiću koji je sa haube automobola pao na kolovoz i on im je rekao da je dobro i da nije ozbiljnije povređen.Direktor kampanje "Kreni-promeni" Savo Manojlović je, komentarišući "jurnjavu" sa policijom rekao da je to "slika buduće Srbije", gde su, kako je istakao, slobodni građani napolju, a "kriminalci zatvoreni" u objektu koji će policija čuvati.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U jednom trenutku je došlo do napetosti kada je Dragan Simović iz Gornje Dobrinje probio policijski kordon, policija ga je zadržala, potom pustila."Pokušali smo da probojemo blokadu, došli smo k'o ljudi, od prošlog četvrtka kampujemo, došli smo im na noge, ja to kao domaćin ne mogu da razumem. Sram ih bilo. Meni kad dođe nego pred kuću, hoću rukav da mu pocepam da uđe, da popijemo kafu, rakiju..."Istakao je da ih predstavnici vlasti izbegavaju, već nekoliko dana dok traje njihov protest u kampu koji su napravili ispred Predsedništva Srbije."Niko našu muku da ne čuje. Sramota, niko našu muku da ne čuje", dodao je Simović.Manojlović je na početku protesta kazao da su se ekološki aktivisti odlučili na blokadu kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog toga što predsednik Repbulike Aleksandar Vučić nije poslušao grašane koji su pet dana kampovali ispred Predsedništva."Postoji još šansa da se Narodna skupština ne raspusti danas. Vlada Republike Srbije može danas po hitnom postpuku da predloži Zakon, a sutra Skupština da ga usvoji", kazao je Manojlović obraćajući se novinarima na blokadi u Bulevaru Nikole Tesle.

Srbija

Radio Požega: Kinezi olakšali žalbe zbog radova na autoputu

Građani koji žive blizu gradilišta deonice autoputa od Preljine do Požege, moći će lakše da se žale zbog eventualnih problema na gradilištu, javio je Radio Požega. Odeljenje za rešavanje njihovih žalbi i prijava je osnovao izvođač radova China communications construction company.Kako se dodaje, radovi na izgradnji deonice autoputa E 763 od Preljine do Požege kreću uskoro, pa izvođač poručuje da tokom izvođenja radova može doći do "povremenog uznemiravanja lokalnog stanovništva".Iz tog razloga je kako se dodaje, formirano odeljenje koje će u saradnji sa lokalnom samoupravom i javnim preduzećima rešavati sve eventualne pritužbe lokalnog stanovništva na aktivnosti koje se sprovode na gradilištu.Pritužbe se mogu uputiti lično u prostorijama građevinskog kampa koji se nalazi pored petlje Pakovraće, putem elektronske pošte na adresu zahtevicccc@gmail.com ili telefonom na brojeve: 066/809-06-26 i 066/809-06-27.Deonica na autoputu od Beograda do Požege, Preljina-Pakovraće otvorena je pre nekoliko nedelja.Ona obilazi grad Čačak, sve do ulaska u Ovčarsko-Kablarsku klisuru, gde se vozači sve dok se ne završi ostatak deonice do Požege, ponovo vraćaju na staru magistralu.Uskoro putarine i na putevima nižeg redaKoridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Srbija

U Banatu otkriven veliki pomor zaštićenih ptica

Blizu ribnjaka Sutjeska, u mestu Banatski Despotovac, članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica pronašli su 64 leša divljih ptica. One su, kako se ocenjuje, najverovatnije ubijene i među njima su strogo zaštićene vrste, mišar i velika bela čaplja, kao i one koje su zaštićene lovostajem, siva čaplja i veliki vranac."Ubijanjem ovako velikog broja ptica načinjena je ogromna ekološka šteta biodiverzitetu Srbije i celog regiona. Ptice koje su usmrćene bile su na zimovanju u Srbiji, a mogle su da dođu iz raznih evropskih država", objašnjava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.On podseća da se Srbija se kroz potpisivanje nekoliko međunarodnih sporazuma obavezala na zaštitu ptica, posebno ptica selica, pa takvi slučajevi predstavljaju i kršenje međunarodnog prava.Kako se dodaje, naneta je i neprocenjiva šteta poljoprivredi jer su mišari poznati kao prirodni saborci protiv namnožavanja glodara na oranicama."Bez njih će se miševi i volunarice prenamnožiti, a naši paori će biti prinuđeni da kupuju i koriste nove količine otrova na njivama, istovremeno ugrožavajući bezbednost hrane, voda, ljudi i divljih životinja", pojašnjava Knežević.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeKako se precizira, pronađena su 34 leša strogo zaštićenog mišara (Buteo buteo), kao i 21 leš strogo zaštićene velike bele čaplje (Ardea alba). Pronađene su i ptice koje su zaštićene lovostajem: sedam leševa sive čaplje (Ardea cinerea) i dva leša  velikog vranca (Phalacrocorax carbo).Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj goriU Srbiji se pojavio novi par retkih ptica "Prema tragovima ljudskog kretanja, ostacima municije kao što su patroni za sačmarice i povredama koje su vidljive na pticama osnovano sumnjamo da su ubijene", kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njegovim rečima, na tom području nalazi se i gnezdo orla belorepana (Haliaeetus albicilla), gnezdo mišara (Buteo buteo), par crnih žuna (Dryocopus martius), koje su strogo zaštićene vrste.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeNavodi se da se na suprotnoj obali Tamiša nalazilo prenoćište velikih vranaca koji su verovatno posećivali i obližnje ribnjake, kao i da je to mogao da bude razlog za odmazdu nad pticama.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahteva hitnu reakciju pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, policije i tužilaštva. Kako je ubijanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih ptica krivično delo, očekuje se hitno pokretanje istrage i pronalazak odgovornih za ovaj nezapamćen pomor.

Srbija

Jednokratne pomoći: Znak stabilnosti ili praksa sa kojom se mora prestati?

U toku poslednje dve godine, za vreme pandemije, Srbija je izvojila 8,7 milijardi evra, što je preko 18 odsto BDP-a, za pomoć privredi i građanima, rekao je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije."Svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dinar i u dan i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, koliko su nam jake i stabilne finansije," rekao je Mali obrazlažući Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije COVID-19, preneo je Fonet.Zakon koji je nakon obrazloženja Skupština usvojila predviđa da se mladima uplati dodatnih 100 evra u narednim mesecima.Podsetimo, mladi su početkom februara već dobili jednokratnu pomoć od 100 evra.Iako ministar ističe da su dodele jednokratnih pomoći znak da su državne finansije stabilne, stručnjaci skreću pažnju da na njihove loše strane.Socijalna politika se i u 2022. godini jednim delom sprovodi preko neselektivnih davanja velikim grupama stanovnika, što je praksa s kojom se mora prestati, upozorava Fiskalni savet.Ovo telo je u prethodnim godinama u više navrata analizirao neselektivne isplate identičnih iznosa svim punoletnim građanima ili svim penzionerima. Sve analize su pokazale da ova praksa nije dobra.Međutim i u ovogodišnji budžet je uračunata jednokratgna pomoć od 20.000 dinara za sve penzionere nezavisno od njihovog materijalnog statusa.Ova isplata će državu koštati skoro 300 miliona evra.Umesto ovakvih davanja, stvarno efikasna i fiskalno odgovorna socijalna politika bi podrazumvela da se finansijska pomoć isplaćuje samo socijalno ugroženim stanovnicima.Fiskalni savet podseća da je Vlada početkom 2020. godine usvojila krovni Zakon o socijalnoj karti kojim se predviđa da se na jednom mestu objedine svi relevatni podaci o materijalnom statusu građana.

Srbija

U Srbiji manje goveda, svinja, koza

Broj goveda u Srbiji smanjen je za tri odsto od 1. januara do 1. decembra 2021. godine u odnosu na isti period 2020, a broj svinja za 3,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Broj koza je smanjen za 3,6 odsto dok je broj ovaca povećan za 0,6 odsto, a živine za 0,7 odsto.Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 45,6 odsto a svinje u regionu Vojvodine, 42,3 odsto.U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto, svinja za 6,5, koza za 6,7 i živine za 9,5 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto.

Srbija

Novi Sad raspisao tender za poligon za ekstremne sportove (FOTO)

Novosadska uprava za građevinsko zemljište i investicije je raspisala tender za izgradnju poligona za ekstremne sportove u tom gradu. Procenjena vrednost radova je 25 miliona dinara bez obračunatog PDV-a.Poligoni bi treba da budu pogodni za različite sportove i da imaju dva dela. Foto: Projektna dokumentacija, primer rešenjaPrvi je pumptrack poligon koji je namenjen za sve uzraste za vožnju bicikala, trotinera, skejtborda i rolera, ali i prilagođen korisnicima sa posebnim potrebama, u invalidskim kolicima, piše u projektnom zadatku.Foto: Projektna dokumentacija, pumptrackDrugi deo je "parkour" rekreacioni park. "Parkour" je način kretanja u urbanoj sredini i savladavanja prepreka trčanjem, skakanjem i penanjem. Ovaj park bi trebalo da sadrži prečke za preskakanje, lopte za preciznost, pauk kavez, kao i preciznu šipku, navodi se u tenderskoj specifikaciji.Foto: Projektna dokumentacija, parkourPlan je da poligon bude izgrađen kod "Češkog magacina" i Studentskog doma "Nikola Tesla" na Limanu na površini od oko 2.600 kvadrata.Lokacija se nalazi na zaštićenom podrčju nasipa gde je dozvoljeno graditi samo otvorene sportske terene, parkinge i u pojedinim delovima plitku podzemnu infrastrukturu.Foto: Projektna dokumentacija, prikaz lokacijeUprava Novog Sada u postupku javne nabavke traži firmu koja bi ceo projekat uradila po principu "ključ u ruke", odnosno koja bi izradila projeka, obezbedila opremu i izgradila poligon.

Srbija

Ministarstvo: Useljenje u nove delove Kliničkog centra u februaru ili martu

U feruaru ili martu će, prema informacijama Ministarstva zdravlja, doći do prvog useljavanja opreme, ljudstva i pacijenata u pojedine završene delove rekonstuisanog i novosagrađenog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), rekao je državni sekretar Predrag Sazdanović.Sazdanović je, govoreći na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu, istakao da nadzorne službe trenutno na terenu otklanjaju postojeće nedostatke. Bolnica za lečenje srca kupila od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evra On nije znao da odgovori na pitanja odbornika koje klinike, odnosno koji delovi UKCS će biti prvi useljeni, kakav je plan useljenja i da li se zna kada će svi radovi kompletno biti okončani.“Ja sad ne mogu da govorim kompetentno. Hteo sam da pozovem kolegu Ašanina (v.d. direktora UKCS), ali je on veoma zauzet, upravo zbog ovoga o čemu pričamo. Na dnevnom nivou postoje 20-30 problema koji treba da se reše. To se nekad popularno zove novi, nepredviđeni radovi”, odgovorio je Sazdanović na pitanje odbornika Marka Bogdanovića, odbornika i doktora koji je zaposlen u UKCS.U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000 Rekonstrukcija UKCS i izgradnja nove kule u okviru kompleksa je počela 2018. godine. U avgustu 2019. godine planirani rok za završetak rekonstrukcije KCS bio je 6. avgust 2021. godine, podseća Istinomer.U oktobru 2020. godine predsednik Vučić je obišao radove i rekao da će rekonstrukcija biti gotova u septemrbu 2021. godine."Do septembra sledeće godine, za manje od godinu dana biće završen čitav objekat u KCS i opremljen najmodernijom opremom. Imaće sobe za intenzivnu, poluintenzivnu negu, operacione sale, dijagnostiku, Urgentni centar, sve što je neophodno", rekao je Vučić, a preneo RTS.Garaže i heliodrom Kliničkog centra Srbije daće se u koncesiju Tom prilikom je Vučić dodao će rekonsturkcija, zajedno sa naknadnim radovima, koštati 120-125 miliona evra, kako je objavio javni servis.U oktobru je useljenje pomereno za 1. decembar 2021. godine, kada je javni servis objavio da je prva faza radova završena, a da je druga u toku.Krajem decembra je u delu UKCS koji je u izgradnji izbio požar.

Srbija

Ruski lanac marketa dolazi u Srbiju

Ruski diskonter Svetofor uskoro će otvoriti prvi market u Beogradu na adresi Surčinski Put 5, u blizini naselja Bežanijska kosa, navodi Retail Serbia.  Pored otvaranja prvog maloprodajnog objekta u Beogradu, Svetofor će nastaviti  širenje na srpskom tržištu otvaranjem još tri marketa, drugi u Čačku i prve objekte u Kikindi i Trsteniku.Svetofor trenutno posluje sa više od 15 maloprodajnih objekata diskontog tipa u kojima se roba izlaže na palete ili komore.U decembru poskupela testenina i mobilna telefonijaU ponudi Svetofor prodavnica nalazi se oko 40 odsto uvoznih artikala iz Rusije. Prosečna površina Svetofor marketa u Srbiji iznosi oko 1.000 metara kvadratnih.Svetofor je deo ruske Torgservis grupe koja u Srbiji posluje sa dve nezavisne kompanije Beltorg (Svetofor marketi) i Ros Produkt Servis Beograd (MERE marketi). Prvi MERE market otvoren je u Batajnici krajem 2020. godine, dok je lanac Svetofor operacije započeo nekoliko meseci kasnije. Brend MERE uskoro planira da uđe na tržišta Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.Na matičnom tržištu grupacija poseduje treći po veličini lanac.UN: Godina rekordna za trgovinu hranom, u svakom smislu

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.