Tržište rada u Srbiji više od pola godine je pod uticajem pandemije Covid-19. Interesuje nas šta Vi mislite o uticaju virusa na tržište rada. Da li je uneo neke značajne promene i trendove. Molimo Vas da izdvojite jedan minut za popunjavanje ankete. Create your own user feedback survey
Ministarstvo građevine odlučilo da ne pristupi izradi strateških procena uticaja projekta „Beograd na vodi” na životnu sredinu, objavio je Službeni glasnik.Kako je obrazloženo strateška studija uticaja izmene i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ neće biti predmet interesovanja državnih organa.Kao obrazloženje navodi se da se strateška procena uticaja na životnu sredinu ne vrši u skladu sa članom 9. stav 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.„Izmene i dopune Prostornog plana su manjeg obima. Izmenama i dopunama Prostornog plana ne menja se obuhvat Prostornog plana i ne očekuje se bitniji uticaj na životnu sredinu i održivi razvoj“, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Navodi se da je odluka doneta na osnovu mišljenja Ministarstva zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija i sastavni je deo odluka o izmenama prostronog plana.POZADINA PRIČENe tako davno, mišljenje o stvarima u vezi sa projektom „Beograd na vodi“, dao je i profesor Vladimir Stevanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. „Šta vredi ceo taj projekat kada celokupna kanalizacija odlazi u Savu? To je zapravo Beograd na prljavoj vodi. Kada bismo ovaj postupak države preveli na mikronivo, to su oni ljudi koji bacaju đubre kroz prozor. Tako da problem sa aglomeracijama i gradovima zaista jeste veliki“, ocenio je Stevanović koji je u SANU aktivan na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.Više o tome, zaštiti voda, zemljišta i vazuha na portalu Nedeljnika Vreme, na sledećem linku.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL
Broj prometovanih nekretnina opao je za 13 odsto u prvom polugodištu, dok je vrednost transakcija na tržištu nepokretnosti opala za 8 odsto, na oko 1,7 milijardi evra, navodi se u analizi Repub...
Promet robe u trgovini na veliko, malo kao i popravka motornih vozila u Srbiji je u drugom tromesečju 2020. godine, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, u tekućim cenama manji za 22,4 odsto.Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da promet u Srbiji kod trgovine na veliko beleži pad u tekućim cenama od 13,3 odsto kada se uporedi sa istim periodom.Smanjenje u trgovini na malo beleži pad od 2,1 odsto u odnosu na isto tromesečje 2019. godine.U strukturi trgovinskog prometa, najveće učešće ostvarile su robne grupe motorna vozila, u oblasti trgovine na veliko najveću pojedinačnu kategoriju čine "ostali neprehrambeni proizvodi", sa oko 23 odsto učešća, dok je u maloprodija dominantna bila prodaja prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića (38 odsto).
I pored najave države da će rešiti problem nedostatka lekara noge medicinari i dalje se nadaju poslovima u Nemačkoj, Skandinaviji i mnogim drugim bogatijim i uređenijim zemljama.Prema našim saznanjima procedure za odlazak lekara u Nemačku traju i po godinu dana, a sa korona-krizom i duže, jer je kretanje naših državljana u Evropi ograničeno.„Trenutno ne mogu da odem u Nemačku iako su me budući poslodavci nedavno kontaktirali i pitali da li želim da radim u jednom mestu blizu Minhena. Problem je nastao sa uredbom nemačkih vlasti koje su zbog pandemije korona virusa stopirale dolazak radnika koji nisu započeli nostrifikaciju svojih diploma“, kaže za Novu ekonomiju Veljko D. iz Užica koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pre pet godina.KOLIKO SU STVARNO PLAĆENI LEKARI Do sada kaže, nije bilo prilike da se zaposli u Srbiji.„Tražio sam posao i u Beogradu i u Užicu, nije išlo. Država jeste raspisivala konkurse za zapošljavanje nedavno, ali ispalo je da u Užičkoj bolnici svega nekoliko ljudi treba da bude primljeno za stalno. Mnogo više mladih lekara tamo volontira, praktično, već radi. Opšte je poznata činjenica da mnogo lekara nedostaje našem zdravstvu“, objašnjava Veljko.„Bombastične cifre o zapošljavanju 300 lekara zvuče lepo, ali kada se to podeli sa brojem bolnica, domova zdravlja, dispanzera u Srbiji kojima nedostaju i lekari i tehničari i nije neka cifra“, smatra sagovornik Nove ekonomije.„Jedan rođak koji je po obrazovanju medicinski tehničar takođe čeka na odlazak, jer nije počeo sa procesom nostrifikacije diplome, moj slučaj nije jedini“.Veljko se već nekoliko godina snalazi za posao tako što ne radi posao za koji ga je država školovala, iako joj je potreban.„Držim onlajn časove engleskog već tri godine klijentima iz Azije. Mnogo ljudi se ovde bavi tim poslom. Naporno jeste, ali sam kod svoje kuće, zakazujem časove kada mi to odgovara“, objašnjava Veljko.PRIPREME ZA ODLAZAKNa odlazak u Nemačku sprema se već duže godina, kaže da je uspeo da savlada nemački jezik.Početkom prošle godine je bio na probnom radu u jednoj bilnici koja bi trebalo da ga zaposli u Minhenu, dok ke probni rad bio u gradu Lajpcigu, nekada u sastavu Istočne Nemačke.„Reč je o bolnicama koje rade u okviru javno-privatnog partnerstva. Osnivači su država i jedna protestantska crkva. Praksa je trajala mesec dana i bilu su voljni da prime sve ljude koji su u njoj učestvovali. U toj grupi bili su ljudi uglavnom iz našeg regiona“, kaže ovaj lekar, koji je pre nekoliko meseci napunio 36 godina.Da li će Srbija biti kadra da zadrži mlade lekare, pokazaće vreme, jer plan da se taj probelm reši još uvek ne postoji.Najbolji test nekog takvog plana bio bi kada bi naš sagovornik odlučio da ostane u svojoj zemlji, umesto odlaska u Nemačku.Nema zvaničnih podataka o broju lekara koji napuste Srbiju, ali mediji su ranije pisali da se taj broj kreće oko 300 lekara godišnje, pisao je list Danas.„Res, non verba! („Dela, a ne reči !“)“, rekli bi kada bi se našli u sličnoj situaciji Stari Latini tvorci jezika koji se koristi u medicini.Čedomir Savković
Avio-kompanija Er Frans planira da obustavi letove na relaciji Pariz-Beograd tokom predstojeće zimske sezone, a namerava da operacije u Srbiji obnovi u martu sledeće godine, navodi portal Ex-Yu Aviation. ...
Zakon o sprečavanju korupcije, koji je prethodno usaglašen usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, počela je danas, sasopštilo je Ministarstvo pravde.Dodaje se da novi zakon, koji će zameniti dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, predstavlja krovni i preventivni antikorupcijski propis, koji jača njenu ulogu i kapacitete.Ocenjuje se da je zajedno sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine postignut značajan napredak.Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u Narodnoj skupštini Srbije usvojen 22. maja 2019. godine, uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije.On uvodi i brojne novine u vezi sa sukobom interesa, kumulacijom javnih funkcija, prijavljivanjem imovine i prihoda funkcionera, ovlašćenja Agencije, izbor rukovodećih organa.Osnovni ciljevi novog zakona su, kako se naglašava zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera.Donošenje Zakona je bilo predviđeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period 2013- 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23.PROČITAJTE VIŠE O POVEZANOJ TEMI:PRIMENA ZAKONA O POREKLU IMOVINE POČINJE U MARTU, DA LI ĆE BITI JAVNE PROVERE TAJNIM SMERNICAMA
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je danas javni poziv za dodelu subvencija namenjenih podršci radu hotelske industrije, zbog poteškoća izazvanih pandemijom COVID-...
U okvir tog brenda spada dugačak spisak proizvoda za bebe i decu koji se u zadnjih 35 godina najviše plasiraju na tržištu Rusije i Zajednice nezavisnih država (ZND), navodi se u saopštenju Atlantic Grupe.Dodaje se da je „Bebi“ u Rusiji simbol za evropski kvalitet i poreklo u segmentu proizvoda za decu, a u 2019. godini ostvario je 11 miliona evra prihoda od prodaje.Budući da Nelt Grupa raspolaže kapacitetima i ekspertizom za proizvodnju dečje hrane, postrojenje za proizvodnju brenda „Bebi“ koje se nalazi u slovenačkoj Mirni nije deo ugovora o kupoprodaji.Fabrika i radnici u Mirni ostaće u sastavu Atlantic Grupe, proizvodnja će se obavljati tokom prelaznog perioda, nakon čega će se proizvoditi alternativni robni asortiman.Prodaja brenda je, kako se navodi nastavak procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti u skladu s korporativnom strategijom Atlantic Grupe. Proces je započet pre dve i po godine izlaskom iz oblasti proizvodnje sportske i aktivne prehrane, a nastavljen prodajom kozmetike, dodataka ishrani i distribucijom vode u galonima. Navodi se da se kompanija istovremeno usmerava na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta u šta spadaju hrana, piće i farmaceutski proizvodi.U planu je i internacionalizacija sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal, kao što su na primer Argeta, Donat Mg, razvoj distribucije, spajanja i preuzimanja.Nelt Grupa, koja ima četiri hiljade zaposlenih na 11 tržišta u Europi i Africi, primarno se bavi distribucijom i logistikom, zatim proizvodnjom hrane i uslugama. Akvizicijom brenda „Bebi“, koji ima dugu tradiciju i etablirane pozicije na ruskom tržištu, kompanija, kako se objašnjava potvrđuje strateško opredjeljenje za dalji razvoj i međunarodno širenje poslovanja.NELT ZAVRŠIO INVESTICIONI CIKLUS U INFRASTRUKTURU OD 15 MILIONA EVRA
Srbija dronom traži masovne grobnicePretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom, umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, piše Radio Slobodna Evropa.Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija.Oprema koja je donirana Srbiji posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.Po podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud izjavila je da je nakon sukoba na Zapadnom Balkanu devedesetih godina do sada utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih.Ona je navela da svaka država treba da pristupi utvrđivanju sudbine nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost ili ulogu u sukobu.
Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da su predstavnici Vlade danas predložili da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od 4 do 6 odsto.UPS smatra da je povećanje minimalca moguće do 6 odsto, koliko iznosi očekivani rast bruto društvenog proizvoda u 2021. godini, "uz uslov da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća". "Te dodatne mere su povećanje neporezivog dela zarade sa 16 na 19 hiljada, kao i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Unija je uverena da bi ovakvo povećanje doprinelo poboljšanju statusa zaposlenih, ali na način da poslovanje preduzeća ne bude dovodeno u pitanje, samim tim ni radna mesa zaposlenih čija prava na ovaj način štitimo", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavca Srbije i učesnik u trenutnim pregovorima.UPS u saopštenju dodaje da će predlog Vlade Srbije razmotriti "sa punom pažnom", da je spremna na kompromis, "ali ne po svaku cenu i ne na način koji bi ugrozio normalno poslovanje preduzeća"."Pregovore nastavljamo u dobroj volji... ali i sa jasnim stavom da je neprihvatljiv svaki dogovor koji bi doveo u pitanje poslovanje preduzeća, ugrozio radna mesta i samim tim obesmislio pregovore koji imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih", dodaje se u saopštenju.Unija poslodavaca dodaje da su zahtevi za povećanje minimalne cene rada na 37 hiljada dinara iz njihovog ugla "neprihvatljivo", navodeći da njihovo istraživanje ukazuje da 85 odsto preduzeća nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalca, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.Od 1. januara ove godine, minimalac u Srbiji iznosi tek nešto više od 30.000 dinara, odnosno oko 172,5 dinara po radnom satu, a predstavnici sindikata prethodno su najavljivali da će se, kao i do sada, zalagati da minimalna plata u Srbiji dostigne minimalnu potrošačku korpu, koja je po podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju prvog kvartala bila "teška" preko 37.700 dinara. Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije treba da finalizuju dogovor o povećanju minimalca do 14. septembra, kada je zakazana sednica Socio-ekonomskog savet.Ako ga ne postignu, o povećanju minimalne cene rada odlučiće, kako je predviđeno zakonom, Vlada Srbije.
Jedan dan u zatvoru košta od 15 do 20 evra, što je na godišnjem nivou oko 7.300 evra, dok je cena nanogice oko 3.000 evra, što je velika ušteda za sve poreske obveznike, piše u autorskom tekstu za list Danas sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.„Ovakav vid izdržavanja kazne odvraća osuđene od ponovnog vršenja krivičnih dela, ali i višestruko rasterećuje pravosuđe, jer se postupci češće okončavaju zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice, te se izbegavaju visoki troškovi suđenja“, smatra sudija Gordana Vidojković.Građani su, prema njenim rečima, izgubili poverenje u pravosuđe, pa vlada predstava o tome da je kućni zatvor privilegija za osuđene političare i bogate ljude.Podseća i da odluku o takvom vidu izdržavanja kazne može da donese samo sud, kao i da za to mora da postoji niz neophodnih preduslova.„Okrivljeni ne sme biti osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju od godinu dana. Ne sme biti osuđen za krivično delo protiv braka i porodice kojim je oštećeno lice sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu, ali ni za neka druga krivična dela, kao što je neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini“, kaže Vidojković.Objašnjava i da mora da se utvdi da li će kućni zatvor predstavljati društvenu osudu koja će doprineti jačanju morala i poštovanja zakona.KAKO RADI „NANOGICA“Elektronski nadzor se vrši preko računarskog sistema koji se preko telefonske linije povezuje sa odašiljačem, kolokvijalno „nanogicom“ koju je osuđeni dužan neprestano da nosi.Aparat-prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a žpostoji i „baza“ u stanu koja se ne sme pomerati, a kontrole vrši poverenik.KOJE SU PREDNOSTI KUĆNOG ZATVORA ZA OSUĐENIKE„Njime se izbegavaju negativni efekti zatvaranja ljudi i to kako u fizičkom smislu, zbog nedostatka kretanja, vazduha, svetlosti, opasnosti od zaraznih bolesti, seksualnog zlostavljanja pa i većeg procenta smrtnosti, tako i u psihološkom i društvenom pogledu“, dodaje Vidojković.Ona podseća da su na taj način mnogi spašeni razvoda braka, dok se sa druge strane oko 70 odsto brakova razvede zbog odlaska supružnika u zatvor.Ipak, jedna od najkorisnijih prednosti „nanogice“ možda je podatak da je među povratnicima u izvršenju krivičnih dela mnogo više onih koji su kaznu izdržavali u zatvoru.Na kraju treba imati u vidu i činjenicu da je samo prošle godine u Srbiji oko 1.000 osuđenika čekalo nanogicu, čemu je doprineo nedostatak uređaja i poverenika.Sa druge strane, javnost treba da ima i transparentniji pristup sudovima u vidu konkretnijih objašnjenja o načinu određivanja kućnog zatvora.SELJAK IZ KURŠUMLIJE MORA U ZATVOR, MOLI DA POVEDE I SVOJE KRAVE, SVINJE, PRASIĆE I KOKOŠKE
Za manje od mesec dana, turske vlasti donele su novu odluku u vezi sa izmenom statusa još jednog muzeja. U pitanju je muzej, nekada manastir Hora (manastir ,,u polju“ odnosno van gradskih zidina). Podsećajući Vaše čitaoce da sam u prethodnom reagovanju povodom izmene statusa Agia Sofije, pomenula da je manastir Hora u ozbiljnoj opasnosti, ostvarile su se nažalost najlošije prognoze. Tačnije pomenula sam da bi turskim vlastima moglo pasti na pamet da promene status Muzeja Hora. Uistinu to se i dogodilo 21. avgusta, kaže za Novu ekonomiju Dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljni saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.U međuvremenu smo imali prilike da vidimo prekrivanje nekoliko mozaika u hramu Agia Sofija, videli smo 24. jula kako su razapeta platna u apsidi. Vlasti su u potpunosti previdele okolnost da se neposredno pod kupolom nalaze, doduše jedva vidljivi, likovi Bogorodice, Jovana Krstitelja i Jovana V Paleologa. Takvi detalji se ne mogu pokriti.Sličan problem dogodiće se i u manastiru Hora jer tamo je sačuvan srazmerno veći broj mozaika i fresaka. U spoljnoj priprati ciklus Bogorodice, potom i ciklus posvećen Hristovoj javnoj delatnosti.U paraklisu su freske među kojima bih izdvojila dve, možda i najlepše, kompozicije romejske umetnosti u 14.veku. Reč je o Silasku u Ad, kao i o kompoziciji Strašni sud koje prekrivaju velike površine ovog paraklisa.Decenijama unatrag upravo ovi mozaici i freske bili su svojevrsni nastavni materijal, lučonoša za sve ljubitelje i poznavaoce srednjovekovne istorije i umetnosti. Takoreći sve ono što je sačuvano u ovom hramu in situ, od mozaika, fresaka, skulptovanih detalja, arkosolija, predstavlja važne segmente u razumevanju umetničkog diskursa romejskog Carstva tokom 14.veka. Pokrivanje ovih mozaika, kao i činjenica da neće više biti dostupni oku posmatrača, unose dodatnu dozu straha i osećanje gubitka kulturnog nasleđa.Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika vezanom za manastir Horu?U više studija u vezi za manastirom Hora / Karije džamijom u davnoj prošlosti, navode se narativi koji postoje između Agia Sofije tj.Velike crkve i manastira Hora.Reč je o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže prožimanje kulta Bogorodice i Hrista, samom činjenicom da hram ima dvojnu posvetu Hristu (Zemlji Živih) i Bogorodici odnosno Onoj koja sadrži Nesadrživog.Ovakvo otelotvorenje Inkarnacije Logosa, pokazano arhitektonskim konceptom, angažovanjem mramora kao materijala, programom slikarstva zaista predstavlja egzegetska znanja ktitora ove građevine, Teodora Metohita, velikog logoteta.Njegova zadužbina je od najneposrednijeg značaja za srpsku srednjovekovnu umetnost iz vremena kralja Milutina (1282 – 1321).Metohit, kao ktitor izuzetno je važan za našu sredinu samom činjenicom da je ostavio ,,Poslaničko slovo“ u kojem je sačuvao detaljan opis njegovih poseta kralju Milutinu povodom ugovaranja braka sa mladom Simonidom. Ostavio je opise Milutinovog dvora, čak i sadržaja gozbe, izvesnih lokacija crkava za koje se izvesno može tvrditi da su se nalazile u Skoplju u kojem je kralj Milutin praktično stolovao. Sve su to izuzetno važna svedočanstva i izvori koje nam ostavlja ktitor ove zadužbine, najučeniji čovek svog vremena.Veruje se da je upravo on tvorac složene egzegetike zidnog slikarstva u manastiru Hora, osmišljenog do najsitnijeg detalja, tako da čak i predstave zastora i čvorova na arhitektonskim kulisama imaju tesnu vezu sa nekim delovima Bogorodičinog Akatista u kojem se proslavlja Bezgrešno začeće i Bogorodica Dver kroz koju se Logos Ovaplotio. Ovo su naravno samo neki detalji, ali verujem dovoljni da bi pokazali ogromne gubitke u poznavanju vrhunske poruke i ideje umetnosti početkom 14.veka.Kada je manastir Hora pretvoren u džamiju po nalogu Atik Ali Paše krajem 15.veka, freske su bile prekrivene gipsom i malterom.Sledujući primeru Agia Sofije, verujem da ovoga puta freske neće biti pokrivene malterom. U Hori je toliko apartan prostor kao i broj sačuvanih mozaika da je takoreći nemoguće pokriti sve površine.Deluje suludo angažovanje zastora i velova, a isto tako deluje nelogično da će sve moći da se reši običnim pokrivanjem polukružnim panelima kojima bi se kreirala neka nova pseudoarhitektura enterijera (kao luneta Agia Sofije sa predstavom Konstantina Velikog, Bogorodice i Justinijana).Nakon Hore, svakako je jasno da će i ostale građevine dualnog karaktera u današnjem Istanbulu dobiti novi status.Tu je i manastir Bogorodice Pamakaristos, čiji paraklis je obnovio Mihailo Tarhaniota, isti onaj čije ktitorske delatnosti su zabeležene za vreme cara Dušana u manastiru Treskavac (danas u Republici Severnoj Makedoniji). Sve to, ukupno, ne donosi dobre vesti za sve građevine sakralnog karaktera koje su prvobitno bile pravoslavni hramovi, potom džamije, potom Muzeji. Nauka i kultura su na ogromnom gubitku. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Međunarodni komitet za vizantološke studije je nakon promene statusa Agia Sofije, kao što znate, doneo odluku o odlaganju Svetskog kongresa za 2022. godinu. Kongres će po svim prilikama biti u Veneciji. Nakon Agia Sofije, izmena statusa Muzeja Hora, zaista je ogroman udarac ne samo za hrišćanski svet, već i neočekivani šok za celokupnu struku.Hora je oduvek strateško mesto za izlaganja studentima prilikom terenskog rada, mesto koje se dovodi u vezu sa objektom koji se nalazi nedaleko a to je Tekfur Saraj. Reagovanja su stigla kako od Međunarodnog vizantološkog komiteta, tako i od Hrišćanskog arheološkog društva.Srpska Akademija nauka i umetnosti takođe je javnim reagovanjem skrenula pažnju na stranputice ovih odluka. Verujem da će se o ovoj temi diskutovati i na Šestoj nacionalnoj konferenciji vizantologa koja će se održati u Beogradu krajem oktobra.Da bi Vašim čitaocima bilo jasno o kakvim je kulturološkim brisanjima i gubicima reč, dovoljno je reći da bi to bilo isto kao kada bi zvaničnici nepriznate države Kosovo doneli protivpravnu odluku, da crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ponovo postane džamija, iako je primarno podignuta kao crkva sa izrazito trijumfalnim karakterom, prva u nizu petokupolnih građevina izgrađenih za vreme kralja Milutina.Identitetska izmena, brisanje prošlosti jedne građevine, nedopustivo je i civilizacijsko unazađivanje.Svedoci smo ogromnog nerazumevanja, slepila izazvanog političkim akrobacijama, kleptokratijom i neshvatanjem poruka koje su nam ostavili ktitori. U nekim turskim glasilima pojavila se interpretacija kako je osnovano preobraćanje manastira Hora u džamiju, budući da ktitor Teodor Metohit nosi turban. Međutim, dobri poznavaoci kulture odevanja na romejskom dvoru znaju da je reč o turbanu odnosno fakiolionu.Dvorska kultura u Carigradu podrazumevala da se klase dvorjana razlikuju prema tipu kape, a kulturna razmena donela je vremenom i uvođenje turbana i u vizuelnu kulturu Osmanskog carstva.Turban je tako postao instrument kroskulturalnog transfera. Otuda ne mogu smatrati osnovanim tvrdnje turskih medija o osmanskom poreklu turbana Teodora Metohita. Izrazito pravoslavan identitet manastira Hora, dodatno osnažen izvanredno osmišljenom arhitekturom koju u smislu kreiranja svetosti dodatno uobličava program mozaika i fresaka, svakako se ne može izbrisati.Za razliku od Agia Sofije, gde su vlasti najavile uklanjanje mozaika carice Zoe koju su prepoznali kao ženu raspusnog života, u Hori nema predstava carica. Ipak sa druge strane, biće izmenjen vizuelni identitet građevine.Više stotina studija posvećenih manastiru Hora ostaju kao zalog budućim istraživanjima, koja će imajmo to u vidu ipak biti otežana. Otuda apelujem svim kolegama, kao i svima koji su imali prilike da fotografišu enterijer manastira Hora, da brižljivo čuvaju svoju fototečku građu koja će tek u budućnosti dobiti ogroman značaj u zaštiti integriteta umetnosti. Umetnosti koja ne predstavlja samo vrhunski domet doba vere, već uistinu doprinos lepšoj viziji sveta u kojem živimo.
-270x152.jpg)
Vlada Srbije saopštila je da je zadužila Ministarstvo zdravlja i MUP da u saradnji sa inspekcijskim organima na nivou jedinica lokalne samouprave pojačaju kontrolu poštovanja epidemioloških mera.Dodatno, zatražila je od jedinica lokalne smouprave i da naprave plan zajedničkih kontrola poštovanja svih važećih mera za suzbijanje koronavirusa.Svi građani Srbije koji uoče nepoštovanje preventivnih mera to mogu prijaviti putem jedinstvenog Kontakt centra za inspekcije, posredstvom portala www.inspektor.gov.rs ili pozivom na broj telefona 011/63-50-322 ."Zakoni Republike Srbije, kao i svi protokoli o sprovođenju epidemioloških mera, koje je izradio Krizni štab, nedvosmisleno utvrđuju načine na koji se događaji mogu organizovati i oko njihovih poštovanja ne sme i neće biti nikakvih kompromisa", navodi se usaopštenju.Dodaje se i da je Krizni štab uputio pisma svim gradonačelnicima i predsednicima opština u kojima ih podseća na to da su dužni da obezbede poštovanje svih epidemioloških mera na svojoj teritoriji, "bez izuzetka i da bilo kakvog tolerisanja nepoštovanja mera neće biti"."Svako neodgovorno ponašanje u danima pred nama jasno će se odraziti u statističkim brojkama kroz dve ili tri nedelje, što je svakako scenario koji želimo da izbegnemo... Svako masovno okupljanje bez poštovanje preventivnih mera, neodgovorno ponašanje i nenošenje maski u zatvorenim prostorima predstavlja, pored ugrožavanja sopstvenog zdravlja, zdravlja drugih ljudi i nepoštovanja zakona, svojevrsno nepoštovanje zdravstvenih radnika koji su poneli najveći teret borbe protiv koronavirusa", smatra Krizni štab.
„Mi nismo ni kafići ni restorani ni butici, svi oni nekako rade, samo mi stojimo i zbog zabrane proslava ne radimo baš ništa, kaže za Novu ekonomiju Dragan Šulejić član upravnog odbora udruženja Event industrija. „Svesni smo globalnih problema izazvanih pandemijom covid 19. Verujemo kriznom štabu, lekarima i državnim organima kada kažu da su proslave veliki rizik“, objašnjava Šulejić.On kaže da se mere zaštite poštuju, ali da ova vrsta industrije bez ozbiljne pomoći države, neće moći da preživi.Dodatni razlog za pomoć, prema njegovim rečima su prihodi koje ova branša ostvaruje.„U Srbiji se godišnje obavi oko 35 hiljada venčanja. Od toga oko 10 hiljada su mala venčanja pred matičarem i mali ručkovi, a 25 hiljada svadbe sa većim brojem gostiju, proslave. U njima učestvuje preko pet miliona gostiju, a poređenja radi, ukupan broj turista u Srbiji je 3,6 miliona“, navodi Šulejić.Objašnjava da jedna takva svadba košta od 14 do 15 hiljada evra, pa se na kraju dolazi do cifre od preko 350 miliona evra, dok je prodaja novih putničkih vozila u Srbiji godišnje upola manja. „Tim proslavama treba dodati i rođendane, punoletstva, krštenja, korporativne proslave mature, pa godišnji promet event industrije raste na preko pola milijarde evra“, podsećaju u Event industriji.DOPRINOS MALOJ PRIVREDI„Industrija venčanja je slična građevinarstvu, ona je značajan zamajac u poslovanju industrije hrane, pića, turizma, hotelijerstva, male privrede. Naši ljudi koji žive u inostranstvu proslave prave u Srbiji. Milion gostiju na svadbe dođe iz inostranstva. Svi oni značajno doprinose turizmu i hotelijerstvu i mnogim drugim granama“, kaže Šulejić.Podseća i da je ta industrija godinama značila državi i trebala joj, plaćali su sve obaveze i sada, kako ocenjuje samo iona može da ih spase, a to će se višestruko vratiti.Čedomir SavkovićPOMOĆ DRŽAVE KREDITNOM TRŽIŠTU ILI KOLAPS
Banke u Srbiji pooštrile su uslove za izdavanje kredita privredi u drugom tromesečju, a isto očekuju i u narednom periodu, pokazuju rezultati julske ankete o kreditnoj aktivnosti banka koje je o...
Fabrika guma koju gradi kineska kompanija Linglong nije opasna po zdravlje stanovnika Zrenjanina, sledi iz Studije o uticaju na životnu sredinu ove fabrike o kojoj će u petak u Zrenjaninu biti organizovana javna rasprava.S obzirom na karakteristike okruženja, veličinu, kapacitet i karakter predmetnog projekta, može se zaključiti da je obim uticaja mali i lokalnog karaktera, tako da realizacija i eksploatacija industrijskog kompleksa za proizvodnju guma neće dovesti do bitnih uticaja na životnu sredinu u neposrednom i širem okruženju, navodi se u studiji.Ukupan proizvodni kapacitet svih pogona za proizvodnju je projektovan na 13,62 miliona pneumatika godišnje. Planirano je da je oni rade 340 dana godišnje, 24 h/dan, u 3 smene, pri čemu je 1 smena na čekanju. Zrenjaninska fabrika biće prva fabrika ove kompanije van Kine. Podsećamo lokalna organizacija Građanski preokret već dugo upozorava na štetnost otvaranja fabrike u sred Vojvodine, u gradu koji već ima ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem. Otvaranje još jedne fabrike guma, ali japanskog investitora, planirano je u Inđiji.Podvlači se i da će investitor primeniti i poštovati sve zakonske obaveze po pitanju zaštite životne sredine zbog čega se takođe ne očekuje se značajniji uticaj niti postoje pretnje po zdravlje stanovništva. U svetu četvrta, u Srbiji druga industrijska revolucija Autor studije navodi da aktivnost fabrike neće imati direktan uticaj na režim površinskih i podzemnih voda jer će se vodosnabdevanje vršiti iz gradskog vodovoda.Sanitarno-tehnološke otpadne vode izlivaće se u gradsku kanalizacionu mrežu. Obezbeđen je tretman otpadnih voda do propisanog kvaliteta pre ispuštenja u javnu kanalizaciju, tako da se izbegne negativni uticaj na površinske i podzemne vode. Radom fabrike dolaziće do ispuštanja emisija u vazduh lakoisparljivih organskih jedinjenja pre svega iz glavnih proizvodnih pogona. Međutim, ne očekuju se negativni uticaji na kvalitet vazduha u imajući u vidu predložene metode za smanjenje emitovanih koncentracija.Za rad kotlova koristiće se isključivo prirodni gas kao ekološki najprihvaćenije fosilno gorivo. Navodi se da će iz fabrike izlaziti neopasni otpad koji ima upotrebnu vrednost kao sekundarna sirovina, neopasni otpad koji nema upotrebnu vrednost, opasni otpad i komunalni otpad. Imajući u vidu planirane metode ponovnog iskorišćenja gumenog otpada za pravljenje podloga za igrališta i prodaju ovlašćenim kompanijama za preradu gumenog otpada, samo minimalne količine gumenog otpada biće konačno odlagane na deponije, stoji u dokumentu.Čvrsti opasni otpad se sakuplja i privremeno skladišti unutar ovog skladišta u odgovarajućim kontejnerima, kutijama i kantama. Namera investitora je da na jednoj lokaciji objedini dve osnovne proizvodne celine u proizvodnji pneumatika - objekat valjare i objekte za izradu guma. Ova studje odnosi se samo na kompleks objekata za proizvodnju guma, ali ne i objekat valjare.
Agencija za borbu protiv korupcije ispravila je podatke o troškovima kampanje na nedavno održanim izborima, nakon što je Transparentnost Srbija ukazala na brojne nelogičnosti u prethodno objavljenim izveštajima.Greške su se nalazi u zbirnim iznosima za kampanju, zbog čega je više medija prvobitno objavilo da je lista okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) potrošila 182 miliona, a koalicija Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-JS) 62 miliona dinara.Koalicija oko SNS-a je po novim izveštajima potrošila oko 686 miliona dinara u izbornoj kampanji koja je trajala do 21. juna tekuće godine."Od toga, 467 miliona pokriveno je iz javnih izvora a 219 miliona iz 'sopstvenih sredstava', odnosno sa računa za finansiranje redovnog rada stranke. Iako nosi drugačiji naziv, i tu je reč o sredstvima koja potiču iz budžeta, na osnovu dotacija koje dobijaju parlamentarne stranke", navodi se u saopštenju.Prijavljeni troškovi preostalih 20 izbornih lista su bili oko 400 miliona dinara.Najveći deo troškova naprednjaka odnosi se na TV stanice, oko 293 miliona za oglase na TV-u, 166 za spotove i 15 za zakupljene termine.Koalicija SPS-JS potrošila je oko 212 miliona, od toga 151 za TV oglašavanje.Novac su prikupili iz javnih izvora (85,5 miliona), od priloga fizičkih lica (26,5 miliona), iz sopstvenih sredstava (3,5 miliona) i od kreidta kod AIK banke (96 miliona).TS napominje da su ispravljeni podaci o prihodima i rashodima objavljeni tek oko dva meseca nakon održanih izbora, dok gotovo ništa od podataka nije bilo dostupno javnosti dok je kampanja trajala."Ni podaci koji su sada objavljeni nisu potpuni, jer aktuelni propisi ne predviđaju obavezu objavljivanja pružalaca usluga, pa tako nije vidljivo na kojim TV stanicama, internet sajtovima i na čijim bilbordima je vršeno oglašavanje. TS će tražiti ove dodatne podatke od Agencije za borbu protiv korupcije, radi poređenja prijavljenog sa nalazima monitoringa koji smo sproveli", navodi se u saopštenju te nevladine organizacije.
Realni pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu ove godine iznosio je 6,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Prema desezoniranim podacima u drugom kvartalu je, u odnosu na prethodni kvartal, zabeležen pad BDP-a od 9,2 odsto.Srpska privreda je u drugom kvartalu zbog svih vanrednih mera i pandemije zabeležila pad, pa je tako njen rezultat drugi najbolji u Evropi, prema Republičkom zavodu za statistiku.Kada se govori o delatnostima, u poređenju sa istim periodom prošle godine, značajan je bio realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od 16,7 odsto.U sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama pad je iznosio 7,7odsto, a u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 20,6 odsto.Značajan realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektoru informisanja i komunikacija od 5,4 odsto, i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 7,1 odsto.Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u drugom kvartalu je na godišnjem nivou realni rast zabeležen samo kod izdataka za finalnu potrošnju države, od 8,9 odsto, dok je realni pad zabeležen kod svih ostalih agregata.Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su pali za 8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 4,7 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva za 11,9 odsto, izvoz robe i usluga za 20,7 odsto, a uvoz robe i usluga za 19,3 odsto, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.AC
Građani Srbije smatraju da pandemija korona virusa nije značajnije promenila njihove navike u korišćenju e-usluga u odnosu na vreme pre pandemije, pokazalo istraživanje Centra za evropske politike (CEP). „Većina onih koji su koristili e-usluge za vreme pandemije kažu da su ih koristili u istoj ili približnoj meri kao i pre izbijanja pandemije. Suprotno očekivanjima, rezultati pokazuju da zainteresovanost građana za korišćenje e-usluga nije rasla tokom pandemije ni u Srbiji, niti u susednim zemljama“ kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.Rezultati istraživanja sprovedenog od 15. do 30. maja pokazuju i da je većina građana Srbije zadovoljna uslugama i smerom u kojem se kreće digitalizacija javne uprave u Srbiji. Oko dve trećine smatra da je interakcija sa javnom upravom postala jednostavnija u prethodne dve godine.U ESTONIJI SE 99 ODSTO JAVNIH USLUGA OBAVLJA ONLAJN Približno 70 odsto ispitanika kaže da se smanjilo vreme neophodno za dobijanje javnih usluga. „Zaključujujemo da građani Srbije vide pozitivan trend u domenu digitalizacije, jer više 70% preferira elektronske usluge. Građani su svesni da su im dostupne elektronske usluge i preko 80% njih smatra da su one lake za korišćenje“, kaže Lazarević. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1005 ispitanika, u okviru regionalnog projekta koji finansijski podržava Evropska unija. Rezultati iz drugih zemalja regiona su slični onima u Srbiji.Izuzetak je Bosna i Hercegovina, gde samo jedna trećina ispitanika ima pozitivan stav o javnim uslugama, a manje od polovine primećuje trend ka njihovoj digitalizaciji. Rezultati ankete govore o značajnom porastu broja građana koji smatraju da su im dostupne elektronske usluge.Pre tri godine to je smatrala trećina, sada dve trećine ispitanika.JEDINSTVENO ELEKTRONSKO SANDUČE MENJA POŠTARA
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
